37. Skupština Stalne konferencije gradova i opština

  • Štampaj

Izazovi i pravci razvoja lokalne samouprave

XXXVII skupština SKGO održana je 15. decembra 2009. godine u Beogradu. Skupštini je prisustvovalo preko 450 učesnika, gradonačelnika i predsednika opština, predstavnika najviših državnih organa, donatorskih institucija, diplomatskog kora, partnerskih organizacija, predstavnika civilnog društva. Prisutnima su se obratili Boris Tadić, predsednik Republike Srbije, Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Republike Srbije, Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, NJ.E. Vinsent Dežer, ambasador, šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji i NJ.E. Ervin Helmut HOFER, ambasador Švajcarske Konfederacije u Srbiji.

Na ovoj Skupštini izabrani su novi članovi organa SKGO. Većinom glasova prisutnih predstavnika, opština koja će u narednom periodu predsedavati Stalnom konferencijom gradova i opština je opština Paraćin, na čelu sa gospodinom Sašom Paunovićem.

Mesta potpredsednika prema izbornim rezultatima pripala su opštini Novi Beograd, na čijem čelu je Nenad Milenković (prvi potpredsednik) i gradu Zaječaru, na čelu sa Boškom Ničićem (drugi potpredsednik).

Nadzornim odborom SKGO predsedavaće grad Valjevo, sa Zoranom Jakovljevićem na čelu.

Za generalnog sekretara izabran je gospodin Đorđe Staničić.


Takođe, na Skupštini je potpisan ugovor između SKGO i Delegacije Evropske unije u vrednosti od 12 miliona evra, od čega će 10 miliona biti usmereno direktno gradovima i opštinama na osnovu podnetih predloga projekata. Ugovor su potpisali NJ.E. Vinsent Dežer i Đorđe Staničić, generalni sekretar SKGO. Takođe, potpisan je i ugovor između SKGO i Švajcarske razvojne agencije u vrednosti od preko 1.5 miliona evra, koji je namenjen institucionalnoj podršci SKGO u oblasti zastupanja.

Na početku skupa, predsednik Srbije, Boris Tadić, izjavio je da je istinski razvitak lokalnih samouprava, a time i Srbije, moguć samo kroz ubrzanje procesa decentralizacije i uvođenje novog izbornog sistema. „Decentralizacija i regionalizacija treba da omoguće zaustavljanje procesa depopulizacije delova Srbije, i da se građanima omogući prilika za kvalitetan život“, izjavio je Tadić. Predsednik Tadić je naveo da vizija lokalne samouprave treba da bude usklađena sa vizijom regiona, a vizija regiona sa vizijom Srbije, koja treba da sledi viziju Evropske unije.

„Srbija može da očekuje između dve i tri milijarde evra iz evropskog budžeta godišnje nakon ulaska u EU“, istakao je Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije. Sredstva će biti prvenstveno namenjena za regionalni, razvoj ljudskih resursa i poljoprivredu. U svom obraćanju, gospodin Đelić je prisutne upozorio da Evropska komisija i zemlje članice Evropske unije, neće tolerisati bilo kakav manjak transparentnosti u upravljanju sredstvima evropskih poreskih obveznika, zbog čega je potrebno uspostavljanje odgovarajućih finansijskih mehanizama i sistema kontrole, koji su predviđeni Zakonom o budžetskom sistemu.

Po rečima Milana Markovića, ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, decentralizacija treba da bude najveći zadatak u narednom periodu, ali da joj moraju prethoditi dva zadatka - donošenje Zakona o javnoj svojini i potpuna izmena važećeg izbornog sistema.

„Beograd, kao glavi grad sa svojih 17 gradskih opština i skoro dva miliona stanovnika, jeste grad koji treba da vuče Srbiju napred“, izjavio je Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda i naglasio da je u tome potrebna pomoć državnih organa. U nastavku svog obraćanja, gradonačelnik Beograda je istakao da nikada neće biti protiv toga da pola sredstava iz Fonda za zdravstvo koja se naprave u Beogradu, ostanu u Beogradu, a pola ode u ostatak Srbije, jer ljudi moraju da se leče. Gradonačelnik Đilas je najavio i dalji nastavak izgradnje mostova, obdaništa, kao i razvijanje mreže „Beovoza“ u Beogradu, ukazujući na neophodnost pomoći državnih organa, pre svega u obezbeđivanju stabilnosti kursa.