Institucije Evropske unije

  • Štampaj

EVROPSKA KOMISIJA

Evropska komisija je najvažnija izvršna institucija EU. Komisija ima ovlašćenja da pokreće inicijative, da priprema odluke Saveta EU i da ih sprovodi po usvajanju, da nadzire primenu odluka i drugih propisa na teritoriji država-članica EU. Takođe, Komisija obezbeđuje sprovođenje osnivačkih ugovora i ostvarivanje interesa EU.

Komisiju čini po jedan državljanin svake članice, te ona u ovom trenutku ima 27 članova. Vlade država članica, nakon konsultacija sa Evropskim parlamentom, imenuju predsednika Komisije. Mandat Komisije je 5 godina i može se obnoviti.

Iako vlade predlažu komesare, oni u svom radu nikako nisu njihovi predstavnici, oni su nezavisni od svojih država i ne smeju primati ni tražiti uputstva od njih.

Oblasti nadležnosti komesara su: saobraćaj i energetika; konkurencija; poljoprivreda, seoski razvoj i vodoprivreda; privreda i informatičko društvo; unutrašnje tržište, poreska politika i carinska unija; istraživanje; ekonomska i monetarna pitanja; razvoj i humanitarna pomoć; proširenje; spoljni poslovi; trgovina; zaštita zdravlja i potrošača; regionalna politika; obrazovanje i kultura; budžet; pravosuđe i unutrašnji poslovi; zapošljavanje i socijalna pitanja.

Predsednik Evropske komisije u periodu 2004 - 2009 je José Manuel Barosso.

Za više informacija o Evropskoj komisiji posetite sajt: http://ec.europa.eu/

EVROPSKI PARLAMENT

Evropski parlament predstavlja organ Unije sa najvećim demokrat­skim karakterom i najvećim legitimitetom, jer predstavlja građane Unije, koji njegove članove od 1979. godine biraju na neposrednim, demokrat­skim izborima, svakih 5 godina. Evropski parlament ne treba posmatrati kao nacionalni parlament, jer je po snazi daleko iza nacionalnih parlamenata.

Broj poslanika svake zemlje se utvrđuje prema njenoj veličini, bruto društvenom proizvodu i ekonomskoj snazi. Sedište Parlamenta je zvanično u Strazburu, međutim najveći deo zasedanja i posla se obavlja u Briselu. Poslanici u Parlamentu predstavljaju građane Unije i svoje partije. Tako da poslanici nisu grupisani po nacionalnoj, već po stranačkoj pripadnosti.

Poslanici su u Parlamentu podeljeni u stranačke blokove, a najjače stranke su demohrišćani, okupljeni u Partiji evropskih naroda, socijaldemokrate i Stranka zelenih. Prema rezultatima poslednjih izbora (2004.), EP ima 785 poslanika.

Za više informacija o Evropskom parlamentu posetite sajt: http://www.europarl.europa.eu/


EVROPSKI SAVET

Evropski savet čine šefovi država i vlada država članica, ministri ino­stranih poslova, predsednik Komisije i Visoki Predstavnik EU za spoljne poslove. Sastaju se najmanje dva puta godišnje kako bi razmotrili sva pitanja od značaja za EU. Na sastancima Evropskog saveta razmatraju se ključna pitanja od interesa za spoljnu, bezbednosnu i unutrašnju politiku EU, a zaključci se potom objavljuju u vidu saopštenja i imaju ulogu smernica za rad institucija EU. Evropski savet donosi, pre svega, političke odluke, a ne pravne pa se stoga i ne pojavljuje kao zakonodavni organ, iako njegove odluke imaju dalekosežne posledice.

Evropski savet treba razlikovati od Saveta Evropske unije koji čine resorni ministri država članica, a još više od Saveta Evrope koji je posebna evropska organizacija, čiji su članovi sve države Evrope, sa izuzetkom Belorusije.

Za više informacija o Evropskom parlamentu posetite sajt: http://europa.eu/european-council/


SAVET EVROPSKE UNIJE (Savet ministara)

Savet je telo u kome se neposredno izražavaju interesi država članica i predstavlja najbitniji organ u zakonodavnoj proceduri Unije. Čine ga ministri država članica koji imaju mandat da preuzimaju obaveze u ime svojih država. Savet EU čini po jedan ministar iz svake države-članice, u zavisnosti od oblasti koja se nalazi na dnevnom redu Saveta. Ukupno ima 9 formacija Saveta ministara.

Sve sednice se odvijaju iza zatvorenih vrata, zapisnici se ne objavlju­ju, a na sednicama učestvuje i predstavnik Komisije zadužen za tu oblast. Funkciju predsedavajućeg Saveta naizmenično vrše države članice, rotiraju­ći se svakih 6 meseci. Zemlja koja predsedava Savetom daje predsednika za sve sastanke Saveta i ostalih tela Unije u kojima su predstavljene države članice.

U Savetu se odluke donose jednoglasno ili kvalifikovanom većinom. Sastanci Saveta održavaju se redovno jednom mesečno, a po potrebi organizuju se i vanredna zasedanja, kao i nezvanični sastanci na kojima se ne donose odluke. Savet je nadležan za donošenje odluka radi ostvarivanja Ugovorom utvrđenih ciljeva, donošenje propisa, usaglašavanje ekonomskih politika država članica itd.

Za više informacija o Savetu Evropske unije posetite sajt: http://www.consilium.europa.eu/


EVROPSKI SUD PRAVDE\

Evropski sud pravde čini 27 sudija i 8 opštih pravobranilaca (gene­ralnih advokata), a njegova osnovna nadležnost je da rešava u sporovima koji se nalaze u nadležnosti Evropske zajednice, znači samo I stub. Sud može odlučivati u slučajevima koje podnose države-članice, institucije Zajednice, kao i pravna i fizička lica. U postupku prethodnog tumačenja prava Zajednice, koji se pokreće na zahtev suda države-članice, Sud obezbeđuje jedinstveno tumačenje prava Zajednice.

Radi rasterećenja i bolje efikasnosti rada Evropskog suda pravde Jedinstvenim evropskim aktom je osnovan Sud pravde prve instance.

Presuda Evropskog suda pravde je konačna i ima jaču snagu od presuda vrhovnih sudova država članica. Budući da presude Evropskog suda imaju snagu izvora prava, uloga suda nije više samo sudska, već on ima i zakonodavnu funkciju. Presude Suda su konačne i nema prava žalbe, a još se nije desilo da država članica ne ispuni šta joj sud naredi. Alternativa povinovanju presudi je istupanje iz članstva EU. Sedište Suda je u Luksemburgu.

EVROPSKI REVIZORSKI SUD

Evropski revizorski sud je osnovan Ugovorom o izmenama finansijskih propisa u julu 1975. godine, sa radom je počeo u oktobru 1977. godine. Ugovorom o Evropskoj uniji ovaj sud je dobio status organa EU.

Evropski finansijski sud nadležan je da kontroliše prihode i troškove institucija EU, garantuje zdravo finansijsko upravljanje i omogućava Evropskom parlamentu da odobri izvršavanje budžeta. Sedište Evropskog finansijskog suda nalazi se u Luksemburgu.

Za više informacija o Evropskom revizorskom sudu posetite sajt: http://www.eca.europa.eu/index_en.htm

Savetodavna tela Evropske unije:

 

KOMITET REGIONA EVROPSKE UNIJE

Komitet regiona je najmlađa institucija EU. Osnovan je Ugovorom iz Mastrihta (1992.) i sači­njen je od predstavnika lokalnih i regionalnih vlasti. Komitet regiona da­nas ima 317 članova i isti toliki broj njihovih zamenika. Sedište Komiteta regiona je u Briselu. Pojedine zemlje imaju kvotu od 5 do 24 člana, u zavi­snosti od svoje veličine. Zemlje kandidati za članstvo u Evropskoj uniji imaju status posmatrača u Komitetu regiona. Srbija će dobiti status zemlje posmatrača u Komitetu regiona kada zvanično postane kandidat za članstvo u Evropskoj uniji.

Komitet regiona je savetodavno telo koje se sastoji od predstavnika evropskih regionalnih i lokalnih vlasti. Ovaj Komitet mora da bude konsultovan pre nego što se donesu odluke u Evropskoj uniji iz oblasti regionalne politike, životne sredine, kulture, obrazovanja i transporta, a tiču se regionalnih i lokalnih vlasti. Osim toga, Komisija Savet i Evropski parlament mogu konsultovati Komitet regiona i za druga pitanja. Članovi Komiteta su nominovani od strane svoji nacionalnih Vlada i postavljeni od strane Saveta Evropske unije na period od četiri godine i mogu biti ponovo izabrani.

Predsednik Komiteta regiona se bira na period od dve godine iz redova članova Komiteta.

Komitet regiona pruža informacije o posledicama članstva u EU za lokalne i regionalne vlasti i pruža mogućnost lokalnim i regionalnim vlastima zemalja kandidata da učestvuju u radu Komiteta i pre samog ulaska njihove zemlje u EU. Mišljenje Komiteta nije obavezujuće.

Komitet regiona ima sledeće potkomitete:

 

    Komitet spoljnih poslova (RELEX)

    Ovaj komitet se bavi svim pitanjima vezanim za proširenje EU. Komitet regiona nastoji da osigura zastupanje interesa lokalnih i regionalnih vlasti u zemljama kandidatima za članostvo u EU pred institucijama Evropske unije. U okviru RELEX komisije postoji radna grupa za Zapadni Balkan.

    Zajednički savetodavni komiteti (JCC)

    Oni imaju funkciju pravno-savetodavnih tela Saveta za pridruživanje (AC). Oni se formiraju za svaku zemlju posebno. Sve zemlje kandidati u savetodavnom komitetu imaju predstavnike koji zastupaju interese lokalnih i regionalnih vlasti.
    Savet za pridruživanje je sačinjen od strane predstavnika EU i šefova vlada ili država zemalja kandidata. Zajednički savetodavni komiteti mogu da napišu preporuke za Savet za pridruživanje. U tom smislu, Zajednički savetodavni komiteti predstavljaju važan mehanizam koji omogućava da se glas lokalnih i regionalnih vlasti direktno uključi u proces pristupanja u EU. Sa strane EU, u radu Saveta za pridruživanje učestvuje Evropski parlament i Evropski savet.
    Zajednički savetodavni komiteti najčešće organizuju konferencije u zemljama članicama. Obično se na tim konferencijama govori o sledećim temama: lokalne i regionalne vlasti pred proširenje EU – izveštaj o stanju; proširenje EU i struktura lokalnog i regionalnog uređenja zemlje članice kao i priprema lokalnih i regionalnih vlasti za proširenje.

    Pored ova dva komiteta, Komitet regiona je formirao i 9 komisija, u okviru kojih se odvija proces pripreme lokalnih i regionalnih vlasti zemalja kandidata za članstvo u EU, po temama.

    Za sada, Srbija nema predstavnike-posmatrače u Komitetu Regiona. Što se samog procesa pripreme za uključenje u rad Komiteta Regiona tiče, u zemljama kandidatima, kao što su Hrvatska i Makedonija ne postoji zvanična, državna politika koja pruža pomoć lokalnim vlastima u tom procesu pripreme. Lokalne vlasti same moraju naći načina da se pripreme. Najlakši način je praćenje rada Komiteta, a prakse susednih zemalja, pre svega Bugarske, pokazuju da je najbolji način za to – posredstvom nacio­nalne asocijacije lokalnih vlasti.

EVROPSKI EKONOMSKI I SOCIJALNI KOMITET

Evropski ekonomski i socijalni komitet (EESK) osnovan je Rimskim Ugovorom 1957. godine kao savetodavno telo koje predstavlja poslodavce, sindikate, poljoprivrednike, potrošače i druge interesne grupe koje zajedno čine organizovano civilno društvo EU.
EESK predstavlja poglede ovih interesnih grupa i brani njihove interese u raspravama oko politika sa Evropskom Komisijom, Savetom i Evropskim parlamentom. Na taj način EESK predstavlja praktično most između Unije i njenih građana, promovišući participativno i demokratski orijentisano društvo u Evropi.

EESK je integralni deo u procesu odlučivanja EU i mora biti konsultovan pre donošenja odluka koje se tiču ekonomske i socijalne politike. Takođe na svoju inicijativu EESK može davati mišljenja o pitanjima koja smatra važnim u ovoj oblasti.

Evropski ekonomski i socijalni komitet ima tri glavne uloge:

  • Savetuje Evropski Savet, Komisiju i Evropski parlament na njihov zahtev ili na sopstvenu inicijativu;
  • Podstiče civilno društvo na veće učešće u političkom odlučivanju u EU;
  • Podržava ulogu civilnog društva u zemljama koje nisu članice EU i pomaže pri uspostavljanju savetodavnih struktura.

EESK ima trenutno ima 317 članova pri čemu broj predstavnika svake zemlje članice približno odražava njihov broj stanovnika. Članovi EESK su delegirani od strane vlada zemalja članica EU. Međutim, od njih se očekuje da u svom radu budu potpuno politički nezavisni. Mandat članova traje 4 godine, sa mogućnošću ponovnog izbora.

Radeći u zemlji iz kojih potiču, članovi Komiteta su podeljeni na tri grupe koje predstavljaju poslodavce, radnike i razne ekonomske i socijalne interese:

Grupa poslodavaca ima članove iz privatnog i javnog industrijskog sektora, malih i srednjih preduzeća, privrednih komora, bankarstva i osiguranja, trgovina i poljoprivreda.

Grupa radnika predstavlja sve kategorije zaposlenih, od fizičkih radnika do rukovodilaca. Članovi grupe radnika dolaze iz nacionalnih sindikalnih organizacija.

Treća grupa predstavlja širok spektar interesa i interesnih grupa: NVO, poljoprivredne organizacije, mala preduzeća, zanatlije, neprofitna udruženja, potrošačka i udruženja zaštite životne sredine, naučna i aka­demska udruženja i udruženja koja predstavljaju porodicu, žene, osobe sa posebnim potrebama itd.

Radom EESK upravlja Predsedništvo u saradnji sa Biroom. U radu EESK značajnu ulogu imaju potkomiteti koji se osnivaju po potrebi, kao i studijske grupe. Administrativne poslove EESK obavlja Generalni sekreta­rijat.

EESK se po pravilu sastaje devet puta na plenarnim sednicama, dok se predlozi za rasprave na plenarnim sednicama pripremaju od strane 6 sekcija, od kojih se svaka bavi određenom grupom pitanja:

  1. Poljoprivreda, ruralni razvoj i prirodna sredina
  2. Ekonomska i monetarna unija i ekonomska i socijalna kohezija
  3. Zapošljavanje, socijalna pitanje i državljanstvo
  4. Spoljni poslovi
  5. Jedinstveno tržište, proizvodnja i potrošnja
  6. Transport, energetika, infrastruktura, informatičko društvo.