40. skupština SKGO

  • Štampaj

Značajna uloga lokalnih samouprava u procesu pristupanja EU

Lokalna samouprava je ključni nivo za uspešnost sprovođenja evropskih integracija, kako u pogledu primene standarda, vrednosti i propisa Evropske unije, tako i u pogledu primene i sprovođenja projekata koji se finansiraju iz EU, ali i informisanja građana Srbije šta ih čeka u procesu integracija. Ovo je samo jedan od brojnih zaključaka 40. redovne skupštine Stalne konferencije gradova i opština, koja je održana u sredu, 12. decembra u beogradskom centru „Sava". Tema ovogodišnje Skupštine bila je „Lokalna samouprava u procesu pristupanja Srbije EU".

U uvodnom delu prisutnim predstavnicima gradova i opština obratili su se: Verica Kalanović, ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave, Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, Vensan Dežer, šef Delegacije Evropske unije, Erl Lincberger, otpravnik poslova ambasade SAD, Žan Danijel Ruh, ambasador Švajcarske Konfederacije, Torgni Svenungson, predstavnik ambasade Kraljevine Švedske.

„Srbija će u narednom periodu morati da promeni Ustav kako bi obezbedila suštinsku decentralizaciju, koja je nužnost i neophodnost na putu ka Evropskoj uniji. Zbog toga u taj proces moramo da uđemo hrabrije", rekla Verica Kalanović, ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave otvarajući godišnju Skupštinu SKGO.
Opredeljenje Vlade Srbije je punopravno članstvo u EU i to je cilj koji se, kako je istakla, mora ostvariti „zbog nas samih", jer je važno da Srbija bude uređena i ekonomski stabilna zemlja.
Osvrnuvši se na prekjučerašnju odluku Saveta EU da će u martu ponovo razmatrati da li Srbija ispunjava uslove za dobijanje datuma pregovora o članstvu, Kalanovićeva je rekla da je takva odluka ohrabrujuća uprkos svim problemima.
„Naš evropski put nije ni ravan ni lak, naprotiv, težak je, ali smo čvrsto odlučili da postanemo članica EU", ukazala je ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave dodavši da nije svejedno da li će taj put Srbija da pređe „fićom ili fijatom 500L".
Srbija, prema njenim rečima nije izuzetak u pogledu evroskepticizma. Kod građana postoji nepoverenje u evropski proces, o čemu govori činjenica da su referendumi o ulascima pojedinih zemalja u EU završavani tako da su građani izražavali nepoverenje i da nijednom nisu bili „jedna duša" kada je u pitanju članstvo u EU. Ali, kako je rekla, nijedna zemlja nije izašla iz EU.
Osim suštinske decentralizacije ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave smatra da gradonačelnici i predsednici opština treba da budu birani na neposrednim izborima.

Koliko je značajna uloga lokalnih samouprava u procesu pristupanja EU govori podatak da se oko 70 odsto svih regulativa i propisa u zemljama EU sprovode na nivou lokalnih samouprava, naglasio je Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda.
„Evropska unija je bez sumnje, danas najbolje mesto za život, jer ona znači pravila, red i garanciju kvaliteta, ali i pristup nekim fondovima. Mislim da su ove prve tri stvari važnije, da one mnogo više garantuju bolji život građanima nego pristupni fondovi. Obaveza je svih nas da ne čekajući dan za početak pregovora o ulasku u EU, učinimo sve što zaista možemo, da se promenimo i budemo bolji", rekao je gradonačelnik Beograda.

Sumirajući rezultate, Saša Paunović, predsednik Stalne konferencije gradova i opština, prošlu godinu ocenio je kao dobru uzimajući u obzir da je bila izborna. U sledećoj godini od Vlade Srbije očekuje donošenje više zakona koji se tiču lokalne samouprave, kao i izmenu Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Stalna konferencija gradova i opština takođe, očekuje, da se naredne godine zakonom učvrsti njen položaj.
„Očekujemo da vlada izađe sa rešenjem plaćanja dugovanja lokalnim samoupravama za ugovore koje one imaju sa centralnom vladom", rekao je Paunović i naglasio da prema njihovoj proceni dug republike za projekte u oko 87 gradova i opština iznosi više od tri milijarde dinara.

Srbija je prema oceni Vensana Dežera, šefa Delegacije Evropske unije, u proteklim godinama i mesecima dosta postigla, što su pohvalili i Brisel i 27 zemalja članica EU, ali se mora nastaviti dalje prema punopravnom članstvu u Uniji, čemu teži čitav ovaj region.
„Ministri EU će u martu, a najkasnije do juna iduće godine, odlučiti o otvaranju pretpristupnih pregovora sa Unijom, što je veliko priznanje Srbiji za njen naporni rad. Svi radimo na tom datumu i treba iskoristiti taj zamajac", ukazao je Dežer.
Šef Delegacije EU u Srbiji je ukazao je na odgovornost i značaj lokalnih vlasti, kako i na nužnost povećanja efikasnost lokalne samouprave.
Prema njegovim rečima, glavni izazovi na tom putu jesu stabilnost uprave, njena depolitizacija, utvrđivanje statusa državnog službenika, korišćenje naprednih tehnologija, transparentnost i bolja kontrola rada uprava.
„Decentralizacija je od ključnog značaja za pravu demokratizaciju na lokalnom nivou, a za to je potreban jasan pravni okvir", rekao je Dežer i dodao da je EU investirala 23 miliona evra u opštine širom Srbije.

Erl Lincberger, otpravnik poslova američke ambasade ukazao je na značaj uloge lokalnih vlasti u stvaranju boljih uslova za poslovanje.

Žan Danijel Ruh, ambasador Švajcarske rekao je da njegova zemlja podržava evropski put Srbije i da joj je zadovoljstvo što može da pomogne u onim delovima za koje je ocenila da su važni. On smatra da lokalna vlast i uprava moraju biti bliže građanima, budući da su one spona između građana i centralne vlasti i da rade ono što ne može da se uradi na višim nivoima.

Torgni Svenungson, savetnik u Ambasadi Kraljevine Švedske rekao je da Švedska odlično shvata značaj lokalnih samouprava, ne samo zato što se tamo primenjuju propisi, već i zato što one obezbeđuju ključne usluge građanima.

Učesnici 40. skupštine u okviru dva panela razmatrali su i koje korake lokalne samouprave moraju da preduzmu da bi spremno dočekale, ravnopravno učestvovale i blagovremeno zastupale svoje interese u procesu pristupanja EU i upoređivali iskustva koja su lokalne samouprave imale u primeni novih evropskih standarda i vrednosti u lokalnim politikama.

PANEL I - Strateško planiranje uloge lokalnih samouprava u procesu pristupanja Evrospkoj uniji

Moderator ovog panela Vladimir Pavlović, ekspert SKGO za evropske integracije, u svom uvodnom govoru ukazao je na to da je „vremenski period" za otpočinjanje pristupnih pregovora za ulazak u EU „bliži i opipljiviji nego ikad". On je istakao da lokalne samouprave igraju važnu ulogu u tim pregovorima. „Proces pristupnih pregovora, koji se vodi na centralnom nivou, ne može biti kvalitetan ukoliko ne podrazumeva aktivno učešće lokalnih samouprava", naveo je Pavlović.
Prema njegovim rečima, gradovi i opštine moraju da budu spremni za pregovore, dodajući da strateško planiranje toga mora odmah da se uradi. Ognjen Mirić, zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije i koordinator za EU fondove, ukazao je na četiri teme koje su od velikog značaja za pregovore sa Unijom - Akcioni plan, Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU, budžet EU za 2014-2020. godinu i problemi u sprovođenju projekata.
Mirić je objasnio da je izrada Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU počela i obuhvatiće period od 2013. do 2016. Kako je istakao, ovaj program će biti gotov u prvom kvartalu sledeće godine. On je ukazao i na probleme u sprovođenju projekata, navodeći da se oni pojavljuju čim se projekti odobre, što dovodi do teškoća u samoj realizaciji. Mirić je podsetio da su svi projekti iz oblasti životne sredine uslovljeni time da se oni koji su odobreni realizuju.
Vladimir Pavlović se osvrnuo na Mirićevo izlaganje, rekavši da je Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina veoma bitan kao strateški okvir i da SKGO želi da se uključi u njegovu izradu, posebno u delu o troškovima. „Uloge nacionalnih asocijacija u pristupnim pregovorima sa EU su veoma značajne, jer predstavljaju most između centralnih i lokalnih vlasti", objasnio je Pavlović.
Hokan Gustafson, izvršni direktor SKL Internacional iz Švedske govorio je o iskustvu te zemlje u pristupnim pregovorima i podsetio da su oni trajali oko pet godina, a da je Švedska u EU ušla još 1995. godine. On je prisutnima poručio da moraju da iniciraju da vlada zajedno sa njima radi analize i razmatra primenu tekovina EU. „Lokalne samouprave u Švedskoj su shvatile da ulazak u EU ne podrazumeva samo finansiranje, već i strukturnu politiku, i da moraju da se uključe u taj proces", naveo je Gustafson.
Đorđe Staničić, generalni sekretar SKGO i takođe jedan od panelista, predstavnicima lokalnih samouprava je obajsnio da je strateško planiranje važno ukoliko žele da se predstave građanima Srbije i EU. „Za to je potrebno znanje, vreme i upornost i želja da se u tome i uspe. Prepreke pravimo najčešće sami, te stoga moramo da sebi postavimo prave ciljeve i prioritete. Vlada Srbije mora da prepozna to da će 70 odsto pravnih tekovina EU pasti na leđa lokalnih samouprava", istakao je Staničić.
On je ukazao i na to da je za izradu strategije jednog grada ili opštine potrebno oko 12 meseci, dodajući da je to napor koji mora da se učini kao preduslov napretka. Staničić je podsetio prisutne na bazu podataka o projektima lokalnih zajednica koja se nalazi na sajtu SKGO. Generalni sekretar SKGO je, takođe, naveo da je u narednom periodu potrebno više se baviti problemom da strateški dokumenti gradova i opština nemaju vezu sa državnim strategijama u pojedinim oblastima.
„Isto tako, nemamo institucionalnu mogućnost da se lokalne samouprave udružuju u izradi strategija i pitanje je kako da dođemo do nivoa međuopštinske saradnje? U tom smislu je važna uloga regionalnih razvojnih agencija, koje zaista uspešno rade i sve više pokazuju da bez njih teško da možemo da dođemo do okupljanja gradova i opština oko regionalnih strategija", rekao je Staničić.
Pavlović je dodao da će problem međuopštinske saradnje biti veći u pristupnim pregovorima Srbije sa EU, dodajući da će SKGO u narednom periodu pripremati lokalne samouprave za spomenute pregovore. Na kraju panela, Hokan Gustafson je dodao da SKL Internacional ima odličnu saradnju sa SKGO, i to posebno u oblasti evrointegracija.

PANEL 2: Uticaj procesa pristupanja Evropskoj uniji na lokalne samouprave i SKGO - uporedna iskustva

Kakav je uticaj pristupanja Evropskoj uniji na lokalne samouprave, pitanje je na koje su, kroz panel diskusiju, pokušali da odgovore učesnici iz drugih zemalja i to kroz svoja neposredna iskustva.
Kroz razgovor, koji je omogućila Stalna konferencija gradova i opština, ponuđeni su modeli nacionalnih asocijacija sa stanovišta primene novih standarda i evropskih vrednosti u lokalnim politikama. Ova uporedna iskustva bi mogla, kako su ocenili panelisti, da omoguće našim lokalnim liderima da izvuku konkretne poruke i putokaze.

U uvodnoj reči je Aleksandra Milić, šefica Službe za evropske integracije i međunarodnu saradnju SKGO podsetila da do sada nije na adekvatan način prepoznat uticaj evropskih integracija na lokalnom nivou, iako je on po našim i saznanjima drugih zemalja, izuzetno veliki. Zato je SKGO kao nacionalna asocijacija lokalnih vlasti ocenila da ne postoji strateški pristup pa ni mehanizam koji bi na adekvatan način uvažio potrebe lokalnih samouprava u ovom procesu. Iz tog je i razloga SKGO pripremila Okvirni dokument o uticaju evropskih integracija na lokalne samouprave. A u njegovoj izradi su upravo i pomagale kolege iz švedske i bugarske asocijacije koje su bile gosti na panelu u Centru "Sava".

Na pitanje koliko i kako su lokalne samouprave primenjivale nove evropske standarde, kako je proces evropskih integracija uticao na donošenje odluka na lokalnom nivou, da li su izvršene određene promene unutrašnjih struktura na lokalu, da li su se i u kolikoj meri evropske integracije odrazile na finansiranje lokalnih samouprava - prva je pokušala da odgovori Ginka Čavdarova, generalni direktor Nacionalne asocijacije opština i regiona Bugarske (NAMBR): „Mi smo mislili da će ceo proces biti lak, ali smo se prevarili. Zato i vi obratite pažnju jer sve zavisi koliko ćete, u ime lokalnih samouprava, biti aktivni u njemu. U Bugarskoj je u prve dve godine naizgled sve bilo u redu, ali nakon pristupanja smo shvatili da nismo dobro procenili naše realne finansijske mogućnosti, da nismo znali koja su nam očekivanja".
Bugarska je, navela je primer Čavdarova, imala rok da za pet godina zatvori sve regionalne deponije koristeći sve evropske standarde. Nakon toga su shvatili da nije bilo dovoljno novca, ni domaćeg ni iz donacija, da bi se pokrilo sve ono na šta su se sami obavezali.
„Na isti način je funkcionisao i sistem na koji smo se obavezali u vezi sa pogonima za preradu otpadnih voda. Ideja je bila da u svakom gradu koji ima više od 10.000 stanovnika otvorimo nove pogone, ali se to pokazalo težim nego što smo prvobitno mislili jer čak i sada, šest godina od pristupanja mi i dalje gradimo veoma skupe pogone. I zbog toga je moja poruka da treba da budete deo pregovora, da procenite sve veze sa budućim opštinskim aktivnostima. To je jedini način da se izbegnu i finansijske zamke jer će sve te aktivnosti povećati cene koje će građani plaćati nakon toga. Grantovi su dobri i projekti su odlični, ali šta nakon toga. Nastavak tih aktivnosti može koštati opštine čak i duplo više", istakla je Čavdarova i poručila da svi budu mnogo aktivniji već na lokalu: „Učestvujete u svemu, predlažite. Gledajte sve stvari sa praktične tačke gledišta, šta to zaista znači za građane".

Jelena Drenjanin, predstavnica lokalne samouprave Kraljevine Švedske je predstavila drugačija iskustva:
„Pripreme su vrlo važne, čak i ključne. Švedska je, pre nego što je tražila da se učlani u EU, ispitivala kakve bi sve imala konsekvence ulaskom u EU i došli smo do zaključka da su ti uticaji na opštine i regije marginalni jer su naše opštine i regije već veoma snažne i po zakonu i po uticaju. To što je gospođa Ginka govorila samo potvrđuje koliko je važan lokalni nivo. U Švedskoj su promene nakon ulaska u EU bile zanemarljive. Desile su se samo u dve stari. Naučili smo da budemo obazriviji u davanju pomoći pa se više ne dešava da dajemo pomoć koja ne stimulišu razvoj drugih. A druga se promena odnosi na javne nabavke i kontrolu svega što opštine kupuju. Mi smo shvatili da je naš posao da činimo građanima, da očistimo ulice, da nam škole funkcionišu, a ne da otvaramo kafiće i borimo se sa privatnim sektorom", navela je Drenjanin, a na pitanje kakav je odnos između ministarstva i lokalne samuprave, odgovorila je - dobar.
„Uvek se vodi dijalog. Vlada ne treba da se mnogo meša u rad lokalne samouprave, a kada to čini, odnosno kada nam daje da nešto sprovedemo, onda moraju da nam da i novac".

Tomas Prorok, zamenik izvršnog direktora KDZ - Centar za istraživanje javne uprave/korporacije za menadžment konsalting i profesionalnu obuku u Austriji takođe je ukazao da se sve bazira na pripremama i dobroj komunikaciji između centralnog i lokalnog nivoa, jer nije reč o konkurenciji već savezima.
„Vrlo je važno znati uloge već u samim pregovorima o pristupu EU, a tu je najvažnija ona koju imaju nacioanlna tela. Dakle, pregovori koji se vode na centralnom nivou su ključni, jer su ti problemi i interesi zaista od najvećeg značaja. Lokalni pregovori su samim tim u drugom planu i pod uticajem centrale".
On je podsetio da su i Austrija i Švedska postale članice 1995. godine, ali da su pripreme počele sedam godina ranije.
„U pregovorima je naravno bio dominatan taj centralni organ, ali je postojao i regionalni nivo i lokalni i tu su bile radne grupe koje su poredile austrijski pravni sistem sa tekovinama evropske unije i njihovim pravom. Dve godine kasnije, stvoren je i savet pa je federalna vlada znala kako da započne te pregovore, upravo na osnovu instrukcija sa lokala. Mogu da vam preporučim da i vi tako radite, da uspostavite saradnju sa federalnim nivoom. Jako je važno ubediti nacionalna tela koji su to problemi koje muče građane na lokalu,a to se čini upravo preko tih asocijacija.

Diskusija je nastavljena u traganju za odgovorom kako se preslikavanje evropskih politika odrazilo na nadležnosti lokalne samouprave, pre svega na njihove kapacitete i finansije".

Ginka Čavdarova je dala bugarski primer:
„Administartivni i finansijski kapaciteti su se pokazali kao okosnica jer svi novi propisi i zakoni podrazumevaju upravo njih. Mi smo četiri puta menjali zakone o javnim nabavkama upravo zato jer ti kapaciteti nisu bili na zadovoljavajućem nivou. A čak ni sad nemamo normalan zakon koji bi normalno sprovodili".
I sa finansijama se zahteva oprez jer, kako kaže, primena svakog evropskog standarda i propisa traži dodatnu finansijsku podršku jer se u suprotnom može stvoriti finansijski jaz:
„Opštine praktično moraju da plate dodatne nametnute troškove od kojih nikada najverovatnije neće imati nikakve prihode".
A da bi se evropska regultiva bezbolno preslikala neophodna je i pravilna primena ovih evropskih propisa i to od samog početka:
„Za naš region je tipično da potcenjujemo tu proceduru misleći da to nije toliko važno, ali se ispostavilo da ni tu nismo bili u pravu jer određene opštine nisu dobile sredstva upravo zato što nisu sprovodile sve te zacrtane korake već su primenjivale "balkanski model", upozorila je Ginka Čavdarova i ukazala na još jednu "administrativnu" poteškoću:
„Iako smo od početka postavili novu administraciju, pokazalo se da nova uprava dobro govori engleski, ali da mnogi nisu imali menadžerske sposobnosti i nisu znali kako da prave nove projekte i kako da njima rukovode i greške su bile neminovne. Zato smo pooštrili unutrašnju organizaciju, sve opštine imaju internu reviziju koja kontroliše finanijske sisteme kako bi sve teklo kako treba prilikom sprovođenja projekata EU"
Izazov koji su prošle sve stare članice, a nesumnjivo očekuje i nove odnosi se na - kadar. A posebno na zadržavanje uspešnih menadžera u lokalnoj upravi.
„Jako je teško da se dobri stručnjaci zadrže na tim pozicijama zbog malih plata i pravo je pitanje kako ih motivisati", nastavila je Ginka Čavdarova. „Mi smo u početku ulagali mnogo novca u stvaranje eksperata, u njihove treninge i putovanja, da bi nakon dve tri godine mnogi od njih otišli u privatne komapanije. Nakon toga smo te evropske stručnjake na lokalnom nivou dodatno finansirali ako ostanu na lokalu, ali ni to nije bila baš dobra odluka jer su onda ti stručnjaci sa lokala želeli da rade samo na tim, a ne na evropskim projektima. I sad tragamo za balansiranijim pristupom. A to nije nimalo lako ni na centralnom nivou".

Jelena Drenjanin, predstavnica lokalne samouprave Kraljevine Švedske predložila je drugačije rešenje:
„Švedska je mala zemlja, ima devet miliona stanovnika i 300 opština. Mi ne možemo da se organizujemo da svaka opština ima eksperte. Zato je vrlo važno osnovati jednu jaku asocijaciju i samim tim udružiti sve kompetencije. Ta bi asocijacija davala podršku lokalnim samoupravama, ali bi u njeno ime pregovarala i sa Vladom oko svih pitanja jer je jaka, jedinstvena i ima potrebo znanje.

A da je korupcija i fluktuacija kadrova problem i evropskih zemalja ukazao je i Tomas Prorok, ali on rešenje vidi u dobrim vođama. Kako je objasnio, lideri na lokalu su ti koji moraju da vode računa da zadrže dobre kadrove, a to mogu tako što čuvaju kontinuitet u projektima.
„Demotivišuće je ako jedan projekat traje samo u vreme jednog izbornog ciklusa. Ne mogu lideri stalno da se smenjuju i napuštaju započeto. Poenta je da se svaki posao radi kontinuirano. I borba sa korupcijom mora da bude neprestana i sistematska. Austrija to rešava i na nacionalnom i na regionalnom, ali i na lokalnom nivou".
„Mi imamo antikorupcijske programe. Imamo čitavu antikorupcijsku strukturu, dežurne telefone otvorene za žalbe pa građani mogu uvek da se žale i da prijavljuju nepravilnosti", rekao je Tomas Prorok i preporučio da prepišemo ovaj mehanizam koji se pokazao delotvornim.
On je dodao i da građani i rukovodstvo u svim zemljama koje razmišljaju o pridruživanju EU, moraju da žive po pravilima kao da su već tamo.
„Moraju svi da se vežbaju i treniraju da rade po novim pravilima. A ne da se i dalje govore da ih nije briga i da sumnjaju u evropske tekovine"

Odluke 40. skupštine SKGO

Na 40. skupštini SKGO jednoglasno je usvojena Deklaracija SKGO o poštovanju principa rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou vlasti u Srbiji. Takođe, na radnom delu skupštine usvojen je i godišnji izveštaj o radu Stalne konferencije gradova i opština, koji je na početku zasedanja predstavio predsednik SKGO Saša Paunović. Usvojen je i izveštaj Nadzornog odbora SKGO o materijalno finansijkom poslovanju u 2011. godini i u prvih deset meseci ove godine, kao i predlog odluke o broju, delokrugu i finkcionisanju SKGO. Generalni sekretar SKGO Đorđe Staničić rekao je da će po ovom predlogu biti organizovani izbori SKGO sledeće godine.