Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Lokalne finansije i javna svojina

Pošto se pre legalizacije objekata zahteva da fizička lica imaju podnete poreske prijave u LPA, obveznici donose Izveštaje o zatečenom stanju objekata u kojima se navode supružnici kao investitori sa zajedničkom svojinom na objektu, bez udela. U Listu nepokretnosti se takođe navodi zajednička svojina. Šta se radi u tom slučaju, da li se zadužuju oba supružnika sa udelom 1/2 ili samo jedan, i u tom slučaju koji?

Zakonom o porezima na imovinu propisano je da se porez na imovinu plaća, između ostalog, na pravo svojine na nepokretnosti.

Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, u članu 7. propisano je da se pravo svojine na nepokretnosti upisuje kao:

     1) svojina;

     2) susvojina;

     3) zajednička svojina (a zajednička svojina je jedna vrsta prava svojine).

Članom 4. Zakona o porezima na imovinu propisano je da kada su na istoj nepokretnosti više lica obveznici, obveznik je svako od tih lica srazmerno svom udelu u odnosu na celu nepokretnost. Kada udeli obveznika na istoj nepokretnosti nisu određeni, za svrhu oporezivanja porezom na imovinu smatraće se da su jednaki.

Prema navedenim zakonskim odredbama, a u konkretnom slučaju, poreske prijave treba da podnesu oba supružnika, pri čemu će svakom od njih porez na imovinu biti utvrđen za 1/2 nepokretnosti.

Lokalne finansije i javna svojina

Poreski obveznik je zadužen greškom za poslovni prostor čiji je bio zakupac u periodu od 2014-2018. godine i u tom periodu je dobijao rešenje za porez na imovinu za kuću (čiji je bio vlasnik) i poslovni prostor (čiji je bio zakupac). Kakav je dalje postupak? Da li se vrši ponavljanje postupka? Možete li dati primere akata koji se donose i po kom redosledu?

Zakon o opštem upravnom postupku propisuje posebne slučajeve uklanjanja i menjanja rešenja koji se odnose na postupanja kada su rešenja pravnosnažna i konačna.

Ponavljanje postupka ima značaj vanrednog pravnog sredstva u upravnom postupku, jer se može tražiti, odnosno ostvariti tek po nastupanju konačnosti rešenja. Ovo vanredno pravno sredstvo propisano je odredbama čl. 176-182. Zakona o opštem upravnom postupku. Za ponavljanje postupka nije prepreka ako je rešenje postalo i pravnosnažno.

Nadležnost za rešavanje pripada organu koji je doneo konačno rešenje.

Po ponavljanju postupka, nadležni organ može ostaviti na snazi konačno rešenje ili doneti novo rešenje kojim se, s obzirom na okolnosti slučaja, konačno rešenje poništava ili ukida.

Postupak se ponavlja na zahtev stranke ili ga organ koji je doneo konačno rešenje ponavlja po službenoj dužnosti.

Zakon o opštem upravnom postupku propisuje subjektivni i objektivni rok za ponavljanje postupka. (čl. 178.).

Rešenjem se odbacuje zahtev koji je neblagovremen, nije izjavljen od ovlašćenog lica ili u kome razlog za ponavljanje postupka nije učinjen verovatnim. Rešenjem se odbija zahtev ako razlog koji je naveden ne bi doveo do drugačijeg rešavanja upravne stvari. Ako se ne odbaci, niti odbije zahtev za ponavljanje postupka, rešenjem se dozvoljava ponavljanje postupka i određuje obim ponavljanja.

Ukoliko se radi ponavljanje postupka po službenoj dužnosti takođe se rešenjem dozvoljava ponavljanje postupka i određuje obim ponavljanja.

Po ponavljanju postupka nadležni organ može ostaviti na snazi konačno rešenje ili doneti novo rešenje kojim se, s obzirom na okolnosti slučaja, konačno rešenje poništava ili ukida.

Poništavanjem rešenja uklanjaju se sve pravne posledice koje je rešenje proizvelo, a ukidanjem rešenja ne uklanjaju se pravne posledice koje je rešenje već proizvelo, već se rešenje onemogućava da dalje proizvodi pravne posledice.

U postupku se donose dva rešenja: jedno, kojim se dozvoljava ponavljanje postupka i određuje obim ponavljanja, a drugo kojim se poništava ili ukida već doneto rešenje u zavisnosti od poreskopravne situacije i utvrđuje nova obaveza.

Na osnovu navedenog smatramo da (ukoliko je ispunjeno napred navedeno), u konkretnom slučaju, može se ponoviti postupak po službenoj dužnosti jer je činjenica (koja će se dokazati uvidom u predmetni ugovor o zakupu) poslovnog prostora postojala i u vreme vođenja ranijeg postupka, ali nije uzeta u razmatranje i kao takva je od uticaja na drugačije rešenje stvari.

Ukidanjem već donetih rešenja (u kojima je utvrđen porez i za kuću i za poslovni prostor) za svaku godinu pojedinačno ne uklanjaju se pravne posledice koje su rešenja već proizvela, već se rešenje onemogućava da dalje proizvodi pravne posledice.

Tehnički ćete zatvoriti prijavu za poslovni prostor i izvršiti obračun poreza samo za kuću donošenjem rešenja za svaku godinu pojedinačno u ponovljenom postupku utvrđivanja obaveze.

Na sistemu bi treabalo stornirati “R nalogom” utvrđene obaveze (za kuću i poslovni prostor) sa datumom dospeća novih rešenja, pri čemu treba voditi računa da li ima neosnovano obračunate kamate ako poreski obveznik nije redovno izmirivao svoje obaveze.

Postupak se može i pojednostaviti tako što će se doneti jedno rešenje čiji dispozitiv osim uobičajenih tačaka o žalbi i rokovima treba da glasi:

1. Dozvoljava se ponavljanje postupaka (po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti)

2. Ukida se rešenje broj_____________od_____________

3. Utvrđuje se obaveza______________________________

Posebno naglašavamo da obrazloženje rešenja mora da sadrži detaljno obrazložene sve tačke dispozitiva. Dakle, u obrazloženju treba dati opis razloga za ponavljanje postupka i utvrđivanja obaveze.

Lokalne finansije i javna svojina

U pitanju je fizičko lice koje ima prebivalištem u Francuskoj, a po nacionalnosti je Albanac koji je sagradio kuću na teritoriji opštine. Sada radi legalizaciju te kuće i treba da je prijavi u LPA. Ranije je imao ličnu katu sa prebivalištem u Prištini, ali ona je istekla. U Policijskoj stanici ne može boravište da uzme jer mora da priloži dokaz da poseduje nepokretnost. Kako postupiti u konkretnoj situaciji?

Pre svega napominjemo da legalizacija objekta ne opredeljuje nastanak poreske obaveze, već je dan nastanka poreske obaveze uređen članom 10. Zakona o porezima na imovinu. Prema odredbama stava 1.  ovog člana Zakona koji se primenjivao do 31.12.2018. godine, poreska obaveza nastaje najranijim od sledećih dana: danom sticanja prava, danom početka korišćenja, danom osposobljavanja, danom izdavanja upotrebne dozvole, odnosno danom omogućavanja korišćenja imovine na drugi način.

Prema važećim odredbama člana 10. stav 1. Zakona o porezima na imovinu obaveza po osnovu poreza na imovinu nastaje najranijim od sledećih dana: danom sticanja prava na koje se porez na imovinu plaća u skladu sa članom 2. stav 1. i članom 2a ovog zakona, danom uspostavljanja državine kad se porez plaća na državinu, danom početka korišćenja, danom osposobljavanja, danom izdavanja upotrebne dozvole, odnosno danom omogućavanja korišćenja imovine na drugi način. Stavom 2. istog člana zakona propisano ej da kad je pravo iz stava 1. ovog člana stečeno na objektu u izgradnji koji nije osposobljen za korišćenje, ne koristi se i za koji nije izdata upotrebna dozvola, obaveza po osnovu poreza na imovinu za taj objekat nastaje najranijim od sledećih dana: danom početka korišćenja, danom osposobljavanja, danom izdavanja upotrebne dozvole, odnosno danom omogućavanja korišćenja objekta na drugi način (uključujući uspostavljanje državine), osim u slučaju iz st. 3. i 4. ovog člana. Prema tome, poresku obavezu za predmetni objekat treba utvrditi u skladu sa navedenim odredbama Zakona o porezima na imovinu, uzimajući u obzir zastarelost prava na utvrđivanje.

U vezi ostvarivanja prava na boravište, na osnovu dokaza o posedovanju nepokretnosti, poresko rešenje nije dokaz o vlasništvu nad objektom, već za to obveznik može koristiti druge raspoložive dokaze (rešenje o kućnom broju, akta iz postupka legalizacije i dr.). Naime, članom 4. stav 7. Zakona o porezima na imovinu propisano je da status obveznika poreza na imovinu ne može biti osnov za sticanje bilo kog prava na nepokretnosti.

U svakom slučaju, obveznik treba da dobije PIB kako bi bio evidentiran u poreskom računovodstvu, pri čemu je bitno utvrditi da li je to lice rezident Republike Srbije ili nerezident, jer na taj način će biti opredeljen i njegov PIB.

Član 26. stav 11. ZPPPA propisuje da je PIB jedinstveni i jedini broj fizičkog lica za sve javne prihode i zadržava se do prestanka postojanja, odnosno smrti tog lica.

Prema članu 2. Pravilnika o PIB-u, PIB za rezidentna fizička lica koja nisu preduzetnici, sastoji se od 13 cifara i predstavlja jedinstveni matični broj građana (u daljem tekstu: JMBG) dodeljen od strane Ministarstva unutrašnjih poslova, u skladu sa zakonom.

Prema istom pravilniku, PIB za poreske obveznike - nerezidentna fizička lica, sastoji se od devet cifara i ovaj broj se dodeljuje u Centrali Poreske uprave.

Članom 2. Zakona o prebivalištu i boravištu građana propisano je da pravo na prebivalište u Republici Srbiji, u smislu ovog zakona, imaju svi građani Republike Srbije koji stalno žive na teritoriji Republike Srbije. U skladu sa članom 3. istog zakona, prebivalište je mesto u kome se građanin (državljanin Republike Srbije) nastanio sa namerom da u njemu stalno živi, odnosno mesto u kome se nalazi centar njegovih životnih aktivnosti, profesionalnih, ekonomskih, socijalnih i drugih veza koje dokazuju njegovu trajnu povezanost s mestom u kome se nastanio.

Dalje je članom 4. propisano da su punoletni građani dužni da prijave i odjave svoje prebivalište, prijave i odjave boravište, kao i da prijave privremeni boravak u inostranstvu i povratak iz inostranstva, kada je to određeno ovim zakonom, a članom 5. da se prijava i odjava prebivališta i boravišta, kao i prijava privremenog boravka u inostranstvu i povratka iz inostranstva podnosi nadležnom organu u mestu u kome se prijavljuje ili iz koga se odjavljuje prebivalište ili boravište.

Prema članu 14. ovog zakona građanin je dužan da odjavi prebivalište ako se iseljava iz Republike Srbije u inostranstvo. Licu koje odjavljuje prebivališta izdaje se odgovarajuća potvrda.

Prijava privremenog boravka u inostranstvu i povratka iz inostranstva uređena je članom 19. zakona i prema ovim odredbama građani koji odlaze u inostranstvo s namerom da neprekidno borave u inostranstvu duže od 90 dana dužni su da, pre odlaska, nadležnom organu prijave privremeni boravak u inostranstvu. Građani koji odu u inostranstvo s namerom da neprekidno borave u inostranstvu ne duže od 90 dana, a svoj boravak produže, dužni su da privremeni boravak u inostranstvu duži od 90 dana prijave nadležnom organu, preko diplomatsko-konzularnog predstavništva.

Građani iz st. 1. i 2. ovog člana dužni su da prijave povratak u zemlju u roku od osam dana od dana povratka u mesto prebivališta.

Podnosiocu prijave privremenog boravka u inostranstvu i povratka iz inostranstva izdaje se odgovarajuća potvrda.

Prema članu 24. istog zakona evidencije prebivališta, boravišta i privremenog boravka u inostranstvu vodi ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, u elektronskom obliku.

Prebivalište građana evidentira se u evidenciji o izdatim ličnim kartama, koja ujedno služi i kao evidencija prebivališta, ili se o tome vodi posebna evidencija.

Evidencija privremenog boravka u inostranstvu je sastavni deo evidencije prebivališta.

Lokalne finansije i javna svojina

Da li JLS u opštem aktu kojim propisuje nakande za korišćenej javnih površina može propisati obavezu plaćanja naknade za korišćenje javnih površina za već postavljene kao i za postavljanje novih delova i opreme elektrodistributivnog i telekomunikacionog sistema: stub (bandera) za niskonaponsku električnu mrežu, stub (bandera) za niskonaponsku električnu mrežu sa metalnim ormarićem i stubna trafostanica?

Članom 236. stav 1. tačke 1-3. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara ("Službeni glasnik RS", br. 95/18 i 49/19) propisane su situacije u kojima se plaća naknada za korišćenje javnih površina:

1) naknada za korišćenje prostora na javnoj površini u poslovne i druge svrhe, osim radi prodaje štampe, knjiga i drugih publikacija, proizvoda starih i umetničkih zanata i domaće radinosti;

2) naknada za korišćenje javne površine za oglašavanje za sopstvene potrebe i za potrebe drugih lica, kao i za korišćenje površine i objekta za oglašavanje za sopstvene potrebe i za potrebe drugih lica kojim se vrši neposredni uticaj na raspoloživost, kvalitet ili neku drugu osobinu javne površine, za koje dozvolu izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave;

3) naknada za korišćenje javne površine po osnovu zauzeća građevinskim materijalom i za izvođenje građevinskih radova i izgradnju.

Stavom 3. istog člana Zakona propisano je da "korišćenje prostora na javnoj površini u poslovne i druge svrhe u smislu stava 1. tačka 1) ovog člana odnosi se na privremeno korišćenje prostora na javnoj površini i ne obuhvata korišćenje trajnog karaktera izgradnjom objekata infrastrukture".

Šta se smatra objektima infrastrukture trajnog karaktera propisano je članom 2. stav 1. tačka 26. Zakona o planiranju i izgradnji gde se, između ostalog navodi da je linijski infrastrukturni objekat elektroenergetski vod, ...linijska infrastruktura elektronskih komunikacija...

S tim u vezi, obzirom da se u konkretnom slučaju radi o postavljanju nove (ili delova one koja već postoji) opreme ekektrodistributivnog i telekomunikacionog sistema na javnoj površini, a koji sistemi predstavljaju linijske infrastrukturne objekte iz člana 2. Zakona o planiranju i izgradnji, ne postoji obaveza plaćanja naknade za korišćenje tih javnih površina. 

Nadležni organ ima mogućnost da eventualno naplati naknadu za ustanovljenje prava službenosti, ili štete koja se pričini javnom dobru prilikom izgradnje nekog linijskog infrastrukturnog objekta trajnog karaktera. 

Obaveza plaćanja naknade postoji samo u slučajevima privremenog zauzeća javne površine građevinskim materijalom ili za izvođenje građevinskih radova i izgradnje (član 236. st.1. tč.3. Zakona), s tim da i u ovim slučajevima prema članu 241. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara postoje određena oslobođenja od plaćanja.

JLS ostaje mogućnost da naplati naknadu dok traju radovi na izgradnji ovih objekata, što i jeste smisao odredbe člana 236. Zakona, koja je definisana u Prilogu 12. zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara.

Mišljenje Ministarstva finansija_Sektor za fiskalni sistem.pdf

Lokalne finansije i javna svojina

Da li je HE Đerdap, kao ogranak EPS-a, obveznik plaćanja komunalne takse za isticanje firme?

Članom 16. i 17. Zakona o finansiranju lokalne samouprave propisano je da je firma svaki istaknuti naziv ili ime koje upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost, a jedinica lokalne samouprave može utvrditi lokalne komunalne takse u različitoj visini zavisno od delatnosti, površine i tehničko - upotrebnih karakteristika objekta, veličine pravnog lica u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo i po delovima teritorije, odnosno zonama u kojima se nalaze objekti, predmeti Ili vrše usluge za koje se plaćaju takse.

Odlukom o lokalnim komunalnim taksama propisuje se iznos firmarine za jedan istaknuti naziv koji upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost. Ako pravno lice ima više od jedne poslovne jedinice/objekta na teritoriji jedinice lokalne samouprave, plaćaju posebno za svaku poslovnu jedinicu/objekat lokalnu komunalnu taksu za isticanje firme na poslovnom prostoru.

Prema Zakonu o privrednim društvima, član 567., ogranak privrednog društva (u daljem tekstu: ogranak) je izdvojeni organizacioni deo privrednog društva na teritoriji Republike Srbije preko koga društvo obavlja delatnost u skladu sa zakonom. Ogranak nema svojstvo pravnog lica, a u pravnom prometu istupa u ime i za račun privrednog društva. Privredno društvo neograničeno odgovara za obaveze prema trećim licima koje nastanu u poslovanju njegovog ogranka.

Članom 571. istog zakona propisano je da u pravnom prometu ogranak nastupa pod poslovnim imenom društva, uz navođenje:

1) da je reč o ogranku;

2) adrese ogranka, ako se razlikuje od adrese sedišta društva;

3) naziva ogranka, ako ga ima.

Na upotrebu poslovnog imena i drugih podataka u dokumentima ogranka shodno se primenjuju odredbe iz člana 25. ovog zakona koje se odnose na upotrebu poslovnog imena i drugih podataka u dokumentima društva. Na naziv ogranka shodno se primenjuju odredbe čl. 27. do 29. ovog zakona.

Prema tome, HE Đerdap, koji je ogranak EPS, ne može biti obveznik lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru, jer nije pravno lice i nema svoj PIB koji je različit od PIB-a privrednog društva čiji je ogranak. Ukoliko je na poslovnom objektu na kome ogranak obavlja delatnost istaknut naziv ili ime koje upućuju da pravno lice (koje podrazumeva i ogranak kao njegov organizacioni deo) obavlja određenu delatnost, onda je na tom objektu obveznik firmarine pravno lice (EPS), koje ima svoj PIB i pod čijim imenom nastupa ogranak u pravnom prometu.