Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Lokalne finansije i javna svojina

Kako se određuju licitacioni korakoraci za koliko svaka sledeća ponuda mora biti viša i koliko minuta se ostavlja da razmisle pre nego što iznesu sledeću ponudu?

Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji nije određen licitacioni korak. 

Vodeći računa o odredbama člana 109. ZPPPA koji propisuje prodaju nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja a pre svega da se nepokretnost na prvom usmenom javnom nadmetanju ne može prodati po ceni nižoj od 75% utvrđene početne vrednosti nešpokretnosti, sami ćete odrediti licitacioni korak, u skladu sa predmetom prinudne naplate. 

Vreme razmišljanja o iznetoj ponudi je takođe vaše diskreciono pravo, ali sam tok javnog nadmetanja ne zahteva vreme, jer su ponuđači došli spremni i znaju koliko mogu da ponude za predmetnu nepokretnost.

Nakon završenog postupka javnog nadmetanja potrebno je da se ostavi 5-10 minuta do konačne objave po kojoj ceni i kome je prodata nepokretnost.

Naravno, čitav tok prodaje nepokretnosti putem javnog nadmetanja se zapisnički konstatuje.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

U pitanju je poreski obveznik (pravno lice) koje je u 2017. godini podnelo poresku prijavu na PPI-1 obrascu i porez na imovinu utvrdilo po tržišnim cenama iz Odluke skupštine grada o visini tržišnih cena za oporezivanje imovine. U 2019. godini podnosi izmenjenu poresku prijavu za 2017. godinu i traže da se izvrši izmena za 2017. godinu, tj. obzirom da se desio požar u tom objektu koji je predmet oporezivanja 09.06.2017. godine, traži da se do 09.06.2017. godine porez utvrđuje po tržišnim cenama, a da od 09.06.2017. godine se porez utvrdi po fer vrednosti. Na APR-u nema objavljene Napomene uz finansijske izveštaje. Kako postupiti u ovom slučaju?

Izmenjena poreska prijava uređena je odredbama člana 40. ZPPPA i podnosi se ako poreski obveznik ustanovi da poreska prijava koju je podneo sadrži grešku koja za posledicu ima pogrešno utvrđenu visinu poreske obveze. Razlog koji je naveden, a to je da se desio požar i da sada za te nepokretnosti treba da se podnesu izmenjene poreske prijave jer tržišno nepokretnosti vrede manje, nema za posledicu umanjenje već utvrđenog poreza na imovinu, te stoga smatramo da bi podnetu izmenjenu poresku prijavu trebalo rešenjem odbiti kao neosnovanu.

Osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige i čiju vrednost u poslovnim knjigama iskazuje po metodu fer vrednosti u skladu sa MRS, odnosno međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI), odnosno sa usvojenim računovodstvenim politikama je fer vrednost iskazana na poslednji dan poslovne godine obveznika u tekućoj godini (član 7. Zakona o porezima na imovinu).

Obveznici koji imaju pravo da prilikom utvrđivanja poreza na imovinu primenjuju osnovicu koja je u poslovnim knjigama iskazana po metodu fer vrednosti u skladu sa MRS, odnosno  MSFI i usvojenim računovodstvenim politikama moraju na sajtu APR, na stranici finansijski izveštaji, da uz finansijski  izveštaj poreskog obveznika za određenu godinu objave i Napomene uz finansijski izveštaj, jer je to prvi preduslov da to pravno lice, eventualno može prijaviti fer vrednost nepokretnosti kao poresku osnovicu. Dalji uslov je da je u Napomenama navedeno da to lice vodi knjige po MRS i da primenjuje pune MSF. I na kraju, u Napomenama – u računovodstvenim politikama, mora  jasno i nedvosmisleno da bude navedeno kako se vrednuju nekretnine. 

Pravna lica, čiji finansijski izveštaj sadrži samo Bilans stanja i Bilans uspeha sigurno ne vode poslovne knjige primenom MRS i bez obzira da li imaju fer vrednost ili procenu vrednosti nepokretnosti i sl., nemaju zakonski osnov da u poreskoj prijavi iskažu fer vrednost nepokretnosti kao poresku osnovicu. 

Prema mišljenju Ministarstvu finansija 011-00-1051/2016-16 ...“Odredbom člana 22. st. 1. i 2. Zakona o računovodstvu, propisano je da za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima, mikro i druga pravna lica iz člana 2. tačka 2) tog zakona, nezavisno od veličine, primenjuju podzakonski akt koji donosi ministar nadležan za poslove finansija koji se zasniva na opštim računovodstvenim načelima. Izuzetno od stava 1. ovog člana, mikro i druga pravna lica iz člana 2. tačka 2) ovog zakona, nezavisno od veličine, mogu da odluče da primenjuju MSFI za MSP iz člana 21. ovog zakona.

Prema tome, fer vrednost iskazana na poslednji dan poslovne godine obveznika u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez na imovinu je osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige, čiju vrednost u poslovnim knjigama iskazuje po metodu fer vrednosti u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS), odnosno međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI) i usvojenim računovodstvenim politikama.

Za nepokretnosti poreskog obveznika koji vodi poslovne knjige, čiju vrednost u svojim poslovnim knjigama ne iskazuje po fer vrednosti u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS), odnosno međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI) i usvojenim računovodstvenim politikama, osnovica poreza na imovinu utvrđuje se u skladu sa odredbama člana 7. st. 2. do 10. i člana 7a st. 2. do 6. i stav 8. Zakona.

U tom smislu, nema osnova da fer vrednost čini osnovicu poreza na imovinu ni za nepokretnosti za koje su obveznici lica koja za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima primenjuju podzakonski akt koji donosi ministar nadležan za poslove finansija, a koji se zasniva na opštim računovodstvenim načelima (npr. preduzetnici i druga mikro pravna lica).“


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Poreski obveznik je kupio zemljište i zgradu koje je u poslovnom knjigama iskazao kao sredstva namenjena daljoj prodaji, planirao je da sruši zgradu i proda zemljište da bi neko drugi gradio, ali je na kraju odlučio da sam izgradi stambenu zgradu. Da li ima pravo na poresko oslobođenje za to zemljište, ili će imati to pravo tek kada stanovi budu gotovi? Da li uz PPI-1 prilaže Prilog-1 ili Prilog-2?

Primenom odredbi člana 7. stav 9. Zakona o porezima na imovinu koji uređuje poresku osnovicu za obveznike koji vode poslovne knjige za godinu nastanka poreske obaveze, čije su odredbe u primeni od 01.01.2019. godine, znači da od 1. januara 2019. godine, nabavna vrednost čini osnovicu poreza na imovinu samo za nepokretnosti za koje, osnovicu čini knjigovodstvena vrednost (npr. za skladišne i stovarišne objekte, za objekte za proizvodnju gasa, za objekte za tretman i odlaganje otpada). 

Za ostale nepokretnosti obveznika koji vode poslovne knjige za koje poreska obaveza nastane u toku godine poreska osnovica se utvrđuje primenom elemenata propisanih zakonom, za srazmerni deo poreske godine počev od nastanka poreske obaveze.

Takođe, odredbama člana 12. stav 6. Zakona o porezima na imovinu, koje su u primeni od 01.01.2019. godine izmenjeno je pravo na poresko oslobođenje za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige, tako što je pravo na poresko oslobođenje za porez na imovinu propisano za nepokretnosti koje se od dana nastanka poreske obaveze iskazuju u poslovnim knjigama kao dobra isključivo namenjena daljoj prodaji. Dakle, da bi se ostvarilo pravo na poresko oslobođenje bitno je da se od dana nastanka poreske obaveze napokretnosti iskazuju kao dobra namenjena daljoj prodaji i da se ne koriste. Porez se ne plaća za godinu u kojoj je poreska obaveza nastala, kao ni za godinu koja sledi toj godini. U svim drugim situacijama poreski obveznik ne može ostvariti pravo na poresko oslobođenje, kada je u pitanju primena ove odredbe Zakona o porezima na imovinu.

Nastanak poreske obaveze uređen je odredbama člana 10. Zakona o porezima na imovinu.  


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Poreski obveznik je d.o.o. i vlasnik je (mešovita svojina) objekta za smeštaj stanara. Saglasno Mišljenju Ministarstva finansija br. 430-03-430-03-00047/2011-07 od 04.02.2011. godine, je obveznik poreza na imovinu na hodnicima i drugim zajedničkim prostorijama u sastavu tih objekata. Na rešenje za 2012. godinu kada je porez obračunavan na prethodno navedeni način, obveznik je podneo žalbu koju je drugostepeni organ odbio kao neosnovanu, a zatim tužbu koju je Upravni sud odbio svojom presudom. Poreski obveznik smatra da ne treba na hodnike i zajedničke prostorije da plaća porez, obzirom da su počev od pre 2-3 godine počele da se otkupljuju sobe, a što se tiče soba u zakupu radi se o zakupnini koja je zakonom uređena. Da li obveznik treba da plaća porez na imovinu na hodnicima i drugim zajedničkim prostorijama u sastavu tih objekata?

Članom 6. stav 2. tačka 2) Zakona o porezima na imovinu propisano je da korisna površina objekta isključuje, između ostalog, površine prostora u zajedničkoj nedeljivoj svojini svih vlasnika posebnih delova istog objekta. 

U konkretnom slučaju radi se o objektu koji ima posebne delove, koji su susvojina drugih lica, pa u tom smislu u zgradi postoji zajednička nedeljiva svojina svih vlasnika posebnih delova istog objekta, što znači da se te površine ne oporezuju, odnsno ne uključuje se u korisnu površinu objekta za koji postoji predmet oporezivanja.

Mišljenje Ministarstva finansija 11/2016, broj 2.pdf

Mišljenje Ministarstva finansija 2/2014_broj 16.pdf


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Uredbom o uslovima i načinu utvrđiavanja godišnjeg iznosa boravišne taske za fizičko lice koje pruža ugostiteljske usluge smeštaja u objektima domaće radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu, kao i način i rokovi plaćanja, između ostalog, određeno je da nadležni organ JLS za svako fizičko lice utvrđuje visinu godišnjeg iznosa boravišne taske i da fizičko lice utvrđeni iznos plaća kvartalno. Ko je nadležni organ? Na koji način se utvrđuje iznos boravišne takse? D li se donosi rešenje i ko ga donosi?

Uredbom o boravišnoj taksi za fizička lica propisano je da rešenje donosi nadležni organ, pri čemu Zakonom o ugostiteljstvu ni Uredbom nije precizirano koji je to organ JLS. 

S obzirom da je Uredbom propisano da se boravišna taksa po rešenju za fizička lica naplaćuje primenom ZPPPA, smatramo da je racionalno i najcelishodnije da ovu tasku naplaćuje LPA preko centralnog informacionog sistema, jer ovih rešenja nema puno, a za svako, drugi organ bi administriranje ove takse primenom ZPPP-a predstavljalo problem i opterećenje, jer bi morale da se vode analitičke evidencije. 

Uslov za administriranje ove takse preko LPA je da se otvori poseban uplatni račun za boravišnu taksu po rešenju z fizička lica, kako bi se izvodi mogli knjižiti. 

Pored toga, svaka JLS koja opredeli svoju LPA da bude nadležni organ, treba da u odluci o boravičnim taksama propiše da je LPA nadležni organ, kao i da dobija podatke od značaja za utvrđivanje boravišne takse za fizička lica.

Institutu Mihajlo Pupin je obavešten da če biti potrebno da se izradi aplikativno rešenje za ovaj oblik javnih prihoda.

Dakle, svaka JLS ima diskreciono pravo da odluči da li će nadležni organ za administriranje boravišne takse po rešenju za fizička lica, u skladu sa Uredbom, biti LPA ili organ koji  je nadležan za kategorizaciju, što u svakom slučaju treba da bude uređeno odlukom o boravišnoj taksi koju donosi svaka JLS u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi (čl. 19). 


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.