Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Lokalne finansije i javna svojina

Kako Odsek za urbanizam donosi rešenja o odobrenju za korišćenje jane površine? Da li je moguće da ta rešenja budu prijave ili se moraju pozivati stranke radi podnošenja prijava? Ukoliko ste u mogućnosti, molimo vas da objavite neki model rešenja o utvrđivanju obaveze kroz "Pupin'' za korišćenje javnih površina.

Ukoliko je Odlukom o naknadama za korišćenje javnih površina propisano da će se obaveza utvrđivati na osnovu odobrenja/rešenja drugih nadležnih organa, to znači da odobrenje/rešenje koje je dobijeno od naležnog organa i organizacije koji su određeni Odlukom treba da se evidentira na pisarnici, jer će se na osnovu tog odobrenja utvrditi obaveza po osnovu naknade za korišćenje javne površine. Odobrenje mora da sadrži sve elemente koji su potrebni za utvrđivanje naknade obvezniku. Ako Odlukom nije propisana obaveza podnošenja prijave od strane obveznika (što pretpostavljamo da nije urađeno) za utvrđivanje naknade za korišćenje javnih površina već da će se obaveza utvrđivati po dostavljenim odobrenjima za korišćenje javnih površinana, u tom slučaju nema obaveze da se obveznici pozivaju da podnose prijave.

U ovom slučaju doneto rešenje Odseka za urbanizam je pravni osnov za utvrđivanje obaveze po osnovu naknade.

Aplikativno rešenje Institut Mihajlo Pupin koje je stavljeno na produkciju sadrži i rešenja koja će se donositi nakon unošenja potrebnih podataka koji su potrebni za utvrđivanje obaveze, za sve tri vrste naknada. Dakle, rešenja se neće donositi ručno, već će se štampati iz sistema.  


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.


Lokalne finansije i javna svojina

Dobijen je zadatak da se na nepokretnostima na kojima je upisana hipoteka krene u postupak aktiviranja hipoteka. U obavljanju ovog posla, koje korake treba preduzeti i kojim redom? Ako postoji neki modeli rešenja nakon upisa hipoteka a koji su potrebni da se koriste u daljem postupku, molimo Vas da objavite?

U postupku prinudne naplate poreskog duga iz nepokretnosti postupak je sledeći:

  • Rešenje o određivanju prinudne naplate iz konkretne nepokretnosti, kojim se u dispozitivu konkretno opredeljuje iz koje nepokretnosti se vrši prinudna naplata. Žalba na ovo rešenje se izjavljuje u roku od 8 dana. 
  • Rešenje o ustanovljavanju zakonskog založnog prava-hipoteke na nepokretnosti u korist JLS, kojim se nalaže popis i procena konkretne nepokretnosti od strane poreskog izvršitelja i ovlašćenog procenirelja (čl.87. stav 1. tačka 2) i član 92. stav 1. tačka 6) ZPPPA). Žalba na ovo rešenje može se izjaviti u roku od 15 dana;
  • Obaveštenje poreskom obvezniku o datumu i vremenu popisa i procene konkretne nepokretnosti u skladu sa članom 105. ZPPPA;
  • Nakon dostavljanja obaveštenja poreskom obvezniku zakazanog dana se izlaskom na teren izvršavaju radnje popisa i procene predmetne nepokretnosti o čemu se sačinjava Zapisnik o popisu i proceni nepokretnosti u postupku prinudne naplate izvornih javnih prihoda;
  • Ovlašćeni procenitelj sačinjava Izveštaj o procenu tržišne vrednosti konkretne nepokretnosti, koji se dostavlja poreskom obvezniku;
  • Nakon izvršene procene sačinjava se rešenje o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti, na koje se može izjaviti prigovor u roku od 3 dana od dana prijema rešenja;
  • Po proteku roka za prigovor sačinjava se rešenje u kome se nalaže RGZ, Službi za katastar nepokretnosti da izvrši upis založnog prava–hipoteke na predmetnoj nepokretnosti. Žalba se može izjaviti u roku od 15 dana.
  • Nakon dostavljanja navedenog rešenja poreskom obvezniku a po pravosnažnosti rešenja, sačinjava se Zahtev za upis hipoteke sa pratećom dokumentacijom dostavlja se RGZ-Službi za katastar nepokretnosti;
  • Nakon dostavljanja zahteva sa dokumentacijom (sva akta doneta u postupku sa procenom vrednosti nepoktretnosti) RGZ, Služba za katastar nepokretnosti donosi rešenje kojim se dozvoljava u listu nepokretnosti upis zakonskog založnog prava-hipoteke.

Postupak prodaje nepokretnosti uređen je odredbama čl. 108-111. ZPPPA i započinje donošenjem Zaključka o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja.

Primer Zaključka o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja.doc

Zatim se objavljuje oglas o prodaji nepokretnosti (član 108. stav 3. i 4. ZPPPA), a onda ponuđači uplaćiju depozit u visini od 5% utvrđene početne vrednosti nepokretnosti na poseban evidencioni račun koji se otvara u Ministarstvu finansija, Uprava za trezor na koji se osim depozita uplaćuju i sredstva u postupku prinudne naplate izvornih javnih prihoda kod prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari javnim nadmetanjem.

Primer Zapisnika o usmenom javnom nadmetanju.doc

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Kako izbeći pojavljivanje akontacija sa 15.05.2019. godine kod fizičkih i pravnih lica? Šta tačno treba da se uradi da se te akontacije više ne vide i da se prijave ograniče?

Zahtev za storniranje privremenih akontacija za obveznike kojima se se utvrđivale naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine po metru kvadratnom do 31.12.2018. godine kao i zahtev sa podnetim prijavama da se ograniči period važenja do 31.12.2018. godine mora se svakako upititi Pupinu.

Pojedinačno storniranje privremenih akontacija u aplikativnom rešenju Instituta Mihajlo Pupin kao što se i do sada radilo, radi se iz poreskog računovodstva_________ storniranje privremenih akontacija, gde po PIB ili JMBG za konkretan račun mogu da se storniraju pojedinačni slučajevi.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

 

Lokalne finansije i javna svojina

Poreski obveznik se u 2015. godini obratio Odeljenju sa zahtevom za otpis duplog zaduženja na ime poreza na imovinu, budući da je za istu kuću rešenje stizalo i na njegovo ime i na ime pokojnog oca, koji je preminuo 1987. godine. Tada je zahtev usvojen i urađena je ispravka u smislu otpisa duplog zaduženja poreza na imovinu (otpisana su zaduženja poreza na imovinu sa očevog imena za period 2010-2015. godine, budući da je sin prvi put prijavio imovinu po popisu imovine 2010. godine). 2019. godine sin se obraća sa zahtevom za zastarelost duga poreza na imovinu (dug koji je LPA preuzela iz Poreske uprave 01.01.2009. godine i zaduženje poreza za 2009. godinu). Uzimajući u obzir da je otac preminuo 1987. godine, a u skladu sa napred iznetom situacijom molimo za pojašnjenje kako postupiti po zahtevu za zastarelost duga?

Smrću poreskog obveznika prestaje njegova poreska obaveza. Poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva. Ispunjenje poreske obaveze u slučaju smrti fizičkog lica uređena je odredbama člana 22. ZPPPA. 

Svi postupci u odnosu na preminulo fizičko lice se obustavljaju danom smrti (član 45. Zakona o opštem upravnom postupku). Ako su donošena bilo koja akta u poreskom postupku nakon smtri poreskog obveznika, na njegov JMBG, doneta su neosnovano i potrebno je da se storniraju u poreskom računovodstvu.

Ako nije raspravljena zaostavština, od dana smrti, obveznik poreza na imovinu na prava na nepokretnosti preminulog obveznika je držalac nepokretnosti. Ukoliko je raspravljena zaostavština pokojnika, naslednici su u obavezi da u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju, dostave nadležnoj LPA, poreske prijave na osnovu kojih će se utvrditi godišnji porez na imovinu, naslednicima.

U oba slučaja obveznici mogu ostvariti pravo na poreski kredit ukoliko stanuju u predmetnoj nepokretnosti, znači imaju istu poreskopravnu sitaciju kao i preminuli vlasnik.

Storno neosnovanih zaduženja na umrlo lice, koje je preminulo treba izvršiti ne po zahtevu njegovog naslednika, već po službenoj dužnosti jer taj obveznik ne postoji od dana smrti i danom smrti on je prestao da bude poreski obveznik i nema predmet oporezivanja.

Pored toga za dug preminulog lica, po osnovu  obaveza koje se odnose na period do dana smrti (ako taj dug postoji), u predmetnom slučaju je nastupila apsolutna zastarelost (obveznik preminuo 1987. godine).

Već prema prvom zahtevu, sina (sada poreskog obveznika), po kome je postupljeno, trebalo je da se storniraju sva zaduženja po rešenjima koja su doneta na ime preminulog lica, a da se za dug nastao do dana smrti utvrdi prestanak poreske obaveze po osnovu apsolutne zastarelosti.

Prenos salda duga sa umrlog lica na naslednika vrši se za dugove za koje nije nastupila apsolutna zastarelost (po službenoj dužnosti), a ako se naslednik pozove na relativnu zastarelost onda se i taj dug ne mora prenositi (utvrdi se prestanak na ime umrlog lica) ili se izvrši prenos pa se utvrdi prestanak na ime naslednika.

Dakle, porez se ne može utvrđivati i plaćati na umrlo lice, a obaveza je naslednika ili držaoca nepokretnosti,  da obaveste organ o smrti poreskog obveznika,  dostave dokaz kao i da dostave popunjene i potpisane poreske prijave za utvrđivanje poreza na imovinu.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Kojim propisom je regulisano da katastarske parcele koje su površine manje od 10 ari ali se nalaze neposredno jedna pored druge i čine tzv. jedinstvenu celinu se oporezuju ako u zbiru čine površinu preko 10 ari?

S obzirom da je Zakonom o porezima na imovinu propisano da se porez na imovinu plaća na pravo svojine na zemljištu površine preko 10 ari, kao i na pravo korišćenja građevinskog zemljišta površine preko 10 ari (član 2. Zakona o porezima na imovinu), prilikom određivanja površine oporezivog zemljišta površine preko 10 ari ne uzima se u obzir zbir svih površina zemljišta u svojini poreskog obveznika, odnosno sa pravom korišćenja građevinskog zemljišta, već se posmatra svako  zemljište posebno, u smislu da je to zemljište jedne vrste koje se nalazi na jednoj lokaciji i predstavlja celinu. Dakle, kod oporezivanja posmatra se površina zemljišta koje predstavlja jednu fizičku celinu, bilo da je ta celina podeljena u više parcela ili je čini jedna parcela.

Prema mišljenju Ministarstva finansija br.430-00-00067/2014-04 od 3.marta 2014. godine, kada je predmet oporezivanja porezom na imovinu pravo svojine na zemljištu površine preko 10 ari, reč je o površini zemljišta koje predstavlja fizičku celinu nezavisno od broja poreskih obveznika na zemljištu koje je predmet oporezivanja. Predmet oporezivanja opredeljuje površina zemljišta preko 10 ari, a ne broj poreskih obveznika za to zemljište.

Dakle, predmet oporezivanja je ukupna površina zemljišta preko 10 ari koje predstavlja fizičku celinu. Na primer: ako je poreski obveznik imalac prava svojine na građevinskom zemljištu koje čine dve katastarske parcele od kojih je jedna površine preko 10 ari, a druga površine manje od 10 ari, pri čemu se te katastarske parcele međusobno graniče, pa čine jednu fizičku celinu, ta celina (ukupna površina te dve parcele) je predmet oporezivanja porezom na imovinu. Međutim, ako je poreski obveznik vlasnik zemljišta koje čine dve katastarske parcele od kojih je jedna površine preko 10 ari, a druga površine manje od 10 ari, pri čemu se te katastarske parcele međusobno ne graniče i nalaze se u različitim zonama, u tom slučaju predmetne parcele predstavljaju posebne fizičke celine, pri čemu je predmet oporezivanja porezom na imovinu samo zemljište površine preko 10 ari.

U cilju obezbeđenja jedinstvenog sprovođenja propisa iz nadležnosti ministarstva nadležnog za poslove finansija, akti (objašnjenja, mišljenja, instrukcije, uputstva i sl.) o primeni tih propisa koje daje ministar nadležan za poslove finansija, odnosno lice koje on ovlasti, obavezujući su za postupanje Poreske uprave (član 11. stav 3. ZPPPA)

Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 11, Bilten 3/2014.pdf

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.