Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Lokalne finansije, planski sistem i javna svojina

Nakon podnošenja žalbe na postupak od strane poreskog obveznika, služba je poslala poziv obvezniku kako bi ga uključila u postupak i sastavila zapisnik. Stranka se odazvala pozivu i organ je sastavio zapisnik u prisustvu stranke, međutim stranka je odbila da potpiše zapisnik. Na koji način rešiti nastalu situaciju?

Odredbama člana 144. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i odredbama člana 162.-166. Zakona o opštem upravnom postupku propisan je rad prvostepenog organa po žalbi. Žalba ima devolutivno dejstvo koje se sastoji u tome, što po žalbi donosi rešenje organ kome se žalba izjavljuje, a ne prvostepeni organ. Međutim, od ovog pravila postoje izuzeci u kojim slučajevima prvostepeni organ je ovlašćen da sam reši žalbu koju mu je žalilac podneo. Ti izuzeci su:

  • odbacivanje nedopuštene, neblagovremene i od neovlašćenog lica izjavljene žalbe;
  • izmena prvostepenog rešenja u slučaju pogrešnog rešenja pravnog pitanja;
  • otklanjanje nepravilnosti u postupku koji je prethodio donošenju rešenja;
  • naknadno sprovođenje ispitnog postupka.  

Dužnost prvostepenog organa ne završava se donošenjem rešenja, jer on ima određena prava i dužnosti u vezi sa žalbom koju je stranka izjavila. Pre svega, organ kada primi žalbu dužan je da ispita da li je žalba dopuštena, blagovremena i izjavljena od ovlašćenog lica. Prvostepeni organ je dužan da zaključkom odbaci nedopuštenu, neblagovremenu ili od neovlašćenog lica izjavljenu žalbu. Protiv zaključka o odbacivanju žalbe stranka ima pravo posebne žalbe u kojoj treba da se ograniči na pobijanje nedopuštenosti, neblagovremenosti, odnosno odsustva stranačke legitimacije, u roku od osam dana.

Ako je prvostepeni organ utvrdio da je žalba dopuštena, blagovremena i izjavljena od strane ovlašćenog lica treba da ispita da li je žalba opravdana. Ako bi prvostepeni organ našao da je žalba opravdana, i da nije potrebno sprovoditi nov ispitni postupak, prvostepeni organ može stvar rešiti drugačije i novim rešenjem zameniti rešenje koje se žalbom pobija. Protiv novog rešenja stranka ima pravo žalbe.

Prvostepeni organ može povodom žalbe da utvrdi, da je sprovedeni postupak bio nepotpun i da je to moglo biti od uticaja na rešavanje stvari. U takvom slučaju prvostepeni organ može upotpuniti postupak saglasno odredbama zakona. Ako bi rezultat dopunjenog postupka upućivao na donošenje drugačijeg rešenja prvostepeni organ je dužan i ovlašćen da takvo rešenje i donese, odnosno da upravnu stvar reši  drugačije i novim rešenjem zameni rešenje koje se žalbom pobija.

Prvostepeni organ po razmatranju žalbe može doći do zaključka, da nema potrebe da se ispitni postupak dopuni, ali da je na štetu žalioca pogrešno primenjen materijalni propis. U tom slučaju prvostepeni organ će izmeniti ili staviti van snage, svoje rešenje i umesto njega doneće novo rešenje povoljnije za stranku.

Ako prvostepeni organ nađe da je žalba dopuštena, blagovremena i izjavljena od strane ovlašćenog lica, a nije svojim novim rešenjem zamenio rešenje koje se žalbom pobija, dužan je bez odlaganja poslati žalbu organu nadležnom za rešavanje po žalbi. Žalba se dostavlja drugostepenom organu uz propratni akt. Uz žalbu prvostepeni  organ je dužan da priloži sve spise koji se odnose na predmet i obavezno zapisnik o učešću stranke u postupku po žalbi kao i odgovor po žalbi prvostepenog organa. Obaveza je prvostepenog poreskog organa, bez obzira da li će se po žalbi postupati u nadležnosti prvostepenog organa ili će se žalba sa spisima predmeta proslediti na odlučivanje drugostepenom poreskom organu da u poreskom postupku sačini zapisnik o učešću stranke u postupku po žalbi.

U postupcima po žalbama poreskih obveznika, stranki se upućuje poziv po čl.110. Zakona o opštem upravnom postupku. U pozivu se označava naziv organa koji je izdao poziv, lično ime i adresa lica koje se poziva, mesto i vreme dolaska pozvanog, predmet zbog koga se poziva i u kom svojstvu (kao stranka, svedok, veštak, itd) i šta pozvani treba da pribavi, odnosno podnese. U slučaju sprečenosti da se odazove pozivu lice je dužno da o tome izvesti organ koji je izdao poziv. Bitno je praviti razliku, da se u ovim slučajevima ne upućuje poziv po čl. 45. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji se odnosi na dostavljanje informacija obveznika ili drugih lica radi utvrđivanja činjeničnog stanja od značaja za oporezivanje. Odazivanjem stranke po pozivu za učešće u postupku po izjavljenoj žalbi stranci se daje mogućnost da se izjasni o činjenicama i okolnostima u posebnom ispitnom postupku koje su od značaja za donošenje rešenja i prvostepeni organ je dužan da sprovede taj postupak i da omogući stranci učešće u postupku,  o čemu se sačinjava zapisnik. Ukoliko se stranka ne odazove po pozivu za učešće u postupku po žalbi, a uručenje poziva je izvršeno u skladu sa odredbama čl. 36. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, potrebno je sačiniti službenu belešku i sve spise predmeta proslediti drugostepenom organu bez zapisnika o učešću stranke u postupku. Neodazivanje stranke ne proizvodi posledice i  ne utiče na dalji tok postupka.

Ako prvostepeni organ nađe da ima osnova za primenu stava 3. člana 144. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, dakle da usvoji žalbu i poreski upravni akt izmeni, dužan je da postupi u skladu sa stavom 7. navedenog člana i novo poresko rešenje  donese u roku od 30 dana od  dana prijema žalbe.

Protiv novog rešenja može se podneti žalba, i to rešenje se može izmeniti sve dok se žalba ne dostavi drugostepenom organu.

U skladu sa gore navedenim, nije od uticaja da li je zapisnik o učešću stranke u postupku po žalbi potpisan ili ne, u obavezi ste da žalbu sa spisima predmeta i  odgovorom prvostepenog organa po žalbi (čl. 166. ZUP-a, u kome kratko navodite komentare na navode iznete u žalbi gde ćete i napisati da se poreski obveznik uredno odazvao na poziv i učestvovao u postupku po žalbi ali da nije hteo da potpiše zapisnik o učešću u postupku), prosledite drugostepenom organu na odlučivanje.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije, planski sistem i javna svojina

NN lice je stupilo na rad na mesto poreskog inspektora u opštini, septembra 2018. godine. U skladu sa članom 10. Zakona o inspekcijskom nadzoru donet je Plan inspekcijskog nadzora za 2019. godinu godinu. Pre ovog Plana nikada u opštinskoj upravi nije bio donet plan poreske kontrole. Imajući u vidu član 118. ZPPPA gde se navodi da se poreska kontrola vrši na osnovu godišnjeg plana, a praktično nikakav plan nije postojao sve do Plana inspekcijskog nadzora za 2019. godinu, da li NN lice ima zakonski osnov da radi kontrolu poreskih prijava pravnih lica - PPI-1, za godine koje prethode 2019.?

Poreska kontrola je postupak provere i utvrđivanja zakonitosti i pravilnosti ispunjavanja poreske obaveze, kao i postupak provere tačnosti, potpunosti i usklađenosti sa zakonom, odnosno drugim propisima, podataka iskazanih u poreskoj prijavi, poreskom bilansu, računovodstvenim izveštajima i drugim evidencijama poreskog obveznika koji vrši poreski organ u skaldu sa zakonom.

Poreski inspektor je službeno lice koje je ovlašćeno da vrši poresku kontrolu na osnovu naloga za kontrolu, odnosno poziva.

Kontrola je jedna od tri osnovne funkcije kod administriranja javnih prihoda (utvrđivanje, naplata i kontrola) i po pravilu se vrši na osnovu godišnjeg plana kontrole. Svakako, bez obzira da li je sačinjen ili ne plan kontrole, kontrola se vrši kod obveznika koji su prema nekim parametrima izabrani za kontrolu od strane rukovodioca.

Tako da, iako nije sačinjen plan kontrole poreska kontrola se mora vršiti pri čemu se kod  odabira obveznika za kontrolu mora rukovoditi kriterijumima koji bi se svakako razmatrali i pri sačinjavanju plana kontrole. 

Takođe, ukoliko je planom kontrole za 2019. godinu predviđeno da će se vršiti poreska kontrola poreskih prijava PPI-1, to podrazumeva da se kontrola odnosi i na prijave PPI-1 za raniji period.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije, planski sistem i javna svojina

Poreskom obvezniku je 2018. godine išla opomena po osnovu poreza na imovinu na koju je uložio prigovor i dostavio ugovor o kupoprodaji da je nepokretnost otuđena 2006. godine. Poreskom obvezniku su redovno slata rešenja, postoji jedna uplata po osnovu poreza u 2011. godini, a 2015. godine poslata mu je opomena na koju nije reagovao. Novi vlasnik nepokretnosti se ne nalazi u evidenciji. Kako je najispravnije postupiti u ovom slučaju?

Prema Zakonu o porezima na imovinu jedan od momenata prestanka poreske obaveze je i dan kojim poreskom obvezniku prestaje pravo, državina ili korišćenje iz člana 2. Zakona, odnosno dotadašnje oporezivo pravo. Danom prodaje nepokretnosti, odnosno danom overe ugovora o kupoprodaji, prestala je poreska obaveza poreskom obvezniku 2006. godine. Od 2006. godine (datuma overe ugovora) nastala je poreska obaveza kupcu predmetne nepokretnosti i obaveza podnošenja poreske prijave PPI 2. S obzirom da je došlo do saznanja o predmetnoj prodaji tek 2018. godine i da je utvrđena obaveza poreskom obvezniku kome je za tu nepokretnost prestalo oporezivo pravo, potrebno je da se ponište rešenja kojima su neosnovano utvrđivane obaveze od 2006. godine (od datuma overe ugovora) i storniraju neosnovano utvrđene obaveze u poreskom računovodstvu na analitičkoj katrici. Iznos uplate koja je izvršena 2011. godine namiruje dug koji je na kartici poreskog obveznika sa obavezama do dana overe ugovora o kupoprodaji 2006. godine sa pripadajućom kamatom, a ako na taj dan nema duga, onda ta pretplata ostaje, s obzirom da je nastupila zastarelsot prava na povraćaj i preknjižavanje.

Kupcu, novom poreskom obvezniku šalje se poziv – zahtev za dostavljanje poreske prijave i učešće u postupku poreske kontrole, kako bi se započeo postupak utvrđivanja obaveze. Napomena: kod utvrđivanja obaveze novom poreskom obvezniku mora se voditi računa o odredbama o zastarelosti. Važna informacija je i da od 01.03.2019. godine može se utvrditi obaveza i bez podnete poreske prijave ukoliko se raspolaže dokumentacijom koja je izdata od strane nadležnih organa i javnih beležnika (novi stav 4. člana 55. ZPPPA).


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije, planski sistem i javna svojina

Da li naknadu za zauzimanje javnih površina, koju utvrđuje i naplaćuje JLS, mora da utvrđuje Odsek LPA ili to može biti i drugi odsek (npr. Odsek za urbanizam)?

Naknada za korišćenje javnih površina uređena je odredbama čl. 236-242. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobra. Članom 240.  zakona definisan je način utvrđivanja i plaćanja naknade, dok je stavom 2. istog člana propisano da naknadu za korišćenje javne površine utvrđuje organ JLS nadležan za utvrđivanje, kontrolu i naplatu javnih prihoda rešenjem. Dakle, obaveza za predmetnu naknadu se utvrđuje rešenjem LPA.  


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije, planski sistem i javna svojina

Narodna banka Srbije (NBS) je podnela poresku prijavu na PPI -1 obrascu, za nepokretnost - stan, koji čini poslovnu imovinu iste. Da li je NBS obveznik plaćanja poreza?

NBS jeste poreski obveznik za porez na imovinu jer prema Zakonu o javnoj svojini ima pravo korišćenja na nepokretnostima.

Prema članu 18. Zakona o javnoj svojini ustanove i javne agencije i druge organizacije (uključujući i NBS) čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili JLS, koje nemaju status državnog organa i organizacije, organa autonomne pokrajine, odnosno organa JLS ili javnog preduzeća, odnosno društva kapitala, imaju pravo korišćenja na nepokretnim i pokretnim stvarima u javnoj svojini koje su im prenete na korišćenje. NBS nema pravo na poresko oslobođenje prema članu 12. stav 1. tačka 1) jer nije na spisku korisnika javnih sredstava konsolidovanog računa trezora.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.