Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Lokalne finansije, planski sistem i javna svojina

Polazeći od člana 39. Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći u okviru kog programa i programske aktivnosti i sa kojom funkcijom, u budžetu JLS planirati sredstva za finansiranje besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške kad besplatnu pravnu pomoć pružaju advokati?

Besplatna pravna pomoć za građane kao njene korisnike i načini njenog ostvarivanja i pružanja, uređena je odredbama Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći (“Sl. glasnik RS”, br. 87/19).

Članom 2. definisano je da je cilj ovog zakona da se svakom licu omogući delotvoran i jednak pristup pravdi. Dalje, članom 5. ovog zakona definisano je da organ javne vlasti jeste državni organ, organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave i organizacija kojoj su poverena javna ovlašćenja.

Članom 9. stav 1. propisano je da besplatnu pravnu pomoć pružaju advokatura i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave.

Članom 39. stav 2. Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći propisano je da kad besplatnu pravnu pomoć pružaju advokati ili kad se sastavlja javnobeležnička isprava ili posreduje u rešavanju spora, jedinica lokalne samouprave snosi 50% naknade za pružanje besplatne pravne pomoći ili sastavljanje javnobeležničke isprave ili posredovanje u rešavanju spora, dok 50% naknade snosi Republika Srbija, preko ministarstva.

Članom 41. ovog zakona propisano je da kada se okonča besplatna pravna pomoć koju pružaju advokati, sastavi javnobeležnička isprava ili okonča posredovanje u rešavanju spora, pružalac podnosi organu uprave na overu: zahtev za plaćanje naknade za pruženu besplatnu pravnu pomoć, sastavljanje javnobeležničke isprave ili posredovanje u rešavanju spora, dokaze o pruženoj besplatnoj pravnoj pomoći, sastavljenoj javnobeležničkoj ispravi ili posredovanju u rešavanju spora u konkretnoj pravnoj stvari, kao i konačni obračun naknade. Kada Republika Srbija i jedinica lokalne samouprave zajednički snose naknadu za besplatnu pravnu pomoć koju pružaju advokati, za sastavljanje javnobeležničke isprave i posredovanje u rešavanju spora (član 39. stav 2), jedinica lokalne samouprave isplaćuje pružaocu celokupnu naknadu i dostavlja ministarstvu zahtev za isplatu 50% isplaćene naknade, kao i overeni konačni obračun naknade za pruženu besplatnu pravnu pomoć, sastavljanje javnobeležničke isprave ili posredovanje u rešavanju spora.

U Listi uniformnih programa i programskih aktivnosti JLS koji se nalaze u Aneksu 5 Uputstva za izradu programskog budžeta Ministarstva finansija RS (ažurirano u septembru 2020. godine), jedna od svrha Programa 15-Opšte usluge lokalne samouprave jeste i “obezbeđivanje usluga javne uprave i ostvarivanje i zaštita prava građana i javnog interesa”.

Imajući u vidu napred navedeno, može se zaključiti da su odredbama Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, poverena određena ovlašćenja nadležnom organu uprave JLS u cilju da se svakom građaninu omogući jednak i delotvoran pristup pravdi, da se pružanjem besplatne pravne pomoći obezbeđuje pružanje usluga javne uprave i ostvarivanje i zaštita prava građana i javnog interesa (postiže se svrha Programa 15 propisana Aneksom 5-Lista uniformnih programa i programskih aktivnosti JLS), kao i da organ uprave JLS odlučuje po podnetim zahtevima i vrši naknadu za pruženu besplatnu pravnu pomoć.

Dakle, naknadu za pružanje besplatne pravne pomoći  treba planirati u okviru Razdela: Opštinska/Gradska uprava, Program 15 – Opšte usluge lokalne samouprave, Programska aktivnost 0602-0001 Funkcionisanje lokalne samouprave i gradskih opština, Funkcija 130-Opšte javne usluge.

Lokalne finansije, planski sistem i javna svojina

Da li zakonski zastupnik privrednog društva, koji ima strano državljanstvo, može podneti zahtev za reprogram za to privredno društvo, ili mora da bude lice sa državljanstvom Republike Srbije?

U skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, poreski obveznik u skladu sa članom 73. može u celosti ili delimično odložiti plaćanja dugovanog poreza, pod uslovom da plaćanje dugovanog poreza: 

  1. za poreskog obveznika predstavlja neprimereno veliko opterećenje;
  2. nanosi bitnu ekonomsku štetu poreskom obvezniku.

Uslove bliže uređuje Vlada, a o odlaganju plaćanja dugovanog poreza, po ispunjenju navedenih uslova odlučuje ministar ili lice koje on ovlasti  i gradonačelnik, odnosno predsednik opštine, odnosno lice koje on ovlasti, jedinice lokalne samouprave kojoj pripadaju izvorni javni prihodi čija naplata se odlaže u skladu sa ovim zakonom. Odlukom može se odobriti odlaganje plaćanja dugovanog poreza na rate, ali najduže do 60 meseci, uz mogućnost korišćenja odloženog plaćanja do 12 meseci. Odluka mora da sadrži obrazložene razloge zbog kojih se odlaganje odobrava. Odlaganje plaćanja dugovanog poreza vrši se potpisivanjem sporazuma između lokalnog poreskog organa i poreskog obveznika, odnosno rešenjem lokalnog poreskog organa.

U skladu sa Zakonom o strancima (“Sl.glasnik RS”, br. 24/2018 i 31/2019), članom 3., stranac je svako lice koje nema državljanstvo Republike Srbije, a nadležni organ koji koja obavlja poslove u vezi sa kretanjem i boravkom stranaca je organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcije policije - van sedišta. Stranac, odnosno strani državljanin koji namerava da boravi u Republici Srbiji duže od 90 dana, može da dobije privremeni boravak kao dozvolu boravka u Republici Srbiji.

U skladu sa članom 40.ovog zakona, privremeni boravak se odobrava po osnovu 1) zapošljavanja; 2) školovanja ili učenja srpskog jezika; 3) studiranja; 4) učestvovanja u programima međunarodne razmene učenika ili studenata; 5) stručne specijalizacije, obuke i prakse; 6) naučno istraživačkog rada ili druge naučno obrazovne aktivnosti; 7) spajanja porodice; 8) obavljanja verske službe; 9) lečenja ili nege; 10) vlasništva nad nepokretnosti; 11) humanitarnog boravka; 12) statusa pretpostavljene žrtve trgovine ljudima; 13) statusa žrtve trgovine ljudima; 14) drugih opravdanih razloga u skladu sa zakonom ili međunarodnim ugovorom.

Izuzetno od ovog člana privremeni boravak po osnovu zapošljavanja se može odobriti strancu koji namerava da u Republici Srbiji boravi kraće od 90 dana, a za taj rad mu je u skladu sa propisima koji uređuju zapošljavanje stranaca potrebna radna dozvola. Stranac kome je privremeni boravak odobren po nekom od osnova propisanih u ovom članu, dužan je da u Republici Srbiji boravi u skladu sa osnovom zbog koje mu je boravak i odobren.  Kriterijumi za određivanje kategorija, kao i same kategorije ovog člana utvrđuju se aktom Vlade. Stranac koji je zakonito ušao u Republiku Srbiju, a za ulazak mu nije potrebna viza, kao i stranac koji je u Republiku Srbiju ušao sa vizom za duži boravak, a u Republici Srbiji zakonito boravi, podnosi zahtev za privremeni boravak.

Članom 46. određuje se da privremeni boravak po osnovu zapošljavanja može da se odobri strancu koji ispunjava opšte uslove iz člana 43. ovog zakona i koji:

  1. u skladu sa propisima kojima je uređeno zapošljavanje stranaca u Republici Srbiji kao prethodni uslov za dobijanje radne dozvole u Republici Srbiji treba da ima odobren privremeni boravak, ili
  2. namerava da boravi u Republici Srbiji po osnovu zapošljavanja duže od 90 dana, a nije mu potrebna dozvola za rad u smislu propisa kojima je uređeno zapošljavanje stranaca u Republici Srbiji.

Stranac koji u Republici Srbiji boravi do 90 dana u periodu od 180 dana, a koji namerava da ostvari pravo na rad u vremenu kraćem od 90 dana i za taj rad mu je u skladu sa propisima koji uređuju zapošljavanje stranaca potrebna radna dozvola, dužan je da podnese zahtev za privremeni boravak u skladu sa odredbama ovog zakona. Stranac u Republici Srbiji dokazuje identitet stranom važećom putnom ispravom, važećom ličnom kartom koju je izdao nadležni organ druge države, ličnom kartom za stranca, privremenom ličnom kartom za stranca i posebnom ličnom kartom, a u skladu sa članom 100. ovog Zakona.

Zakon o privrednim društvima (“Sl.glasnik RS “, br. 36/2011,99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95 /2018 i 91/2019) uređuje zastupanje i zastupnike. U skladu sa članom 31, zakonski (statutarni) zastupnici društva u smislu ovog zakona su lica koja su ovim zakonom kao takva određena za svaki pojedini oblik društva. Zakonski zastupnik društva može biti fizičko lice ili društvo registrovano u Republici Srbiji. Društvo mora imati najmanje jednog zakonskog zastupnika koji je fizičko lice. Društvo koje ima funkciju zakonskog zastupnika, tu funkciju vrši preko svog zakonskog zastupnika koji je fizičko lice ili fizičkog lica koje je za to ovlašćeno posebnim punomoćjem izdatim u pisanoj formi. U skladu sa članom 32. osim zakonskih zastupnika, zastupnici društva u smislu ovog zakona su i lica koja su aktom ili odlukom nadležnog organa društva ovlašćena da zastupaju društvo i kao takva registrovana u skladu sa zakonom o registraciji. Zastupnik je dužan da postupa u skladu sa ograničenjima svojih ovlašćenja koja su utvrđena aktima društva ili odlukama nadležnih organa društva. Ograničenja ovlašćenja zastupnika ne mogu se isticati prema trećim licima.

Posebne dužnosti prema društvu imaju ortaci i komplementari, članovi društva sa ograničenom odgovornošću koji poseduju značajno učešće u osnovnom kapitalu društva ili član društva sa ograničenom odgovornošću koji je kontrolni član društva u smislu člana 62. ovog zakona, akcionari koji poseduju značajno učešće u osnovnom kapitalu društva ili akcionar koji je kontrolni akcionar društva u smislu člana 62. ovog zakona, direktori, članovi nadzornog odbora, zastupnici i prokuristi, likvidacioni upravnik. Osnivačkim aktom odnosno statutom mogu se i druga lica odrediti kao lica koja imaju posebne dužnosti prema društvu.

Društvo sa ograničenom odgovornošću u skladu sa članom 218. ima jednog ili više direktora koji su zakonski zastupnici društva. Broj direktora određuje se osnivačkim aktom ili odlukom skupštine. Ako osnivačkim aktom ili odlukom skupštine nije određen broj direktora, društvo ima jednog direktora. Direktor se registruje u skladu sa zakonom o registraciji. U skladu sa članom 219. ovog zakona direktora imenuje skupština, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno. Prilikom osnivanja društva, direktor se može imenovati osnivačkim aktom.

Zastupanje je definisano članom 221, prema kojem direktor zastupa društvo prema trećim licima u skladu sa osnivačkim aktom, odlukama skupštine društva i uputstvima nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno.  Ako društvo ima više od jednog direktora, svi direktori zastupaju društvo zajednički, ako osnivačkim aktom ili odlukom skupštine društva nije drugačije određeno.

U skladu sa članom 224. direktor vodi poslove društva u skladu sa osnivačkim aktom i odlukama skupštine, kao i sa uputstvima nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno. Ako društvo ima više od jednog direktora, svi direktori vode poslove društva zajednički, osim ako je osnivačkim aktom ili odlukom skupštine društva drugačije određeno. Ako je osnivačkim aktom ili odlukom skupštine određeno da svaki direktor prilikom vođenja poslova društva postupa samostalno, direktor ne može preduzeti nameravanu radnju ako se tome protivi neki od preostalih direktora, ali je ovlašćen da u tom pogledu zahteva uputstvo skupštine društva, odnosno nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno. Odgovornost za poslovne knjige, finansijske izveštaje i vođenje evidencije o odlukama skupštine.

Direktor po članu 225. odgovara za uredno vođenje poslovnih knjiga društva, za tačnost finansijskih izveštaja društva, u obavezi je da vodi evidenciju o svim donetim odlukama skupštine, u koju svaki član društva može izvršiti uvid to kom radnog vremena društva.

Shodno tome, stranac – strani državljanin, ukoliko ispunjava sve uslove iz gore navedenih zakonskih odredbi, ima dozvolu za rad, odobren privremen boravak u Republici Srbiji za zapošljavanje i registrovan je kao zakonski zastupnik privrednog društva - može podneti zahtev za odlaganje plaćanje dugovanog poreza za pravno lice, a u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Lokalne finansije, planski sistem i javna svojina

Da li potraživanja koja su prijavljena nakon otvaranja stečaja treba preneti na vanbilansnu evidenciju ili najpre proknjižiti potraživanja iz Odluke o konverziji, a tek nakon njih prijavljena potraživanja?

Pretvaranje duga subjekta privatizacije u trajni ulog (konverzija), uređeno je odredbama člana 77. i 78. Zakona o privatizaciji u okviru poglavlja X Mere za pripremu i rasterećenje obaveza subjekata privatizacije.

Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, čl.68. uređen je dan plaćanja poreza. U stavu 3) propisano je da se danom namirenja poreske obaveze putem konverzije poreskog potraživanja u trajni ulog Republike u kapitalu poreskog obveznika smatra se dan kada je Vlada donela akt o konverziji.

Pravilnikom o poreskom računovodstvu, članom 48. uređeno je knjiženje konverzije potraživanja u trajni ulog Republike Srbije, odnosno jedinice lokalne samouprave.

(1) Knjiženje se sprovodi u glavnoj knjizi tako što se vrši storno iznosa glavnice duga na potražnoj strani raščlanjenog računa u klasi „1“ i dugovnoj strani odgovarajućeg raščlanjenog računa u klasi „2“ i istovremeno se knjiži na dugovnoj strani analitičke kartice.

(2) Za evidentiranje naplate izvršene konverzijom potraživanja po osnovu poreza u trajni ulog Republike Srbije, odnosno jedinice lokalne samouprave određuju se posebne šifre promena u:

      1) glavnoj knjizi iz Šifarnika AOP:

       4 - konverzija duga/konverzija duga obveznici,

       2) analitičkim karticama iz Šifarnika AOP:

      105 - konverzija duga - glavnica,

      106 - konverzija duga - kamata.

Ako je izvršena konverzija potraživanja sa stanjem na dan 31.12.2012. godine u visini potraživanja po osnovu izvornih javnih prihode koji se administriraju, tada postoji obaveza da se izvrše odgovarajuća knjiženja u poreskom računovodstvu.

Storniranjem iznosa potraživanja za koji je izvršena konverzija, stanje na kartici poreskog obveznika bilo bi tačno iskazano. Postavlja se pitanje iznosa javnih prihode koja ste prijavili po prijavi potraživanja u postupku stečaja. U ta potraživanja svakako ne treba da uđu potraživanja koja je trebalo stornirati nakon izvršene konverzije.

Takođe se postavlja i pitanje visine potraživanja koja su priznata zaključkom u stečajnom postupku.

Što se tiče vanbilansnog poreskog računovodstva, čl. 163a Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u stavu 1) tačka (3) propisuje da se u vanbilansnom poreskom računovodstvu vode neplaćene poreske obaveze poreskih obveznika nad kojim je stečajni postupak okončan putem bankrotstva u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak.

Stav 5) istog člana propisuje da se i potraživanja po podnetoj prijavi potraživanja u stečajnom postupku prenose iz poreskog računovodstva u vanbilansno poresko računovodstvo, kao i po okončanju stečajnog postupka putem bankrotstva. Kao zaključujemo postoji neslaganje u normi iz stava1) tačka (3) i stava 6) člana 163a. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Dakle, najpre treba izvršiti knjiženja i izvesti tačno stanje na kartici poreskog obveznika u poreskom računovodstvu, a zatim prijavljeno potraživanje u postupku stečaja preneti u vanbilansnu poresku evidenciju.

Lokalne finansije, planski sistem i javna svojina

Da li se na promet usluga iz oblasti socijalne zaštite kada je pružalac usluge privredno društvo primenjuje član 23. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost odnosno opšta stopa od 20% ili član 25. stav 2. tačka 11) Zakona o prezu na dodatu vrednost koji propisuje da se porez na dodatu vrednost ne plaća na promet usluga socijalnog staranja i zaštite, dečije zaštite i zaštite mladih, usluga ustanova socijalne zaštite, kao i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga od strane lica registrovanih za obavljanje tih delatnosti? Da li se pri određivanju procenjene vrednosti javne nabavke usluga socijalne zaštite, uzima u obzir odredba člana 25. stav 2. tačka 11) ili odredba člana 23.stav 1 Zakona o porezu na dodatu vrednost, odnosno da li se kod određivanja procenjene vrednosti javne nabavke usluge socijalne zaštite ukupno opredeljena sredstva u budžetu i finansijskom planu naručioca umanjuju se za iznos PDV-a ili ne?

Zakonom o porezu na dodatu vrednost u članu 25. koji propisuje poreska oslobođenja za promet dobara i usluga bez prava na odbitak prethodnog poreza, u stavu 2.  tački 11) stoji da se PDV ne plaća u prometu usluga socijalnog staranja i zaštite, dečje zaštite i zaštite mladih, usluga ustanova socijalne zaštite, kao i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga od strane lica registrovanih za obavljanje tih delatnosti.

Članom 17. Zakona o socijalnoj zaštiti precizirano je ko su drugi subjekti u socijalnoj zaštiti: “Delatnost u oblasti socijalne zaštite, odnosno pojedine usluge socijalne zaštite može, u skladu sa ovim zakonom, pružati i udruženje, preduzetnik, privredno društvo i drugi oblik organizovanja utvrđen zakonom (u daljem tekstu: pružalac usluga socijalne zaštite).”

U skladu sa članom 64. Zakona o socijalnoj zaštiti, usluge socijalne zaštite iz člana 40. tač. 2-5. koje obezbeđuje Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, za kojima postoji potreba, a ne mogu ih obezbediti u potrebnom obimu ustanove socijalne zaštite koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, nabavljaju se od pružaoca usluga socijalne zaštite koji je za to licenciran kroz postupak javne nabavke usluga socijalne zaštite, u skladu sa zakonom koji uređuje javne nabavke, ovim zakonom i propisima donetim za njihovo sprovođenje. Član 40. navodi grupe usluga socijalne zaštite i to su sledeće grupe :

1) usluge procene i planiranja - procena stanja, potreba, snaga i rizika korisnika i drugih značajnih osoba u njegovom okruženju; procena staratelja, hranitelja i usvojitelja; izrada individualnog ili porodičnog plana pružanja usluga i mera pravne zaštite i drugih procena i planova;

2) dnevne usluge u zajednici - dnevni boravak; pomoć u kući; svratište i druge usluge koje podržavaju boravak korisnika u porodici i neposrednom okruženju;

3) usluge podrške za samostalan život - stanovanje uz podršku; personalna asistencija; obuka za samostalni život i druge vrste podrške neophodne za aktivno učešće korisnika u društvu;

4) savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge - intenzivne usluge podrške porodici koja je u krizi; savetovanje i podrška roditelja, hranitelja i usvojitelja; podrška porodici koja se stara o svom detetu ili odraslom članu porodice sa smetnjama u razvoju; održavanje porodičnih odnosa i ponovno spajanje porodice; savetovanje i podrška u slučajevima nasilja; porodična terapija; medijacija; SOS telefoni; aktivacija i druge savetodavne i edukativne usluge i aktivnosti;

5) usluge smeštaja - smeštaj u srodničku, hraniteljsku ili drugu porodicu za odrasle i starije; domski smeštaj; smeštaj u prihvatilište i druge vrste smeštaja.

U skladu sa navedenim zaključuje se ugovor o javnoj nabavci, pružalac usluga ima status ovlašćenog pružaoca usluge socijalne zaštite, koji je dobio licencu za pružanje usluge socijalne zaštite.

Pravilnikom o utvrđivanju pojedinih dobara i usluga iz člana 25. Zakona o porezu na dodatu vrednost (“Sl. glasnik” br. 120/12, 86/15) u članu 5. propisano je da se uslugama, u smislu člana 25. stav 2. tačka 11) Zakona, smatraju usluge koje pružaju ustanove socijalne zaštite: centri za socijalni rad, ustanove za smeštaj korisnika i ustanove za dnevni boravak i pomoć u kući, u skladu sa propisima koji uređuju socijalnu zaštitu i socijalnu sigurnost građana, registrovane za obavljanje tih delatnosti, nezavisno od toga da li su ove ustanove usmerene ka ostvarivanju dobiti.

Dobrima, odnosno uslugama čiji je promet neposredno povezan sa uslugama iz stava 1. ovog člana smatraju se naročito lekovi, hrana, piće, usluge pranja i čišćenja.

Neposredna povezanost između usluga iz stava 1. i dobara i usluga iz stava 2. ovog člana postoji samo u slučaju kada isporuku dobara, odnosno pružanje usluga vrši isto lice.

Dakle, Pravilnikom nije utvrđeno da se oslobođenje od PDV-a odnosi na pružanje licenciranih usluga socijalne zaštite od strane drugih pružalaca koji nisu ustanove socijalne zaštite (centri za socijalni rad i ustanove za smeštaj korisnika i ustanove za dnevni boravak i pomoć u kući) iz čega proizlazi da kada je pružalac usluge socijalne zaštite privredno društvo, ono jeste obveznik PDV-a na koga se primenjuje opšta zakonska stopa.

Kada je reč o određivanju procenjene vrednosti javne nabavke, ukazujemo na to da se vrednosti u postupcima javnih nabavki iskazuju bez PDV-a. Članom 30. stav 1. Zakona o javnim nabavkama propisano je da se procenjena vrednost predmeta javne nabavke iskazuje u dinarima, bez poreza na dodatu vrednost, a obuhvata procenu ukupnih plaćanja koje će izvršiti naručilac, uključujući sve opcije ugovora i moguće produženje ugovora, ukoliko je predviđeno u konkursnoj dokumentaciji. Naručioci, odnosno u ovom slučaju, jedinice lokalne samouprave (JLS), na odgovarajućim aproprijacijama u budžetu moraju da planiraju i trošak PDV-a, ukoliko se on plaća za promet konkretnih dobara, usluga ili radova koji su predmet javne nabavke, odnosno ukoliko je pružalac usluga obveznik PDV u skladu sa Zakonom o PDV.  Shodno tome, trošak PDV-a planira se u okviru pojedinačnih aproprijacija u budžetu i za usluge socijalne zaštite JLS.

S tim u vezi posebno ukazujemo na Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-448/2020-04 od 9.2.2021. godine koje se tiče poreskog tretmana prometa usluga – pomoć u kući i lični pratilac deteta koje pruža obveznik PDV-a – privredni subjekt registrovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću:

„Zakonom o porezu na dodatu vrednost (,,Službeni glasnik RS“, br. 84/04, 86/04 − ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 −dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17, 30/18, 72/19 i 153/20, u daljem tekstu: Zakon) propisano je poresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza za promet usluga socijalnog staranja i zaštite, dečje zaštite i zaštite mladih, usluga ustanova socijalne zaštite, kao i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga odstrane lica registrovanih za obavljanje tih delatnosti. Navedenim uslugama, u smislu Zakona, smatraju se usluge koje pružaju ustanove socijalne zaštite: centri za socijalni rad, ustanove za smeštaj korisnika i ustanove za dnevni boravak i pomoć u kući, u skladu sa propisima koji uređuju socijalnu zaštitu i socijalnu sigurnost građana, registrovane za obavljanje tih delatnosti, nezavisno od toga da li su ove ustanove usmerene ka ostvarivanju dobiti. U skladu sa navedenim, na promet usluga socijalne zaštite – pomoću kući i lični pratilac deteta, koje pružaju ustanove socijalne zaštite u skladu sa zakonom, PDV se ne obračunava i ne plaća, a po osnovu prometa tih usluga obveznik PDV nema pravo na odbitak prethodnog poreza. Međutim, kada predmetne usluge − pomoć u kući i lični pratilac deteta pruža obveznik PDV − privredni subjekt registrovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću, PDV se obračunava i plaća u skladu sa Zakonom, pri čemu obveznik PDV− pružalac usluga ima pravo na odbitak prethodnog poreza po tom osnovu, ako su ispunjeni svi Zakonom propisani uslovi.

***

Odredbama člana 3. Zakona propisano je da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga (u daljem tekstu: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

U skladu sa odredbom člana 5. stav 1. Zakona, promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona.

Odredbom člana 25. stav 2. tačka 11) Zakona propisano je poresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza, tj. dase PDV ne plaća na promet usluga socijalnog staranja i zaštite, dečje zaštite i zaštite mladih, usluga ustanova socijalne zaštite, kao i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga odstrane lica registrovanih za obavljanje tih delatnosti.

Prema odredbi člana 5. stav 1. Pravilnika o utvrđivanju pojedinih dobara i usluga iz člana 25. Zakona o porezu na dodatu vrednost (,,Službeni glasnik RS“, br. 120/12 i 86/15), uslugama, u smislu člana 25. stav 2. tačka 11) Zakona, smatraju se usluge koje pružaju ustanove socijalne zaštite: centri za socijalni rad, ustanove za smeštaj korisnika i ustanove za dnevni boravak i pomoć u kući, u skladu sa propisima koji uređuju socijalnu zaštitu i socijalnu sigurnost građana, registrovane za obavljanje tih delatnosti, nezavisno od toga da li su ove ustanove usmerene ka ostvarivanju dobiti.

U skladu sa odredbom člana 10. stav 2. Zakona o socijalnoj zaštiti (,,Službeni glasnik RS“, br. 24/11), ustanovu socijalne zaštite može osnovati Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i drugo pravno i fizičko lice.

Odredbom člana 40. Zakona o socijalnoj zaštiti propisano je da su usluge socijalne zaštite podeljene u sledeće grupe:

1) usluge procene i planiranja − procena stanja, potreba, snaga i rizika korisnika i drugih značajnih osoba u njegovom okruženju; procena staratelja, hranitelja i usvojitelja; izrada individualnog ili porodičnog plana pružanja usluga i mera pravne zaštite i drugih procena i planova;

2) dnevne usluge u zajednici − dnevni boravak; pomoć u kući; svratište i druge usluge koje podržavaju boravak korisnika u porodici i neposrednom okruženju;

3) usluge podrške za samostalan život − stanovanje uz podršku; personalna asistencija; obuka za samostalni život i druge vrste podrške neophodne za aktivno učešće korisnika u društvu;

4) savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge −intenzivne usluge podrške porodici koja je u krizi; savetovanje i podrška roditelja, hranitelja i usvojitelja; podrška porodici koja se stara o svom detetu ili odraslom članu porodice sa smetnjama u razvoju; održavanje porodičnih odnosa i ponovno spajanje porodice; savetovanje i podrška u slučajevima nasilja; porodična terapija; medijacija; SOS telefoni; aktivacija i druge savetodavne i edukativne usluge i aktivnosti;

5) usluge smeštaja − smeštaj u srodničku, hraniteljsku ili drugu porodicu za odrasle i starije; domski smeštaj; smeštaj u prihvatilište i druge vrste smeštaja.

Prema članu 42. Zakona o socijalnoj zaštiti, usluge socijalne zaštite organizuju se kao usluge za decu, mlade i porodicu i usluge za odrasle i starije korisnike, uz uvažavanje integriteta, stabilnosti veza i okruženja korisnika i porodice. Usluge socijalne zaštite pružaju se privremeno, povremeno i kontinuirano, u skladu s potrebama i najboljim interesom korisnika.“

Lokalne finansije, planski sistem i javna svojina

U skladu sa članom 189. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, i u skladu sa članom 69. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, učenik ima pravo na besplatan prevoz kada pohađa školu na teritoriji druge JLS ako je ta škola na udaljenosti većoj od 4 km i najbliža je mestu prebivališta ucenika. Imajući u vidu da učenici nemaju organizovan prevoz od mesta prebivališta do skole (koriste taksi prevoz, plaćaju troškove goriva), na koji način nadoknaditi troškove prevoza na koje imaju pravo? Da li Opstina može sredstva preneti matičnoj školi u koju su učenici išli, uz Rešenje opštine o nadoknadi troškova prevoza a u okviru grupe 463 – Transferi ostalim nivoima vlasti ili se refundacija vrši na neki drugi način?

Članom 189. stav 1. tačka 5) Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS", br. 88/2017, 27/2018 - dr. zakon, 10/2019, 27/2018 - dr. zakon i 6/2020) propisano je da se u budžetu jedinice lokalne samouprave obezbeđuju se sredstva za prevoz: dece i njihovih pratilaca radi pohađanja pripremnog predškolskog programa na udaljenosti većoj od dva kilometra, učenika osnovne škole na udaljenosti većoj od četiri kilometra od sedišta škole; prevoz, smeštaj i ishranu dece i učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihovih pratilaca, bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od škole; prevoz dece i učenika koji imaju prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave na udaljenosti većoj od četiri kilometra od sedišta škole i u slučajevima kada učenici osnovne škole pohađaju školu na teritoriji druge jedinice lokalne samouprave - ako je škola koju pohađaju najbliža mestu prebivališta učenika; prevoz učenika na republička i međunarodna takmičenja.

Članom 69. Stav 2. Zakona o osnovnom obrazovanju I vaspitanju ("Sl. glasnik RS", br. 55/2013, 101/2017, 10/2019 i 27/2018 - dr. zakon) propisano je da učenik ima pravo na besplatan prevoz i u slučaju kada pohađa školu na teritoriji druge jedinice lokalne samouprave, ako je ta škola na udaljenosti većoj od četiri kilometra i najbliža je mestu prebivališta učenika.

Na osnovu navedenog može se zaključiti da se u budžetu JLS obezbeđuju sredstva za prevoz učenika osnovne škole koji imaju prebivalište na teritoriji te JLS, a pohađaju školu na teritoriji druge JLS na udaljenosti većoj od četiri kilometara u slučaju da je to najbliža škola mestu prebivališta učenika.

Obzirom da u ovom konkretnom slučaju od strane JLS nije obezbeđen organizovan prevoz za nekoliko učenika od mesta njihovog prebivališta do mesta najbliže škole koja se nalazi na teritoriji druge JLS i obzirom da bi organizacija prevoza između dve lokalne samouprave izazvala velike troškove, troškovi prevoza za navedene učenike mogu se refundirati.

Odluku o naknadi odnosno refundaciji troškova prevoza za navedenu kategoriju učenika osnovnog obrazovanja donosi skupština JLS i istom je potrebno definisati kriterijume i merila za isplatu ovih troškova, odnosno uslovi i način obezbeđenja naknade ovih troškova, način isplate naknade troškova prevoza i slično.

Dakle, navedenom odlukom može se definisati da se nakanda troškova prevoza učenika osnovnih škola koji nemaju organizovan javni prevoz od mesta prebivališta do najbliže škole koju pohađaju i koja se nalazi na teritoriji druge JLS na udaljenosti većoj od 4 kilometara može vršiti u visini stvarnih troškova prevoza, a na osnovu priloženih računa prevoznika ili računa za gorivo ili u visini procene cene prevozne karte u javnom saobraćaju (ovakav način se najčešće koristi u praksi). Visina cene prevozne karte utvrđuje se na osnovu podatka dobijenog od strane javnog prevoznika sa kojim je zaključen ugovor o prevozu učenika osnovne škole.

Zahtev za ostvarivanje prava na naknadu troškova prevoza podnosi roditelj, odnosno zakonski zastupnik učenika.

Model administrativnog postupka za priznavanje prava na naknadu troškova prevoza učenika osnovne škole na udaljenosti većoj od 4 kilometara od sedišta najbliže škole, kao i model obrasca zahteva koji je izradila SKGO možete preuzeti sa linka http://www.skgo.org/modeli-administartivnih-procedura?page=13     

Rešenje o priznavanju prava na naknadu troškova prevoza ovih učenika donosi odeljenje nadležno za društvene delatnosti organa uprave JLS.

Sredstva se ne prenose školi, već se na osnovu donetog rešenja refundiraju roditelju odnosno zakonskom zastupniku učenika (uplatom na tekući račun ili uputnicom na kućnu adresu).

Naknada za refundaciju troškova prevoza navedenih učenika isplaćuje se iz sredstava predviđenih Odlukom o budžetu JLS u okviru Razdela direktnog korisnika Organa uprave (Opštinska/Gradska uprava), Program 9-Osnovno obrazovanje i vaspitanje, Programska aktivnost-Funkcionisanje osnovnih škola, funkcija 912-Osnovno obrazovanje, ekonomska klasifikacija 472-Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta (odnosno u finansijskom planu direktnog korisnika predviđenih na ekonomskoj klasifikaciji 472718-Prevoz učenika). Ukoliko lokalna samouprava nije planirala sredstva na ovoj aproprijaciji, ista je potrebno obezbediti iz tekuće rezerve, a pre donošenja rešenja o priznavanju prava na naknadu troškova prevoza.