Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Lokalne finansije i javna svojina

Kada se opština u potpunosti namiri iz prodaje dužnikove nepokretnosti i ostane određen iznos za povraćaj, dužniku se vraća preostali iznos i nakon namirenja tekuće obaveze. Međutim, situacija je takva da je nakon upisa hipoteka upisana zabeležba hipoteke poreske uprave. Ona će biti izbrisana nakon knjiženja kupca kao vlasnika. Da li se taj preostali iznos vraća poreskoj upravi?

Redosled namirenja hipotekarnih poverilaca uređen je članom 40. Zakona o hipoteci („Sl.glasnik RS“, broj 115/2005...83/2015) u slučajevima kada je jedan predmet hipoteke založen nekolicini hipotekarnih poverilaca, redosled po kome se isplaćuju njihova potraživanja iz cene dobijene prodajom predmeta hipoteke određuje se prema danu, času i minutu nastanka hipoteke, računajući od prijema zahteva za upis prve hipoteke.

Raspodela sredstava dobijenih vansudskom prodajom nepokretnosti uređena je članom 41. Zakona o hipoteci. Hipotekarni poverilac koji sprovodi prodaju hipotekovane nepokretnosti će u ugovor o njenoj prodaji, pored kupoprodajne cene, uneti i odredbu, odnosno prilog ugovoru kojim se utvrđuje raspodela sredstava dobijenih od prodaje, po sledećem redosledu: 

  • troškovi prodaje, uključujući troškove i honorare trećih lica; 
  • potraživanja hipotekarnih poverilaca prema redosledu upisa iz člana 40. ovog zakona;
  • iznos koji preostane od sredstava ostvarenih prodajom, a nakon namirenja hipotekarnih poverilaca, pripada dužniku, odnosno vlasniku hipotekovane nepokretnosti, kada to nije isto lice.

Postupak sa ostvarenim prihodom od prodaje nepokretnosti uređen je i odredbama člana 111. Postupanje sa prihodima od unovčavanja uređeno je odredbama člana 93. ZPPPA. 

S obzirom na to, da hipoteka u korist Poreske uprave još nije upisana, ali da je u RGZ upisana zabeležba koja se odnosi na upis založnog prava na predmetnoj nepokretnosti, mišljenja smo da bi se trebalo da obratiti Poreskoj upravi da dostavi pravni osnov za raspoređivanje preostalih sredstava iznad potraživanja koja su ostvarena prodajom nepokretnosti. Uz pravni osnov za raspoređivanje sredstava potrebno je da se dostave i instrukcije za raspoređivanje sredstava na konkretne uplatne račune.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Da li rešenjem kojim se poništava doneto rešenje o utvrđenoj obavezi za tekuću poresku (ili i prethodnu) godinu od strane LPA kao prvostepenog organa, po službenoj dužnosti ili po zahtevu stranke zbog neosnovanog donošenja (pogrešno upareni podaci Službe za katastar nepokretnosti, tehnička greška, otuđenje) prestaje poreska obaveza ili to jedno drugo isključuje?

Poništivanje konačnog rešenja uređeno je odredbama člana 183. Zakona o opštem upravnom postupku ako sadrži neki od razloga za poništavanje koji su navedeni u odredbama člana 183. Zakona o opštem upravnom postupku. Postupanje po ovom članu zakona je u nadležnosti drugostepenog ili nadzornog organa.

Poništavanjem rešenja poništavaju se sve pravne posledice koje je rešenje proizvelo i ono se onemogućava da dalje proizvodi pravne posledice. 

Ako ne postoji drugostepeni organ i nadzorni organ rešenje će, poništiti organ koji je doneo konačno prvostepeno rešenje.

Poništavanje pobijanog rešenja od strane prvostepenog organa uređeno je odredbama člana 163. Zakona o opštem upravnom postupku. Prvostepeni organ poništava pobijano rešenje ako ono sadrži neki od razloga za poništavanje iz člana 183. stav 1 tačka 1)-6) Zakona o opštem upravnom postupku.

Prestanak poreske obaveze uređen je odredbama člana 23. ZPPPA. Kod prestanka poreske obaveze važno je imati u vidu da je obaveza po osnovu javnih prihoda osnovano utvrđena i da iz zakonom propisanih razloga rešenjem utvrđujemo njen prestanak.

Prema navedenom, kod poništavanja poreske obaveze, konstatovanjem razloga ništavosti poništava se rešenje o utvrđivanju obaveze sa svim pravnim posledicama koje je proizvelo. 

Kada se donosi rešenje o poništavanju pobijanog rešenja u dispozitivu se koristi samo termin „poništava se“.

Model rešenja o poništavanju pobijanog rešenja.docx


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.


Lokalne finansije i javna svojina

Da li se rešenje o licima ovlašćenim za odlaganje poreskog duga sa izmenjenim iznosima u odnosu na dosadašnje iznose koje je doneo ministar finansija odnosi i na LPA? Ako se se odnosi, koji su iznosi u pitanju i da li može da se objavi forma rešenja?

Kada je poreski dužnik podneo uredan zahtev za odlaganje plaćanja dugovanog poreza sa traženom dokumentacijom iz koje je utvrđeno da poreski dužnik ispunjava uslove iz člana 2. Uredbe o bližim uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga, kao i da je dostavljeno zahtevano sredstvo obezbeđenja plaćanja (osim za kategorije obveznika iz člana 74. stav 6. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kada nije potrebno ispunjavanje dodatnih uslova za odlaganje), LPA donosi odluku o odlaganje plaćanja dugovanog poreza.  

Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, članom 73. stav 3. propisano je da o odlaganju plaćanja dugovanog poreza za izvorne javne prihode odlučuje gradonačelnik, odnosno predsednik opštine, odnosno lice koje on ovlasti, jedinice lokalne samouprave kojoj pripadaju izvorni javni prihodi čija naplata se odlaže u skladu sa ovim zakonom. 

Prema tome, lokalne poreske administracije, tek po dobijanju rešenja o prenosu ovlašćenja za odlučivanje (potpisivanje) o odlaganju plaćanja dugovanog poreza, na određena lica u jedinici lokalne samouprave, od strane gradonačelnika ili predsednika opštine, mogu potpisivati akt o odlučivanju po zahtevima za odlaganje plaćanja dugovanog poreza. Ako takvog ovlašćenja nema, onda sva akta o odlaganju plaćanja dugovanog poreza potpisuje gradonačelnik, odnosno predsednik opštine.

Nakon sprovedenog poreskog postupka po podnetom zahtevu za odlaganje plaćanja dugovanog poreza, u smislu ispunjavanja uslova za odlaganje, lokalna poreska administracija po podnetom zahtevu odlučiće donošenjem sporazuma/rešenja o odlaganju plaćnja dugovanog poreza, saglasno odredbama člana 73. stav 6. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. 

Prema navedenom, na LPA je da predloži predsedniku opštine, a u skladu sa unutrašnjom organizacijom i sistematizacijom radnih mesta, predloge na koja će se lica preneti ovlašćenja za odlučivanje po zahtevima za odlaganje plaćanja dugovanog poreza. Poreska uprava je imala reorganizaciju i sigurno da imaju potrebu da im se promeni dosadašnje rešenje ministra kojim su preneta ovlašćenja za potpisibvanje u postupcima odlaganja. To naravno ne obavezuje LPA.

Ovlašćenje_potpisivanje_ (primer grada Beograda).pdf

Ovlašćenje_rešenje_(primer grada Beograda).pdf


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Privredno društvo je prodato kao pravno lice 24.09.2018. godine. Rešenje kojim se obustavlja stečajni postupak je pravosnažno od 09.01.2019. godine. Da li je obveznik poreza na imovinu u periodu od 24.09.2018. do 09.01.2019 godine pravno lice u stečaju ili pravno lice kupac lica u stečaju? Kako se utvrđuje porez za ovaj međuperiod?

U slučaju prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni postpak u odnosu na stečajnog dužnika se obustavlja. Novac dobijen prodajom stečajnog dužnika kao pravnog lica, kao i imovina koja nije bila predmet procene (vezano za prodaju), ulaze u stečajnu masu u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja. Ugovor o prodaji dužnika kao pravnog lica mora da sadrži osim bitnih elemenata ugovora i sve pojedinosti koje se odnose na predmetnu prodaju.

Nakon pravosnažnosti rešenja o obustavljanju stečajnog postupka u odnosu na stečajnog dužnika iz razloga njegove prodaje kao pravnog lica stečajni dužnik postaje aktivno pravno lice bez obaveza po prijavama potraživanja i obaveza koje su nastale do dana prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica. Dakle, sve obaveze nastale do momenta prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica se namiruju iz stečajne mase sa PIB stečajne mase. Stečajni sudija će rešenjem konstatovati da je prodaja izvršena i naložiti ogdovarajućem registru upis prava svojine i brisanje tereta nastalih pre izvršene prodaje, odnosno upis drugih prava stečenih prodajom. Navedeno rešenje sa dokazom o uplati cene je osnov za sticanje i upis prava svojine kupca, bez obzira na ranije upise i bez tereta, kao i bez ikakvih obaveza nastalih pre izvršene kupoprodaje, uključujući i poreske obaveze i obaveze prema privrednim subjektima pružaocima usluga od opšteg interesa koje se odnose na kupljenu imovinu. Rešenje se objavljuje na oglasnoj i elektronskoj tabli suda i dostavlja različnim odnosno založnim poveriocima. Žalbu mogu podneti sva zaineteresovana lica (član 133. stav 13) Zakona o stečaju.

Članom 10. stav 7), tačka 1) Zakona o porezima na imovinu, propisano je da poreska obaveza nastaje danom sticanja prava:

  • kada je osnov sticanja pravni posao- dan zaključenja pravnog posla osim, kada se pravo stiče na nepokretnosti kao budućoj stvari, danom sticanja prava smatra se dan primopredaje, odnosno dan stupanja u posed te nepokretnosti; 
  • kada je osnov sticanja ugovor o doživotnom izdržavanju, danom sticanja prava smatra se dan smrti primaoca izdržavanja, u propisanim slučajevima kada je doživotno izdržavanje ugovreno;
  • kada je osnov sticanja ugovor o statusnoj promeni – dan registracije statusne promene, u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija. 

Članom 10. stav 7. tačka 2) Zakona o porezima na imovinu, propisano je da poreska obaveza nastaje danom pravosnažnosti akta nadležnog organa uprave ili drugog organa ili lica sa javnim ovlašćenjem, odnosno odluka suda.

S obzirom da Zakon o porezima na imovinu ne precizira dan nastanka poreske obaveze u slučaju prodaje dužnika kao pravnog lica (da li je to dan zaključenja ugovora ili dan pravosnažnosti rešenja), ceneći odredbe člana 133. stav 13. Zakona o stečaju, mišljenja smo da je poreska obaveza „kupca stečajnog dužnika kao pravnog lica“ nastala pravosnažnoću rešenja suda kojim se obustavlja stečajni postupak i koje je sa dokazom o uplati cene osnov za sticanje i upis prava svojine. 

Sve obaveze nastale do momenta prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica se namiruju iz stečajne mase sa PIB stečajne mase. Pošto je prema odredbi člana 20. stav 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji izmirenje poreske obaveze lica u stečaju uređeno zakonom kojim se uređuje stečaj, jasno je da poreske obaveze za lice koje je kao stečajni dužnik prodato izmiruje stečajna masa u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja. 

Poresku prijavu PPI 1 za privredna društva u stečaju podnosi stečajni upravnik, što u konkretnom slučaju znači da je sa podnetom poreskom prijavom PPI 1 za utvrđivanje poreza na imovinu za 2018. godinu obuhvaćen i period do 31.12.2018. godine. S obzirom da je rešenje o obustavi stečajnog postupka postalo pravosnažno 09.01.2019. godine, stečajni upravnik je u obavezi da podnese poresku prijavu i plati utvrđeni porez na imovinu i za period do 09. januara poreske godine.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Ukoliko se stranka nije odazvala pozivu, što ne odlaže postupak poreske kontrole, da li prilikom sačinjavanja zapisnika na osnovu koga se zadužuje obveznik, u samom zapisniku treba konstatovati da se on sastavlja bez prisustva obveznika? Da li se tako sačinjen zapisnik šalje poreskom obvezniku na adresu i čeka 8 dana od uručenja za eventualne primedbe?

Poreska kontrola uređena je odredbama čl. 118-129v. ZPPPA. 

Poreska kontrola otpočinje dostavljanjem „naloga za kontrolu“ odnosno „poziva“, koji se obvezniku dostavljaju na način iz člana 36. ZPPPA, (čl. 123 i 124 ZPPPA).

Obaveza učestvovanja poreskog obveznika u postupku poreske kontrole uređena je odredbama člana 127. ZPPPA. Poreski obveznik je dužan da učestvuje u utvrđivanju činjeničnog stanja i daje obaveštenja i izjave na zahtev poreskog inspektora, a ako nije u mogućnosti da učestvuje u poreskoj kontroli, poreski obveznik će odrediti lice koje će u njegovo ime učestvovati u postupku kontrole. Ukoliko poreski obveznik ne učestvuje u postupku utvrđivanja činjeničnog stanja ili ne odredi lice koje će u njegovo ime učestvovati u postupku utvrđivanja činjeničnog stanja, vršenje poreske kontrole se ne odlaže.

U postupku poreske kontrole poreski inspektor, nakon pozivanja poreskog obveznika da učestvuje u postupku poreske kontrole ili izdavanja naploga za kontrolu, sačinjava zapisnik u kome konstatuje sve činjenice od značaja za oporezivanje, navodi sve dokaze i dokumentaciju kojima raspolaže, kao i propise na osnovu kojih se poreska obaveza utvrđuje. Zapisnik se dostavlja poreskom obvezniku i na isti obveznik ima pravo da podnese primedbe u roku od osam dana. Ako su u primedbama izneti novi dokazi i činjenice, zbog kojih bi trebalo promeniti činjenično stanje utvrđeno u zapisniku ili izmeniti ranije pravne ocene, poreski inspektor će o takvim dokazima i činjenicama ili o novim pravnim ocenama sastaviti dopunski zapisnik u roku od 5 dana od dana prijema primedbi, pri čemu se na dopunski zapisnik ne može izjaviti prigovor. Izuzetno, ako je poreski inspektor posle dostavljanja zapisnika, odnosno dopunskog zapisnika poreskom obvezniku, došao do novih saznanja ili činjenica koje utiču na utvrđeno činjenično stanje, sastavlja dodatak zapisnika koji se dostavlja poreskom obvezniku. Na dodatak zapisnika poreski obveznik ima pravo da podnese primedbe u roku od osam dana od dana prijema dodatka zapisnika. Nakon toga se donosi rešenje o utvrđivanju obaveza u postupku poreske kontrole.

Zapisnik o poreskoj kontroli dostavlja se poreskom obvezniku, bez obzira da li obveznik učestvuje u postupku kontrole ili ne.

Konstataciju da se poreski obveznik nije odazvao pozivu da učestvuje u poreskoj kontroli unećete u  „uvodu“ zapisnika, kao obavezan podatak.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.