Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Lokalne finansije i javna svojina

Možete li se objaviti primer rešenja kojim se odbija zahtev za zastarelost poreskog duga koji je neosnovan?

Resenje o odbijanju zahteva za zastarelost.docx

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

U pitanju je pokušaj izbegavanja poreske obaveze za imovinu fizičkih lica, tako što je poreski obveznik preneo svojoj maloletnoj deci nepokretnost (poslovni prostor od 150m2), za koji mu je utvrđena poreska obaveza od 2009. godine, po poreskoj prijavi. Nepokretnost je uknjižena u RGZ 2016. godine, na osnovu ugovora o poklonu, na ime njegove dvoje maloletne dece. Nije prijavljivana nikakva promena, poreski obveznik je usmeno reagovao u postupku prinudne naplate tvrdeći da nema nikakvu imovinu na svoje ime. Kako da se u konkretnom slučaju ubuduće utvrdi poreska obaveza?

Prema ugovoru, kao pravnom osnovu za sticanje oporezivog prava, obveznici su maloletna deca, a zakonski zastupnici su obavezi prema zakonu izvršavaju utvrđene obaveze. Dakle, stanje na kartici poklonodavca mora se korigovati u skladu sa ugovorom o poklonu, a zatim utvrditi obaveza za maloletnu decu takođe prema ugovoru o poklonu koji su stekli oporeziva prava. Rešenja o utvrđivanju obaveze za maloletnu decu dostavljaju se zakonskim zastupnicima.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Vlada RS donela je Zaključak o prenosu akcija Preduzeća A.D. upisanih u Registar akcija. Inače, preduzeće je poreski obveznik kome je doneto rešenje o odlaganju duga sa otpisom 50% kamate. Najveći deo duga obuhvaćen odlaganjem odnosi se na naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta. Radi se o dugu gde je deo duga „stariji“ od 10 godina, ali je isti bio u zastoju saglasno članu 114z. (upravni spor i odlaganje). Članovi Skupštine akcionara smatraju da preduzeće ne treba da plaća porez, obzirom da opština ima većinski broj akcija. Takođe, akcionari smatraju da naknada za korišćenje građevinskog zemljišta ne treba da se plati obzirom da je prestala da postoji od 01. januara 2014. godine, kao i da na ime duga opština treba da dobije neke od nepokretnosti. Kako postupiti u odnosu na zahteve akcionara?

Kod oporezivanja porezom na imovinu potrebno je razlikovati svojinski režim nad privrednim društvom od svojinskog režima unutar društva. Pravo svojine na objektima i pravo korišćenja na građevinskom zemljištu, konstituisana u korist akcionarskog društva, nisu prava akcionara tog društva, pa ni opštine kao akcionara (svojina akcionara su akcije u tom društvu).

Zakon o porezima na imovinu u odredbama član 2. propisuje predmete oporezivanja a član 4. zakona propisuje da su obveznici poreza na imovinu pravna i fizička lica (koja vode i koja ne vode poslovne knjige), koja na nepokretnostima na teritoriji Republike Srbije imaju oporeziva prava, korišćenje ili državinu, iz člana 2. stav 1. Zakona o porezima na imovinu. Prema navedenom  nema zakonskog osnova da se akcionarsko društvo oslobodi poreza na imovinu u srazmeri sa učešćem opštine u kapitalu tog društva.

Odlaganje plaćanja dugovanog poreza između ostalog podrazumeva i da podnosilac zahteva, poreski dužnik ima obavezu, da pre podnošenja zahteva nadležnoj lokalnoj poreskoj administraciji, usaglasi stanje dugovanog poreza po vrstama javnih prihoda čije odlaganje traži. Nakon usaglašavanja sačinjava se zapisnik,  koji potpisuje podnosilac zahteva - poreski obveznik  i ovlašćeno lice lokalne poreske administracije. Dakle, već prilikom usaglašavanja stanja poreski obveznik ili nadležna LPA bi trebalo da istakne prigovor zastarelosti i da predmet odlaganja budu samo usaglašene obaveze. 

Odredbe o zastoju zastarelosti su u primeni od 04.07.2014. godine koje se odnose na zastoj zbog upravnog spora i kada je drugim zakonom propisano da se poreski postupak ne započinje ili se prekida, a od 04.03.2016. godine propisuje se zastoj na utvrđivanje i naplatu za vreme odlaganja plaćnja dugovanog poreza.

Naknada za korišćenje građevinskog zemljišta ne utvrđuje se počev od 01.01.2014. godine, ali naplata već utvrđene dospele a nenaplaćene obaveze naplaćuje se u postupcima naplate koji su uređeni ZPPPA, vodeći računa o odredbama o zastarelosti naplate.

U Zaključku Vlade Republike Srbije u tački 1. daje se saglasnost Vlade da se akcije prenesu sa Društva na opštinu, bez naknade. Ne navod se osnov prenosa akcija i da li LPA ima obavezu nekog postupanja po ovom osnovu.

O stavu članova Skupštine akcionara da opština treba da dobije neke nepokretnosti na ime duga po osnovu izvornih javnih prihoda, ne navodi se nikakav pravni osnov. Prema ZPPPA u odredbama člana 67. kao oblik redovne naplate navodi se i da se poreska obaveza može namiriti i putem kompenzacije.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

U postupku ozakonjenja, lice je podnelo PPI-2 za nepokretnost štala, navodeći da se radi o mešovitom objektu gde se u prizemlju koristi deo koji predstavlja štalu, a deo objekta je garaža. Sprat je plevnik koji nema zidove već samo od drveta konstruktivne sklopove i delom daske. Navedeni objekat se (bez dela garaže) koristi za uzgoj stoke-poljoprivrednu proizvodnju i poljoprivredno gazdinstvo je registrovano na suprugu koja je član domaćinstva. Kako razvrstati objekat i za koju površinu? Da li ima uslova za oslobađanje po članu 12. stav 1. tačka 10) Zakona o porezima na imovinu?

Prema odredbi člana 12. stav 1. tačka 10) porez na imovinu se ne plaća na nepokretnosti (objekte) obveznika poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva, odnosno obveznika kome je poljoprivreda pretežna registrovana delatnost, koji su namenjeni i koriste se isključivo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište.

Prema odredbi člana 12. stav 3. zakona, odredbe stava 1. tač.2)-11) i stava 2. tog člana ne primenjiju se na napokretnosti koje se trajno daju drugim licima radi ostvarivanja prihoda. Trajnim davanjem drugim licima, u smislu člana 12. stav 3. zakona, smatra se svako ustupanje nepokretnosti drugom licu uz naknadu, koje u toku 12 meseci, neprekidno ili sa prekidima, traje duže od 183 dana (član 12. stav 4. zakona).

Pored navedenog odlučne činjenice su i razvrstavanje delatnosti kojom se obveznik bavi prema Uredbi o klasifikaciji delatnosti. Prema navedenom, pravo na oslobođenje od poreza na imovinu primenom člana 12. stav 1. tačka 10) zakona, može se ostavriti samo kada su ispunjeni svi sledeći uslovi: 

  • da je obveznik poreza na imovinu ujedno i obveznik poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva ili lice kome je poljoprivreda pretežna delatnost; 
  • da je predmet oporezivanja porezom na imovinu objekat namenjen za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište;
  • da je objekat namenjen i faktički se isključivo koristi za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište;
  • da objekat nije ustupljen drugom licu uz naknadu, koje ustupanje u toku dvanaest meseci ( neprekidno ili sa prekidima) traje duže od 183 dana.

Jedino je izvesno da u Pravilniku o podsticajima za podršku investicijama u primarnu poljoprivrednu proizvodnju je članom 1. propisano šta je primarna poljoprivredna proizvodnja.

Registrovanje poljoprivrednog gazdinstva od strane fizičkog lica nije dovoljan uslov za poresko oslobođenje po članu 12. tačka 10) Zakona o porezima na imovinu, već je jedan od tri kumulativna uslova koja moraju biti ispunjena.

Dakle, proizilazi da nosilac poljoprivrednog gazdinstva može biti obveznik poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede I šumartstva, samo ako je:

  1. preduzetnik poljoprivrednik koji vodi  poslovne knjige I plaća porez na oporezivu dobit, tako što vrši samooporezivanje (predaje obrazac PPDG-1) ili
  2. preduzetnik koji je u sistemu PDV (isto predaje PPDG-1).

Da bi fizičko lice - nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstava, upisano u registar poljoprivrednih gazdinstava, imalo status preduzetnika, mora kumulativno da ispunjava dva uslova:

  1. da je upisano u registar poljoprivrednih gazdinstava i
  2. da vodi poslovne knjige.

Ukoliko fizičko lice - nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstava ne ispuni kumulativno navedena dva uslova, nema status preduzetnika I prema odredbama Zakona o porezu na dohodak građana nije obveznik poreza na dohodak građana na prohode od poljoprivrede I šumartstva.

Prema tome, uverenje Poreske uprave ili  dokaz o predaji ovog obrasca Poreskoj upravi, može biti dokaz za otavrivanje prava na poresko oslobođenje.

Razvrstavanje nepokretnosti:

Za svrhu utvrđivanja poreza na imovinu, sve nepokretnosti koje su predmet oporezivanja razvrstavaju se u grupe odgovarajućih nepokretnosti iz člana 6a. stav 1. zakona: građevinsko zemljište, poljoprivredno zemljište, šumsko zemljište, drzgo zemljište, stanovi, kuće za stanovanje, poslovne zgrade i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti koji služe za obavljanje delatnosti, garaže i gražna mesta.

Shodno navedenom:

  1. Kod razvrastavanja u odgovarajuće nepokretnosti, objekat koji je jedinstvena celina mešovitog karaktera razvrstava se u odgovarajuću grupu nepokretnosti prema pretežnoj nameni. Na primer, ako u okviru kuće koja je namenjena i služi za stanovanje, jedna od prostorija služi za obavljanje poslovne delatnosti, a čini jedinstvenu celinu sa prostorijama namenjenim za stanovanje ( kao pretežnoj nameni te kuće) i kao takva ne može biti samostalan predmet pravnog prometa, taj objekat (uključujući i prostoriju koja se koristi za obavljanje poslovne delatnosti) razvrstava se ugrupu-kuće za stanovanje.
  2. Ako objekat čini više posebnih celina koje se mogu svrstati u različite grupe odgovarajućih nepokretnosti, svaka posebna celina u okviru objekta se razvrstava u odgovarajuću grupu nepokretnosti.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara, kao jedna od vrsti naknade, predviđena je i naknada za korišćenje javnih površina (član 236. stav 1. tačka 2)): „naknada za korišćenje javne površine za oglašavanje za sopstvene potrebe i za potrebe drugih lica, kao i za korišćenje površine i objekta za oglašavanje za sopstvene potrebe i za potrebe drugih lica kojim se vrši neposredni uticaj na raspoloživost, kvalitet ili neku drugu osobinu javne površine, za koje dozvolu izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave“. Takođe, zakonom je određeno i šta se podrazumeva pod "javnom površinom", koje su to naknade za korišćenje javnih dobara. U kom slučaju treba naplatiti naknadu po članu 236. zakona, a u kom slučaju po članu 191. zakona, s obzirom na to da se i u jednom i u drugom slučaju govori o ulicama i putevima, kao i da se i jedan i drugi odnose na oglašavanje odnosno reklame?

Zakonom su propisane dve vrste naknada:

  1. naknada za korišćenje javne površine za oglašavanje za sopstvene potrebe i za potrebe drugih lica, kao i za korišćenje površine i objekta za oglašavanje za sopstvene potrebe i za potrebe drugih lica kojim se vrši neposredni uticaj na raspoloživost, kvalitet ili neku drugu osobinu javne površine, za koje dozvolu izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave;
  2. naknada za postavljanje reklamnih tabli, reklamnih panoa, uređaja za obaveštavanje ili oglašavanje pored javnog puta, odnosno na drugom zemljištu koje koristi upravljač javnog puta

Prva naknada se plaća za korišćenje javne površine, po izdatoj dozvoli nadležnog organa JLS i nju naplaćuje LPA.

Druga naknada se plaća za postavljanje reklamnih panoa pored javnog puta i tu naknadu utvrđuje ugovorom i naplaćuje upravljač javnog puta (za državne puteve), a za opštinske puteve utvrđuje JLS prilikom zaključivanja ugovora sa obveznikom naknade po okončanom javnom konkursu, odnosno ugovora o javno-privatnom partnerstvu.

Znači, naknada po rešenju LPA se plaća kada je u skladu sa posebnom odlukom kojom je regulisano korišćenje javnih površina na teritoriji JLS (uključujući i puteve kao javnu površinu), izdata dozvola nadležnog organa za korišćenje javne površine za ove namene. Ova dozvola se dostavlja LPA koja po njoj vrši utvrđivanje i naplatu naknade.

Druga naknada, za postavljanje reklamne table pored opštinskog puta se plaća po sprovedenom javnom konkursu ili kroz realizaciju projekta javno-privatnog partnerstva sa elementom koncesije, a na osnovu plana za postavljanje sredstava za oglašavanje na ulicama i opštinskim putevima. Bliži uslovi i kriterijumi za sprovođenje javnog konkursa odnosno za realizaciju projekta javno-privatnog partnerstva sa elementom koncesije, uključujući i način određivanja naknade za postavljanje reklamnih tabli pored opštinskog puta, moraju biti uređeni posebnom odlukom JLS.

Navedene dve naknade nisu međusobno povezane niti uslovljavaju jedna drugu. Svaka od njih je uređena na poseban način, pa u tom smislu, u skladu sa Zakonom i aktima JLS treba i postupati.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.