Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

 Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Pošaljite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Lokalne finansije i javna svojina

U pitanju je prodaja kuće od fizičkog lica na kojoj je upisana hipoteka. Naime, lice koje duguje porez nema drugih vrsta imovine niti drugi stambeni objekat osim onog u kojem živi, i kada se oglasi prodaja kuće tog lica, da li to lice ima pravo na nužni deo za stanovanje ili kada se namiri ostatak prihoda od prodaje vraća se tom licu? Da li je ovo moguće?

Izuzimanje iz postupka prinudne naplate uređeno je odredbama člana 82. ZPPPA.

Predmeti prinudne naplate ne mogu biti imovina i prihodi poreskog obveznika koji su zakonom izuzeti od izvršenja. To znači da prihodi i imovina bilo kog poreskog obveznika (fizičkog lica ili privrednog društva) ne mogu biti predmet izvršenja radi prinudne naplate poreza i sporednih poreskih davanja, ako je zakonom uređeno da su ti prihodi, odnosno imovina, izuzeti od izvršenja.

Dakle, ne posmatra se samo izuzimanje stvari i primanja  fizičkih lica, a koje su bile navedene u zakonu kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje, već je izuzimanje prošireno na sve poreske obveznike i druge zakone kojima je uređeno da su prihodi, odnosno imovina, izuzeti od izvršenja.

U nastavku su primeri zakonskih odredaba u smislu koji prihodi i imovina ne mogu biti predmet prinudne naplate poreskog duga:

Prema odredbama člana 55. Zakona o izvršenju i obezbeđenju od izvršenja izuzete su: stvari izvan prometa, objekti, oružje i oprema koji su namenjeni odbrani i bezbednosti Republike Srbije kao, niti stvari koje su ovim ili drugim zakonom izuzete od izvršenja.

Prema odredbama člana 164. Zakona o izvršenju i obezbeđenju od izvršenja izuzeto je: poljoprivredno zemljište zemljoradnika površine do 10 ari koje ne može biti predmet izvršenja, osim izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja koje je obezbeđeno ugovornom hipotekom ili založnom izjavom.

Prema odredbama člana 218. Zakona o izvršenju i obezbeđenju od izvršenja izuzeti su:

  • odeća, obuća i drugi predmeti za ličnu upotrebu, posteljne stvari, posuđe, deo nameštaja koji je neophodan izvršnom dužniku i članovima njegovog domaćinstva, šporet, frižider i peć za grejanje; 
  • hrana i ogrev koji su izvršnom dužniku i članovima njegovog domaćinstva potrebni za tri meseca; 
  • gotov novac izvršnog dužnika koji ima stalna mesečna primanja do mesečnog iznosa koji je zakonom izuzet od izvršenja, srazmerno vremenu do narednog primanja; 
  • ordenje, medalje, ratne spomenice i druga odlikovanja i priznanja, lična pisma, rukopisi i drugi lični spisi i porodične fotografije izvršnog dužnika; 
  • pomagala koja su osobi sa invaliditetom ili drugom licu s telesnim nedostacima neophodna za obavljanje životnih funkcija; 
  • kućni ljubimac.

Prema odredbama člana 257. Zakona o izvršenju i obezbeđenju predmet izvršenja ne mogu biti: 

  • primanja po osnovu zakonskog izdržavanja, naknade štete zbog narušenja zdravlja, novčane rente zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad i novčane rente za izdržavanje koje je izgubljeno usled smrti dužnika izdržavanja;
  • primanja po osnovu novčane naknade za telesno oštećenje prema propisima o invalidskom osiguranju; 
  • primanja koja se ostvaruju prema propisima o socijalnoj zaštiti; primanja na osnovu privremene nezaposlenosti; 
  • primanja na osnovu dodatka na decu; primanja na osnovu stipendije i pomoći učenicima i studentima; potraživanja čiji je prenos zakonom zabranjen.

Prema odredbama člana 258. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ograničenje izvršenja propisano je za:

  • izvršenje na zaradi ili plati, naknadi zarade, odnosno naknadi plate i penziji može da se sprovede u visini do dve trećine zarade, naknade zarade, plate, naknade plate i penzije, odnosno do njihove polovine, ako je njihov iznos jednak ili manji od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom; 
  • isto važi i za platu oficira, podoficira, vojnika po ugovoru, vojnog službenika, kao i primanja lica u rezervnom sastavu za vreme vojne službe; 
  • izvršenje na minimalnoj  zaradi i minimalnoj penziji sprovodi se do njihove polovine; 
  • izvršenje na primanjima ratnih i mirnodopskih vojnih invalida na osnovu invalidnine, ortopedskog dodatka i invalidskog dodatka može da se sprovede samo do njihove polovine, i samo da bi se namirila potraživanja na osnovu zakonskog izdržavanja, naknade štete zbog narušenja zdravlja, novčane rente zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad i novčane rente za izdržavanje koje je izgubljeno usled smrti dužnika izdržavanja; 
  • izvršenje na primanju na osnovu naknade štete u obliku novčane rente koje nije izuzeto od izvršenja, zatim po ugovoru o doživotnom izdržavanju i ugovoru o osiguranju života, može da se sprovede samo na delu primanja koji prelazi iznos najviše stalne socijalne pomoći koja se isplaćuje na području na kome izvršni dužnik ima prebivalište, odnosno boravište.

Zakonom o javnoj svojini odredbom člana 16. propisana je nemogućnost prinudnog izvršenja i to: 

  • prirodna bogatstva, dobra u opštoj upotrebi, mreže u javnoj svojini, vodno zemljište i vodni objekti u javnoj svojini, zaštićena prirodna dobra u javnoj svojini i kulturna dobra u javnoj svojini, ne mogu biti predmet prinudnog izvršenja.
  • nepokretnosti u javnoj svojini koje, u celini ili delimično koriste organi Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave za ostvarivanje njihovih prava i dužnosti ne može se sprovesti prinudno izvršenje.
  • objekti i oprema namenjeni odbrani i državnoj i javnoj bezbednosti.

Zakonom stečaju odredbama člana 93. propisana je zabrana izvršenja i namirenja:

  • protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja osim izvršenja koja se odnose na obaveze stečajne mase i troškova stečajnog postupka.

Zakon o crkvama i verskim zajednicama odredbama člana 27. propisuje da predmet prinudne naplate ne može biti sakralna i kulturna baština crkava i verskih zajednica, uključujući i nepokretna kulturna dobra.

Odredbama člana 147. stav 6. ZPPPA propisano je da ukoliko je na rešenje o utvrđivanju obaveze izjavljena žalba, a pokrenut je postupak prinudne naplate za utvrđene obaveze po ožalbenom rešenju, postupak prinudne naplate prekida se zaključkom u slučajevima kada se postupak po žalbi ne okonča u roku iz stava 4. i 5. ovog člana, dok se poreskom obvezniku ne dostavi rešenje po žalbi, odnosno dok prvostepeni poreski organ ne postupi po nalogu drugostepenog organa. Obaveza je drugostepenog organa da po žalbi odluči u roku od 60 dana od dana predaje žalbe (stav 4.), a prvostepeni poreski organ je dužan da postupi po nalogu drugostepenog organa u roku od 40 dana od dana prijema drugostepenog rešenja (stav 5.).

Po okončanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja organizaciona jedinica lokalne poreske uprave donosi rešenje o prodaji nepokretnosti koje se dostavlja kupcu, poreskom obvezniku, a po pravosnažnosti, i organu nadležnom za vođenje registra nepokretnosti. Kupac nepokretnosti je dužan da uplati iznos za koji mu je prodata, umanjena za iznos položenog depozita, u roku od osam dana od dana zaključenja usmenog javnog nadmetanja.

Sredstva od prodaje nepokretnosti, se raspoređuju i prenose na odgovarajuće uplatne račune prema redosledu iz člana 70. ZPPPA.

Ako je prodajom nepokretnosti ostvarena veća cena od iznosa poreske obaveze iz rešenja o prinudnoj naplati iz nepokretnosti i troškova prinudne naplate, a poreski obveznik nema u međuvremenu dospele a neizmirene poreske obaveze, razlika se vraća poreskom obvezniku najkasnije u roku od 30 dana (član 93. ZPPPA). Po isteku ovog roka obveznik ima pravo na kamatu u skladu sa članom 75. ZPPPA.

U slučaju da poreskom obvezniku u roku za vraćanje razlike dospeva nova obaveza koja nije plaćena, razlika ostvarena prodajom nepokretnosti koristi se za namirenje te obaveze, kako je to definisano odredbama člana 93. stav 3. ZPPPA.

 U skladu sa odredbama člana 111. stav 7. i 8. ZPPPA, po izvršenoj uplati iznosa za koji je nepokretnost prodata usmenim javnim nadmetanjem, odnosno neposrednom pogodbom, i konačnosti rešenja o prodaji nepokretnosti donosi se rešenje o predaji nepokretnosti kupcu, koje se dostavlja kupcu i poreskom obvezniku, kao i organu nadležnom za vođenje registra nepokretnosti.  Ovim rešenjem definiše se dan kada će se predaja izvršiti, a rok je osam dana od dana konačnosti rešenja o predaji nepokretnosti kupcu.

Na dan kada se vrši predaja nepokretnosti kupcu, izvršitelj u prisustvu dva svedoka i, po potrebi ovlašćenih službenih lica MUP-a, predaje nepokretnost kupcu o čemu se sastavlja zapisnik koji potpisuju sva prisutna lica, a po primerak zapisnika se uručuje kupcu i poreskom obvezniku.

Prema navedenom, nije propisano da, u postupku prinudne naplate iz nepokretnosti (stana ili kuće za stanovanje), poreski obveznik ima pravo na izuzimanje nužnog dela za stanovanje. Postupak prinudne naplate u svemu sprovodi se prema ZPPPA.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

U kom roku je poreski obveznik nakon prijema poziva za učešće u poreskoj kontroli dužan da se javi nadležnom organu JLS, odnosno, da li postoji zakonska odredba koja bliže definiše sam izgled poziva za poresku kontrolu i rok za odazivanje? Radi se o obveznicima koji ne vode poslovne knjige.

Poreska kontrola otpočinje dostavljanjem naloga za terensku kontrolu, odnosno poziva iz člana 123. stav 3. ZPPPA neposredno pre početka kontrole.

Obaveze poreskog obveznika propisane su odredbama člana 25. ZPPPA. U stavu 1. tačka 3) propisano je da je poreski obveznik obavezan da podnese dokumentaciju i pruži informacije koje zahteva Poreska uprava, u skladu sa poreskim propisima.

Članom 44. ZPPPA uređeno je, između ostalog, da Poreska uprava može zahtevati od poreskog obveznika i trećih lica da, u roku koji ona odredi, dostave na uvid i provere poslovne knjige i evidencije, računovodstvene iskaze, poslovnu dokumentaciju i druge isprave i dokaze, radi utvrđivanja činjeničnog stanja.

Članom 45. ZPPPA uređeno je da je poreski obveznik dužan da na zahtev Poreske uprave i u razumnom roku koji ona odredi, pruži sve raspoložive informacije, neophopdne za utvrđivanje činjeničnog stanja od značaja za oporezivanje. U zahtevu za davanje informacija navodi se na koga se i na šta se one odnose, kao i upozorenje na posledice uskraćivanja informacija, odnosno davanja neistinitih informacija. Informacije se daju u pismenom obliku. Članom 45. stav 9. uređeno je da informacije i podatke iz stava 1. ovog člana Poreska uprava neće zahtevati ako su dostupne putem službenih evidencija i registara (primena čl. 9. i 103. ZUP-a).

Takođe, odredbama člana 110. ZUP-a propisano šta sve mora da sadrži poziv: naziv organa  koji je izdao poziv, lično ime i adresa lica koje se poziva, mesto i vreme dolaska pozvanog, predmet zbog koga se poziva i u kom svojstvu ( kao stranka, svedok, veštak) i šta pozvani treba da pribavi, odnosno podnese. U slučaju sprečenosti da se odazove pozivu, lice je dužno da o tome izvesti organ koji je izdao poziv.

Prema navedenom, organ koji dostavlja poziv određuje razumni rok u kome je poreski obveznik obavezan da postupi. Sadržaj poziva nije propisan jer on zavisi od same poreskopravne situacije, ali odredbe člana 110. ZUP-a, kao i člana 45. ZPPPA propisuju šta poziv mora obavezno da sadrži.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Pravno lice u stečaju je prijavljivalo imovinu za oporezivanje zaključno sa 2018. godinom. Predmet oporezivanja su dve poslovne prostorije (nisu legalizovane) sa pravom korišćenja. Krajem 2018. godine pravno lice u stečaju je prodato kao pravno lice, čime je postupak stečaja nad pravnim licem obustavljen, a nastavljen u odnosu na stečajnu masu. Napred navedena imovina nije pripala pravnom licu već stečajnoj masi i tako se i knjiži u Katastru. S obzirom na to da, stečajna masa nema svojstvo pravnog lica, ko je obveznik poreza na imovinu od dana prodaje pravnog lica?

Posledice prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica sadržane su u članu 136. Zakona o stečaju. U tom smislu propisano je da posle prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni postuak se u odnosu na stečajnog dužnika obustavlja. Ugovor o prodaji stečajnog dužnika, kao pravnog lica, mora sadržati odredbu da imovina stečajnog dužnika, koja nije bila predmet procene iz člana 135. stav 2. Zakona o stečaju ulazi u stečajnu masu, a novac dobijen prodajom stečajnog dužnika kao i imovina stečajnog dužnika iz stava 2. (koja nije bila predmet procene) ulazi u stečajnu masu u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja. Odredbom stava 7. člana 136. Zakona o stečaju određeno je da u registru privrednih subjekata i drugim odgovarajućim registrima, registruju se promene (pravne forme, osnivač, članovi, akcionari i dr.), na osnovu Ugovora o prodaji stečajnog dužnika kao pravnog lica, u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

S druge strane, odredbom člana 133. Zakona o stečaju propisan je postupak prodaje imovine stečajnog dužnika, pa tako i kada kupac isplati cenu, na kupca se prenosi pravo svojine na kupljenoj imovini, bez obzira na ranije upise i bez tereta, kao i bez ikakvih obaveza nastalih pre izvršene prodaje, uključujući poreske i obaveze prema privrednim subjektima pružaocima usluga od opšteg interesa, koja se odnosi na kupljenu imovinu. Stečajni sudija će, prema odredbi stava 12. ovog člana, rešenjem konstatovati da je prodaja izvršena i naložiti, po pravnosnažnosti rešnja, odgovarajućem registru upis prava svojine i brisanje tereta nastalih pre izvršene prodaje, odnosno upis drugih prava stečenih prodajom.

Stečajna masa registruje se u registru stečajnih masa koji vodi organ nadležan za vođenje registra privrednih subjekata i zastupa je stečajni upravnik.

Prema navedenom za imovinu stečajnog dužnika koja je nakon prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica ušla u stečajnu masu u odnosu na koju se stečajni postuak nastavlja, podnosi se poreska prijava za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige. Poresku prijavu podnosi stečajni upravnik.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Da li su definisani ciljevi po radnim mestima za zaposlene u LPA, radi ocenjivanja?

Članom 133. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave predviđena je obaveza ocenjivanja službenika od strane rukovodioca. Takođe, članom 134. istog zakona, propisano je da se u pogledu cilja i predmeta ocenjivanja, vrste ocena, posledica ocenjivanja i drugih pitanja vezanih za ocenjivanje i kretanje u službi, koja nisu uređena ovim zakonom, shodno primenjuju propisi kojima se uređuje ocenjivanje državnih službenika.

Članom 4. Uredbe o ocenjivanju državnih službenika predviđeno je, između ostalog, da se ne ocenjuje službenik koji je u periodu za ocenjivanje iz bilo kojeg razloga radio manje od šest meseci i službenik koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme.

Napominjemo, da je članom 3. Uredbe predviđeno da se službenik ocenjuje za period od 1. januara do 31. decembra, s tim što se rezultati postignuti u izvršavanju poslova radnog mesta i postavljenih ciljeva vrednuju kvartalno, da rukovodilac organa donosi najkasnije do kraja februara tekuće godine rešenje kojim određuje ocenu službeniku za prethodni period za ocenjivanje, a da se rešenje rukovodioca zasniva na izveštaju o ocenjivanju, koje priprema lice, koje je neposredno pretpostavljeno službeniku (ocenjivač) i na koji lice, koje je neposredno pretpostavljeno ocenjivaču stavlja svoj kontrolni potpis (kontrolor).

Takođe, članom 7. stav 1. Uredbe, propisano je da radne ciljeve utvrđuje ocenjivač posle razgovora sa službenikom, pre početka svakog perioda za ocenjivanje, a najkasnije 15 dana posle početka perioda za ocenjivanje.

Uredba o ocenjivanju drzavnih sluzbenika.pdf

Prirucnik o ocenjivanju sluzbenika u LS.pdf

Primer radnih ciljeva za inspektora.xlsx

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Da li i na koji način se mogu naplatiti troškovi ako se proda nepokretnost? Da li se isplati oglašavanje prodaje jednog po jednog slučaja jer trenutno postoji više obveznika kod kojih se prodaje nepokretnost (imajući u vidu cenu oglašavanja u listu)?

Troškovi postupka prinudne naplate uređeni su odredbama člana 83. ZPPPA. U stavu 1. ovog člana precizira se da troškovi prinudne naplate padaju na teret poreskog obveznika, a u stavu 2. istog člana, da visinu troškova prinudne naplate iz stava 1. ovog zakona propisuje Vlada, na predlog ministra. Troškovi prinudne naplate poreza propisani su Uredbom o visini troškova prinudne naplate poreza.

Ako poreski obveznik plati poresku obavezu po otpočinjanju postupka prinudne naplate, ne oslobađa se plaćanja nastalih troškova prinudne naplate iz stava 1. ovog člana. Rešenje o obustavi postupka prinudne naplate poreza i sporednih poreskih davanja iz člana 80. stav 3. ZPPPA doneće se tek pošto se celokupna obaveza po osnovu poreza i sporednih poreskih davanja namiri, uključujući i troškove prinudne naplate, kao i uvećanje poreskog duga.

Troškovi prinudne naplate ne uključuju troškove nastale greškom poreskog organa.

Ako je prodajom nepokretnosti ostvarena veća cena od iznosa poreske obaveze iz rešenja o prinudnoj naplati iz nepokretnosti i troškova prinudne naplate, a poreski obveznik nema u međuvremenu dospele a neizmirene poreske obaveze, razlika se vraća poreskom obvezniku najkasnije u roku od 30 dana (član 93. ZPPPA). Po isteku ovog roka obveznik ima pravo na kamatu u skladu sa članom 75. ZPPPA.

U slučaju da poreskom obvezniku, u roku za vraćanje razlike, dospeva nova obaveza koja nije plaćena, razlika ostvarena prodajom nepokretnosti koristi se za namirenje te obaveze, kako je to definisano odredbama člana 93. stav 3. ZPPPA.

Troškovi koje ima nadležni organ u postupku prinudne naplate utvrđuju se donošenjem zaključka, koji se dostavlja poreskom obvezniku, nakon čega se obaveza nastala po osnovu troškova koji su propisani pomenutom Uredbom, knjiži u poreskom računovodstvu na analitičkoj kartici poreskog obveznika kao obaveza. 

U postupku prodaje nepokretnosti postupak oglašavanja uređen je odredbama člana 108. ZPPPA. U stavu 4. propisano je šta oglas o određivanju prodaje svake konkretne nepokretnosti mora da naročito sadrži. Uslovi oglašavanja ne mogu se komentarisati, jer  se uslovi utvrđuju zajedno sa oglašivačem prodaje. 

Primer zaključka o utvrđivanju troškova postupka prinudne naplate.doc

Uredba o visini troškova prinudne naplate poreza.pdf

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.