Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Lokalne finansije i javna svojina

Radi se o poreskom obvezniku koje je podneo poresku prijavu u kojoj je izvršio obračun po fer vrednosti iz razloga što je nepokretnost data u zakup i smatra je investicionom nekretninom (u napomeni je navedeno da se investicione nepokrtenosti vrednuju po fer vrednosti), a ostale nepokrtenosti su obračunali po prosečnoj ceni. Da li je ovo ispravan način obračuna i da li ukoliko se utvrdi da su sve nepokretnosti date u zakup na osnovu ugovora o zakupu, treba biti obračunate po fer metodu?

Pravna lica koja primenjuje pune MSFI prilikom vrednovanja sredstava iz grupe 02, mogu da biraju između dve računovodstvene politike:

  • model nabavne vrednosti
  • model revalorizacije (fer vrednosti)

Investicione nekretnine (zemljipšte ili zgrada ili deo zgrade ili zemljište i zgrada zajedno) su one nekretnine koje se drže radi ostavrivanja zarade od izdavanja nekretnina ili radi uvećanja vrednosti kapitala. 

Pravna lica koja primenjuju pune MSFI evidentiranje investicionih nekretnina treba da vrše u skaldu sa zahtevima MRS 40, po metodu fer vrednosti ili po metodu nabavne vrednosti, u zavisnosti o usvojene računovodstvene politike. Kod oporezivanja ovih nepokretnosti, fer vrednost se može prihvatiti kao poreska osnovica samo kod lica koja su prema računovodstvenim politikama usvojilo model fer vrednosti za vrednovanje nekretnina. Bitno je da hudu obelodanjene odgovarajuće informacije o tome u Napomenama uz finansijske izveštaje. Napomene uz finansijske izveštaje, koji je obavezan akt za obelodanjivanje, uređuje, između ostalog i način vrednovanja nekretnina. Uvid u akt može se izvršiti na sajtu APR.  


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.


Lokalne finansije i javna svojina

Da li notar može od LPA da traži rešenje o porezu na imovinu na ime prodavca (kod sklapanja kupoprodajnog ugovora), a radi utvrđivanja tržišne vrednosti u ugovoru?

Prema Zakonu o javnom beležnistvu, javni beležnici se imenuju za područje suda sa ovlašćenjima koja im prenosi Osnovni sud. Dakle javni belažnici u okviru svoje delatnosti obavljaju i poslove po odluci suda koja su im poverena. Prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, dobijene podatke, sud i javni izvršitelj mogu da obrađuju samo radi utvrđivanja imovine izvršnog dužnika i sprovođenja izvršenja. S obzirom da se ne radi ni o razmeni informacija neophodnih za preduzimanje aktivnosti iz delokruga nadležnosti tih organa, (čl.7 stav 5. tačka 9) ZPPPA), smatramo da ne postoji osnov da se javnim beležnicima dostavljaju rešenja o porezu na imovinu.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Poreskom obvezniku je utvrđena obaveza za poresku 2019. godinu, rešenje uručeno ili nije, i u postupku poreske kontrole je utvrđena promena (uvećanje ili umanjenje imovine) koju je potrebno evidentirati u navedenon periodu jer se odnosi na isti (kupoprodaja, poklon, nasleđe ). Da li se utvrđena obaveza - rešenje knjiži (ako nije uručeno) i stornira sa datumom donošenja novog rešenja ili sa datumom donošenja istog?

Da bi stanja na karticama poreskog obveznika bila tačna, kljniženja na karticama u poreskom računovodstvu vrše se tako što se novodoneto rešenje kojim se menja obaveza knjiži sa datumom dostavljanja. Obavezu po prvobitno donetom rešenju kojim je utvrđena obaveza korigujemo sa datumom dospeća novodonetog rešenja.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Da li se sistem za navodnjavanje, cevovodi na sistemu za navodnjavanje (podzemni cevovodi), crpna stanica i bunar (kao vodozahvat za sistem za navodnjavanje) mogu smatrati da su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, pošto se pravno lice poziva na poresko oslobođenje koje je propisano odredbom čl. 12 stav 1. tačka 10) Zakona o porezima na imovinu, odnosno smatraju da je njihova pretežna registrovana delatnost u oblasti poljoprivrede u skladu sa Uredbom o klasifikaciji delatnosti, Zakonom o pljoprivrednom zemljištu jer ti objekti nisu ustupljeni drugom licu uz naknadu?

Prema odredbi člana 12. stav 1. tačka 10) porez na imovinu se ne plaća na nepokretnosti-objekte obveznika poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva, odnosno obveznika kome je poljoprivreda pretežna registrovana delatnost, koji su namenjeni i koriste se isključivo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište.

Prema odredbi člana 12. stav 3. Zakona, odredbe stava 1. tač.2) do 11) i stava 2. tog člana ne primenjuju se na napokretnosti koje se trajno daju drugim licima radi ostvarivanja prihoda. Trajnim davanjem drugim licima, u smislu člana 12. stav 3. Zakona, smatra se svako ustupanje nepokretnosti drugom licu uz naknadu, koje u toku 12 meseci, neprekidno ili sa prekidima, traje duže od 183 dana (član 12. stav 4. Zakona). 

Takođe, od 1. januara 2014. godine do 31. decembra 2015. godine porez na imovinu ne plaća se na vodno zemljište, kao i na vodne objekte za koje je izdata pravosnažna vodna saglasnost, odnosno za koje se vodna dozvola ne izdaje u skladu sa zakonom kojim se uređuju vode, osim na objekte za uzgoj riba (ribnjake).

Prema mišljenju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede broj: 011-00-00345/2013-09 od 30.09.2013. godine datom o primeni odredaba Zakona o poljoprivrednom zemljištu i Zakona o vodama, “ekonomski objekti koji su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, u smislu Zakona o poljoprivrednom zemljištu, su objekti za smeštaj mehanizacije (traktora, kombajna, priključnih mašina, alata i druge mehanizacije), za čuvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda (voćarskih, ratarskih i povrtarskih) i objekti koji se koriste za gajenje stoke: štale, skladišta za hranu-senjaci, silosi, ambari, podrumi i sl. objekti za čuvanje vode, prostori za gajenje (ograđeni i neograđeni) sa nadzorom za pašu, ograde, ispusti i dr. prostor određen za đubrište i objekti za stočne otpatke. U vezi sa napred navedenim, sistem za navodnjavanje, cevovodi na sistemu za navodnjavanje i bunar (kao vodozahvat za sistem za navodnjavanje) su objekti koji se neosporno mogu smatrati da su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje. Isto je zasnovano i na činjenici da sistem za navodnjavanje predstavlja funkcionalnu i tehničko-tehnološku celinu (definisano i članom 2. stav 1. tačka 22. Zakona o planiranju i izgradnji (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2009)”.

Prema mišljenju Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine broj: 011-00-00762/2014-09 od 27.01.2015. godine, cevovodi za navodnjavanje i bunar svrstani u vodne objekte, kao i da sistem za navodnjavanje nije posebno vodni objekat ali se sastoji iz više vodnih objekata: zahvata vode (površinski ili podzemni), cevovoda, kanala i uređaja koji im pripadaju i čine tehničko-tehnološku celinu, na te objekte se porez na imovinu ne plaća za 2014. i 2015. godinu pod uslovom da je za njih nadležni organ izdao pravosnažnu vodnu saglasnost, odnosno ako se za te objekte vodna dozvola ne izdaje u skladu sa Zakonom o vodama.” Od 2016. godine potrebno je da su upisani u katastar vodnog dobra (čl. 12 st. 7a) ZPI.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Nakon sprovedenog postupka prinudne naplate iz nepokretnosti poreskog obveznika, nepokretnosti koje su bile predmet prinudne naplate su prešle u svojinu JLS. Obvezniik je izjavio žalbu i ista je odbijena od strane drugostepenog organa, te je rešenje konačno. Obveznik je imao dospele a neizmirene obaveze po više osnova (porez, ekološka), a iznos 1/3 vrednosti nepokretnosti (po kojoj su nepokretnosti prešle u svojinu JLS) je veći od iznosa dospelih obaveza po svim osnovama. Šta treba doneti nakon rešenja kojim se nepokretnosti prenose u svojinu JLS (rešenje kojim se utvrđuju troškovi postupka, rešnje o rapoređivanju “prihoda” po uplatnim računima)? Da li obveznik ima pravo žalbe na ta rešenja?

Odredbama člana 110. ZPPPA propisano je da ako se nepokretnost ne može prodati ni putem neposredne pogodbe u roku od šest meseci od dana donošenja zaključka iz člana 108. stav 2. ovog zakona, nadležni organ jedinice lokalne samouprave će doneti rešenje kojim nepokretnost prenosi u svojinu JLS, u vrednosti jedne trećine utvrđene početne vrenosti.

Rešenje se dostavlja poreskom obvezniku i organu nadležnom za registar nepokretnosti. Zatim se pre svega namiruje prioritetno potraživanje ali samo do jedne trećine utvrđene početne vrednosti nepokretnosti. Po namirenju prioritetnih poverioca dostavlja se dokaz o namirenju organu nadležnom za vođenje registra, sa nalogom da se hipoteka briše. 

Troškovi postupka utvrđuju se u toku samog postupka „zaključkom“ koji se dostavlja poreskom obvezniku i nakon toga knjiži u poreskom računovodstvu. Ako to niste uradili do sada potrebno je da utvrdite troškove do momenta zatvaranja potraživanja na karticama javnih prihoda.

Prema članu 68. ZPPPA uređeno je kada se smatra da je porez plaćen, odnosno dan plaćanja poreza. U stavu 1. tačka 7) to je dan kada je doneto rešenje o prenosu nepokretnosti u svojinu grada u skladu sa čl.110. sta 5 Zakona. To znači da će se na karticama javnih prihoda knjiženja izvršiti sa stanjem na taj dan. Pravni osnov za knjiženje je rešenje o prenosu nepokretnosti u svojinu JLS. Knjiženja izvršiti „R-nalogom“. Ne treba donositi rasporedno rešeje koje se donosi kada se nepokretnost proda u postupku prinudne naplate i sredstva se uplate na prolazni račun za prinudnu naplatu u jednom iznosu.

Model zaključka o utvrđivanju troškova postupka.doc


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.