Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Ekonomski razvoj

Da li boravišnu taksu mogu da naplaćuju opštine koje nisu uradile kategorizaciju mesta? Da li se kategorizacija mesta naplaćuje i po kojoj tarifi?

Boravišnu taksu naplaćuju i opštine koje nisu uradile kategorizaciju turističkog mesta.

Naime, Vlada Republike Srbije utvrđuje za svaku kategoriju turističkog mesta najniži i najviši iznos boravišne takse.

U skladu sa Uredbom o najvišem i najnižem iznosu boravišne takse ("Službeni glasnik RS", br. 44/13 i 132/14), jedinica lokalne samouprave donosi odluku o visini boravišne takse na svojoj teritoriji. Ukoliko nije u pitanju turističko mesto, iznos boravišne takse se utvrđuje u rasponu datom za boravišnu taksu za najnižu kategoriju turističkog mesta.

To je iznos boravišne takse koju ugostitelj – pravno lice ili preduzetnik, naplaćuje od korisnika usluga smeštaja za svaki dan boravka u ugostiteljskom objektu za smeštaj i dužan je da ga uplati na račun budžeta jedinice lokalne samouprave do petog u mesecu za prethodni mesec.

Za razliku od objekata gde uslugu pružaju privredni subjekti i druga pravna lica i gde korisnik usluga plaća boravišnu taksu, u ugostiteljskim objektima domaće radinosti i seoskim turističkim domaćinstvima u kojima uslugu smeštaja pruža fizičko lice, boravišnu taksu plaća fizičko lice kao ugostitelj.

Fizičko lice plaća boravišnu taksu u utvrđenom godišnjem iznosu na propisan način.

Ovo je bliže uređeno Uredbom o uslovima i načinu utvrđivanja visine godišnjeg iznosa boravišne takse za fizičko lice koje pruža ugostiteljske usluge smeštaja u objektima domaće radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu, kao i način i rokovi plaćanja(„Službeni glasnik RS”, broj 47/19 i 51/19).

Visina godišnjeg iznosa boravišne takse za fizičko lice utvrđuje se tako što se broj individualnih ležaja, odnosno kamp parcela množi sa iznosom boravišne takse po individualnom ležaju, odnosno kamp parceli u zavisnosti od teritorije na kojoj se ugostiteljski objekat nalazi, i to za:

1) I kategorija turističkog mesta – 3.300,00 dinara;

2) II kategorija turističkog mesta – 2.600,00 dinara;

3) III kategorija turističkog mesta – 2.000,00 dinara;

4) IV kategorija turističkog mesta – 1.300,00 dinara.

Ako se ugostiteljski objekat ne nalazi u granicama turističkog mesta, broj individualnih ležaja i kamp parcela se množi sa iznosom od 1.000,00.

Utvrđenu visinu godišnjeg iznosa boravišne takse za tekuću godinu fizičko lice plaća kvartalno, do petog u mesecu za prethodni kvartal.

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se ugostiteljski objekat nalazi, dužan je da za svako fizičko lice utvrdi visinu godišnjeg iznosa boravišne takse u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja o kategorizaciji ugostiteljskog objekta za smeštaj.

Kategorizacija turističkih mesta vrši se razvrstavanjem tih mesta u četiri kategorije, koje se označavaju rimskim brojevima od I do IV, a na osnovu obima turističkog prometa, stepena izgrađenosti turističke, komunalne i saobraćajne infrastrukture i turističke suprastrukture.

Zahtev za kategorizaciju turističkog mesta podnosi jedinica lokalne samouprave Ministarstvu.

Obavestenje-potrebna dokumentacija za kategorizaciju.docx

ZAHTEV za određivanje kategorije turističkog mesta.docx, i

PRAVILNIK o kategorizaciji turističkih mesta.pdf

Ekonomski razvoj

Da li je JLS nadležna za donošenje rešenja o kategorizaciji za kompleks od 8 bungalova (4 sa po dva kreveta i 4 sa po tri kreveta) samo za potrebe prenoćišta, bez hrane? Da li se podnosi poseban zahtev za svaku jedinicu posebno i da li se isti kategorizuju kao sobe?

Jedinica lokalne samouprave je nadležna za kategorizaciju ugostiteljskih objekata u domaćoj radinosti (kuća, apartman, soba) i seoskom turističkom domaćinstvu.

Za postupak kategorizacije relevatni su čl. 19-22. Zakona o ugostiteljstvu („Sl. glasnik RS“, br. 17/19) i, s tim u vezi, bitno je ko je podnosilac zahteva (privredno društvo, preduzetnik ili fizičko lice), s obzirom na propisano ograničenje u pogledu broja individualnih ležajeva i vrsti usluga za fizičko lice koje pruža usluge u objektima domaće radinosti.

Članom 20. stav 3. Zakona o ugostiteljstvu propisano je da se zahtev za svaki smeštajni objekat se podnosi posebno. Podnosilac zahteva odlučuje o vrsti objekta u kojoj želi da se kategoriše (kuća, apartman, soba), s pretpostavkom da ispunjava propisane uslove za tu vrstu i kategoriju. Napominjemo da su kuća, apartman i soba kao objekti domaće radinosti zasebni objekti.

Da li će se objekti kategorisati kao sobe, apartmani ili kuće, zavisi od podnetog zahteva i uslova koje objekti ispunjavaju.


Ekonomski razvoj

Ukoliko nije utvrđena cena drugog zemljišta u nekoj zoni, a ni cena poljoprivrednog zemljišta u toj istoj zoni, da li se cena drugog zemljišta računa tako što se cena poljoprivrednog zemljišta iz prethodne godine umanjena za 40% množi sa odgvorarajućim koeficijentom i da li se onda to iskazuje na poziciji I.3.?

Članom 6. stav 8. Zakona o porezima na imovinu propisano je da ako nije utvrđena prosečna cena drugog zemljišta (iz člana 6a. stav 7. ovog zakona) u zoni, zato što u zoni i graničnim zonama nije bilo najmanje tri prometa uz naknadu drugog zemljišta, a utvrđena je prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u toj zoni, vrednost drugog zemljišta (osim eksploatacionih polja) koja čini osnovicu poreza na imovinu za poresku godinu utvrđuje se primenom prosečne cene poljoprivrednog zemljišta u toj zoni umanjene za 40%.

U slučaju iz stava 8. ovog člana smatra se da je utvrđivanjem prosečne cene poljoprivrednog zemljišta u zoni utvrđena prosečna cena drugog zemljišta (stav 9.)

Ako ni u graničnim zonama iz stava 7. ovog člana nije bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti u periodu iz stava 5. ovog člana, odnosno ako se vrednost drugog zemljišta ne može utvrditi u skladu sa stavom 8. ovog člana, osnovica poreza na imovinu za te nepokretnosti u zoni u kojoj nije bilo prometa jednaka je osnovici poreza na imovinu te, odnosno odgovarajuće nepokretnosti u toj zoni obveznika koji ne vodi poslovne knjige za tekuću godinu.

Pošto za tekuću (u ovom slučaju 2018.) godinu nije bilo poreske osnovice za drugo zemljište, kod fizičkih lica se porez na imovinu za 2019. godinu utvrđuje prema prošlogodišnjoj osnovici tog ili sličnog zemljišta. Ako je za 2018. godinu to zemljište oporezovano kao neka druga vrsta, onda se koristi ta poreska osnovica, a ako nije, onda se uzima vrednost sličnog, odnosno odgovarajućeg zemljišta.

Za pravna lica, da bi se utvrdila poreska osnovica za drugo zemljište, trebalo je da bude objavljena prosečna cena drugog zemljišta u najopremljenijoj zoni da bi se primenili koeficijenti. Ako to nije učinjeno, primenjuje se knjigovodstvena vrednost shodno članu 7a. stav 6. Zakona o porezima na imovinu.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Ekonomski razvoj

Kada poreski obveznik izbegava da po ceni građevinskog zemljišta plati promenu namene i podnese izmenjenu poresku prijavu po ceni građevinskog zemljišta u poljoprivredne svrhe i pozove se na član 40. ZPPPA na koji način može da se ne prihvati izmenjena poreska prijava iako postoji saznanje da se ista ne podnosi zbog izbegavanja plaćanja promene namene? Takođe, po zakonu obveznik ima pravo na" ispravku greške".

Plaćanje naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta ne sme da bude od uticaja na utvrđivanje obaveze poreza na imovinu. Naknada se plaća prema poreskoj osnovici za prethodnu godinu.

Zakon o porezima na imovinu je od 2019. godine propisao da JLS može svojom odlukom propisati da se građevinsko zemljište za svrhu oporezivanja smatra poljoprivrednim.

Ako obveznik podnese izmenjenu poresku prijavu koja je formalno i matematički ispravna, takva prijava mora biti primljena i evidentirana.  Ako LPA smatra da je ta prijava suštinski neispravna i ima dokaze za to, tada LPA ima obavezu da po njoj sprovede postupak poreske kontrole i utvrdi razliku poreza u odnosu na tu (izmenjenu) poresku prijavu, kao i da u tom rešenju o poreskoj kontroli naloži poreskom obvezniku da podnese tačnu poresku prijavu u skladu sa onim što je utvrđeno u postupku poreske kontrole.

Svakako bi u ovakvim slučajevima, kada se utvrdi očigledna namera poreskog obveznika da izbegava plaćanje poreza, trebalo podneti  i zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Ekonomski razvoj

Odeljenje za privredu i poljoprivredu se obratilo LPA sa zahtevom da izvrši procenu vrednosti poljoprivrednog zemljišta u skladu sa članom 44. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara. LPA za ovo zemljište nije utvrđivala obavezu u 2018. godini, ali postoji utvrđena cena po m2 za poljoprivredno zemljište za 2018. i 2019. godinu. Treba da se dostavi prosečna cena po m2 za poljoprivredno zemljište u odgovarajućoj zoni, i u vezi toga je dilema da li dostaviti cenu za tekuću 2019. godinu ili za 2018. godinu tj. kako tumačiti član 44. stav 2. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara?

Pre svega LPA ne radi procenu vrednosti poljoprivrednog zemljišta, jer to nije propisano članom 44. Zakona o naknadama javnih dobara. Članom 44. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara propisano je da je osnоvicа zа prоmеnu nаmеnе pоlјоprivrеdnоg zеmlјištа јеdnаkа оsnоvici zа pоrеz nа imоvinu tоg zеmlјištа u gоdini kоја prеthоdi gоdini u kојој је pоdnеt zаhtеv zа prоmеnu nаmеnе zеmlјištа.

Оsnоvicа zа prоmеnu nаmеnе pоlјоprivrеdnоg zеmlјištа zа kоје niје utvrđеn pоrеz nа imоvinu u gоdini kоја prеthоdi gоdini u kојој sе mеnjа nаmеnа, оdnоsnо оsnоvicа zа pоlјоprivrеdnо zеmlјištе kоје је оslоbоđеnо plаćаnjа pоrеzа nа imоvinu utvrđuје sе nа оsnоvu prоsеčnе cеnе kvаdrаtnоg mеtrа pоlјоprivrеdnоg zеmlјištа u оdgоvаrајućој, оdnоsnо grаničnој zоni, оdrеđеnе аktоm јеdinicе lоkаlnе sаmоuprаvе zа pоtrеbе utvrđivаnjа pоrеzа nа imоvinu.

Ukоlikо је utvrđеnа prоsеčnа cеnа kvаdrаtnоg mеtrа pоlјоprivrеdnоg zеmlјištа u višе grаničnih zоnа primеnićе sе cеnа kvаdrаtnоg mеtrа kоја је nајpоvоlјniја zа оbvеznikа. Ukоlikо niје utvrđеnа prоsеčnа cеnа u zоni niti grаničnim zоnаmа, vrеdnоst zеmlјištа utvrđuје оvlаšćеni sudski vеštаk zа pоslоvе pоlјоprivrеdе, u sklаdu sа prоpisоm kојim sе urеđuје pоstupаk еksprоpriјаciје.

Znači, ako se promena namene poljoprivrednog zemljišta vrši u 2019. godini, pri čemu za predmetno zemljište nije utvrđena poreska osnovica, LPA dostavlja prosečnu cenu kvadratnog metra poljoprivrednog zemljišta za zonu u kojoj se to zemljište nalazi, i to iz akta o prosečnim cenama za 2018. godinu.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.