Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Urbanizam, izgradnja i stanovanje

U vezi sa članom 4. stav 3. Zakona o ozakonjenju objekata, na koji način se, u postupku ozakonjenja objekata, utvrđuje da za neki objekat nije moguće izdati rešenje o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli?

Zakonom o opštem upravnom postupku (“Sl. Glasnik RS”, br. 18/2016 и 95/2018 – autentično tumačenje) je propisano da je organ dužan da pravilno, istinito i potpuno utvrdi sve činjenice i okolnosti koje su od značaja za zakonito i pravilno postupanje u upravnoj stvari (član 10).

Činjenice koje su od značaja za postupanje u upravnoj stvari utvrđuju se dokazima (član 116. stav 1. ZUP-a).

Članom 4. stav 3. Zakona o ozakonjenju objekata (“Sl. Glasnik RS”, br. 96/2015 i 83/2018), propisano je da je, izuzetno od stava 2. ovog člana predmet ozakonjenja i objekat izgrađen na osnovu građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta, na kom je prilikom izvođenja radova odstupljeno od izdate građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta a za koji nije moguće izdati rešenje o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje izgradnja objekata.

Činjenica da nije moguće izdati rešenje o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje izgradnja objekata, utvrđuje se na osnovu isprave koju je izdao organ nadležan za izdavanje rešenja o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli, a to znači upravnog akta kojim je odbijen zahtev investitora za izmenu građevinske dozvole.  

Urbanizam, izgradnja i stanovanje

Potrebno je mišljenje o primeni člana 70. i 105. Zakona o planiranju i izgradnji. Naime, radi se o legalnom objektu preuzetom iz zemljišne knjige, sagrađen na parceli koja je formirana do 11. septembra 2009. godine. Da li je u ovom slučaju normirana nadležnost nadležne službe katastra nepokretnosti za sticanje prava svojine od strane vlasnika objekta, u smislu člana 70. stav 21. i 22. Zakona o planiranju i izgradnji? Takođe, članom 105. st. 1. i 4. Zakona o planiranju i izgradnji, propisano je da vlasnik objekta koji nije upisan kao nosilac prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kojem je taj objekat sagrađen, stiče pravo svojine na katastarskoj parceli na kojoj je taj objekat izgrađen, u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti. Zahtev za upis prava svojine, u smislu stava 4. navedenog člana, podnosi se organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra. Dakle, u navedenoj situaciji nema osnova za donošenje upravnog akta od strane organa lokalne samouprave nadležnog za imovinsko-pravne poslove, po osnovu člana 70. stav 9. tač. 1), 2) i 3) Zakona o planiranju i izgradnji. Ukoliko u navedenoj situaciji postoji nadležnost organa lokalne samouprave nadležnog za imovinsko-pravne poslove, koji je zakonski osnov vođenja upravnog postupka?

Članom 70. stav 21. Zakona o planiranju i izgradnji, propisano je da: "Ako je građevinska parcela formirana do 11. septembra 2009. godine u skladu za zakonom, nadležni organ tu činjenicu prihvata kao stečeno pravo u postupku određivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta, odnosno takva katastarska parcela se smatra parcelom koja u utvrđenoj površini služi za redovnu upotrebu objekta, a pravo svojine na toj parceli biće upisano u skladu sa zakonom

Dalje se u Zakonu navodi da: „Postupak iz stava 21. ovog člana sprovodi organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, na osnovu dokaza da je građevinska parcela formirana, odnosno obeležena pre 11. septembra 2009. godine (stav 22. istog člana Zakona).

Dakle, u ovom konkretnom slučaju, a na osnovu podataka (da je na zemljištu upisana RS sa pravom korišćenja javnog preduzeća; da je porodična stambena zgrada u vlasništvu fizičkih lica; da je porodična stambena zgrada preuzeta iz zemljišnih knjiga - u smislu Zakona reč je o legalnom objektu, kao i da je parcela formirana do stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji - do 11.09.2009.), mišljenja smo da su ispunjeni uslovi iz člana 70. stav 21. i stav 22. Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno da se navedena parcela smatra zemljištem za redovnu upotrebu objekta koji je u privatnom vlasništvu, i da nije potrebno sprovoditi postupak utvrđivanja površine za redovnu upotrebu objekta u skladu sa članom 70. Zakona, pred prvostepenim organom.

Postupak upisa prava svojine na zemljištu je u nadležnosti katastra koji je u obavezi da na osnovu dokaza da je parcela formirana do 11. septembra 2009. godine izvrši promenu upisa u javnoj knjizi u skladu sa Zakonom.

Urbanizam, izgradnja i stanovanje

Investitor je podneo zahtev za dobijanje upotrebne dozvole. Dostavio je sve neophodne dokaze za dobijanje upotrebne dozvole, a u skladu sa članom 69. Zakona o planiranju i izgradnje rešio je imovinsko-pravne odnose osim za jednu parcelu nema dokaza o vlasništvu ili zakupu, već ima saglasnost. Radi se o parceli vlasnistva Republike Srbije, a korisnik je Železnica Srbije. Da li se saglasnost može prihvatiti kao validan dokument kako bi se izdala upotrebnu dozvola?

U skladu sa članom 69. stav 9. “Za izgradnju, dogradnju ili rekonstrukciju komunalne infrastrukture i linijskih infrastrukturnih i elektroenergetskih objekata, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, može se, umesto propisanih dokaza iz ovog člana i drugih dokaza propisanih ovim zakonom dostaviti i popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta”. U konkretnom slučaju bi validan dokaz o rešenim imovinskim odnosima bio saglasnost Železnica Srbije kao korisnika zemljišta čiji je vlasnik RS.

U istom stavu 9. se navodi i da "Kada se kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu prilaže ugovor o ustanovljavanju prava službenosti, ugovor o zakupu zemljišta ili saglasnost vlasnika ili korisnika zemljišta, odnosno rešenje o uspostavljanju prava službenosti eksproprijacijom ili pravnosnažno rešenje vanparničnog suda o uspostavljanju prava službenosti, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra upisuje pravo svojine samo na objektu, a ugovor, odnosno saglasnost vlasnika, odnosno rešenje kojim je službenost uspostavljena, upisuje se u evidenciju katastra nepokretnosti”.

Osim navedenog, u skladu sa članom 69. stav 11. u slučaju da se predmentna parcela nalazi na zemljištu iznad podzemnih delova pomenutih objekata ili na zemljištu ispod nadzemnih elektroenergetskih vodova i elisa vetroturbina (što nije precizirano u pitanju), investitor ima pravo prolaza ispod ili preleta iznad zemljišta, uz obavezu sopstvenika, odnosno držaoca tog zemljišta da ne ometa izgradnju, održavanje i upotrebu tog objekta, a takođe se u tom slučaju, u skladu sa stavom 12. ovog člana, ne dostavlja se dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima u smislu stava 9. ovog člana, niti se formira građevinska parcela za predmetno zemljište, bez obzira na namenu zemljišta.

Urbanizam, izgradnja i stanovanje

Možete li objaviti formu uverenja za pravna lica koja ozakonjuju objekat, kao i kratko objašnjenje.

Model uverenja za pravna lica - ozakonjenje.docx

Sadržaj uverenja svakako treba prilagoditi svakoj pojedinačnoj situaciji.

Članom 11. Zakona o ozakonjenju propisano je da po utvrđivanju ispunjenosti uslova za ozakonjenje objekta, pre donošenja rešenja o ozakonjenju u skladu sa ovim zakonom, vlasnik nezakonito izgrađenog objekta dostavlja i dokaz da je za svoj nezakonito izgrađeni objekat podneo prijavu za utvrđivanje poreza na imovinu, ako se o tome ne vodi službena evidencija. Podaci navedeni u poreskoj prijavi moraju odgovarati sadržini tehničkog dokumenta i podacima iz elaborata geodetskih radova koji se dostavljaju u postupku ozakonjenja. 

Za pravna lica obveznik ne može dostaviti kopiju prijave kao dokaz, jer se za prijave iz ranijih godina prijemnim pečatom nije overavao svaki list poreske prijave, Priloga i Podpriloga, a od 2019, kada se prijave podnose elektronskim putem, nema mogućnosti štampe podnete poreske prijave sa dokazom da je prijavljena predmetna nepokretnost koja se ozakonjuje.

S obzirom da kod pravnih lica, kopija prijave niti potvrda o prijemu elektronske prijave, nije validan dokaz da je podatak za ozakonjenje sadržan u podnetoj poreskoj prijavi, LPA može po zahtevu obveznika da izda uverenje koje treba da sadrži sve podatke koje obveznik zahteva, a odnose se na činjenice o kojima se vodi službena evidencija i potrebne su za ozakonjenje.

Takođe, uzimajući u obzir da se o podnetim poreskim prijavama vodi službena evidencija, po pisanom zahtevu službe koja radi ozakonjenje, ne izdaje se uverenje, već se u formi dopisa daje obaveštenje – informacija i navode traženi podaci.  

U svakom slučaju, sa nadležnom službom koja radi ozakonjenje može se dogovoriti jedan od dva načina postupanja, ili po potrebi i oba.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Urbanizam, izgradnja i stanovanje

Kod promene namene obradivog poljoprivrednog zemljista u građevinsko, da li se promena namene može vršiti samo na delu parcele ili se mora sprovesti na celoj parceli?

Institut promene namene obradivog poljoprivrednog zemljišta je definisan sa dva zakona - Zakonom o poljoprivrednom zemljištu ("Sl. glasnik RS", br. 62/06, 65/08 / dr. zakon, 41/09, 112/15, 80/17, 95/18 / dr. zakon) i Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara ("Sl. glasnik RS", br. 95/18 i 49/19).

Promena namene se uglavnom vrši na celoj parceli, ali se može vršiti na delu parcele u sledećim slučajevima:

  • izgradnje ili rekonstrukcije porodične stambene zgrade poljoprivrednog domaćinstva u cilju poboljšanja uslova stanovanja članova tog domaćinstva ili u slučaju prirodnog razdvajanja poljoprivrednog domaćinstva najviše do 200 m2 stambenog prostora;
  • izgradnje ekonomskih objekata koji se koriste za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, odnosno koji su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, a vlasniku je poljoprivreda osnovna delatnost;
  • izgradnje objekata koji služe za odbranu od poplava, za odvodnjavanje i navodnjavanje zemljišta ili za uređenje bujica;
  • regulacija vodotoka u funkciji uređenja poljoprivrednog zemljišta;
  • izgradnje i proširenja poljskih puteva koji doprinose racionalnom korišćenju poljoprivrednog zemljišta i ako ne poseduje drugo odgovarajuće poljoprivredno zemljište;
  • podizanje poljozaštitinih pojaseva.

Naime, za ove kao i druge slučajeve koji se mogu osloboditi plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta, propisano je, između ostalog, članom 47. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara da uz zahtev, obveznik naknade podnosi sledeću dokumentaciju:

  1. dokaz o vlasništvu ili korišćenje poljoprivrednog zemljišta;
  2. kopiju plana katastarske parcele;
  3. izvod iz odgovarajućeg planskog dokumenta o nameni katastarske parcele;
  4. saglasnost ministarstva u čijoj su nadležnosti poslovi poljoprivrede za promenu namene poljoprivrednog zemljišta;
  5. podatak o površini za koju se vrši promena namene i idejni projekat objekta u slučaju izgradnje objekta;
  6. podatke o uslovima stanovanja i članovima porodičnog domaćinstva u slučaju izgradnje porodičnog stambenog objekta iz stava 1. tačka 1) ovog člana;
  7. kopiju planskog dokumenta ili odluke nadležnog organa u slučaju kada je promena namene izvršena do dana stupanja na snagu Zakona o poljoprivrednom zemljištu ("Sl. glasnik RS", br. 49/92); 
  8. dokaz nadležnog organa o identifikaciji parcele u slučaju iz tačke 7) ovog stava; 
  9. dokaz o plaćenoj republičkoj administrativnoj taksi.