Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Urbanizam, izgradnja i stanovanje

Da li nadležni organ koji sprovodi objedinjenu proceduru, pravosnažnu upotrebnu dozvolu koja je izdata u postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, istu dostavlja nadležnom organu za poslove državnog premera i katastra preko e-šaltera ili preko CEOP-a?

Dostava upotrebne dozvole organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra propisana je članom 48. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (“Službeni glasnik RS” br. 113/15, 96/16 i 120/17).

Prema članu 48. Pravilnika, u roku od pet radnih dana od dana pravnosnažnosti upotrebne dozvole, nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra:

  1. upotrebnu dozvolu
  2. elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta
  3. elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije

Ovim Pravilnikom, kao što je navedeno u članu 1. bliže se propisuje predmet i postupak sprovođenja objedinjene procedure kroz Centralni informacioni sistem za elektronsko postupanje u okviru objedinjene procedure u postupcima za izdavanje akata u ostvarivanju prava na izgradnju i upotrebu objekata (u daljem tekstu: CIS), a posebno način razmene dokumenata i podnesaka u objedinjenoj proceduri elektronskim putem, odnosno ovim pravilnikom je propisano da se dostava vrši kroz CIS (Centralni informacioni sistem), u cilju evidentiranja u javnoj elektronskoj bazi podataka CEOP-u (Centralna evidencija objedinjenih procedura).

Prema tome, nadležni organi dokumentaciju iz člana 48. Pravilnika dostavljaju kroz pokretanje zahteva kroz aplikativni sistem CEOP. 

Urbanizam, izgradnja i stanovanje

Da li kao nadležni organ možemo izdati upotrebnu dozvolu po zahtevu investitora za objekat koji je izgrađen na osnovu pravnosnažne građevinske dozvole ako je pokrenut upravni spor koji za predmet ima zkonitost rešenja Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture?

Pitanje pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli je uslov za izdavanje upotrebne dozvole.

Stoga, rešenje o građevinskoj dozvoli obzirom da je potvrđeno rešenjem drugostepenog organa steklo je svojstvo konačnosti, ali obzirom da je protiv odluke drugostepenog organa podneta tužba, isto nije postalo pravnosnažno.

Tek nakon odluke Upravnog suda isto će biti i konačno i pravosnažno.

Stoga, nije moguće izdati rešenje o upotrebnoj dozvoli pre pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli.

Da bi se izvršio tehnički pregled završenog objekta, a potom i izdala upotrebna dozvola potrebno je da investitor:

  1. ima potvrđenu prijavu radova - za koju je prvi uslov da rešenje o građevinskoj dozvoli bude pravnosnažno i drugi uslov je da je podnet dokaz o plaćenom doprinosu za uređivanje građevinskog zemljišta;
  2. potvrdu o izgrađenim temeljima i o završetku objekta u konstruktivnom smislu - obe ove prijave se rade samo na osnovu pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli i tehničke dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska dozvola.

O svemu ovome, postupajući organ je obavezi da se brine tokom čitavog postupka.

Urbanizam, izgradnja i stanovanje

Da li stranka u postupku koji se vodi kod građevinske inspekcije može inicirati podnošenje prekršajne prijave nadležnom organu uprave, u skladu sa odredbom člana 209. st. 1. tač 5. Zakona o planiranju i izgradnji i koju vrstu odluke organ uprave može doneti u toj situaciji? Da li se u konkretnom slučaju misli na građevinskog inspektora (shodno čl. 171. Zakona)?

Zakonom o prekršajima ("Sl. glasnik RS", br. 65/2013, 13/2016 i 98/2016 - odluka US) je članom 167. propisano da se prekršajni postupak pokreće rešenjem suda na osnovu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka ili izdatog prekršajnog naloga povodom koga je podnet zahtev za sudsko odlučivanje.

Prema odredbama člana 179. Zakona o prekršajima, zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnosi ovlašćeni organ ili oštećeni, pri čemu su ovlašćeni organi organi uprave, ovlašćeni inspektori, javni tužilac i drugi organi i organizacije, koje vrše javna ovlašćenja u čiju nadležnost spada neposredno izvršenje ili nadzor nad izvršenjem propisa u kojima su prekršaji predviđeni.

Članom 180. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da je oštećeni ovlašćen da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka uvek osim ako zakonom nije određeno da je za pokretanje prekršajnog postupka isključivo ovlašćen organ iz člana 179. stav 2. ovog zakona.

Zakonom o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019 i 37/2019 - dr. zakon), kao posebnim zakonom, kojim je članom 209. stav 1. tačka 5. propisana prekršajna odgovornost za odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne sačini program i ne sprovede izvršenje uklanjanja objekta (član 171), određeno je da zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz člana 209. stava 1. tačka 5) podnosi organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole za tu vrstu objekta (član 209. stav 3).

Članom 181. stav 1. tačka 4. Zakona o prekršajima propisano je da zahtev za pokretanje prekršajnog postupka sadrži i činjenični opis radnje iz koje proizlazi pravno obeležje prekršaja, vreme i mesto izvršenja prekršaja i druge okolnosti potrebne da se prekršaj što tačnije odredi. Dakle, organ nadležan za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka će zahtev podneti ukoliko ga može obrazložiti činjenicama, u kom slučaju, prema odredbama člana 209. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji ima obavezu da podnese zahtev, a ne diskreciono ovlašćenje da odluči da li će i pored činjenica koje ukazuju na povredu zakona odučiti da zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnese ili ne.

Ukoliko se stranka nadležnom ogranu obrati sa zahtevom da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, nadležni organ će stranku dopisom obavestiti o merama preduzetim u postupku.

Urbanizam, izgradnja i stanovanje

Da li postoji mogućnost da se pomogne stranci u postupku kada dođe do odstupanja u odstojanju građevinske linije od regulacione linije? Naime, širina u konkretnom slučaju je 1,5 m, a ne 3 m kako je propisano Pravilima građenja.

Članom 53a Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019 i 37/2019 - dr. zakon) propisano je da lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje i izdaju se za katastarsku parcelu koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu. 

Članom 57. Zakona je propisano da se lokacijski uslovi izdaju na osnovu važećeg urbanističkog plana, a ukoliko je za predmetno područje predviđena obaveza dalje planske razrade, a takav planski dokument nije donet, lokacijski uslovi se izdaju na osnovu podzakonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja, i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži elemente regulacije. U tim slučajevima, lokacijski uslovi  obavezno sadrže: klasu i namenu objekta, položaj objekta u odnosu na regulacione linije, dozvoljeni indeks zauzetosti parcele, dozvoljenu visinu objekta, bruto razvijenu građevinsku površinu objekta (BRGP), uslove i način obezbeđenja pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila. 

Podnosilac zahteva može podneti zahtev za izmenu jednog ili više uslova za projektovanje, odnosno priključenje objekta na infrastrukturnu mrežu u kom slučaju se vrši izmena lokacijskih uslova. 

U konkretnom slučaju, imajući u vidu da je Pravilima građenja utvrđeno rastojanje između regulacione i građevinske linije koje iznosi minimalno 3m, pretpostavlja se da važećim planskim aktom nije dozvoljena izgradnja na udaljenosti manjoj od 3m od regulacione linije a da je došlo do odstupanja od građevinske dozvole prilikom izvođenja radova. U tom slučaju, ne bi bilo moguće izdavanje izmenjenih lokacijskih uslova, jer isti ne bi bili u skladu sa važećim planskim dokumentom. 

Podnosilac zahteva može inicirati izmenu i dopunu važećeg urbanističkog plana, gde bi nadležni organ za izradu plana, obrađivač i Komisija za planove cenili da li je moguća i svrsishodna izmena ovog konkretnog pravila građenja - odnosno promena utvrđene regulacije.  

Urbanizam, izgradnja i stanovanje

Potrebno je tumačenje člana 10. stav 6. i stav 7. Zakona o ozakonjenju objekata, tj. da li je u situacijama kada je investitor suvlasnik na katastarskoj parceli na kojoj se nalazi objekat koji je predmet ozakonjeja, potrebna saglasnost-izjava svih suvlasnika na parceli ili je dovoljna izjava građevnskog inspektora shodno njegovoj službenoj evidenciji o tome da li je bilo pisanog traga o protivljenju izgradnje predmetnog objekta ili nije bilo?

Zakonom o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/15 i 83/18), članom 10. stav 6. propisano je da kada je predmet ozakonjenja objekat izgrađen na građevinskom zemljištu na kome postoji pravo susvojine, kao dokaz o odgovarajućem pravu dostavlja se i pismena saglasnost svih suvlasnika. 

Članom 10. stav 7. istog zakona propisano je da ukoliko je suvlasnik znao ili mogao znati za izgradnju objekta, odnosno izvođenje radova koji su predmet ozakonjenja, ali se u vreme izgradnje tome nije protivio, smatraće se da postoji saglasnost za ozakonjenje, te se u tom slučaju ne dostavlja dokaz propisan stavom 6. ovog člana. 

Dakle, u svakom konkretnom slučaju je najpre potrebno utvrditi ko su lica koja imaju pravo susvojine na zemljištu, zatim da li su ona u vreme izgradnje objekta znala ili mogla znati za izgradnju objekta, a potom da li su se toj izgradnji protivila u vreme izgradnje objekta. 

Povodom drugog dela vašeg pitanja koje se odnosi na to da li je dovoljna izjava građevinskog inspektora ukazujemo na odredbu člana 10. Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18-autentično tumačenje) koji član zakona se odnosi na načelo istine i slobodne ocene dokaza gde je obaveza prvostepenog organa da pravilno, istinito i potpuno utvrdi sve činjenice koje su od značaja za donošenje odluke. 

Postupajući prvostepeni organ samostalno odlučuje, po svom uverenju, koje činjenice uzima kao dokazane.