Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Sistem lokalne samouprave

Da li i pod kojim uslovima zaposleni u opštinskoj upravi nameštenik: peta vrsta radnih mesta, može da zasnuje radni odnos (sporazumom) u ustanovi ili službi (turistička organizacija) čiji je osnivač opština?

Članovima 91. odnosno 92. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) je propisano da organ, služba ili organizacija iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona može preuzeti, bez konkursa, službenika koji je u radnom odnosu na neodređeno vreme u drugom organu, službi ili organizaciji kod istog poslodavca.

Poslodavac može preuzeti od drugog poslodavca iz člana 4. ovog zakona, odnosno iz državnog organa, bez konkursa, službenika koji je u radnom odnosu na neodređeno vreme.

Preuzimanje službenika vrši se na osnovu sporazuma o preuzimanju uz saglasnost službenika koji se preuzima.

Pre preuzimanja iz st. 1. i 2. ovog člana može se sprovesti prethodna provera stručne osposobljenosti, znanja i veština.

U navedenim slučajevima, službenik može biti preuzet na radno mesto koje je razvrstano u isto, niže ili više zvanje. Službenik može biti preuzet na radno mesto razvrstano u neposredno više zvanje ukoliko ispunjava uslove za napredovanje.

Međutim, navedene odredbe se ne primenjuju na zaposlene u privrednim društvima, preduzećima, ustanovama, javnim agencijama, mesnim zajednicama, fondovima i fondacijama koje osniva nadležni organ autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, prema posebnom propisu, što dalje znači da se u konkretnom slučaju ne mogu primeniti odredbe u pogledu sporazuma o preuzimanju.

Na prava i dužnosti iz radnog odnosa zaposlenih u ustanovama koje osniva lokalna samouprava ili javnim preduzećima primenjuju se opšti propisi o radu i kolektivni ugovori.

Sistem lokalne samouprave

Ukoliko je odlukom skupštine JLS propisano se izbori za članove Saveta mesne zajednice moraju sprovesti najkasnije 30 dana pre kraja mandata članova saveta mesne zajednice kojima ističe mandat, da li to znači da se celokupan izborni proces mora završiti najkasnije pre isteka mandata ili da datum održavanja mora biti najkasnije 30 dana pre isteka mandata?

Prvo, moramo da napomenemo da se Zakon o lokalnim izborima ne primenjuje na izbore za savete mesnih zajednica. Naime, članom 1. ovog zakona propisano je da se njime uređuje izbor i prestanak mandata odbornika skupština jedinica lokalne samouprave.

Dalje, članom 74. stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi je propisano da se postupak izbora saveta i drugih organa mesne zajednice (kao oblika mesne samouprave), kao i zaštita prava u toku izbora utvrđuju aktom o osnivanju mesne zajednice, a u skladu sa statutom opštine, odnosno grada.

Ukazujemo, takođe, da je članom 74. stav 4. propisano je da se izbori za savet mesne zajednice sprovode po pravilima neposrednog i tajnog glasanja na osnovu opšteg i jednakog izbornog prava, u skladu sa aktom o osnivanju.

Shodno navedenom, odgovor koji možemo da pružimo zasniva se samo na tumačenju propisa koji se ne primenjuju direktno na izbore saveta mesnih zajednica.

Mišljenja smo da navedenu odredbu treba tumačiti tako da glasanje na izborima treba da se održi najkasnije 30 dana pre pre kraja mandata članova saveta mesne zajednice kojima ističe mandat, a ne da pre isteka navedenog roka moraju da se okončaju sve izborne radnje. Ovo stoga što izborni postupak, u praksi, može da traje nepredvidivo dugo, u slučaju dužih postupaka zaštite izbornog prava, usled čega bi tumačenje da se sve izborne radnje moraju okončati najkasnije 30 dana pre isteka mandata podrazumevalo znatno ranije raspisivanje izbora, kako bi se osiguralo da će navedeni rok zaista biti ispoštovan.

U prilog tome da se pod sprovođenjem izbora u konkretnom slučaju treba podrazumevati sprovođenje glasanja, treba uzeti u obzir to da je članom 2. stav 2. Zakona o lokalnim izborima propisano da se „izbori za odbornike moraju (se) raspisati najkasnije 45 dana pre kraja mandata odbornika kojima ističe mandat“, dok je članom 8. stav 2. istog zakona propisano da „od dana raspisivanja izbora do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 45, ni više od 60 dana“. Iz navedenih odredbi, dakle proističe, da zakon dozvoljava mogućnost da se izbori održe čak i nakon isteka mandata „odlazećeg“ saziva skupštine opštine/grada, što bi, dalje, značilo da Zakon o lokalnim izborima dozvoljava mogućnost okončanja izbora čak i po isteku mandata aktuelnih odbornika.

Takođe, treba imati u vidu da je Ustavom, u pogledu izbora narodnih poslanika, propisano da „izbore za narodne poslanike raspisuje predsednik Republike, 90 dana pre isteka mandata Narodne skupštine, tako da se izbori okončaju u narednih 60 dana“ (član 101. stav 1. Ustava), dok je članom 26. Zakona o izboru narodnih poslanika propisano da „od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 45 ni više od 60 dana“. Iz navedenog proističe:

  • da se, prema Ustavu, izbori za narodne poslanike moraju okončati najkasnije 30 dana pre isteka mandata „odlazećeg“ saziva Narodne skupštine,
  • da je, prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, moguće da se izbori za narodne poslanike održe 30 dana pre isteka pomenutog mandata.

Iz navedenog se nameće zaključak da je zakonodavac smatrao da se pod okončanjem izbora treba podrazumevati dan održavanja izbora, a ne završetak celog izbornog postupka.

Sistem lokalne samouprave

Da li zaposleni koji nije bio u radnom odnosu u kontinuitetu od 10 godina kod poslodavca (opština) ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu? Naime, u konkretnom slucaju zaposleni je ostvario 10 godina ali sa prekidom u trajanju od 13 meseci.

Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano: 

“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:

  1. Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa,
  2. Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,
  3. Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,
  4. Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,
  5. Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.

Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.

U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.

Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava.

Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.

Pravo iz stava 1. ovog člana, ostvaruju svi zaposleni koji počev od 22. marta 2019. godine navršavaju 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom”.

Dakle, uzastopnost godina rada nije uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu već se to pravo ostvaruje kada zaposleni navrši jubilarne godine rada, ali se mora voditi računa da zaposleni eventualno to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.

Dobro upravljanje

Da li član Opštinskog veća, koji tu funkciju vrši van radnog odnosa (prima naknadu u skladu sa odlukom Skupštine opštine), može biti lice koje je zaposleno u javnoj službi osnovanoj od strane opštine (radi se o muzejskoj ustanovi)?

Članom  46. Zakona o sprečavanju korupcije („Sl. glasnik RS“, br. 35/2019, 88/2019 i 11/2021 - autentično tumačenje) je propisano sledeće:

„Javni funkcioner ne može da obavlja drugi posao ili delatnost za vreme vršenja javne funkcije koji zahtevaju rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, javni funkcioner može da se bavi naučnoistraživačkim radom, nastavnom, kulturno-umetničkom, humanitarnom i sportskom delatnošću, bez saglasnosti Agencije, ako time ne ugrožava nepristrasno vršenje i ugled javne funkcije. Prihode od ovih poslova, odnosno delatnosti, javni funkcioner je dužan da prijavi Agenciji.

Ako utvrdi da se obavljanjem posla, odnosno delatnosti iz stava 2. ovog člana ugrožava nepristrasno vršenje ili ugled javne funkcije, odnosno da predstavlja sukob interesa, Agencija određuje rok u kojem je javni funkcioner dužan da prestane sa obavljanjem tog posla, odnosno delatnosti.

Izuzev poslova, odnosno delatnosti iz stava 2. ovog člana, Agencija može, na zahtev javnog funkcionera, da da saglasnost za obavljanje i drugih poslova, odnosno delatnosti. Uz zahtev javni funkcioner dostavlja pozitivno mišljenje organa koji ga je izabrao, postavio ili imenovao na javnu funkciju. Državni službenik na položaju dužan je da, uz zahtev, dostavi saglasnost neposredno pretpostavljenog. O potpunom i urednom zahtevu Agencija je dužna da odluči u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.

U slučaju da Agencija ne odluči u roku iz stava 4. ovog člana, smatra se da je dala saglasnost za obavljanje drugog posla ili delatnosti.

Drugim zakonom ili propisom mogu da budu propisani i drugi poslovi ili delatnosti koje javni funkcioner ne može da obavlja za vreme vršenja javne funkcije“.

Članom  45. Zakona o sprečavanju korupcije je utvrđeno da javni funkcioner koji u trenutku stupanja na javnu funkciju obavlja drugi posao ili delatnost dužan je da u roku od 15 dana od dana stupanja na javnu funkciju obavesti Agenciju o obavljanju tog posla ili delatnosti.

Agencija, po prijemu obaveštenja, utvrđuje da li se obavljanjem posla, odnosno delatnosti ugrožava nepristrasno vršenje javne funkcije.

Ako utvrdi da se obavljanjem posla, odnosno delatnosti iz stava 2. ovog člana ugrožava nepristrasno vršenje javne funkcije, Agencija donosi odluku kojom određuje rok, koji ne može biti duži od 60 dana, u kojem je javni funkcioner dužan da prestane sa obavljanjem tog posla, odnosno delatnosti.

Ako javni funkcioner ne postupi u roku iz stava 3. ovog člana, Agencija sprovodi postupak za utvrđivanje povrede zakona.

Ako Agencija ne obavesti javnog funkcionera u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja iz stava 1. ovog člana, smatra se da javni funkcioner može da nastavi da obavlja drugi posao ili delatnost.

Uz uvažavanje stanovišta da je u konkretnom slučaju od značaja procena da li javni funkcioner može svojim postupanjem da utiče na sopstveni privatni interes ili na položaj službe u kojoj ima zasnovan radni odnos, zakonska obaveza je da funkcioner u roku od 15 dana od dana stupanja na javnu funkciju obavesti Agenciju o obavljanju tog posla ili delatnosti, a Agencija, po prijemu obaveštenja, utvrđuje da li se obavljanjem posla, odnosno delatnosti ugrožava nepristrasno vršenje javne funkcije. Dakle, jedino Agencija ima zakonom data ovlašćenja da da odgovor na postavljeno pitanje.

Lokalne finansije, planski sistem i javna svojina

Da li naručilac može da, putem postupka javne nabavke poštujući važeći Zakon o javnim nabavkama, nabaviti uslugu besplatnog prevoza učenika i povlašćenih kategorija stanovništva (penzioneri, učenici srednjih škola i sl.)?

Najpre ukazujemo da se dobra, usluge i radovi po pravilu nabavljaju od strane naručilaca (pa i jedinica lokalne samouprave) u postupku javne nabavke u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon).

Ipak, u vezi sa ovim pitanjem koje se odnosi na usluge prevoza treba imati u vidu da je članom 2. stav 3. tačka 5) Zakona o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik RS“, br. 88/2011, 104/2016 i 95/2018) propisano da gradski i prigradski prevoz putnika spada u komunalne delatnosti, te da je članom 9. stav 7. ovog zakona propisano da se na postupak poveravanja obavljanja komunalne delatnosti čije se finansiranje obezbeđuje iz budžeta jedinice lokalne samouprave, odnosno čije se finansiranje obezbeđuje u celosti ili delimično naplatom naknade od korisnika komunalnih usluga, primenjuju odredbe zakona kojima se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije.

Zakonom o javnom privatnom partnerstvu i koncesijama („Službeni glasnik RS“, br. 88/2011, 15/2016 i 104/2016) propisane su obaveze koje javno telo mora da izvrši pre samog postupka dodele javnog ugovora (izrada predloga projekta javnog privatnog partnerstva i dr.), pri čemu se postupak za dodelu ugovora sprovodi najčešće u skladu sa odredbama Zakona, a u propisanim slučajevima i u skladu sa odredbama Zakona o javnom privatnom partnerstvu i koncesijama.

U tom smislu, potrebno je utvrditi da li se usluge iz pitanja smatraju uslugama gradskog i prigradskog prevoza putnika.

Naime, ukoliko se ove usluge ne smatraju uslugama gradskog i prigradskog prevoza putnika, odnosno nisu komunalna delatnost, naručilac bi bio u obavezi da postupi u skladu sa odredbama Zakona, bez obaveze postupanja u skladu sa odredbama Zakona o javnom privatnom partnerstvu i koncesijama. Navedeno bi se moglo po pravilu utvrditi za usluge prevoza učenika osnovnih i srednjih škola, koje spadaju u usluge posebnog linijskog prevoza putnika u smislu Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju („Službeni glasnik RS“, br. 68/2015, 41/2018, 44/2018 - dr. zakon, 83/2018, 31/2019 i 9/2020).

S druge strane, pretpostavka je da se u slučaju usluga prevoza povlašćenih kategorija stanovništva (penzioneri i dr.) radi o sastavnom delu linijskog prevoza putnika u tzv. redovnom saobraćaju, odnosno o uslugama gradskog i prigradskog prevoza putnika koje su jedna od komunalnih delatnosti u smislu Zakona o komunalnim delatnostima.

Ukoliko je ova pretpostavka tačna, prilikom organizovanja gradskog i prigradskog prevoza putnika, naručilac bi bio u obavezi da postupa u skladu sa odredbama Zakona, ali i Zakona o javnom privatnom partnerstvu i koncesijama.