Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Komunalne delatnosti i energetika

U pitanju je isticanje firme na izdvojenom mestu poslovanja. Zakonom o privrednim društvima (''Sl.glasnik RS''mbr.36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018 i 91/2019), članom 87. stav 5. regulisano je da "Preduzetnik je dužan da istakne svoje poslovno ime u svom sedištu, kao i na svakom izdvojenom mestu poslovanja, osim u slučaju iz stava 4. ovog člana", međutim kad se radi o poslovnom imenu privrednog društva, članom 22. i 23. istog Zakona propisano je šta je obavezno da poslovno ime sadrži, a ne i obaveza privrednog društva da istakne svoje poslovno ime u svom sedištu, kao i na svakom izdvojenom mestu poslovanja, kao što je u slučaju kod preduzetnika. Da li može lokalna samouprava, preko svojih inspekcija, da pokrene postupak isticanja poslovnog imena od strane Telekoma Srbije ad Beograd na svom izdvojenom mestu poslovanja? Kakve su nadležnosti komunalnog inspektora u ovakvom slučaju (ako ih ima, po kom zakonu ih ima)?

Na osnovu člana 46. Zakona o trgovini (“Sl. glasnik RS”, br. 52/19), komunalni inspektor jedinice lokalne samouprave vrši, kao poveren posao, nadzor nad isticanjem poslovnog imena i drugih podataka saglasno članu 32. tog zakona.

Vidno isticanje poslovnog imena, matičnog broja i adrese sedišta na prodajnom mestu jeste obaveza trgovca i pružaoca usluge i, pre svega, poseban uslov za obavljanje trgovine na malo i pružanje usluga potrošačima.

Prodajno mesto čini prodajni objekat ili drugo mesto van prodajnog objekta na kojem je predviđeno i odobreno obavljanje trgovine, u skladu sa zakonom i drugim propisima.

Prodajni objekat je prostor koji čini jedinstvenu fizičku, funkcionalnu i tehničko-tehnološku celinu, trajnog ili privremenog građevinskog karaktera, opremljen na propisan način, koji je namenjen za obavljanje trgovine.

Prema tome, ako privredni subjekt na izdvojenom mestu obavlja delatnost koja nije trgovina na malo, komunalni inspektor nije ovlašćen da nalaže inspekcijske mere u cilju isticanja poslovnog imena na takvom objektu.

Sistem lokalne samouprave

Da li se na ostvarenu naknadu za rad članova OIK plaćaju porezi i doprinosi i da li postoji noporezivi deo? Kolika je visina stope za poreze i doprinose ukoliko se isti plaćaju i po kojim zakonima? Da li se na naknadu za rad članova OIK u pogledu plaćanja poreza i doprinosa primenjuje model oporezivanja naknada ostvarenih po ugovoru o delu?

Članom 9. stav 1. tačka 29) Zakona o porezu na dohodak građana propisano je da se ne plaća porez na dohodak građana na primanja ostvarena po osnovu „naknada za rad članova izbornih komisija, osim članova Republičke izborne komisije, biračkih i glasačkih odbora za sprovođenje neposrednih izbora i drugih oblika neposrednog izjašnjavanja građana, kao i naknada za rad na popisu stanovništva - do 5.000 dinara u okviru istog izbornog ciklusa, odnosno popisa stanovništva“.

Iznos od 5.000 dinara se, na osnovu člana 12a stav 1. istog zakona, svake godine usklađuje sa godišnjim indeksom potrošačkih cena u kalendarskoj godini koja prethodi godini u kojoj se usklađivanje vrši, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Članom 12a stav 3. navedenog zakona je propisano da usklađene dinarske iznose u koje spada i iznos iz člana 9. stav 1. tačka 29) objavljuje Vlada.

Tako je Vlada u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 5/20 objavila da je od 1. februara 2020. godine u primeni usklađeni dinarski neoporezivi iznos iz člana 9. stav 1. tačka 29) Zakona o porezu na dohodak građana, od 5.353 dinara, koji se primenjuje do 31. januara 2021. godine.

Na osnovu navedenog, naknade za rad u lokalnim izbornim komisijama u iznosu preko 5.353 dinara predstavljaju druge-ostale prihode u skladu sa članom 85. stav 1. tačka 12) Zakona o porezu na dohodak građana.

Članom 85. stav 13. Zakona o porezu na dohodak građana propisano je da oporezivi prihod koji fizičko lice ostvari po osnovu primanja iz člana 9. ovog zakona iznad propisanih neoporezivih iznosa, čini razlika između ostvarenog primanja i neoporezivog iznosa, uvećana za pripadajuće obaveze koje se plaćaju na teret primaoca prihoda.

Članom 86. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana propisano je da stopa poreza na ostale prihode iznosi 20%.

Članom 99. stav 1. tačka 9) propisano je da se po odbitku od svakog pojedinačno ostvarenog prihoda utvrđuju i plaća porez na ostale prihode, ako je isplatilac prihoda pravno lice, preduzetnik ili preduzetnik paušalac.

Članom 101. Zakona o porezu na dohodak građana propisano je da porez po odbitku iz člana 99. ovog zakona, za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod, isplatilac obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisani jedinstveni uplatni račun u momentu isplate prihoda, u skladu sa propisima koji važe na dan isplate prihoda, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Što se tiče doprinosa, stanje je sledeće:

Članom 6. tačka 17. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (u daljem tekstu: Zakon o doprinosima) propisano je da je lice koje ostvaruje ugovorenu naknadu - fizičko lice koje obavlja poslove po osnovu ugovora o delu, autorskog ugovora, ugovora o dopunskom radu i drugog ugovora ili po nekom drugom osnovu, a za izvršen rad ostvaruje ugovorenu naknadu, odnosno naknadu za rad (u daljem tekstu: ugovorena naknada).

Članom 6. tačka 18. Zakona o doprinosima propisano je da ugovorena naknada jeste naknada za rad u kojoj su sadržani porez i doprinosi koji se plaćaju na teret lica koja ostvaruju tu naknadu.

U skladu sa članom 7. stav 1. tačka 9) Zakona o doprinosima, lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu su obveznici doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje kao osiguranici, u skladu sa zakonom koji uređuje sistem obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja.

Članovi lokalne izborne komisije koji nisu osigurani po drugom osnovu, obveznici su i doprinosa za zdravstveno osiguranje, u skladu sa članom 8. stav 1. tačka 16. Zakona o doprinosima.

Članom 44. stav 1. tač. 1) i 2) Zakona o doprinosima propisane su stope po kojima se obračunavaju i plaćaju doprinosi:

1) za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje - 25,5%;

2) za obavezno zdravstveno osiguranje - 10,3%;

Članom 28. Zakona o doprinosima propisano je da osnovica doprinosa za lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu jeste oporezivi prihod od ugovorene naknade u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana.

U skladu sa članom 57. Zakona o doprinosima, doprinose za lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu isplatilac je dužan da obračuna, obustavi i uplati prilikom isplate ugovorene naknade.

Sistem lokalne samouprave

Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u JLS (“Sl. glasnik RS”, br. 38/19) predviđeno je da zaposlenii ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promeni naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji. U smislu navedenog, kako postupiti kod obračuna minulog rada zaposlenom koji je radio u Opštinskom komitetu Saveza komunista i u Zajedničkoj stručnoj službi samoupravnih interesnih jedinica za zdravstvo, za penzijsko i invalidsko osiguranje i socijalnu zaštitu?

Članom 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave (“Sl. glasnik RS”, broj 38/19) je propisano:

“Zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji.

Pravo na minuli rad ostvaruje se i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene.

Zaposleni ostvaruje pravo na minuli rad i za godine rada provedene u organima ranijih saveznih država čiji je pravni sledbenik Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje.

Pravo na minuli rad u skladu sa ovim članom, ostvaruju zaposleni počev od 22. marta 2019. godine”.

S obzirom da se u konkretnom slučaju ne radi o državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, te da nije reč o poslodavcu od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene, već o fondu i političkoj organizaciji, time se ne ostvaruju uslovi iz citranog člana 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave.

Sistem lokalne samouprave

Da li je potrebno izvršiti ocenjivanje za opštinskog pravobranioca i doneti rešenje kojim se određuje ocena i ko donosi rešenje?

Članom 3. stav 2. Zakona o zaposlenima u AP i JLS određen je pojam funkcionera. Funkcioner je izabrano, imenovano, odnosno postavljeno lice (osim službenika na položaju) u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, odnosno u organima gradske opštine, kao i u službama i organizacijama koje oni osnivaju prema posebnom propisu.

S obzirom da Zakon o pravobranilaštvu kaže da je državni pravobranilac postavljeno lice, a da će se obrazovanje i uređenje pravobranilaštva autonomne pokrajine i pravobranilaštva jedinice lokalne samouprave urediti u skladu sa osnovama za uređenje i organizaciju pravobranilaštva propisanih ovim zakonom, zaključujemo da je i opštinski pravobranilac postavljeno lice.

Članom 132a Zakona o zaposlenima u AP i JLS određen je cilj i predmet ocenjivanja i za čije ocenjivanja se kaže da je to otkrivanje i otklanjanje nedostataka u radu službenika, podsticanje na bolje rezultate rada i stvaranje uslova za pravilno odlučivanje o napredovanju i stručnom usavršavanju.

Iz ovih odredbi može se zaključiti da se ocenjivanje sprovodi samo za službenike u JLS.

Obrazovanje, kultura, omladina i sport

Da li učenik sa smetnjama u razvoju koji pohađa srednju školu ima pravo na besplatne putne troškove od kuće do škole? Da li je neophodan izlazak na IRK i ko bi plaćao troškove putovanja?

Član 189. stav 1. tačka 5. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (“Sl. glasnik RS”, br. 88/17, 27/18 – dr. zakon, 10/19 i 6/2020) propisano je da se u budžetu JLS obezbeđuju sredstva između ostalog i “za prevoz, smeštaj i ishranu dece i učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihovih pratilaca, bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od škole.”

Navedena odredba Zakona odnosi se na sve učenike sa smetnjama u razvoju, dakle i na učenike srednjih škola sa smetnjama u razvoju, a iz istog budžeta finansiraju se i njihovi pratioci.

Član 4. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom (“Sl. glasnik RS”, br. 80/18) uređuje da prilikom procene potreba za dodatnom podrškom nadležna Komisija može preporučiti tri vrste mera dodatne podrške: mere dodatne podrške koje se u skladu sa propisima realizuju na osnovu mišljenja Komisije, preporučene mere dodatne podrške na osnovu procene Komisije i ostale mere dodatne podrške iz sistema obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite o kojima Komisija informiše roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i odraslog i upućuje ih na nadležne institucije.

Drugoj grupi mera pripada i obezbeđivanje prevoza deteta, učenika i odraslog koji ne može da koristi sredstva javnog prevoza, a po potrebi i njegovog pratioca, za pohađanje obrazovanja ili korišćenje drugih usluga socijalne i zdravstvene zaštite, bez obzira na udaljenost od mesta stanovanja.