Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Lokalne finansije i javna svojina

Da li je HE Đerdap, kao ogranak EPS-a, obveznik plaćanja komunalne takse za isticanje firme?

Članom 16. i 17. Zakona o finansiranju lokalne samouprave propisano je da je firma svaki istaknuti naziv ili ime koje upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost, a jedinica lokalne samouprave može utvrditi lokalne komunalne takse u različitoj visini zavisno od delatnosti, površine i tehničko - upotrebnih karakteristika objekta, veličine pravnog lica u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo i po delovima teritorije, odnosno zonama u kojima se nalaze objekti, predmeti Ili vrše usluge za koje se plaćaju takse.

Odlukom o lokalnim komunalnim taksama propisuje se iznos firmarine za jedan istaknuti naziv koji upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost. Ako pravno lice ima više od jedne poslovne jedinice/objekta na teritoriji jedinice lokalne samouprave, plaćaju posebno za svaku poslovnu jedinicu/objekat lokalnu komunalnu taksu za isticanje firme na poslovnom prostoru.

Prema Zakonu o privrednim društvima, član 567., ogranak privrednog društva (u daljem tekstu: ogranak) je izdvojeni organizacioni deo privrednog društva na teritoriji Republike Srbije preko koga društvo obavlja delatnost u skladu sa zakonom. Ogranak nema svojstvo pravnog lica, a u pravnom prometu istupa u ime i za račun privrednog društva. Privredno društvo neograničeno odgovara za obaveze prema trećim licima koje nastanu u poslovanju njegovog ogranka.

Članom 571. istog zakona propisano je da u pravnom prometu ogranak nastupa pod poslovnim imenom društva, uz navođenje:

1) da je reč o ogranku;

2) adrese ogranka, ako se razlikuje od adrese sedišta društva;

3) naziva ogranka, ako ga ima.

Na upotrebu poslovnog imena i drugih podataka u dokumentima ogranka shodno se primenjuju odredbe iz člana 25. ovog zakona koje se odnose na upotrebu poslovnog imena i drugih podataka u dokumentima društva. Na naziv ogranka shodno se primenjuju odredbe čl. 27. do 29. ovog zakona.

Prema tome, HE Đerdap, koji je ogranak EPS, ne može biti obveznik lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru, jer nije pravno lice i nema svoj PIB koji je različit od PIB-a privrednog društva čiji je ogranak. Ukoliko je na poslovnom objektu na kome ogranak obavlja delatnost istaknut naziv ili ime koje upućuju da pravno lice (koje podrazumeva i ogranak kao njegov organizacioni deo) obavlja određenu delatnost, onda je na tom objektu obveznik firmarine pravno lice (EPS), koje ima svoj PIB i pod čijim imenom nastupa ogranak u pravnom prometu.

Sistem lokalne samouprave

Da li zaposleni ima pravo na srazmerni deo godišnjeg odmora ukoliko je po jednom rešenju radio po zameni par meseci (do povratka odsutnog sa bolovanja), zatim imao prekid od 20 dana i dobio rešenje na određeno na 6 meseci? Da li ima pravo na odmor po oba rešenja s obzirom da je radni odnos zasnovan u januaru tekuće godine u gradskoj upravi?

U skladu sa članom 72. Zakona o radu, zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora iz člana 69. ovog zakona (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos. U pitanju je računanje isključivo na pune mesece, primera radi:

Ako je lice zasnovalo radni odnos 15. januara, a radni odnos mu je prestao 30. juna, zaposleni će imati pravo na srazmeran godišnji odmor za 5 meseci (januar se ne računa, ali jun da). Ako je ponovo zasnovao radni odnos 20. jula, a radni odnos će mu prestati 20. decembra, zaposleni će za ovaj deo imati pravo na srazmerni godišnji odmor za 4 meseca (jul i decembar se ne računaju).

Bitno za ovu situacije jeste i član 76. Zakona o radu koji kaže da je u slučaju prestanka radnog odnosa poslodavac dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.

Obrazovanje, kultura, omladina i sport

Na koji način i ko angažuje pedagoške asistente ? Da li mogu da se angažuju za pojedinca?

Prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, pedagoški asistent u ustanovi pruža podršku grupi dece, odnosno učenika i u tom smislu nije personalizovana usluga. Pedagoškog asistenta može da traži obrazovna ustanova, koja se za saglasnost o angažovanju obraća nadležnoj školskoj upravi, odnosno Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

U Pravilniku o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom među merama koje predlaže Interresorna komisija nije navedena pedagoška asistencija. 

Lokalne finansije i javna svojina

Javno preduzeće Putevi Srbije Beograd su opštini podneli predloge za eksproprijaciju. Problem se javio što se među predlozima našao i jedan gde je predmet državna svojina Republike Srbije, korisnik JP Srbija šume. Pošto eksproprijacija nema smisla jer je već reč o državnoj svojini, da li je u ovom slučaju potrebno i da li je moguće izvršiti administrativni prenos? (mada ni to nije logično jer nema prenosa na različitim subjektima javne svojine već bi se samo promenio korisnik) ili je potrebno uputiti podnosioca da se obrati direkciji za imovinu ili nekom drugom nadležnom organu, koji će da donese odluku da se predmetna parcela da na korišćenje JP Srbija Putevi umesto dosadašnjeg korisnika JP Srbija šume?

Naime, članom 70. Zakona o eksproprijaciji propisano je da se prava na nepokretnosti u državnoj ili društvenoj svojini mogu rešenjem opštinske uprave oduzeti ili ograničiti i preneti na drugog nosioca prava na nepokretnosti u društvenoj ili državnoj svojini, ako to zahteva javni interes (administrativni prenos).

Stoga, u konkretnom slučaju obzirom da je na predmetnom zemljištu upisana državna svojina sa pravom korišćenja JP Srbijašume, a predlog za eksproprijaciju (administrativni prenos) je podnelo JP Putevi Srbije, koja za takav zahtev ima rešenjem Vlade RS utvrđen javni interes ili je on utvrđen Zakonom o javnim putevima (sad ne znam koja je tačno situacija) potrebno je da donesete rešenje od administrativnom prenosu nepokretnosti sa jednog na drugog korisnika. Titular prava javne svojine ostaje RS.

Sistem lokalne samouprave

U Zakonu o zaposlenima u AP i JLS u članu 52. tačka 1. predviđeno je da se službenik razrešava sa položaja ako mu prestane radni odnos zbog pravosnažne presude na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje 6 meseci. Da li to znači da načelniku Uprave, koji je već razrešen, prestaje radni odnos i kao službeniku?

Shodno članu 52. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave (“Sl. glasnik RS, broj 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - dr. zakon, 95/18 – dr. - zakon)

službenik se razrešava sa položaja ako mu prestane radni odnos zbog:

1) pravosnažne presude na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci - danom pravosnažnosti presude;

2) konačnog rešenja kojim mu je izrečena disciplinska kazna prestanka radnog odnosa;

3) konačnog rešenja kojim mu je određena ocena "ne zadovoljava" na vanrednom ocenjivanju;

4) sprovođenja inicijative za razrešenje na osnovu mere javnog objavljivanja preporuke za razrešenje koju izrekne Agencija za borbu protiv korupcije;

5) drugih razloga predviđenih opštim propisima o radu kojima se uređuje prestanak radnog odnosa nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca.

Službenik se razrešava s položaja i ako:

1) organ jedinice lokalne samouprave nadležan za njegovo postavljenje na položaj prihvati javnu preporuku za razrešenje gradskog, odnosno opštinskog zaštitnika prava građana;

2) dva puta, bez obzira na redosled ocena, rešenjem bude određena ocena "ne zadovoljava".

S druge strane, članom 54. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave (“Sl. glasnik RS, broj 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - dr. zakon, 95/18 – dr. - zakon) propisano je da službenik kome je prestao rad na položaju iz razloga utvrđenih članom 51. tač. 1), 2) i 10) ovog zakona ima pravo da kod poslodavca bude raspoređen na drugo radno mesto za koje ispunjava uslove, bez javnog konkursa.

Dakle, reč je o slučajevima prestanka rada na položaju kada protekne vreme na koje je postavljen, kada podnese pismenu ostavku i kada dođe do ukidanja položaja.

Navedeno znači da prestanak rada na položaju sam po sebi nije dovoljan da dođe do raspoređivanja na drugo radno mesto za koje ispunjava uslove, već je neophodno da je reč o prestanku rada na položaju iz navedenih razloga. Naravno, kumulativno treba da se ispune uslovi koji se odnose na raspoloživost u pravilniku o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta odnosno konkretnom kadrovskom planu.

U konkretnom slučaju ne može da dođe do raspoređivanja na drugo radno mesto, što znači i da dolazi do prestanka radnog odnosa.