Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Sistem lokalne samouprave

Da li može da se prekrši član Zakona o zaposlenima u AP I JLS i da član žalbene komisije, diplomirani pravnik ima manje od propisanih pet godina radnog staža u struci?

Članom 178. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je propisano da najmanje dva člana žalbene komisije moraju da imaju stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, sa najmanje pet godina radnog iskustva u struci.

Dakle, zakonska odredba je veoma jasna i od nje se ne može odstupiti.

Sistem lokalne samouprave

Da li načelnik Opštinske uprave može da bude predsednik žalbene komisije?

Članom 178. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je propisano da najmanje dva člana žalbene komisije moraju da imaju stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, sa najmanje pet godina radnog iskustva u struci.

Navedenim članom nije propisano ko ne može biti predsednik odnosno član žalbene komisije ukoliko ispunjava navedene uslove. 

Ali, shodno čl. 172. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave žalbena komisija u jedinici lokalne samouprave je kolegijalni organ koji u drugom stepenu odlučuje o žalbama službenika. Na osnovu čl. 174. istog Zakona žalbena komisija odlučuje o žalbama službenika na rešenja kojima se odlučuje o njihovim pravima i dužnostima, kao i o žalbama učesnika internog i javnog konkursa. 

Dakle, žalbena komisija odlučuje po žalbama u drugom stepenu upravo na rešenja, prevashodno, načelnika uprave, te stoga načelnik uprave ne može da bude predsednik odnosno član žalbene komisije.

Sistem lokalne samouprave

Načelnik Opštinske uprave doneo je Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta u Opštinskoj upravi u junu 2017. godine, i na osnovu njega doneo Rešenja o raspoređivanju službenika koja se primenjuju od 01.07.2017.godine. Da li može načelnik Opštinske uprave nakon 18 dana od dana primene Rešenja o raspoređivanju da donese nova rešenja, nepovolјnija po žalioce, u toku žalbenog roka koji teče po žalbama podnetim na Rešenja koja su na snazi 18 dana ?

Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, kao i prateće uredbe, ne propisuju mogućnost premeštaja na radno mesto u niže zvanje, izuzev kada je reč o odredbama koje slede. 

Član 145. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave glasi: 

„Za teže povrede dužnosti iz radnog odnosa može da se izrekne: 

1) novčana kazna od 20% do 30% osnovne plate, isplaćene za mesec u kome je novčana kazna izrečena, u trajanju do šest meseci; 

2) određivanje neposredno nižeg platnog razreda; 

3) zabrana napredovanja do četiri godine; 

4) premeštaj na radno mesto u neposredno niže zvanje uz zadržavanje platnog razreda čiji je redni broj istovetan rednom broju platnog razreda u kome se nalazi radno mesto s koga je premešten; 

5) prestanak radnog odnosa“.

Dakle, u slučaju utvrđene teže povrde dužnosti iz radnog odnosa može da se izrekne kazna premeštaja na radno mesto u neposredno niže zvanje uz zadržavanje platnog razreda čiji je redni broj istovetan rednom broju platnog razreda u kome se nalazi radno mesto s koga je premešten. 

Na osnovu čl. 34. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave: 

„U slučaju elementarnih nepogoda, više sile ili drugih nepredvidivih okolnosti, službenik je dužan da, po pismenom nalogu neposrednog rukovodioca, radi na radnom mestu nižem od svog, dok traju te okolnosti. 

Službenik za to vreme zadržava prava koja proizlaze iz njegovog radnog mesta“.

Uredbom o ocenjivanju državnih službenika i to čl. 42. je propisano: 

„Državnom službeniku čiji je rad u periodu za vanredno ocenjivanje, ocenjen ocenom "zadovolјava" rukovodilac organa donosi rešenje o premeštaju na radno mesto razvrstano u neposredno niže zvanje koje odgovara stepenu njegovog obrazovanja i određuje mu se koeficijent platnog razreda čiji je redni broj istovetan rednom broju platnog razreda u kome se nalazi radno mesto sa koga je premešten, a ako takvo radno mesto ne postoji određuje mu se platni razred sa neposredno nižim koeficijentom u okviru platne grupe koja odgovara zvanju u koje je izvršilačko radno mesto državnog službenika razvrstano. Uz to rešenje, državnom službeniku dostavlјa se i izveštaj o vanrednom ocenjivanju“.

U svakom slučaju, ne mogu se doneti nepovolјnija rešenja po žalioce tokom roka za žalbu, pa ni nakon njega, osim u gore navedenim slučajevima koji su propisani Zakonom odnosno Uredbom. 

Treba dodati, shodno čl. 58. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave u jedinici lokalne samouprave, odnosno gradskoj opštini, Pravilnik usvaja Veće, a ne donosi ga načelnik uprave.

Sistem lokalne samouprave

Članom 139. stav 1. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave predviđeno je da poslodavac pokreće disciplinski postupak. Članom 141. stav 1. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave predviđeno je da poslodavac vodi disciplinski postupak, odlučuje o disciplinskoj odgovornosti i izriče disciplinske mere. Stav 2. istog člana propisuje da poslodavac može da obrazuje disciplinsku komisiju od tri člana da u njegovo ime vodi disciplinski postupak i odlučuje o disciplinskoj odgovornosti. Stav 3. istog člana predviđa da je poslodavac dužan da obrazuje disciplinsku komisiju u slučajevima teže povrede dužnosti iz radnog odnosa da u njegovo ime vodi disciplinski postupak. Sudska praksa ukazuje da „ Odluku o disciplinskom postupku može doneti samo organ koji je pokrenuo i vodio disciplinski postupak“. U slučaju kada je teža povreda dužnosti iz radnog odnosa, kada poslodavac pokrene postupak u skladu sa članom 139. stav 1. Zakona i obrazuje disciplinsku komisiju da u njegovo ime vodi postupak u skladu sa članom 141. stav 3. Zakona, ko u tom slučaju odlučuje o disciplinskoj odgovornosti i ko izriče disciplinske mere?

Članom 141. Zakona o zaposlenima u AP i JLS je propisano da poslodavac vodi disciplinski postupak, odlučuje o disciplinskoj odgovornosti i izriče disciplinske mere.

Poslodavac može da obrazuje disciplinsku komisiju od tri člana da u njegovo ime vodi disciplinski postupak i odlučuje o disciplinskoj odgovornosti. 

Poslodavac je dužan da obrazuje disciplinsku komisiju da u njegovo ime vodi disciplinski postupak u slučajevima teže povrede dužnosti iz radnog odnosa. 

Dakle, u slučaju teže povrede dužnosti iz radnog odnosa obaveza poslodavca je da obrazuje disciplinsku komisiju. Odlučivanje o disciplinskoj odgovornosti službenika u slučaju teže povrede dužnosti iz radnog odnosa je u nadležnosti poslodavca koji može sam da odluči o tome ili da u skladu sa stavom 2.istog člana donese odluku da disciplinska komisija odlučuje o disciplinskoj odgovornosti, u kom slučaju je to potrebno posebno navesti u aktu (rešenju) o formiranju disciplinske komisije. Izricanje disciplinske mere je u isklјučivoj nadležnosti poslodavca, koji za taj deo disciplinskog postupka ne može da prenese ovlašćenje disciplinskoj komisiji. Gore napisano je precizirano Mišlјenjem Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave broj 011-00-268/2017-20 od 12. jula 2017. godine.

Sistem lokalne samouprave

Na koju vrstu radnih mesta se raspoređuje daktilograf I a klase?

Shodno članu 3. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave nameštenik je lice koje zasniva radni odnos radi obavlјanja pratećih, pomoćno-tehničkih poslova u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave.

Dakle, daktilografski poslovi po svojoj sadržini spadaju u namešteničke poslove.