Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Lokalne finansije i javna svojina

Da li pravno lice kao obveznik poreza na imovinu koji vodi poslovne knjige, za nepokretnosti (objekte i zemljište) koji su namenjeni daljoj prodaji, radi ostvarivanja prava na poresko oslobođenje za te objekte primenom člana 12. stav 6. Zakona o porezima na imovinu, ispunjenost uslova može dokazati dostavljanjem izvoda iz poslovnih knjiga, odnosno knjigovodstvene dokumentacije sa izjavom, datom pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću, da obveznik od nastanka poreske obaveze nije koristio i ne koristi konkretnu nepokretnost, da je nije ustupio drugom licu na korišćenje, da je nepokretnost dostupna za momentalnu prodaju u svom trenutnom stanju isključivo pod uslovima koji su uobičajeni za prodaju takve imovine, da je njena prodaja vrlo verovatna tj. da je odgovarajući nivo uprave obveznika posvećen planu za prodaju te nepokretnosti, da je aktivni program za pronalaženje kupca i izvršenje plana već počeo i da je nepokretnost aktivno prisutna na tržištu po ceni koja je razumna u odnosu na njenu vrednost, kao dokazom iz člana 43. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji?

Članom 12. stav 6. Zakona o porezima na imovinu propisano je poresko oslobođenje za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige, koje od nastanka poreske obaveze iskazuje u svojim poslovnim knjigama kao dobro isključivo namenjeno daljoj prodaji, pri čemu je od 1.1.2019. godine dodat još jedan uslov za poresko oslobođenje po ovom osnovu - a to je da se nepokretnost ne koristi. Poresko oslobođenje po ovom osnovu može se ostvariti samo za godinu u kojoj je nastala poreska obaveza i za godinu koja sledi toj godini.

Obveznik za 2019. godinu može ostvariti pravo na poresko oslobođenje po ovom osnovu samo ako je nepokretnost stekao ili izgradio (nastala mu je poreska obaveza) počev od 01. januara 2018. godine, pod sledećim uslovima:

  • da je ta nepokretnost evidentirana u njegovim poslovnim knjigama kao dobro isključivo namenjeno daljoj prodaji (račun 141- Zemljište namenjeno daljoj prodaji, 142 - Građevinski objekti namenjeni daljoj prodaji i račun 144 -Ostale nekretnine namenjene prodaji). Napominjemo da se ovo poresko oslobođenje ne odnosi na nepokretnosti koje su stalna sredstva koje je obveznik koristio za obavljanje delatnosti, pa ni u slučaju kada ih je u skladu sa MSFI 5 posle donošenja odluke o prodaji preneo na račune grupe 14 – Stalna sredstva namenjena prodaji.
  • da se nepokretnost ne koristi.

Provera ispunjenosti uslova za ovo poresko oslobođenje zahteva sledeće provere (pri čemu kumulativno moraju biti ispunjeni uslovi za poresko oslobođenje):

  • datum kada je obvezniku nastala poreska obaveza za predmetnu nepokretnost - dokaz je osnov sticanja, a može se proveriti i od koje godine obveznik prijavljuje porez na imovinu za predmetnu nepokretnost i šta je navodio kao dan nastanka poreske obaveze u Podprilozima poreskih prijava za tu nepokretnost.
  • da li je poreski obveznik predmetnu nepokretnost evidentirao u poslovnim knjigama kao dobro isključivo namenjeno daljoj prodaji, pri čemu LPA nema nadležnost da utvrđuje ispravnost knjiženja u poslovnim knjigama poreskog obveznika i ispunjenost propisanih uslova za knjiženje na određenim kontima. LPA ne vrši revizije završnih računa niti ima mogućnost da promeni izvršena knjiženja u poslovnim knjigama poreskog obveznika.
  • da li je poreski obveznik ranije koristio predmetnu nepokretnost, pa je naknadno preneo na konto za dalju prodaju - proverava se u poslovnim knjigama poreskog obveznika, i
  • da li se predmetna nepokretnost koristi ili ne - izjava može biti uzeta kao preliminarni podatak, ali LPA mora utvrditi sve činjenice, što znači da treba izvršiti uviđaj na licu mesta, proveriti račune za struju i komunalije, proveriti da li se daje oglas za zakup ili postoji zakupac predmetne nepokretnosti i dr.

Prema tome, LPA u svakom konkretnom slučaju proverava sve dokaze od značaja za tačnost podataka iskazanih u poreskoj prijavi i LPA ima obavezu i odgovornost da utvrdi sve činjenice i dokaze od značaja za utvrđivanje i kontrolu poreske obaveze u skladu sa zakonom.

U tom smislu, izjava poreskog obveznika data pod materijalnom i krivičnom odgovornošću, ne može se smatrati dovoljnim dokazom za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje, jer LPA ima obavezu da porez bude tačno utvrđen i da od obveznika zahteva kvalitetne dokaze, a ne da se bavi krivičnom i materijalnom odgovornošću lica koja su dala netačne izjave (ako se to naknadno utvrdi).

Lokalne finansije i javna svojina

Da li pravno lice kao obveznik poreza na imovinu koji vodi poslovne knjige i kome je poljoprivreda pretežna registrovana delatnost, za objekte koji su namenjeni i koji se faktički koriste za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište (a ne za drugu namenu) i koji nisu ustupljeni drugom licu uz naknadu duže od 183 dana u toku 12 meseci (neprekidno ili sa prekidima), radi ostvarivanja prava na poresko oslobođenje za te objekte primenom člana 12. stav 1. tačka 10) Zakona o porezima na imovinu, ispunjenost uslova može dokazati izjavom, datom pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću, sa napred navedenim sadržajem, kao dokazom iz člana 43. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji?

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (član 51.) propisuje da u poreskom postupku teret dokaza za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje snosi poreski obveznik, pri čemu LPA ima obavezu da proveri tačnost svih podataka u podnetoj poreskoj prijavi i od obveznika i drugih lica može zahtevati sve informacije od značaja za utvrđivanje poreske obaveze.

Na poreskom organu je da ceni priložene dokaze i na osnovu njih pravo na poresko oslobođenje. U tom smislu, uzimajući u obzir uslove za poresko oslobođenje, smatramo da sa stanovišta LPA, izjava poreskog obveznika ne bi mogla da se smatra dovoljnim dokazom jer smisao poreskog postupka je da se utvrde tačne činjenice i tačna poreska obaveza. Ovakva izjava bi eventualno mogla da bude polazna osnova, da se na osnovu drugih dokaza proveri njena tačnost.

Dakle, mišljenja smo da LPA treba da pribavi i druge dokaze na osnovu kojih se utvrđuje pravo na poresko oslobođenje. Pored uvida u šifru delatnosti, zaposleni u LPA može izvršiti uviđaj na licu mesta i utvrditi namenu predmetnog objekta, kao i ko je korisnik, zatim se može izvršiti i uvid u knjigovodstvenu dokumentaciju poreskog obveznika na osnovu koje se proverava da li to lice ima prihode od prodaje proizvoda, da li ima prihode od davanja nepokretnosti u zakup i dr.

Lokalne finansije i javna svojina

Da li akcionarsko društvo kao ostali korisnik javnih sredstava, koji je uključen u sistem konsolidovanog računa trezora Republike Srbije prema propisima kojima se uređuje budžetski sistem, koje nije korisnik lokalnog budžeta (nego republičkog odn. pokrajinskog budžeta), i koje u obavljanju poslovne delatnosti koristi nepokretnost (građevinsko i poljoprivredno zemljište) u javnoj svojini na teritoriji JLS, može ostvariti pravo na oslobađanje od plaćanja poreza na imovinu kod lokalnog poreskog organa po tom osnovu, shodno odredbama čl. 12 st. 1. t. 1. Zakona o porezima na imovinu?

Članom 12. stav 1. tačka 1. Zakona o porezima na imovinu propisano je poresko  oslobođenje za nepokretnosti u javnoj svojini koje koriste direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i drugi korisnici javnih sredstava  koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, prema propisima kojima se uređuje budžetski sistem, osim javnih preduzeća. 

Pravilnik o spisku korisnika javnih sredstava objavljuje se svake godine i poslednji je objavljen u "Sl. glasniku RS br. 105/2018", a primenjuje se od 01.01.2019. godine i bitno je imati u vidu da se Spisak korisnika javnih sredstava sastoji iz dva spiska:

  • spisak korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora a to su: direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava u kome su posebno evidentirani direktni i indirektni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta lokalne vlasti, korisnici sredstava za obavezno socijalno osiguranje, javne agencije, organizacije na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama, kao i drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora.
  • spisak ostalih korisnika javnih sredstava koji nisu uključeni u konsolidovani račun trezora u koji spadaju ostali korisnici javnih sredstava  (imaju oznaku tip KJS "7").

S obzirom na to da, Zakon o porezima na imovinu u članu 12. stav 1. tačka 1. propisuje pravo na poresko oslobođenje samo za nepokretnosti u javnoj svojini koje koriste korisnici javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora, a da ostali korisnici nisu uključeni u konsolidovani račun trezora, ova lica nemaju pravo na poresko oslobođenje po ovom osnovu.

Prema tome, akcionarsko društvo koje je u spisku korisnika javnih sredstava svrstano u grupu „ostali korisnici javnih sredstava“, nema pravo na poresko oslobođenje po članu 12. stav 1. tačka 1. Zakona o porezima na imovinu za nepokretnosti na kojima je korisnik u skladu sa Zakonom o javnoj svojini.

Lokalne finansije i javna svojina

Da li je Hidroelektrana Đerdap obveznik plaćanja ekološke takse, obzirom da u toku svog rada generiše i sakuplja otpad koji se deklariše kao opasan otpad, a isti ne prijavljuje?

Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara, odredbama čl. 140-147. uređuje se naknada za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada.  Odredbama člana 143. uređeno je da naknadu za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada vrši ministarstvo u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine rešenjem za kalendarsku godinu na osnovu izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine.

Takođe, potrebno je imati u vidu da je odredbama člana 138. Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara, uređeno da je obveznik naknade dužan da podnese prijavu sa podacima od značaja za utvrđivanje naknade organu JLS u čijoj su nadležnosti utvrđivanje, kontrola i naplata javnih prihoda, a da će izgled i sadržinu i način dostavljanja prijave bliže urediti ministar u čijoj nadležnosti su poslovi zaštite životne sredine.

Pravilnikom o izgledu, sadržini i načinu dostavljanja prijave sa podacima od značaja za utvrđivanje naknade koju je obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine dužan da podnese organu jedinice lokalne samouprave, odnosno prijave koju je obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine dužan da podnese nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, odnosno gradskoj upravi mesečno za preuzimanja, odnosno isporuke robe u toku meseca, propisani su obrasci: JLS 1, i JLS 2 koji su sastavni deo Pravilnika, u kojima je predviđen i deo koji se odnosi na „UPRAVLJANJE OTPADOM“ (član 2. i član 3. Pravilnika). 

Lokalne finansije i javna svojina

Da li i na koji način JLS može da uspostavi pravno javne svojine u svoju korist na objektu u državnoj svojini koji koristi javno preduzeće za vodoprivredu (upisano u RGZ kao korisnik) čiji je osnivač u celosti JLS, a imajući u vidu član 20. stav 2, član 72. stav 7. i član 82. stav 3, stav 4. tačka 4. i stav 8. Zakona o javnoj svojini? Objekat se u RGZ vodi kao „objekat vodoprivrede“ (a u stvari je kancelarija) i nalazi se na zemljištu u javnoj svojini jedinice lokalne samouprave.

Zakonom o javnoj svojini predviđena je mogućnost da javno preduzeće (u daljem tekstu: JP) upiše svojinu na objektu koji je u državnoj svojini sa pravom korišćenja JP. Kod ovog upisa primenjuju se odredbe Zakona o javnoj svojini iz člana 82. Zakona. Upis svojine JP je moguć ali samo u izuzetnim slučajevima i uz zahtev za upis JP je dužno da nadležnom SKN-u dostavi:

  • saglasnost nadležnog organa osnivača,
  • izmenu osnivačkog akta.

Upis svojine JP neće se dozvoliti na:

  • prirodnim bogatstvima (u isključivoj svojini RS),
  • dobrima u opštoj upotrebi (javni putevi, ulice, trgovi, parkovi, mostovi, javne pruge,... itd.),
  • komunalnim mrežama,
  • kod nepokretnosti iz člana 20. stav 2. koje su poverene JP (tzv. komercijalne nepokretnosti),
  • nepokretnostima koje koriste organi JLS,
  • poljoprivrednom i građevinskom zemljištu.

Rok za upis određen je u članu 82a odnosno do 31.12.2020. godine.

JP može pred nadležnom katastarskom službom da pokuša da izvrši upis prava svojine u zakonom definisanom roku i uz dostavljanje svih dokaza, ali to ne znači da će izvršiti upis prava svojine. U slučaju da se zahtev ne podnese u roku (31.12.2020.) ili ukoliko zahtev bude odbijen od strane RGZ-a, po službenoj dužnosti izvršiće se upis prava javne svojine JLS koja je osnivač tog pravnog lica (član 82. stav 8. Zakona o javnoj svojini).

Može se pred nadležnom katastarskom službom saglasno članu 76. Zakona o javnoj svojini pokrenuti postupak upisa javne svojine JLS, a kasnijom odlukom JLS da se objekat da na korišćenje JP kao akt raspolaganja JLS.

Poslednjim izmenama Zakona o javnoj svojini iz decembra 2018. godine brisan je član 76. stav 3. Zakona i ukinuta je obaveza dostavljanja isprave kojom se dokazuje status prava korišćenja ili korisnika neke nepokretnosti.

JLS je osnivač JP, kojem je samo povereno obavljanje određene delatnosti i JLS treba da bude titular prava javne svojine u svakom slučaju.

U katastru nakon upisa javne svojine JLS može da se inicira postupak izmene upisa ako se radi o objektu koji nije objekat vodoprivrede, već se radi o poslovnom prostoru.