Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Lokalne finansije i javna svojina

Kojim propisom je regulisano da katastarske parcele koje su površine manje od 10 ari ali se nalaze neposredno jedna pored druge i čine tzv. jedinstvenu celinu se oporezuju ako u zbiru čine površinu preko 10 ari?

S obzirom da je Zakonom o porezima na imovinu propisano da se porez na imovinu plaća na pravo svojine na zemljištu površine preko 10 ari, kao i na pravo korišćenja građevinskog zemljišta površine preko 10 ari (član 2. Zakona o porezima na imovinu), prilikom određivanja površine oporezivog zemljišta površine preko 10 ari ne uzima se u obzir zbir svih površina zemljišta u svojini poreskog obveznika, odnosno sa pravom korišćenja građevinskog zemljišta, već se posmatra svako  zemljište posebno, u smislu da je to zemljište jedne vrste koje se nalazi na jednoj lokaciji i predstavlja celinu. Dakle, kod oporezivanja posmatra se površina zemljišta koje predstavlja jednu fizičku celinu, bilo da je ta celina podeljena u više parcela ili je čini jedna parcela.

Prema mišljenju Ministarstva finansija br.430-00-00067/2014-04 od 3.marta 2014. godine, kada je predmet oporezivanja porezom na imovinu pravo svojine na zemljištu površine preko 10 ari, reč je o površini zemljišta koje predstavlja fizičku celinu nezavisno od broja poreskih obveznika na zemljištu koje je predmet oporezivanja. Predmet oporezivanja opredeljuje površina zemljišta preko 10 ari, a ne broj poreskih obveznika za to zemljište.

Dakle, predmet oporezivanja je ukupna površina zemljišta preko 10 ari koje predstavlja fizičku celinu. Na primer: ako je poreski obveznik imalac prava svojine na građevinskom zemljištu koje čine dve katastarske parcele od kojih je jedna površine preko 10 ari, a druga površine manje od 10 ari, pri čemu se te katastarske parcele međusobno graniče, pa čine jednu fizičku celinu, ta celina (ukupna površina te dve parcele) je predmet oporezivanja porezom na imovinu. Međutim, ako je poreski obveznik vlasnik zemljišta koje čine dve katastarske parcele od kojih je jedna površine preko 10 ari, a druga površine manje od 10 ari, pri čemu se te katastarske parcele međusobno ne graniče i nalaze se u različitim zonama, u tom slučaju predmetne parcele predstavljaju posebne fizičke celine, pri čemu je predmet oporezivanja porezom na imovinu samo zemljište površine preko 10 ari.

U cilju obezbeđenja jedinstvenog sprovođenja propisa iz nadležnosti ministarstva nadležnog za poslove finansija, akti (objašnjenja, mišljenja, instrukcije, uputstva i sl.) o primeni tih propisa koje daje ministar nadležan za poslove finansija, odnosno lice koje on ovlasti, obavezujući su za postupanje Poreske uprave (član 11. stav 3. ZPPPA)

Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 11, Bilten 3/2014.pdf

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

U pitanju je poreski obveznik koji je zaključio ugovor sa opštinom o kupoprodaji njive, gde je opština kupac. Kako se isplata ugovorene cene vrši u ratama, ugovorom je definisano da nakon uplate druge rate od strane opštine (od ukupno tri), obveznik izmiri dospele poreske obaveze. Kako obveznik nije ispoštovao ugovor i nije izmirio poreske obaveze, da li Odeljenje LPA može da radi prinudnu naplatu na potraživanju iz preostale treće rate, i naloži opštini da uplatu rate sa budžeta opštine izvrši na uplatne račune javnih prihoda gde poreski obveznik ima dugovanja?

Prinudna naplata iz novčanih potraživanja poreskog obveznika uređena je odredbama člana 96. ZPPPA i izvršava se na osnovu rešenja o prinudnoj naplati iz člana 92. stav 2. ovog zakona. Tim rešenjem nalaže se dužniku poreskog obveznika da svoj dug namiri uplatom na uplatni račun javnih prihoda po dospelosti potraživanja. Ako dužnik ne izvrši plaćanje, po dospelosti, poreski organ vrši prinudnu naplatu iz novčanih sredstava sa računa dužnika poreskog obveznika, u skladu sa članom 95. ovog zakona.

Prema navedenom, prinudna naplata poreskog duga može se izvršiti iz potraživanja poreskog obveznika iz treće rate ugovorene cene.

Primer rešenja o prinudnoj naplati iz potraživanja .doc

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Ako je u 2019. godini otvoren postupak likvidacije ili stečaja, da li može da se radi kontrola poreza na imovinu tom pravnom licu za ranije godine?

Postupak likvidacije propisan je čl. 524-548. Zakona o privrednim društvima.

Članom 534. Zakona o privrednim društvima propisano je da poverioci čije je potraživanje utvrđeno izvršnom ispravom do početka likvidacije, nemaju obavezu prijavljivanja potraživanja, a takva potraživanja se smatraju prijavljenim u skladu sa zakonom. S obzirom da su poreska potraživanja utvrđena rešenjima (izvršnim ispravama) nema se obaveza da se obvezniku u likvidaciji dostavlja prijava potraživanja, već samo jedno obaveštenje sa pozivom na odredbe navedenog člana Zakona o privrednim društvima o visini potraživanja. Takođe, članom 535. zakona uređen je postupak po prijavama potraživanja, gde se eksplicitno navodi da društvo ne može osporavati potraživanja poveriocima čija su potraživanja utvrđena izvršnom ispravom.

Odredbama člana 533. Zakona o privrednim društvima propisano je u stavu 3. upozorenje da će potraživanja biti prekludirana ako ih poverioci ne prijave najkasnije u roku od 30 dana od dana isteka perioda trajanja oglasa o pokretanju likvidacije (90 dana član 526. Zakona o privrednim društvima).

Prema navedenom, ne mogu se raditi kontrole za period za koji je izvršena prijava potraživanja, jer je privredni subjekat u likvidaciji dužan da sve prispele prijave potraživanja, kao i potraživanja utvrđena izvršnim ispravama, evidentira u listu prijavljenih potraživanja i da sačini listu priznatih i osporenih potraživanja. Potraživanja nastala nakon pokretanja likvidacije ne prijavljuju se i moraju se namiriti do okončanja likvidacije (član 535. Zakona o privrednim društvima). 

Što se tiče stečaja, odredbama čl. 88-93g. Zakona o stečaju uređene su procesnopravne posledice otvaranja stečajnog postupka.

Članom 88. Zakona o stečaju propisano je da se u trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka stečaja prekidaju svi sudski postupci u odnosu na stečajnog dužnika i na njegovu imovinu, svi upravni postupci pokrenuti na zahtev stečajnog dužnika, kao i upravni i poreski postupci koji za predmet imaju utvrđivanje novčane obaveze stečajnog dužnika.

Članom  89. Zakona o stečaju, upravni i poreski postupak koji za predmet ima utvrđivanje novčane obaveze stečajnog dužnika ne nastavlja se, a odgovarajući organ dužan je da podnese prijavu potraživanja u skladu sa ovim zakonom.

Potraživanja po osnovu poreskih obaveza za period do otvaranja stečajnog postupka, poreski organ može da ostvari isključivo u okviru stečajnog postupka, podnošenjem prijave potraživanja u skladu sa Zakonom o stečaju i realizacije istog kroz deobu stečajne mase. Prema navedenom, ne može se naknadno u postupku kontrole utvrđivati obaveza poreskom obvezniku za period za koji je podneta prijava potraživanja u stečajnom postupku.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Ako pravno lice poseduje rezervoar za vodu, ali ga ne vodi u svojim poslovnim knjigama, kako iskazuje osnovicu? Isto pitanje je i ako su u pitanju objekti iz člana 7. Zakona o porezima na imovinu čija je osnovica knjigovodstvena vrednost?

Zakonom o porezima na imovinu nije eksplicitno propisano kako se oporezuje nepokretnost koju obveznik poseduje, a ne vodi u poslovnim knjigama, a poreska osnovica, u skladu sa zakonom treba da bude knjigovodstvena vrednost. Prema Zakonu o računovodstvu propisana je obaveza iskazivanja u poslovnim knjigama imovine koju privredni subjekat poseduje.

U slučaju da obveznik nema knjigovodstvenu vrednost nepokretnosti u poslovnim knjigama, treba uzeti prosečnu cenu po m2 za poslovni prostor u zoni u kojoj se nepokretnost nalazi.

Drugi je slučaj kada obveznik vodi nepokretnost u poslovnim knjigama i ima iskazanu vrednost nula dinara, tada se ta knjigovdstvena vrednost mora prihvatiti.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Pravno lice je polovinom januara prodalo svu svoju imovinu fizickom licu, a u martu je doneta odluka o pokretanju postupka likvidacije. To pravno lice podnelo je PPI-1 za tih par dana, ali je napravilo grešku, i s tim u vezi da li ima pravo da podnese izmenjenu PPI-1 nakon otvaranja postupka likvidacije. Takođe, treba da se izvrši prijava potraživanja jer na računu poreza na imovinu postoji dug, ali se ne zna šta se dešava sa pretplatom koja postoji na računu ekološke takse, jer je plaćen prvi kvartal za 2019. godinu?

Pokretanje postupka likvidacije ne znači da je poreski obveznik prestao da postoji što znači da u toku postupka likvidacije obveznik može podneti izmenjenu poresku prijavu kojom se utvrđuje porez na imovinu za period do otuđenja nepokretnosti. 

Zakonom o privrednim društvima propisano je da privredno društvo prestaje da postoji brisanjem iz registra privrednih subjekata, po osnovu sprovedenog postupka likvidacije. Likvidacija društva se može sprovesti kada društvo ima dovoljno sredstava za namirenje svih svojih obaveza. Pokretanje likvidacije ne sprečava određivanje i sprovođenje izvršenja protiv društva u likvidaciji niti vođenje drugih postupaka koji se vode protiv ili u korist društva u likvidaciji. 

U odluci o pokretanju likvidacije društvo imenuje likvidacionog upravnika. Likvidacioni upravnik zastupa društvo u likvidaciji i odgovoran je za zakonitost poslovanja društva. Likvidacioni upravnik može preduzimati sledeće aktivnosti:

  1. vršiti radnje na okončanju poslova započetih pre početka likvidacije;
  2. preduzima radnje potrebne za sprovođenje likvidacije, kao što su prodaja imovine, isplata poverilaca i naplata potraživanja;
  3. vrši druge poslove neophodne radi sprovođenja likvidacije društva.

Oglas o pokretanju likvidacije iz člana 526. ovog zakona objavljuje se u trajanju od 90 dana na internet stranici registra privrednih subjekata i sadrži naročito:

  1. poziv poveriocima da prijave svoja potraživanja;
  2. adresu sedišta društva, odnosno adresu za prijem pošte iz člana 20. ovog zakona na koju poverioci dostavljaju prijave potraživanja; 
  3. upozorenje da će potraživanja poverilaca biti prekludirana ako ih poverioci ne prijave najkasnije u roku od 30 dana od dana isteka perioda trajanja oglasa iz stava 1. ovog člana.

Potraživanja nastala nakon pokretanja likvidacije ne prijavljuju se i moraju se namiriti do okončanja likvidacije.

Prema navedenom, likvidacionog upravnika treba da obavestite o stanju duga na računima javnih prihoda koja su u vašoj nadležnosti I da nakon podnošenja ispravne poreske prijave utvrdite tačne iznose duga po osnovu poreza na imovinu.

U vezi preplate po osnovu eko naknade, obveznik istu može koristiti za namirenje duga po osnovu poreza na imovinu, ili izvršiti povraćaj ako je ove obaveze prethodno izmirio, sve to do zaključenja postupka likvidacije.

Napominjemo da je članom 29. ZPPPA propisano da APR ne može brisati obveznika iz registra bez dokaza o prestanku poreskih obaveza, ne starijeg od pet dana u momentu podnošenja zahteva za brisanje iz registra.

Likvidacija privrednih društava je postupak u kome prestaje pravni subjektivitet privrednog društva, uz potpuno namirenje poverilaca.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.