Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Dobro upravljanje

Savetnik pacijenata u postupku po podnetom prigovoru pribavlja izjave direktora zdravstvenih ustanova. Kako se radi o veoma osetljivim pitanjima, neophodno je da njihove izjave sadrže delovodi broj, budu potpisane (ili da sadrže faksimil, pošto su direktori zdravstvenih ustanova uglavnom lekari) i sadrže obavezno pečat zdravstvene ustanove. Da li se u tom smislu nešto menja kroz E-upravu?

Prilikom obavljanja poslova organa iz sopstvenog delokruga elektronskim putem, odnosno prilikom elektronskog upravnog postupanja, postupak se sprovodi na identičan način upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija, ukoliko posebnim propisom nije drugačije određeno. U tom smislu, obezbeđeni su preduslovi za upotrebu elektronskog potpisa i pečata, kako bi se obezbedio integritet podataka i potvrdio identitet potpisnika, odnosno pečatioca, tj. obezbedila potvrda autentičnosti akta organa u elektronskom obliku.

Dobro upravljanje

Kome i kako se obratiti za "dovođenje kabla" jedinstvene računarske mreže do naših opština?

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu je u obavezi da obezbedi pristup Jedinstvenoj informacionoj komunikacionoj mreži elektronske uprave, te se slobodno može pisati na office@ite.gov.rs a može se obratiti i direktno kolegama iz sektora koji se bave infrastrukturom na adresu elektronske uprave infrastruktura@ite.gov.rs



Dobro upravljanje

Da li član Opštinskog veća, koji tu funkciju vrši van radnog odnosa (prima naknadu u skladu sa odlukom Skupštine opštine), može biti lice koje je zaposleno u javnoj službi osnovanoj od strane opštine (radi se o muzejskoj ustanovi)?

Članom  46. Zakona o sprečavanju korupcije („Sl. glasnik RS“, br. 35/2019, 88/2019 i 11/2021 - autentično tumačenje) je propisano sledeće:

„Javni funkcioner ne može da obavlja drugi posao ili delatnost za vreme vršenja javne funkcije koji zahtevaju rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, javni funkcioner može da se bavi naučnoistraživačkim radom, nastavnom, kulturno-umetničkom, humanitarnom i sportskom delatnošću, bez saglasnosti Agencije, ako time ne ugrožava nepristrasno vršenje i ugled javne funkcije. Prihode od ovih poslova, odnosno delatnosti, javni funkcioner je dužan da prijavi Agenciji.

Ako utvrdi da se obavljanjem posla, odnosno delatnosti iz stava 2. ovog člana ugrožava nepristrasno vršenje ili ugled javne funkcije, odnosno da predstavlja sukob interesa, Agencija određuje rok u kojem je javni funkcioner dužan da prestane sa obavljanjem tog posla, odnosno delatnosti.

Izuzev poslova, odnosno delatnosti iz stava 2. ovog člana, Agencija može, na zahtev javnog funkcionera, da da saglasnost za obavljanje i drugih poslova, odnosno delatnosti. Uz zahtev javni funkcioner dostavlja pozitivno mišljenje organa koji ga je izabrao, postavio ili imenovao na javnu funkciju. Državni službenik na položaju dužan je da, uz zahtev, dostavi saglasnost neposredno pretpostavljenog. O potpunom i urednom zahtevu Agencija je dužna da odluči u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.

U slučaju da Agencija ne odluči u roku iz stava 4. ovog člana, smatra se da je dala saglasnost za obavljanje drugog posla ili delatnosti.

Drugim zakonom ili propisom mogu da budu propisani i drugi poslovi ili delatnosti koje javni funkcioner ne može da obavlja za vreme vršenja javne funkcije“.

Članom  45. Zakona o sprečavanju korupcije je utvrđeno da javni funkcioner koji u trenutku stupanja na javnu funkciju obavlja drugi posao ili delatnost dužan je da u roku od 15 dana od dana stupanja na javnu funkciju obavesti Agenciju o obavljanju tog posla ili delatnosti.

Agencija, po prijemu obaveštenja, utvrđuje da li se obavljanjem posla, odnosno delatnosti ugrožava nepristrasno vršenje javne funkcije.

Ako utvrdi da se obavljanjem posla, odnosno delatnosti iz stava 2. ovog člana ugrožava nepristrasno vršenje javne funkcije, Agencija donosi odluku kojom određuje rok, koji ne može biti duži od 60 dana, u kojem je javni funkcioner dužan da prestane sa obavljanjem tog posla, odnosno delatnosti.

Ako javni funkcioner ne postupi u roku iz stava 3. ovog člana, Agencija sprovodi postupak za utvrđivanje povrede zakona.

Ako Agencija ne obavesti javnog funkcionera u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja iz stava 1. ovog člana, smatra se da javni funkcioner može da nastavi da obavlja drugi posao ili delatnost.

Uz uvažavanje stanovišta da je u konkretnom slučaju od značaja procena da li javni funkcioner može svojim postupanjem da utiče na sopstveni privatni interes ili na položaj službe u kojoj ima zasnovan radni odnos, zakonska obaveza je da funkcioner u roku od 15 dana od dana stupanja na javnu funkciju obavesti Agenciju o obavljanju tog posla ili delatnosti, a Agencija, po prijemu obaveštenja, utvrđuje da li se obavljanjem posla, odnosno delatnosti ugrožava nepristrasno vršenje javne funkcije. Dakle, jedino Agencija ima zakonom data ovlašćenja da da odgovor na postavljeno pitanje.

Dobro upravljanje

Odlukom o postupku dodele i kontrole korišćenja sredstava za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa predviđeno je da član komisije za sprovođenje javnog poziva za finansiranje programa OCD, pored predstavnika lokalne samouprave bude i član stručne javnosti, koji ima visoko obrazovanje i najmanje tri godine rada u struci. Za člana stručne komisije imenovana je osoba čije je zanimanje dipl. ekonomista ali se duži niz godina bavi novinarstvom i voditeljskim poslom, za koji rad je i nagrađivan od strane grada i studentske organizacije. Došlo je do dva oprečna stava: jedan da osoba ne ispunjava uslov da bude stručni član komisije jer nema tri godine iskustva u struci i drugi da imenovani ispunjava uslov s obzirom da se bavi novinarstvom, što je oblast kojom se mogu baviti osobe koje su različitog formalnog obrazovanja – zanimanja. Kako postupiti i koji stav zauzeti u ovom konkretnom slučaju?

Model Odluke o postupku dodele i kontrole korišćenja sredstava za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava koju je izradila SKGO u saradnji sa Kancelarijom za saradnju sa organizacijama civilnog društva predstavlja neophodnu razradu odredbi Uredbe  o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja ( mart, 2018). Istovremeno, Model odluke pretpostavlja najviše standarde postupanja koji se, shodno kontekstu delovanja svake JLS prilagođavaju kako na nivou Odluke, tako i u konkretnim uslovima raspisivanja konkursa, donošenje odluke o (su)finansiranju, praćenju i slično.

Konkretno, Uredba  o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja ( u deljem tekstu Uredba) predviđa da u komisiju za izbor programa od javnog interesa mogu biti imenovana i lica predstavnici stručne javnosti, dok se bliža merila, kriterijumi i postupak odabira stručnjaka propisuje aktom nadležnog organa prilikom utvrđivanja konkursnih uslova (čl. 10).

Modelom odluke najpre se predviđa (čl. 9) da se poziv odgovarajućim udruženjima , odnosno stručnjacima zainteresovanim za učešće u konkursnoj komisiji objavljuje istovremeno kad i konkurs. Dalje, Modelom odluke predviđa se da se konkursom upućuje poziv organizacijama i stručnjacima da dostave predloge za članove komisije, odnosno da se samostalno kandiduju za članove komisije sa biografijom (čl. 11). Napominjemo da je i Modelom Odluke predviđeno da se komisija imenuje rešenjem za svaki konkurs posebno  (čl. 11).  Modelom Odluke je predviđeno da se predlozi podnose najkasnije 15 dana od objavljivanja konkursa, a da pravo na podnošenje predloga imaju organizacije koje su registrovane najmanje tri godine pre objavljivanja konkursa, čija je oblast delovanja u vezi sa konkursom i koja nisu učesnici u konkursu. O uslovima za pojedinačne stručnjake Model odluke nije precizirao uslove ostavljajući samim JLS da se opredele za standarde koji su u konkretnoj situaciji opravdani i odgovarajući. Ipak, u istom članu Modelom je predviđeno da uslovi za izbor predstavnika stručne javnosti treba da budu objavljeni u samom konkursu i da se na osnovu pristiglih predloga oni biraju odlukom predsednika opštine, odnosno gradonačelnika. Model odluke takođe ostavlja mogućnost da predsednik opštine, odnosno gradonačelnik bira lice iz redova istaknutih stručnjaka koji su aktivni na teritoriji JLS ukoliko u određenom roku ne pristignu prijave kandidata, odnosno predlozi udruženja. U ovom drugom slučaju, Model odluke predviđa da izbor za člana komisije treba da bude propraćen saglasnošću stručnjaka. 

U prilozima koji su dati u Vodiču za transparentno finansiranje organizacija civilnog društva.PDF nalazi se i Model javnog konkursa za sufinansiranje – finansiranje udruženja koji sadrži i deo koji se odnosi na predstavnike stručne javnosti (Prilog 6 strana 91-92). U delu koji se odnosi na predstavnike stručne javnosti, predloženi su sledeći standardi: visoko obrazovanje, dokaz o posedovanju stručnih rezultata i da imaju određen broj godina radnog iskustva u struci  (polje je ostavljeno prazno).  

Pojam „radnog iskustva“  prema stavu Vrhovnog kasacionog suda Rev2 212/2015 iz 2015. godine  https://vk.sud.rs/sr-lat/rev2-2122015-radno-iskustvo može imati šire i uže značenje, a u konkretnoj situaciji bi se vezivalo za rad na poslovima iz domena struke odnosno stručne spreme. Iako se odluka Vrhovnog kasacionog suda odnosi na zasnivanje radnog odnosa u JLS i ima drugačiji pravni osnov, smatramo da ukazuje na ključne elemente „radnog iskustva u struci“. Prema ovom tumačenju radi se o poslu koji je lice obavljalo nakon sticanje određenog stručnog zvanja, a koji je u skladu sa poslovima iz domena stručne spreme. Ukoliko je u javnom konkursu bio naveden uslov da predstavnik stručne javnosti mora imati najmanje 3 godine radnog iskustva u struci, mišljenja smo da kandidati koji su zasnovali radni odnos za poslove za koje im je potrebno visoko obrazovanje, a koje su obavljali minimum 3 godine mogu biti članovi konkursne komisije. Imajući u vidu da se radi o licu koje obavlja poslove iz novinarske profesije koje mogu obavljati lica različitog obrazovanja, smatramo da bi uslov bio zadovoljen ukoliko je radni odnos zasnovan pre 3 godine.

Takođe, o pojmu „radno iskustvo u struci“ govori i Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018 i 113/2017 - dr. zakon), koji u članu 68a kaže da se pod radnim iskustvom u struci u smislu odredaba ovog zakona podrazumeva radno iskustvo na poslovima u okviru zahtevane vrste i stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja koje se zahteva za radno mesto čije poslove službenik obavlja. Iako se odredbe ovog zakona ne primenjuju u konkretnoj situaciji, citirane odredbe mogu poslužiti kao analogija.

Na kraju napominjemo da su i u prilogu koji se odnosi na model javnog konkursa predloženi najviši standardi koji se u svakoj pojedinačnog situaciji objavljivanja konkursa prilagođavaju oblasti za koju se konkurs raspisuje, potrebama i kapacitetima lokalnih samouprava da angažuju predstavnike stručne javnosti.

Dobro upravljanje

Da li opštinski odbornik, na sopstveni zahtev, ima pravo da dobije na uvid dokaz o školskoj spremi zaposlenog u opštinskoj upravi jer sumnja u ispravnost istih?

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, broj 87/18) propisuje u članu 89. da informacije od javnog značaja koje sadrže podatke o ličnosti mogu biti učinjene dostupnim tražiocu informacije od strane organa vlasti na način kojim se obezbeđuje da se pravo javnosti da zna i pravo na zaštitu podataka o ličnosti mogu ostvariti zajedno, u meri propisanoj zakonom kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja i ovim zakonom.