Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Dobro upravljanje

Predmet iz 2019. godine koji nije rešen, nadovezuje se sa tematikom predmeta iz 2020. godine, za isto lice su otvoreni predmeti. Da li se mogu i na koji način da spojiti ova dva predmeta i doneti konačno rešenje u postupku?

Prema odredbama iz člana 95. Zakona o opštem upravnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 18/16 i 95/18 – autentično tumačenje) predviđeno je spajanje više upravnih stvari u jedan postupak: 

(1) Organ može da pokrene i vodi jedan postupak sa više stranaka čija se prava ili obaveze zasnivaju na istom ili sličnom činjeničnom stanju i istom pravnom osnovu, ako je stvarno nadležan da odlučuje o njihovim upravnim stvarima.

(2) Pod istim uslovima jedna ili više stranaka mogu da ostvare više različitih zahteva u jednom upravnom postupku.

U konkretnom slučaju može se zaključiti da je predmet vođen iz 2019. nerešen, a da se za isto lice i isto ili činjenično stanje vodi novi predmet iz 2020. godine.

Imajući u vidu odredbe iz člana 95. Zakona o opštem upravnom postupku, ukoliko se radi o pravima i obavezama koja se zasnivaju na istom ili sličnom činjeničnom stanju i istom pravnom ostnovu, a isti organ je stvarno nadležan da postupa, nema smetnji da se oba predmeta spoje odukom organa u formi zaključka. Stranka/e nemaju pravo žalbe na zaključak o spajanju postupka. Reč je o mogućnosti koju koristi organ radi ostvarenja efikasnosti u postupku.

Dobro upravljanje

Da li postoji sukob interesa, tj. korupcija u sledećoj situaciji: u postupku izdavanja objekta (koji je u javnoj svojini) u zakup, a koji je pokrenuo i sproveo predsednik opštine, ponude su podnela dva ponuđača, pri čemu samo jedan ispunjava tražene uslove. Radi se o “povezanom licu”, jer je u pitanju sin predsednika Skupštine opštine. Ugovor o zakupu potpisuje predsednik opštine. Da li ima zakonskih smetnji za potpisivanje ovakvog ugovora?

Jedna od nadležnosti skupštine opštine je da bira i razrešava predsednika opštine, zbog čega se može smatrati organom jedinice lokalne samouprave koji je nadređen predsedniku opštine.

Jedini ponuđač za zakup objekta u javnoj svojini koji ispunjava tražene uslove u pomenutom postupku je sin predsednika skupštine opštine, odnosno sin javnog funkcionera organa jedinice lokalne samouprave koji se može smatrati organom nadređenim predsedniku opštine.

Predsednik opštine zbog toga može imati privatni interes da ugovor o zakupu zaključi sa ponuđačem koji je povezano lice sa predsednikom skupštine.

Imajući u vidu navedeno, važno je da se predsednik opštine u ovom slučaju, pre nego što nastavi sa radnjama u postupku izdavanja u zakup objekta u javnoj svojini, obrati Agenciji za borbu protiv korupcije za mišljenje o tome da li se pri ovakvim okolnostima nalazi u sukobu interesa.

Dobro upravljanje

Da li se kod ocenjivanja rukovodioca užih organizacionih jedinica u gradskim upravama i samostalnih izvršilaca, koji nemaju neposredno nadređenog rukovodioca, sačinjava izveštaj o ocenjivanju, ili se rešenje o ocenjivanju donosi na osnovu obavljenog razgovora sa službenikom i da li je u tom slučaju potrebno sačiniti službenu belešku?

Tumačeći odredbe člana 36. Uredbe o ocenjivanju službenika, naše stanovište i stanovište Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave je da rukovodilac organa, službe ili organizacije je i ocenjivač za sebi neposredno podređene i to na način koji je nešto drugačiji od toga kako se ostali ocenjuju. Naime, ovaj rukovodilac uglavnom ocenjuje rukovodioce unutrašnjih organizacionih jedinica koji su mu neposredno podređeni, kao i samostalne izvršioce koji su mu direktno podređeni; može se desiti i da bude ocenjivač za službenike koji iz nekog razloga nemaju neposredno nadređenog (najčešće zato što to radno mesto nije trenutno popunjeno) i u hijerarhiji je rukovodilac organa, službe ili organizacije prvi koji ima uvid u rad tih zaposlenih. U slučajevima kada je ovaj rukovodilac ocenjivač, ne popunjava se standardni izveštaj o ocenjivanju, već je on dužan da obavi razgovor sa ocenjivanim o rezultatima rada i da nakon toga donese rešenje o oceni. Naravno, sadržina ovog razgovora i ostalo od značaja za ocenjivanje službenika naći će se u obrazloženju tog rešenja.

Dobro upravljanje

Jednim zahtevom za pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu, stranka je obuhvatila pet katastarskih parcela. Pre nego što je po službenoj dužnosti pribavljen list nepokretnosti, provereno je na sajtu RGZ-a, da je na tri katastarske parcele podnosilac upisan kao držalac, a na druge dve kao imalac prava korišćenja. Da li se stranka može uputiti da podnese zahtev za svaku katastarsku parcelu posebno, i tada bi se donelo rešenje o odbacivanju zahteva za tri prve katastarske parcele , ili da se odmah uzme u razmatranje tako podnet zahtev gde je obuhvaćeno pet katastarskih parcela, pa da se odmah za tri za koje podnosilac nije upisan kao nosilac prava korišćenja donese delimično rešenje o odbacivanju?

Zakon o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu u članu 4. stav 1. propisuje uslove za konverziju: pravo na konverziju imaju lica iz člana 1. stav 2. Zakona koja su upisana u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i prava na njima kao nosioci prava korišćenja na građevinskom zemljištu. Nadležni organ postupa na osnovu pribavljenog lista nepokretnosti, a kada je predmet izgrađeno građevinsko zemljište i informacije o lokaciji. To je prvi preduslov za dalje postupanje. Postupajući organ najpre po službenoj dužnosti pribavlja navedeno. 

U članu 5. stav 2. izričito je propisano da stranka može podneti zahtev za više katastarskih parcela pod uslovom da se sve nalaze na teritoriji iste JLS. Stoga, ukoliko je to slučaj, mišljenja smo da nema osnova da se stranka upućuje da podnosi pojedinačne zahteve za svaku katastarsku parcelu već je organ u obavezi da postupa po podnetom zahtevu koji obuhvata vise parcela. 

Postupajući organ može delimičnim rešenjem da odluči o delu zahteva za koji ima osnova, a u ostalom delu da zahtev odbije imajući u vidu da državina, u skladu sa Zakonom o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu, ne podleže konverziji.  Prvostepeni organ, u obrazloženju rešenja u delu kojim se odbija zahtev za konverziju pomenute tri parcele u državinskom režimu, može sugerisati podnosiocu zahteva da pokrene odgovarajući postupak pred RGZ – Službom za katastar nepokretnosti za izmenu državine ukoliko ima osnov sticanja. 

Dobro upravljanje

Opština je raspisala javni oglas radi davanja u zakup nepokretnosti u javnoj svojini opštine putem prikupljanja pismenih ponuda u zatvorenoj koverti na određeno vreme, na period od pet godina. Početna cena zakupa je objavljena u samom oglasu. Radi se o poslovnom prostoru površine. Da li supruga koja je inače preduzetnik ugostiteljske radnje ima pravo učestvovanja u ponudi obzirom da je njen suprug zaposlen u opštini kao postavljeno lice na mestu pomoćnika predsednika opštine? Da li je to sukob interesa?

Ukoliko pravni okvir koji se primenjuje u postupku oglašavanja i davanja u zakup nepokretnosti u svojini opštine ne sadrži odredbe o sukobu interesa, odnosno zabrani podnošenja ponuda u određenim situacijama, ukazujemo na sledeće: 

  1. Ukoliko je pomoćnik predsednika opštine  javni funkcioner, trebalo bi se s ovim pitanjem obratiti Agenciji za borbu protiv korupcije. 

  1. Ukoliko pomoćnik predsednika opštine nije javni funkcioner, u tom slučaju se ne mogu prekršiti odredbe Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije koje se odnose na rešavanje o sukobu interesa. 

  1. Ukoliko se na prava i obaveze pomoćnika predsednika opštine primenjuje Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, relevantne su odredbe čl. 39-46, a naročito član 44. koji propisuje da je službenik, odnosno službenik na položaju dužan da neposrednog rukovodioca, odnosno organ nadležan za njegovo postavljenje, pismeno obavesti o svakom interesu koji on, ili s njime povezano lice, može imati u vezi sa odlukom u čijem donošenju učestvuje, radi odlučivanja o njegovom izuzeću. 

  1. Ukoliko opština ima interna pravila o upravljanju sukobom interesa, ona bi se mogla primeniti. Ukoliko takva interna pravila u opštini ne postoje i ukoliko bi  supruga podnela ponudu u ovom postupku, potencijalni i stvarni sukob interesa može se izbeći tako što će se pomoćnik predsednika opštine se izuzeti iz bilo kakve uloge u postupku izbora ponuđača, od početka do kraja. Ipak, čak i u tom slučaju, može doći do pretpostavljenog (percipiranog) sukoba interesa, s obzirom na to da je jedan od ponuđača supruga koja je sa pomoćnikom predsednika veoma blisko povezano lice. S druge strane, pitanje percipiranog sukoba interesa je pre svega pitanje ugleda i poverenja javnosti u javne službenike, on se ne zabranjuje nikakvim pravilima, pa tu ne postoji neka formalna sankcija. 

Konačno, s obzirom na to da je u pitanju pomoćnik predsednika opštine, za koga se pretpostavlja da na kraju potpisuje odluku o dodeli nepokretnosti u zakup, ukoliko bi supruga pomoćnika predsednika opštine bila odabrana za zakupca, on bi mogao, potpisujući tu odluku, da se nađe u potencijalnom, stvarnom ili percipiranom sukobu interesa jer, kao javni funkcioner, zaključuje ugovor sa suprugom svog bliskog saradnika. 

Mišljenja smo, da u takvim situacijama, bi  bilo korisno, da se predsednik opštine, kao javni funkcioner, obrati Agenciji za borbu protiv korupcije s ovim pitanjem.