„Magla svuda, magla oko nas...“ peva Josipa Lisac, ili ona narodna „Magla pala na sokake kao testo gusta“- tako bi mogli opisati uslove za put u opštine Srednjebanatskog okruga ovog 16. januara. Povod je isti: dogovor i priprema za planiranje javnog zdravlja.
SEČANJ
Prvi na našem putu je Sečanj i čim smo ušli magle je nestalo, kao nekim čudom. Sačekali su nas predsednik opštine Predrag Rađenović, načelnik opštinske uprave koji je ujedno i savetnik za zaštitu prava pacijenata Radenko Ugrčić i direktorka Doma zdravlja dr Jasmina Šešlija. U naselju Sečanj je centar opštine, ali najveće mesto u opštini je Jaša Tomić, čuveno po poplavama koje su ga zadesile pre nekoliko godina. Opština se prostire na samoj granici sa Rumunijom, na obroncima Karpata, samo 50 km od Temišvara. Otvoren je granični prelaz, što je velika prednost, ali je potrebno da preraste u medjudržavni, kako bi preko njega prolazili i kamioni. Tamiš i Brzava su ribolovna područja, a jedan deo teritorije je zaštićen kao stanište ptica i retkih biljnih vrsta. Ipak, to nije dovoljno.
Predsednik Rađenović je nekada radio kao matičar, te je veoma zabrinut zbog opadanja broja stanovnika. Već decenijama, više ih umire nego što se rađa, a i dosta se iseljava. Visokoobrazovani mladi ljudi iz Sečnja se ne vraćaju u rodno mesto, nego ostaju u Beogradu ili Novom Sadu, ili odlaze u inostranstvo. Po tome se ne razlikuju mnogo od ostalih malih sredina.
U daljem razgovoru predsednik je vrlo jasno nabrojao glavne probleme vezane za poboljšanje kvaliteta života stanovnika opštine Sečanj: nedostatak javnog prevoza, bitan naročito za prevoz starijih ljudi koji su bolesni, a žive na selu; zatim nedostatak zdravstvenog kadra u Domu zdravlja – nedostaje im četiri lekara do normativa, a zbog malog broja stanovnika nemaju prava na specijaliste. Hitna pomoć se organizuje iz redovnog rada službe za zdravstvenu zaštitu odraslih u vidu 24-časovnih dežurstava, ali bez prava na beneficirani radni staž. Nedostatak sanitetskih vozila je takođe goruće pitanje u zdravstvenoj zaštiti.
U mestu Jaša Tomić postoji stara bolnica za plućne bolesti, van upotrebe, koja je u vlasništvu Autonomne Pokrajine. Postoje zainteresovani investitori, ali žele koncesiju na duži vremenski period, dok APV nudi maksimalno zakup na pet godina. Divlje deponije su takođe problem koji muči lokalnu samoupravu, ali i uslovi pod kojima radi javno komunalno preduzeće: vozni park je dotrajao, nedostaje cisterna za fekalnu kanalizaciju. Uz sve izazove, svesni su i potencijala koje ova opština ima. Jedan od njih je svakako biser arhitekture, Dvorac koji se sazidao baron Daniel Ladislav 1898. godine. Ovo veličanstveno, ali zapušteno zdanje je zaštićen spomenik kulture i osnovna škola, u kojoj uči ukupno 35 đaka.
NOVA CRNJA
Nova Crnja je još jedno mesto u centralnom Banatu koje je centar opštine, a nije najveće. Veća je Srpska Crnja, poznata kao rodno mesto Đure Jakšića i Drage Gavrilović, prve srpske žene romanopisca. Ikonostas crkve u Srpskoj Crnji je oslikao Đura Jakšić po svetovnim likovima, što mu se u to vreme veoma zameralo. U ovom mestu nalazi se Dom zdravlja. Kada se gradio Dom zdravlja, 70-tih godina prošlog veka, tadašnji direktor se izborio da Dom zdravlja bude u najvećem naselju, a ne mestu gde se nalazi centar opštine, što je bila logika dostupnosti zdravstvene zaštite. Dom zdravlja ima apoteku u svom sastavu, koja pozitivno posluje. Nova Crnja je izdvajala oko 10 godina samodoprinos za bolnicu u Zrenjaninu. Inače, zbog blizine granice, najbliža bolnica im je u Žombolju u Rumuniji. Dom zdravlja ima 53 radnika, a u lokalnoj samoupravi je 33 zaposlenih.
Lokalna samouprava se dosta oslanja na saradnju sa udruženjima građana. Sve ovo su nam ispričali naši domaćini: predsednik opštine Vladimir Brakus, predsednik Saveta za zdravlje Aleksandar Žviždan, direktorka Doma zdravlja dr Danica Vučurević Đukin, Svetlana Đogo, sekretar Skupštine i načelnica opštinske uprave Ravić Vanja. Broj stanovnika Nove Crnje stalno opada, opština ima ispod 10 000 stanovnika, prisutan je negativan prirodni priraštaj tako da se na 140 umrlih, rodi samo 90 beba. U sistemu je evidentirano 8600 zdravstvenih osiguranika, ali se ne zna koliki je procenat osiguranika sa overenim zdravstvenim knjižicama, što je poseban problem. Nova Crnja ima 90% vakcinisane dece, što je veoma dobar rezultat.
Zbog razuđenosti sela, dostupnost javnih usluga nije ista za sve stanovnike. Voda, takođe nije dobrog kvaliteta, što je generalno problem u velikom delu Vojvodine. Međutim, danas su naši domaćini bili izuzetno srećni zbog dobrih vesti: potvrđeni su rezultati o ispravnosti vode na izvorištu u Radojevu i Klariji. Planiraju da se ova voda sprovede u vodovod čime bi se dugoročno rešio jedan od najvećih javnozdravstvenih problema koji imaju.
Zavod za javno zdravlje Zrenjanin izradio je analizu zdravstvenog stanja Nove Crnje, koja će biti polazni osnov za izradu slike zdravlja njihove opštine na našoj radionici.
NOVI BEČEJ
Po sve gušćoj magli stižemo u Novi Bečej, šarmantno mesto istoimene opštine na Tisi i kanalu Dunav-Tisa-Dunav. Sačekali su nas ljubazni domaćini, energični predsednik opštine Saša Maksimović, načelnica opštinske uprave Tamara Popov i direktor Doma zdravlja dr Žarko Đorđević. Razgovor počinjemo teškim temama: blokadom Doma zdravlja koja traje već dve godine i dugom od oko 160 miliona dinara, a koji će sa kamatama biti i veći.
Dom zdravlja je već prešao pod ingerencije AP Vojvodina i registrovao se u sudu na novog osnivača, ali je lokalna samouprava solidarni dužnik za zatečeno stanje. Ovu nezavidnu situaciju dodatno komplikuje i činjenica da prihod od participacije u vrednosti od 2,5 miliona dinara, koji ide automatski na otplatu dugova, Republički fond za zdravstveno osiguranje uzima kao osnov za umanjenje godišnje aproprijacije za narednu godinu, te su tako dvostruko kažnjeni.
Apoteka koja je bila u sklopu Doma zdravlja je prestala sa radom zbog nelikvidnosti. Što se tiče radnika, Dom zdravlja nema neugovorenih, čak imaju manjak kadrova ispod normativa.
Predsednik opštine otvoreno pita šta je zapravo javno zdravlje? Odgovaramo mu pitanjem: šta ste uradili u poslednje vreme u Novom Bečeju? Izvršeno je mapiranje vodovodne mreže i rekonstrukcija vodovoda: zamenjeno je sedam km vodovodnih cevi od azbesta. U programu prekogranične saradnje sa Rumunijom dobili su dva projekta vrednosti od 35 miliona evra za rekonstrukciju brane na Tisi i prečistač otpadnih voda. Urađen je nov projekat za prečišćavanje pijaćih voda, koji je stopiran, pošto je predsednik, inače inženjer tehnologije po zanimanju, tražio ispitivanje vode na bor. Pošto se otkrilo da njihova voda ima visok procenat bora, obustavljen je projekat dok se ne nađe adekvatno rešenje za ovaj problem. Smeškamo se i kažemo da je sam dao odgovor.
Dogovorili smo se da će prva radionica za izradu planova javnog zdravlja u Srednjobanatskom okrugu biti u Novom Bečeju, 5. februara. Učestvovaće opštine Sečanj, Nova Crnja i Novi Bečej, uz mentorsku podršku predstavnika grada Zrenjanina i u saradnji sa Zavodom za javno zdravlje Zrenjanin.
Radionicu će realizovati Stalna konferencija gradova i opština kroz projekat „Institucionalna podrška SKGO faza 3“, koji podržava Vlade Švajcarske.
Nastavljamo put u Kikindu, uz zvuke Bajaginih „Jahača magle“.
Piše: Dr Jasmina Tanasić, programska direktorka sektora za društveni razvoj
