Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Kojim aktom odgovoriti na molbu za predlog izmene zvanja -odgovorili bismo negativno, u kojim clanovima je sadrzano pojasnjenje ?
Članom 4. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 92/2023) predviđeno je da za službenike i nameštenike u jedinicama lokalne samouprave, prava i dužnosti u ime poslodavca, vrši načelnik gradske ili opštinske uprave ako je obrazovana kao jedinstven organ, odnosno načelnik uprave za pojedine oblasti, ili načelnik uprave gradske opštine (u daljem tekstu: načelnik uprave), odnosno rukovodilac koji rukovodi službom ili organizacijom iz člana 1. ovog zakona, ili organ nadležan za njegovo postavljenje.
Dakle, o molbi službenika za raspoređivanje na radno mesto u neposredno više zvanje odlučiće načelnik gradske uprave rešenjem. Na to ukazuje član 193. Zakona o radu u kome se kaže da se zaposlenom u pisanom obliku dostavlja rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku.
O tome na koji način službenici u organima jedinice lokalne samouprave mogu napredovati govore članovi 133đ i 133e Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.
U martu tekuće godine ostalo je upražnjeno radno mesto odlaskom službenika u starosnu penziju.Obzirom da nije bilo odliva radne snage u prethodnoj 2024. godini (tako da nema dozvoljenog prostora od 70% u smislu člana 27k Zakona o budžetskom sistemu za prijem jednog lica u radni odnos), a da nije bilo ni priliva u tekućoj godini, da li je potrebna saglasnost od strane Komisije za prijem 1 lica u radni odnos na neodređeno vreme na upražnjeno radno mesto, imajući u vidu da postoje sredstva u masi za zapošljavanje 1 lica?
Članom 27k. stav 1 Zakona o budžetskom sistemu predviđeno je da je u periodu od 1. januara 2021. godine do 31. decembra 2026. godine korisnicima javnih sredstava dozvoljeno da bez posebnih dozvola i saglasnosti u tekućoj kalendarskoj godini prime u radni odnos na neodređeno vreme i radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika do 70% ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme po bilo kom osnovu u prethodnoj kalendarskoj godini (umanjen za broj novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u toj kalendarskoj godini), dok o prijemu novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika iznad tog procenta odlučuje telo Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva.
Dakle, novo zapošljavanje u javnom sektoru ne zavisi samo od raspoloživih sredstava za plate i upražnjenog radnog mesta, već i od mehanizma za kontrolu zapošljavanja sadržanog u stavu 1. navedenog člana Zakona o budžetskom sistemu. U ovom konkretnom slučaju priliv novozaposlenih nije moguć u tekućoj godini na osnovu odliva u tekućoj godini, već bi za novo zapošljavanje u tekućoj godini morala da postoji saglasnost komisije Vlade, s obzirom da u prethodnoj godini nije bilo odliva. Odliv iz tekuće godine će se uzeti u obzir prilikom određivanja mogućeg priliva bez posebnih dozvola i saglasnosti u narednoj kalendarskoj godini.
Odredbama člana 64. stav 2. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave propisano je da za rad na poslovima u zvanju saradnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine i najmanje tri godine radnog iskustva u struci. Molim vas da mi dostavite mišljenje da li se u radno iskustvo može računati radno iskustvo koje je kandidat ostvario sa završenim specijalističkim strukovnim studijama u obimu od 240 ESPB bodova (180+60 ESPB bodova), s obzirom da je prethodno završio osnovne strukovne studije u obimu od od 180 ESPB bodova, a konkuriše za rad na radnom mestu zvanju saradnika?
Članom 64. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 92/2023) propisano je da se u zvanju saradnika obavljaju manje složeni stručni poslovi u primeni postupaka, metoda i tehnika rada uz nadzor, usmerenja i uputstva službenika u višim zvanjima. Ovi poslovi se sastoje od ograničenog kruga međusobno povezanih zadataka u jednoj oblasti. Za rad na poslovima u zvanju saradnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine i najmanje tri godine radnog iskustva u struci.
Članom 68a istog Zakona propisano je da se pod radnim iskustvom u struci u smislu odredaba ovog zakona podrazumeva radno iskustvo na poslovima u okviru zahtevane vrste i stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja koje se zahteva za radno mesto čije poslove službenik obavlja.
Dakle, u ovom konkretnom slučaju ukoliko se iz dokaza o radnom iskustvu kandidata zaključuje da je lice radilo isključivo na poslovima za koje se zahteva stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu onda se to radno iskustvo ne može prihvatiti za rad na radnom mestu u zvanju saradnik.
Imam dva pitanja. Prvo je, ukoliko u trenutku glasanja za izvestaj javne ustanove ima 14 odbornika od ukupno 27, svih 14 glasa za usvajanje a jedan od tih 14 odbornika je supruga direktora koji podnosi fin.izvestaj i izvestaj o radu, da li je to sukob interesa jer ona svojim glasom direktno odlučuje da li će se usvojiti ili ne? Drugo je, ako se usvoji izvestaj nekog preduzeća a smatram da ima dosta nepravilnosti u radu same ustanove kome se podnose dokazi da se obori odluka o usvajanju izvestaja?
Članom 40. Zakona o sprečavanju korupcije („Sl. glasnik RS”, br. 35/2019, 88/2019, 11/2021 - autentično tumačenje, 94/2021 i 14/2022) propisano je da je javni funkcioner dužan je da javni interes ne podredi privatnom, da se pridržava propisa koji uređuju njegova prava i obaveze i stvara i održava poverenje građana u savesno i odgovorno obavljanje javne funkcije. Takođe, javni funkcioner ne sme biti zavisan od lica koja bi mogla da utiču na njegovu nepristrasnost, niti da koristi javnu funkciju zarad sticanja bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice.
Shodno članu 2. ovog zakona, “javni funkcioner” je svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organu javne vlasti, dok je „organ javne vlasti“ organ jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, ustanova, javno preduzeće i drugo pravno lice čiji je osnivač ili član jedinica lokalne samouprave ili gradska opština.
Prema Zakonu o sprečavanju korupcije, sukob interesa je situacija u kojoj javni funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na obavljanje javne funkcije. Privatni interes je bilo kakva korist ili pogodnost za javnog funkcionera ili povezano lice.
Članom 42. istog zakona propisano je da je javni funkcioner dužan da tokom vršenja javne funkcije, bez odlaganja, a najkasnije u roku od pet dana, pismeno obavesti neposredno pretpostavljenog i Agenciju o sumnji u postojanje sukoba interesa ili o sukobu interesa koji on ili sa njim povezano lice ima. Javni funkcioner je dužan da prekine postupanje u predmetu u kojem postoji sumnja u sukob interesa, izuzev ako postoji opasnost od odlaganja. Agencija daje mišljenje o tome da li postoji sukob interesa u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja javnog funkcionera. Agencija može da pozove javnog funkcionera i traži da dostavi potrebne podatke, u cilju pribavljanja informacija o postojanju sukoba interesa. Ako Agencija utvrdi da postoji sukob interesa, o tome obaveštava funkcionera i organ u kome on vrši javnu funkciju i predlaže mere za otklanjanje sukoba interesa. Ove odredbe ne isključuju primenu odredbi o izuzeću propisanih drugim zakonima.
Imajući u vidu da je, u konkretnom slučaju, odbornica supruga direktora ustanove čiji izveštaj o radu usvaja skupština opštine tj. ona učestvuje u potpupku odlučivanja, a shodno gore navedenim odredbama o postojanju sukoba interesa kod javnih funkcionera, Stručna služba SKGO smatra da u konkretnom slučaju postoji sukob ineteresa i da konkretna odbornica treba da se izuzme iz postupka odlučivanja tj. glasanja. Svakako, predlažemo da se za mišljenje obratite Agenciji za sprečevanje korupcije.
U pogledu odgovora na drugo pitanje, ukazujemo na odredbe člana 78. Zakona o lokalnoj samoupravi, kojima je propisano da organi Republike i teritorijalne autonomije vrše nadzor nad zakonitošću rada i akata organa jedinice lokalne samouprave, u skladu s Ustavom i zakonom. Nadležan organ jedinice lokalne samouprave je dužan da organu Republike, odnosno autonomne pokrajine, koji vrši nadzor nad zakonitošću rada i akata jedinice lokalne samouprave, blagovremeno dostavi tražene podatke, spise i isprave. Za dostavljanje traženih podataka, spisa i isprava odgovoran je predsednik opštine, odnosno sekretar skupštine opštine ako se nadzor vrši nad radom i aktima skupštine opštine.
Članom 82. ovog zakona propisano je da nadležno ministarstvo pokreće postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti statuta, propisa ili drugog opšteg akta jedinice lokalne samouprave pred Ustavnim sudom, ako smatra da taj akt nije u saglasnosti s Ustavom, zakonom ili drugim republičkim propisom. Nadležni organ teritorijalne autonomije pokreće postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti statuta, propisa ili drugog opšteg akta jedinice lokalne samouprave, ako smatra da akt nije u saglasnosti sa pokrajinskim propisom.
Ako se pojedinačnim aktom ili radnjom organa jedinice lokalne samouprave onemogućava vršenje nadležnosti jedinice lokalne samouprave, organ koji je određen statutom jedinice lokalne samouprave ima pravo žalbe Ustavnom sudu (član 96.).
Članom 11. Zakona o javnim službama (“Sl. glasnik RS”, br. 42/91, 71/94, 79/2005 - dr. zakon, 81/2005 - ispr. dr. zakona, 83/2005 - ispr. dr. zakona i 83/2014 - dr. zakon) propisano je da se nad obavljanjem delatnosti, odnosno poslova u oblasti: obrazovanja, nauke, kulture, fizičke kulture, učeničkog i studentskog standarda, zdravstvene zaštite, socijalne zaštite, društvene brige o deci, socijalnog osiguranja, zdravstvene zaštite životinja vrši upravni i stručni nadzor, u skladu sa zakonom, dok je članom 24. istog zakona utvrđeno nadzor nad zakonitošću rada ustanove vrši nadležni organ uprave. Kad organ nadležan za vršenje nadzora nad zakonitošću rada ustanove utvrdi da ustanova ne ispunjava zakonom propisane uslove za rad ili ne ostvaruje zakonom utvrđene ciljeve i zadatke, odrediće joj rok za ispunjenje tih uslova i o tome obavestiti osnivača. Ukoliko ustanova ne ispuni propisane uslove u određenom roku, nadležni organ može ds da donese rešenje o zabrani ustanove. Organ koji je doneo rešenje o zabrani rada ustanove, obavestiće o tome osnivača ustanove (član 25.).
Da li se podnosiocu zahteva može otuđiti ili dati u zakup, neposrednom pogodbom, radi ispravke granica susednih parcela, u smislu odredbi člana 100. stav 1. tačka 2. Zakona o planiranju i izgradnji, građevinsko zemljište – kat. parcela br. ……, označeno kao javno građevinsko zemljište u javnoj svojini opštine, površine 36 m², na kome je podnosilac zahteva izgradio pomoćni objekat od čvrstog materijala (garažu), koji nije upisan u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, a izdato mu je odobrenje za gradnju garaže na susednoj kat. parceli, površine 388 m², čiji je on vlasnik i na kojoj parceli je izgradio drugi objekat (porodičnu stambenu zgradu) koji je upisan u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima i ima odobrenje za gradnju, a nema upotrebnu dozvolu? Ukoliko ima mesta primeni člana 100. stav 1. tačka 2. ZPI, postavlja se pitanje: 2) Da li u konkretnom slučaju treba doneti odluku o otuđenju ili odluku o davanju u zakup predmetnog građevinskog zemljišta u javnoj svojini opštine, odnosno da li odluka zavisi samo od volje podnosioca zahteva – imaoca prava privatne svojine, samo od volje imaoca prava javne svojine ili od njihove saglasne volje? Ukoliko nadležni organ donese odluku o davanju u zakup predmetnog zemljišta, nameću se sledeća pitanja: a) Na koji period se zaključuje ugovor o zakupu? b) Da li zakupac može da postane vlasnik parcele u javnoj svojini, odnosno da li se pravo zakupa može pretvoriti u pravo svojine i kada? v) Da li nakon sticanja prava svojine na parceli u javnoj svojini, sticalac ima obavezu da podnese nadležnoj službi za katastar nepokretnosti zahtev za ispravku granica susednih parcela? g) Ko podnosi i kada se podnosi zahtev nadležnom pravobraniocu za davanje saglasnosti za ispravku granica susednih parcela (pre ili posle izrade elaborata geodetskih radova)?
Na osnovu iznetih informacija, mišljenja smo da bi trebalo ispitati mogućnost primene odredbi člana 70. Zakona o planiranju i izgradnji, imajući u vidu da je na predmetnoj parceli u svojini JLS izgrađen bespravni objekat. Da bi se pokrenuo postupak određivanja/utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta, potrebno je proveriti da li je za predmetni pomoćni objekat koji je izgrađen bez odobrenja za izgradnju podnet zahtev za ozakonjenje, odnosno proveriti kada je predmetni objekat izgrađen (pre ili nakon 2015. godine). Ukoliko je objekat izgrađen pre 2015. godine i ukoliko za isti postoji zahtev za ozakonjenje, nadležni organ za ozakonjenje može prekinuti postupak ozakonjenja i odrediti zemljište za redovnu upotrebu objekta (zemljište pod objektom). Podnosilac zahteva se može obratiti i sa zahtevom za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta, kada će najpre služba za poslove urbanizma izdati mišljenje o tome da li predmetna parcela prestavlja građevinsku parcelu, ili je potrebno izraditi projekat preparcelacije. Projekat parcelacije izrađuje podnosilac zahteva o svom trošku. U svakom slučaju, u postupku utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta će se utvrditi zemljište koje je moguće otuđiti neposrednom pogodbom vlasniku bespravno izgrađenog objekta. Rešenje o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta biće dostavljeno opštinskom pravobraniocu.
Ukoliko je objekat izgrađen nakon 2015. godine, ne postoje zakonski uslovi za ozakonjenje istog, pa se postavlja pitanje svrsishodnosti postupka otuđenja zemljišta iz javne svojine.
Da li službenik zaposlen u gradskoj upravi može biti upućen na rad u javno komunalno preduzeće u smislu člana 174. Zakon o radu?
Članom 174. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je da zaposleni može biti privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca na odgovarajući posao ako je privremeno prestala potreba za njegovim radom, dat u zakup poslovni prostor ili zaključen ugovor o poslovnoj saradnji, dok traju razlozi za njegovo upućivanje, a najduže godinu dana. Zaposleni može, uz svoju saglasnost, u slučajevima iz stava 1. ovog člana i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom ili ugovorom o radu, da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca i duže od godinu dana, dok traju razlozi za njegovo upućivanje. Zaposleni može da bude privremeno upućen u smislu stava 1. ovog člana u drugo mesto rada ako su ispunjeni uslovi iz člana 173. stav 1. tačka 2) ovog zakona. Zaposleni sa poslodavcem kod koga je upućen na rad zaključuje ugovor o radu na određeno vreme. Po isteku roka na koji je upućen na rad kod drugog poslodavca zaposleni ima pravo da se vrati na rad kod poslodavca koji ga je uputio.
Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 92/2023) se u članu 6. između ostalog kaže da se na prava i dužnosti funkcionera i službenika koji nisu uređeni ovim ili posebnim zakonom ili drugim propisom, primenjuju opšti propisi o radu i poseban kolektivni ugovor za jedinice lokalne samouprave, kao i kolektivni ugovor kod poslodavca.
Dakle, da bi se službenik iz organa jedinice lokalne samouprave bio upućen na rad kod drugog poslodavca potrebno je da se pre upućivanja rukovodioci sporazumeju o tome – načelnik uprave, kao rukovodilac organa uprave, i direktor javnog preduzeća, tj. da sačine pismeni sporazum o upućivanju zaposlenog sa navođenjem razloga za upućivanje.
Da li službenik pisarnice moze da primi nepoypune predmete, npr prijavu za ugostiteljski objekat koju predaje neovlasceno lice
Upustvo o kancelarijskom poslovanju organa držane uprave („Sl. glasnik RS“ br. 20/2022) propisuje u delu „Neposredan prijem dokumentarnog materijala“ da ukoliko podnesak prilikom neposredne predaje sadrži formalni nedostatak (nije navedena identifikaciona oznaka stranke, njena adresa i slično), pisar ukazuje stranci na te nedostatke i poučava je kako da ih otkloni. Ako stranka i pored upozorenja zahteva da preda podnesak, pisar u Pisarnici označava da je u pitanju NN lice (ako nije identifikovao stranku) ili sastavlja drugu belešku koja će biti vidljiva u predmetu i kreira Obaveštenje o neurednom podnesku i način kako da se uredi, kao i rok koji ne može biti kraći od osam dana, koje neposredno uručuje stranci.
Nakon upisa obaveznih podataka, u Pisarnici se formira predmet kojem se dodeljuje status „Formiran predmet”.
Službenik nije potpisao radne ciljeve za 2025. godinu i izveštaj o ocenjivanju za 2024. godinu u kome mu je utvrđena ocena "ističe se". Da li treba raditi rešenje o ocenjivanju? Šta znači kad službenik ne potpiše radne ciljeve, da li može biti ocenjen za tu godinu?
Na osnovu čl. 8. Uredbe o ocenjivanju službenika („Sl.glasnik RS“, br.2/2019) radne ciljeve utvrđuje ocenjivač posle razgovora s službenikom, pre početka svakog perioda za ocenjivanje, a najkasnije 15 dana posle početka perioda za ocenjivanje.
Postavljeni radni ciljevi unose se, prema redosledu njihovog značaja, u poseban akt koji potpisuju ocenjivač i službenik, čime službenik potvrđuje da je upoznat sa godišnjim ciljevima. Primerak akta sa utvrđenim radnim ciljevima ocenjivač dostavlja unutrašnjoj jedinici u organu, službi i organizaciji koja je zadužena za upravljanje ljudskim resursima da bi ga priložila u personalni dosije službenika, dok po jedan primerak akta zadržavaju ocenjivač i službenik.
U članu 24. iste Uredbe se kaže da pošto istekne period za ocenjivanje, ocenjivač priprema izveštaj o ocenjivanju službenika. Izuzetno, izveštaj o ocenjivanju priprema se prevremeno, u roku od 10 dana po isteku kvartala, ako ocenjivač u jednom kvartalu vrednuje službenika za rezultate postignute u izvršavanju poslova radnog mesta i postavljenih ciljeva najnižom ocenom. Izveštaj o ocenjivanju sadrži predlog ocene službeniku i podatke značajne za predlaganje ocene, koji se odnose na primere stvarnog radnog ponašanja, odnosno ostvarenih rezultata. Izveštaj o ocenjivanju u smislu stava 1. ovog člana (Obrazac 1.) i Izveštaj o prevremenom ocenjivanju u smislu stava 2. ovog člana (Obrazac 3.) odštampan je uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Na osnovu čl. 30. iste Uredbe službenik unosi u izveštaj o ocenjivanju svoje komentare na izveštaj i ako se ne slaže s predloženom ocenom ili komentarima ocenjivača, razloge svog neslaganja. Službenik upisuje ispod svog komentara datum kad je dao komentar i potpisuje se, posle čega ocenjivač potpisuje izveštaj o ocenjivanju.
Na osnovu čl. 31. iste Uredbe ocenjivač dostavlja bez odlaganja potpisan izveštaj o ocenjivanju kontroloru. U roku od deset dana od dana kada je primio izveštaj o ocenjivanju kontrolor proverava izveštaj, rešava moguće nesuglasice između ocenjivača i službenika i upisuje u izveštaj svoje komentare na predloženu ocenu i izveštaj.
Članom 35. iste Uredbe uređen je postupak donošenja rešenja. Rukovodilac organa, pošto od jedinice za upravljanje ljudskim resursima primi pravilno pripremljen izveštaj o ocenjivanju, donosi rešenje kojim službeniku određuje ocenu. Predlog rešenja kojim se službeniku određuje ocena priprema jedinica za upravljanje ljudskim resursima.
Rešenje o ocenjivanju se svakako donosi, bez obzira da li je službenik potpisao listu radnih ciljeva ili ne. U tim izuzetnim slučajevima, kada nije postignuta saglasnost u pogledu radnih ciljeva, ocenjivač će ih utvrditi jednostrano. Službeniku svakako ostaje opcija da izjavi žalbu nadležnoj žalbenoj komisiji na rešenje kojim mu je određena ocena u roku od osam dana od dana kada je primio rešenje, u kojoj će između ostalog kao argument navesti i razloge zbog kojih se nije saglasio sa listom radnih ciljeva.
Da li poslodavac pri isplati solidarne pomoći zbog bolovanja zaposlenog duže u periodu dužem od 30 dana ima pravo da isplati manji iznos od traženog iako su uz zahtev uredno priloženi računi troškova lečenja?
Član 51. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave kaže:
„Zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć za slučaj:
1) duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice ili teže povrede zaposlenog ili obavljanja specijalističkih lekarskih pregleda u okviru lečenja duže i teže bolesti zaposlenog koji se ne finansiraju iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ili za koje bi zaposleni na osnovu zakazanog termina pregleda čekao duže od godinu dana,
2) nabavke medicinsko tehničkih pomagala zaposlenog ili člana njegove uže porodice,
3) zdravstvene rehabilitacije zaposlenog,
4) nastanka teže invalidnosti zaposlenog,
5) nabavke lekova za zaposlenog ili člana uže porodice,
6) pomoć porodici za slučaj smrti zaposlenog i zaposlenom za slučaj smrti člana uže porodice,
7) mesečnu stipendiju tokom redovnog školovanja za decu zaposlenog čija je smrt nastupila kao posledica povrede na radu ili profesionalnog oboljenja - do visine mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, a ukoliko deca borave u predškolskoj ustanovi poslodavac je dužan da nadoknadi troškove boravka u predškolskoj ustanovi.
8) pomoć zbog uništenja ili oštećenja imovine, elementarnih i drugih vanrednih događaja - do visine neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana,
9) rođenja deteta zaposlenog - u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike,
10) pomoć zaposlenoj za vantelesnu oplodnju - najviše do tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, a na osnovu uredne dokumentacije,
11) drugu solidarnu pomoć za poboljšanje materijalnog i socijalnog položaja zaposlenog u skladu sa merilima propisanim opštim aktom poslodavca i raspoloživim finansijskim sredstvima.
Članovima uže porodice u smislu ovog člana, smatraju se bračni ili vanbračni partner, deca, roditelji, usvojilac, usvojenik, štićenik i staratelj zaposlenog.
U slučaju da je više članova uže porodice zaposleno kod poslodavca, pravo na solidarnu pomoć za člana uže porodice iz stava 1. tač. 1), 2), 5), 8) i 9) ostvaruje jedan zaposleni.
Duža ili teža bolest odnosno teža povreda u smislu stava 1. tačka 1) ovog člana postoji ako je zaposleni odsutan sa rada najmanje 30 dana neprekidno zbog sprečenosti za rad usled bolesti, odnosno povrede.
Pravo iz stava 1. tač. 1), 2) i 5) ovog člana zaposleni ne ostvaruje za članove uže porodice koji su pravo na pomoć ostvarili kod poslodavca kod koga rade, koji obavljaju samostalnu delatnost ili primaju penziju koja je veća od visine prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike u trenutku podnošenja zahteva.
Solidarna pomoć u toku godine, u slučajevima utvrđenim u stavu 1. tač. 1)-5) ovog člana priznaje se na osnovu uredne dokumentacije, u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu organa jedinice lokalne samouprave, a najviše do visine tri prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.
Solidarna pomoć u slučaju utvrđenom u stavu 1. tačka 6) ovog člana priznaje se porodici i ostvaruje se, po zahtevu člana porodice koji se podnosi u roku od 90 dana od dana kada je nastupio osnov za isplatu solidarne pomoći, najviše do visine dve prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.
Porodicu u smislu stava 7. ovog člana čine bračni i vanbračni partner, deca, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj.
Zaposleni može da ostvari pravo na solidarnu pomoć, ukoliko pravo na medicinsko tehnička pomagala, aparate za rehabilitaciju, lekove i dr. nije ostvareno u skladu sa drugim propisima iz oblasti obaveznog socijalnog osiguranja, boračko-invalidske zaštite i drugim propisima.“
Dakle, solidarna pomoć za slučaj duže i teže bolesti može se isplatiti na osnovu uredne dokumentacije, u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu organa jedinice lokalne samouprave, a najviše do visine tri prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike. S obzirom da je u navedenom kolektivnom ugovoru dat maksimalni iznos koji se može isplatiti, potrebno je da poslodavac pojedinačnim kolektivnim ugovorom ili drugim aktom uredi uslove i kriterijume za dodelu solidarne pomoći, kao i visinu solidarnu pomoći u konkretnim slučajevima.
U svakom slučaju, iznos solidarne pomoći ne obavezuje poslodavca da taj iznos i isplati, već će se poslodavac voditi raspoloživim sredstvima u budžetu ukoliko nije posebno uredio visinu solidarne pomoći u konkretnim slučajevima.
Obraćamo Vam se molbom za pojašnjenje koje se odnosi na to da li zaposlenom u obračun zarade ulazi i minuli rad koji je zaposleni ostvario u prethodnom periodu kada je bio zaposlen u organu lokalne samouprave (konkretno u predškolskoj ustanovi i opštini), a pre zaposlenja u pravosudnom organu – Javno tužilaštvo?
Članom 34. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020 i 44/2023) predviđeno je da zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji. Zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija ostvaruju pravo na minuli rad iz stava 1. ovog člana i za godine rada provedene u radnom odnosu u ustanovama zdravstvene, odnosno socijalne zaštite. Pravo na minuli rad ostvaruje se i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene. Zaposleni ostvaruje pravo na minuli rad i za godine rada provedene u organima ranijih saveznih država čiji je pravni sledbenik Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje. Pravo na minuli rad u skladu sa ovim članom, ostvaruju zaposleni počev od 22. marta 2019. godine.
Dakle, državnom službeniku u javnom tužilaštvu u ovom konkretnom slučaju će za minuli rad biti priznate godine rada provedene u radnom odnosu u jedinici lokalne samouprave, ali ne i godine rada provedene u predškolskoj ustanovi jer nisu priznate Posebnim kolektivnim ugovorom za državne organe s obzirom da se radi o ustanovi.
Članom 61.stav 7. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada ovlašćena je JLS da donese akt o minimalnoj visini iznosa naknade koju plaćaju vlasnici posebnih delova u slučaju prinudno postavljenog profesionalnog upravnika. Može li JLS da donese akt bez jahsnih kriterijuma (paušalno) i utvrdi koeficijent koji obesmišljuje glavnu promenljivu u formuli (prosečan iznos zarada u JLS). Promenjen je koeficijent od 8 na 12,5. Цу= (Цз x Кјлс x Кпд) /1000, Цу-neto naknada prinudnom upravniku Цз- prosečna neto zarada u oppštini Dimitrovgrad za prethodnu godinu. Кјлс-koeficijent jedinice lokalne samouprave. Кпд-koeficijent garaže
Radi ostvarivanja javnog interesa, jedinica lokalne samouprave donosi akt o visini iznosa naknade koju plaćaju vlasnici posebnih delova u slučaju prinudno postavljenog profesionalnog upravnika, u skladu sa članom 61. stav 7. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.
Odluku o visini iznosa naknade, JLS donosi na osnovu Zakona. Ministarstvo građevinarstva saobraćaja i infrastrukture donelo je 2017. godine Mišljenje o primeni pojedinih odredbi Zakona o stanovanju i održavanju zgrada u kome je pojasnilo na koji način bi jedinice lokalne samouprave trebalo da utvrđuju iznos naknade za prinudnu upravu. U tom uputstvu navedena je formula kao i sugestija da koeficijent koji JLS utvrđuje ne bi trebalo da bude manji od 8. Dakle, na neki način, resorno Ministarstvo je utvrdilo minimalni iznos naknade za profesionalno upravljanje, dok je samim jedinicama lokalne samouprave prepušteno da same utvrde koliki će koeficijent biti. Konkretno, u slučaju opštine Dimitrovgrad, lokalna samouprava je odlučila da utvrdi vrednost koeficijenta 12,5, što znači da će iznos naknade koju plaćaju vlasnici posebnih delova u slučaju prinudne uprave biti približno oko 550 RSD za zgrade sa manje stanova, odnosno približno 650 RSD za zgrade sa do 30 stanova.
Treba imati u vidu da ovo nije cena koju plaćaju vlasnici posebnih delova u stambenim zajednicama koje se odluče za profesionalnog upravnika, već da je prinudna uprava po prirodi ograničenog karaktera i traje do trenutka kada skupština stambene zajednice izabere upravnika iz svojih redova ili poveri profesionalnom upravniku ove poslove u redovnom postupku.
Da li osiguranik žena ostvaruje pravo na starosnu penziju u smislu člana 19a stav 1. tačka 11) Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koja dana 10.05.2025. godine navršava 63 godine i 10 meseci života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako zahtev za prestanak radnog odnosa ne podnese poslodavcu najmanje 15 dana pre navedenog dana, već isti podnese krajem godine (oktobra, novembra) kada će već navršiti 64 godine i nekoliko meseci života 2. Koji dan treba navesti kao dan prestanka radnog odnosa u zahtevu upućen poslodavcu, ako uslov za starosnu penziju osiguranik žena navršava na neradni dan (vikend, praznik)
Što se tiče prvog pitanja, osiguranik žena koja navrši najmanje 15 godina staža osiguranja, stiče pravo na starosnu penziju u 2025. godini kada navrši 63 godine i deset meseci života (član 19a. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju). S obzirom da se uslov za godine života iz navedenog člana zakona vezuje za kalendarsku godinu, najkasniji datum za podnošenje zahteva je 31.12.2025. godine, kao poslednji radni dan u godini.
Što se drugog pitanja tiče, u zahtevu za prestanak radnog odnosa usled odlaska u starosnu penziju treba se navesti dan sticanja prava na starosnu penziju, bez obzira što je to neradan dan.