Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Postovani, okrobra meseca prvi put sam zasnovala radni odnos na 3 meseca, posle toga, januara dobila sam ugovor na neodredjeno vreme. Imam nedoumice oko polaganja drzavnog strucnog ispita, jer imam samo 3 meseca radnog iskustva bez pripravnickog staza, da li mozete da mi objasnite u kom roku sam duzna da polozim drzavni strucni ispit?
Što se tiče trajanja pripravničkog staža, članom 127. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 i 92/2023) predviđeno je da pripravnički staž za pripravnike sa visokim obrazovanjem stečenim na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, traje jednu godinu.
Pripravnički staž za pripravnika sa visokim obrazovanjem stečenim na osnovnim akademskim studijama u obimu od 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine, traje devet meseci.
Pripravnički staž za pripravnike sa stečenim srednjim obrazovanjem u četvorogodišnjem trajanju, traje šest meseci.
Pripravniku koji iz opravdanih razloga odsustvuje s rada duže od jednog meseca produžava se pripravnički staž onoliko koliko je trajalo odsustvo. Za vreme trajanja pripravničkog staža pripravnik ostvaruje prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa u skladu sa zakonom.
Po pitanju obaveze polaganja državnog stručnog ispita, članom 129. istog zakona je predviđeno da je pripravnik dužan da položi državni stručni ispit do okončanja pripravničkog staža. Pripravniku koji ne položi državni stručni ispit, prestaje radni odnos. Kada položi državni stručni ispit, pripravnik u radnom odnosu na određeno vreme može da nastavi rad na neodređeno vreme ako postoji odgovarajuće radno mesto na koje može da bude raspoređen i ako se raspoređivanje uklapa u doneti kadrovski plan. Posle okončanja pripravničkog staža, službenik iz člana 126. stav 4. ovog zakona, ima pravo da se vrati na radno mesto na koje je bio raspoređen pre obavljanja pripravničkog staža.
Dakle, ukoliko je u ovom konkretnom slučaju utvrđen pripravnički staž, obaveza polaganja državnog stručnog ispita je do okončanja pripravničkog staža.
Zbog zavođenja predmeta u e pisarnici, nema svih klasifikacionih oznaka postupaka. Šta znače oznake u klasifikasiji 016 012 i kako su određene? Kako Opštinska uprava da dopuni klasifikacione oznake postupaka koje su potrebne u radu u e pisarnici?
Uredbom o klasifikaciji dokumentarnog materijala sa rokovima čuvanja („Sl. glasnik RS“, br. 14/23) utvrđuje se klasifikacija po materiji dokumentarnog materijala koji nastaje u radu organa državne uprave, službe Narodne skupštine, predsednika Republike i Vlade, svih imalaca javnih ovlašćenja kada vrše poverene poslove državne uprave, kao i organa autonomnih pokrajina, opština, gradova i grada Beograda u poverenom delokrugu. Ovom uredbom se utvrđuju i minimalni rokovi čuvanja u okviru podgrupa.
Osnovna razlika u odnosu na prethodni podzakonski akt je u tome što se predmeti grupišu prema osnovnim poslovima. Svi poslovi opštinske uprave su u smislu klasifikacije dokumentarnog materijala određeni ovim podzakonskim aktom.
Oznaka 012 se odnosi na podzakonske akte (uredbe, odluke, uputstva i sl.).
Oznaka 016 se odnosi na javnu upravu i javne službe.
Da li građani imaju pravo da zahtevaju otpis duga za ptrethodni mesec za vodu prema Javnom komunalnom preduzeću u iznosu od skoro 50 hiljada dinara, ukoliko se ne radi o stvarnoj potrošnji, već je došlo do pucanja cevi u dvorištu vlasnika?
Da li se za obračun godina za jubilarnu nagradu uzimaju u obzir i ugovori o privremenim i povremenim poslovima i ugovori o delu potisani sa opštinom?
U skladu sa članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS („Sl. glasnik RS“, br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) pravo na jubilarnu nagradu ostvaruju zaposleni u JLS za navršenih 10, 20 30, 35 ili 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvario pravo iz radnog odnosa.
S obzirom da se za jubilarnu nagradu računaju samo godine provedene u radnom odnosu, a imajući u vidu da je odredbama Zakona o radu angažovanje po ugovoru o obavljanju privremenih i povremenih poslova i ugovoru o delu definisano kao rad van radnog odnosa, godine angažovanja po osnovu ovog ugovora se ne računaju u jubilarnu nagradu.
Tumacenje Člana 22 Zakona o lokalnim izborima u vezi imenovanja zamenik sekretara opštinske izborne komisije, da li može da bude imenovan za zamenik sekretara op[tinske izborne komisije lice koji je diplomirani pravnik, a koji nije zaposlen u opštinskoj upravi u svojstvu sekretara, zamenika sekretara skupštine, načelnik ili, zamenik načelnika opštinke uprave, ili lice iz reda zaposlenih u opštinskoj upravi.
Članom 22. stav 3. Zakona o lokalnim izborima („Službeni glasnik RS“, br. 14/22 i 35/24) propisano je da „za sekretara i zamenika sekretara izborne komisije mogu da budu imenovani sekretar skupštine, zamenik sekretara skupštine, načelnik opštinske, odnosno gradske uprave, zamenik načelnika opštinske, odnosno gradske uprave ili lice iz reda zaposlenih u opštinskoj, odnosno gradskoj upravi koje ima visoko obrazovanje u oblasti pravnih nauka.
Navedeno znači da za zamenika sekretara opštinske/gradske izborne komisije mogu da budu imenovani:
- sekretar skupštine opštine/grada ili
- zamenik sekretara skupštine opštine/grada ili
- načelnik opštinske/gradske uprave ili
- zamenik načelnika opštinske/gradske uprave ili
- lice zaposleno u opštinskoj/gradskoj upravi sa visokim obrazovanjem u oblasti pravnih nauka (diplomirani pravnik).
Iz navedenog proističe da za zamenika sekretara opštinske/gradske izborne komisije može da bude imenovan samo neko iz reda navedenih lokalnih funkcionera ili neko od diplomiranih pravnika koji su zaposleni u opštinskoj/gradskoj upravi konkretne opštine/grada
Da li postoje zakonska ograničenja da zaposleni u JLS (Opštinska uprava) na poslovima komunalnog inspektora bude dodatno radno angažovan uz saglasnost poslodavca na poslovima predavača u auto školi?
Shodno članu 40. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 i 92/2023) službenik je dužan da o svom dodatnom radu obavesti poslodavca. Službenik može, uz pismenu saglasnost poslodavca, van radnog vremena da radi za drugog poslodavca ako dodatni rad nije zabranjen posebnim zakonom ili drugim propisom, ako ne stvara mogućnost sukoba interesa ili ne utiče na nepristrasnost rada službenika. Poslodavac vodi evidenciju o dodatnom radu i saglasnostima iz stava 2. ovog člana.
Dalje se u članu 41. istog zakona kaže da saglasnost za dodatni rad službenika daje poslodavac. Saglasnost poslodavca nije potrebna za dodatni naučnoistraživački rad, objavljivanje autorskih dela i rad u kulturno-umetničkim, humanitarnim, sportskim i sličnim udruženjima, ali je službenik dužan da o dodatnom radu obavesti rukovodioca, odnosno organ nadležan za postavljenje narednog dana od dana početka obavljanja dodatnog rada. Poslodavac o davanju pisane saglasnosti iz stava 1. ovog člana odlučuje u roku od tri dana od dana dostavljanja zahteva službenika za dobijanje saglasnosti. Poslodavac može zabraniti rad iz stava 2. ovog člana ako se njime onemogućava ili otežava rad službenika, šteti ugledu poslodavca, odnosno stvara mogućnost sukoba interesa ili utiče na nepristrasnost rada službenika. O davanju saglasnosti za dodatni rad službenika na položaju i zabrani dodatnog rada odlučuje organ nadležan za njegovo postavljenje u roku od 10 dana od dana dostavljanja zahteva službenika.
S obzirom da u ovom konkretnom slučaju angažovanje komunalnog inspektora kao predavača u auto školi ne stvara mogućnost sukoba interesa ili da utiče na nepristrasan rad službenika, smatramo da ne postoje ograničenja da se odobri ovaj dodatni rad službenika.
Da li lice koje je bilo zapošljeno u školi na neodređeno vreme a koje je postavljeno za Službenika na položaju(Načelnika gradske uprave) u jedinici lokalne samouprave, a na osnovu Zakona o zaposlenima u AP i JLS, ima pravo na mirovanje radnog odnosa kod prethodnog poslodavca, tj.škole ili to pravo pripada samo funkcionerima?
U smislu Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 i 92/2023) funkcioner je izabrano, imenovano, odnosno postavljeno lice (osim službenika na položaju) u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, odnosno u organima gradske opštine, kao i u službama i organizacijama koje oni osnivaju prema posebnom propisu. Službenik je zaposleno lice koje profesionalno obavlja stručne poslove iz nadležnosti autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave ili sa njima povezanih opštih pravnih poslova, informatičkih, materijalno-finansijskih, računovodstvenih i administrativnih poslova. Službenik je zaposleno lice na izvršilačkom radnom mestu kao i na radnom mestu službenika na položaju.
Članom 12. stav 1. istog zakona predviđeno je da danom izbora, imenovanja, odnosno postavljenja, funkcioneru miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada kod poslodavca kod koga je bio u radnom odnosu do izbora, imenovanja, odnosno postavljenja na funkciju.
Kako službenik na položaju – načelnik uprave - ne ulazi u krug funkcionera, tako nema pravo na mirovanje radnog odnosa kod poslodavca kod koga je bio u radnom odnosu do postavljenja na položaj.
Da li je za preuzimanje zaposlenog iz Grada u Gradsku opštinu potrebna saglasnost Komisije Vlade?
Da, za svako novo zapošljavanje kod korisnika javnih sredstava je potrebna saglasnost komisije, shodno članu 27k Zakona o budžetskom sistemu („Sl. glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022, 118/2021 - dr. zakon, 92/2023 i 94/2024). Na primenu ovog pravila nije od značaja što se radi o preuzimanju, s obzirom da za organ u koji se preuzima se to smatra novim zapošljavanjem.
Član opštinskog veća na stalnom radu podneo je zahtev Odboru za administrativno mandatna pitanja za korišćenje godišnjeg odmora za 2024. godinu u trajanju od 17 radnih dana. Proverom kroz kadrovsku evidenciu utvrđeno je da je odbor napravio propust i da nije doneo rešenje u 2024. godini kojim se članu veća utvrđuje pravo na korišćenje godišnjeg odmora za 2024. godinu. Da li odbor može da u 2025. godini ispravi učinjeni propust i donese rešenje kojim će se utvrditi pravo na korišćenje godišnjeg odmora za 2024. godinu, imajući u vidu odredbe Zakona o radu kojima je propisano da se rešenje o korićenju odmora donosi u kalendarskoj godini u kojoj se ostvaruje navedeno pravo? Ukoliko može da se isto donese, da li se utvrđuje u celosti od 27 radnih dana?
Članom 70. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je da zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa ovim zakonom. Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca. Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade. Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim zakonom.
Članom 73. istog zakona se dalje kaže da se godišnji odmor koristi jednokratno ili u dva ili više delova, u skladu sa ovim zakonom. Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine. Zaposleni ima pravo da godišnji odmor koristi u dva dela, osim ako se sa poslodavcem sporazume da godišnji odmor koristi u više delova. Zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta - ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.
S obzirom da se u ovom konkretnom slučaju radi o propustu poslodavca da donese rešenje o godišnjem odmoru zaposlenog, Stručna služba SKGO smatra da bi bilo ispravno postupiti u cilju ostvarivanja prava zaposlenog na godišnji odmor i naknadno doneti rešenje o godišnjem odmoru za 2024. godinu. Svakako, preporučujemo da se po ovom pitanju obratite Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u čijoj je nadležnosti davanje mišljenja na primenu propisa o radu.
Neophodno je tumačenje člana 133e. stav 2. : Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena „ističe se” može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena „ističe se”. Da li ovaj stav omogućava načelniku da kada je službeniku dva puta uzastopno određena ocena „ističe se” i napreduje u neposredno više zvanje, pa u trećoj godini ponovo bude određena ocena "ističe se", može da bude premešten na neposredno više radno mesto i više zvanje?
Članom 133e. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave predviđeno je da rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana.
Dakle, stavom 2. navedenog člana Zakona o zaposlenima u AP i JLS data je mogućnost da nakon napredovanja službenika na neposredno više izvršilačko radno mesto, rukovodilac ga ponovo premesti na neposredno više radno mesto (radno mesto u neposredno višem zvanju od onoga na kome službenik radi) ako mu je opet određena ocena "ističe se". Na primer, službenik koji je radio na radnom mestu u zvanju mlađi savetnik napreduje na radno mesto u zvanju savetnik (kao posledica dva puta uzastopno određene ocene "ističe se") i nakon toga opet bude ocenjen ocenom “ističe se”, tada ga rukovodilac može premestiti na radno mesto u zvanju samostalni savetnik iako ne ispunjava uslove u pogledu radnog iskustva u struci.
Poštovani molimo Vas da nam date mišljenje po sledećem: Opštinskoj upravi je dostavljen zahtev za ispravku podataka u MKR za ime i prezime oca koji nije upisan u MKR.Nakon toga zahtev je preinačen u dopunu podataka za ime i prezime oca u MKR. Doneto je rešenje kojim se odbija zahtev kao neosnovan. Po istom je uložena žalba nadležnom ministarstvu koje je potvrdilo rešenje prvostepenog organa i odbilo žalbu. Na isto nije dozvoljena žalba već tužba Upravnom sudu. Podnosilac Zahteva ponovo je Opštinskoj upravi dostavio zahtev za ispravku podataka u MKR za ime i prezime oca. Naše mišljenje je da zahtev treba odbaciti jer je po istom odnosno po zahtevu o dopuni podataka koje se odnose na iste činjenice već postupano i postoji mogućnost da se pokrene upravni spor. Molimo Vas da nam odgovorite da li se po istom slažete i da li možemo da se pozovemo na čl.ZUP-a 92. stav 1 tačka 5.
Zakon o opštem upravnom postupku u čl. 92. st. 5. predviđa mogućnost da organ rešenjem odbacuje zahtev kojim je pokrenut postupak ukoliko se u istoj upravno stvari već vodi upravni ili sudski postupak ili je o njoj pravnosnažno odlučeno rešenjem kojim je stranci priznato pravo ili naložena neka obaveza.
Ukoliko je reč o identičnom zahtevu stranke o kojoj je drugostepeni organ doneo rešenje kojim je potvrdio prvostepenu odluku, a istekao je rok za podnošenja tužbe, zahtev koji se tiče istog pravnog pitanja i koji je zasnovan na istim činjenicima može se odbaciti.
Ukoliko rok za podnošenja sudskog postupka nije istekao, predlog je da se stranka pouči o mogućnosti pokretanja ove vrste postupka.
Da li podnošenjem ostavke zamenika načelnika Opštinske uprave, može da se postavi vd zamenik načelnika u skladu sa članom 56. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajnama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon).
Članom 56. stav 2. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 i 92/2023) predviđeno je da ukoliko nije postavljen načelnik uprave, kao ni njegov zamenik, do postavljenja načelnika uprave, Veće može postaviti vršioca dužnosti – službenika u radnom odnosu na neodređeno vreme koji ispunjava utvrđene uslove za radno mesto službenika na položaju, koji će obavljati poslove načelnika uprave, najduže na tri meseca, bez sprovođenja javnog konkursa.
Dakle, vršilac dužnosti se može postaviti isključivo kada nisu postavljeni ni načelnik uprave ni zamenik načelnika uprave i to do postavljena načelnika uprave. U slučaju da je postavljen načelnik uprave, a zamenik načelnika uprave podnese ostavku ne može se postaviti vršilac dužnosti, nego se može pokrenuti postupak popunjavanja tog radnog mesta u skladu sa zakonom.