Questions and answers

Članom 32. stav 1. tačka 12) Zakona o lokalnoj samoupravi („Sl. glasnik RS“, br. 129/2007, 83/2014 – dr- zakon, 101/2016 – dr. zakon, 47/2018 i 111/2021 – dr. zakon), propisano je da skupština opštine bira i razrešava, na predlog predsednika opštine, članove opštinskog veća.

Članom 47. st. 1. i 2. navedenog zakona predviđeno je da predsednik opštine predstavlja opštinsko veće, saziva i vodi njegove sednice i da je odgovoran za zakonitost rada opštinskog veća.

Član 48. istog zakona propisuje da opštinsko veće redovno izveštava skupštinu opštine, po sopstvenoj inicijativi ili na njen zahtev, o izvršavanju odluka i drugih akata skupštine opštine.

Imajući u vidu navedene odredbe, mišljenje Stručne službe SKGO je da nadzor nad radom opštinskog veća vrši Skupština opštine. Skupština opštine je najviše predstavničko telo građana u opštini i ima ovlašćenje da kontroliše i nadzire rad svih organa opštinske uprave, uključujući i opštinsko veće. Skupština bira i razrešava članove veća, donosi odluke koje se tiču njihovog rada i može pokrenuti postupak smene članova veća u slučaju kršenja zakona ili statuta.

Članom 3. Pravilnika o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru ("Sl. glasnik RS", br. 99/2011, 106/2013 i 84/2023) propisano je da internu reviziju korisnici javnih sredstava uspostavljaju na jedan od sledećih načina: 1) organizovanjem posebne funkcionalno nezavisne organizacione jedinice za internu reviziju u okviru korisnika javnih sredstava, koja neposredno izveštava rukovodioca korisnika javnih sredstava; 2) organizovanjem zajedničke jedinice za internu reviziju na predlog dva ili više korisnika javnih sredstava koja će obavljati funkciju interne revizije kod svih korisnika javnih sredstava koji su se sporazumeli o njenom organizovanju, uz prethodnu saglasnost Centralne jedinice za harmonizaciju Ministarstva finansija; 3) obavljanjem interne revizije od strane jedinice interne revizije drugog korisnika javnih sredstava, na osnovu sporazuma, uz prethodnu saglasnost Centralne jedinice za harmonizaciju Ministarstva finansija; 4) obavljanjem interne revizije od strane interne revizije nadležnog direktnog korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, u skladu sa planom te jedinice interne revizije. Izuzetno, kad ne postoje uslovi za organizovanje jedinice za internu reviziju iz stava 1. ovog člana, poslove jedinice za internu reviziju može da obavlja i interni revizor zaposlen kod korisnika javnih sredstava, odnosno interni revizor sa kojim je zaključen ugovor o obavljanju tih poslova. U tom slučaju, interni revizor obavlja poslove rukovodioca službe za internu reviziju propisane ovim pravilnikom. Jedinica za internu reviziju ne može imati manje od tri interna revizora od kojih je jedan rukovodilac jedinice za internu reviziju. Broj internih revizora određuje korisnik javnih sredstava internim opštim aktom, na osnovu procene rizika, obima i složenosti poslovnih procesa, obima sredstava kojima raspolaže i broja zaposlenih.

Članom 58. stav 2 Zakona o zaposlenima u AP i JLS ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 i 92/2023) propisano je da se pravilnikom utvrđuju radna mesta i njihovi opisi, zvanja u kojima su radna mesta razvrstana, potreban broj izvršilaca za svako radno mesto, vrsta i nivo obrazovanja, državni stručni ispit, odnosno poseban stručni ispit, radno iskustvo u struci, potrebne kompetencije za obavljanje poslova radnog mesta, kao i drugi uslovi za rad na svakom radnom mestu.

Uredba o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima ("Sl. glasnik RS", br. 44/2008 - prečišćen tekst, 2/2012, 113/2017 - dr. zakon, 23/2018, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon, 19/2025 - dr. zakon i 39/2025) predviđa da se osnovni koeficijent, koji je uvećan za dodatni koeficijent po osnovu složenosti i odgovornosti poslova, može uvećati za 10% zaposlenom koji rukovodi unutrašnjom organizacionom jedinicom.

Dakle, pored odredbe koju predviđa Pravilnik o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru u smislu da interni revizor obavlja poslove rukovodioca službe za internu reviziju propisane ovim pravilnikom kad ne postoje uslovi za organizovanje jedinice za internu reviziju, smatramo da i u opisu posla za radno mesto internog revizora treba da bude navedeno da obavlja poslove rukovodioca službe za internu reviziju.

Što se tiče mogućnosti u Uredbi o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima da se osnovni koeficijent, koji je uvećan za dodatni koeficijent po osnovu složenosti i odgovornosti poslova, može uvećati najviše do 10% zaposlenom koji koordinira najsloženije aktivnosti, smatramo da se ovo uvećanje koeficijenta može primeniti kada neki službenik koordinira najsloženije aktivnosti u više različitih oblasti u organima jedinice lokalne samouprave (na primer koordinira najsloženije aktivnosti u urbanizmu, građevinskim poslovima i poslovima ozakonjenja).

Član 5. Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima ("Sl. glasnik RS", br. 44/2008 - prečišćen tekst, 2/2012, 113/2017 - dr. zakon, 23/2018, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon, 19/2025 - dr. zakon i 39/2025) propisano je, između ostalog, da se koeficijent iz člana 4. Uredbe, koji je uvećan za koeficijent utvrđen za zvanje i zanimanje iz stava 1. tog člana, može uvećati zaposlenom koji radi na poslovima inspekcijskog terenskog nadzora u neposrednom kontaktu sa subjektima nadzora - najviše do 20%.

Članom 7. Zakona o inspekcijskom nadzoru ("Sl. glasnik RS", br. 36/2015, 44/2018 - dr. zakon i 95/2018) predviđeno je da inspekcijski nadzor, prema obliku, može biti terenski i kancelarijski. Terenski inspekcijski nadzor vrši se izvan službenih prostorija inspekcije, na licu mesta i sastoji se od neposrednog uvida u zemljište, objekte, postrojenja, uređaje, prostorije, vozila i druga namenska prevozna sredstva, predmete, robu i druge predmete, akte i dokumentaciju nadziranog subjekta. Kancelarijski inspekcijski nadzor vrši se u službenim prostorijama inspekcije, uvidom u akte, podatke i dokumentaciju nadziranog subjekta.

Imajući sve navedeno u vidu, smatramo da za uvećanje koeficijenta iz člana 5. stav 2. alineja 6 Uredbe moraju kumulativno biti ispunjeni uslovi da se radi o inspekcijskom terenskom nadzoru i neposrednom konktaktu sa subjektima nadzora, tako da zaposleni na poslovima inspekcijskog kancelarijskog nadzora ne bi mogli da ostvare pravo na procentualno uvećanje obračunatog koeficijenta po članu 4. i 5. Uredbe.

Članom 81. stav 1. Zakona o lokalnim izborima („Službeni glasnik RS“, br. 14/22 i 35/24) propisano je da prigovor mora da bude razumljiv i da sadrži sve ono što je potrebno da bi po njemu moglo da se postupi, a naročito:

1. označenje da se prigovor podnosi izbornoj komisiji;

2. ime, prezime, JMBG, mesto i adresu prebivališta, broj telefona i adresu za prijem elektronske pošte podnosioca prigovora ako je podnosilac prigovora fizičko lice;

3. naziv i sedište podnosioca prigovora i ime, prezime, JMBG, mesto i adresu prebivališta, broj telefona i adresu za prijem elektronske pošte lica koje je ovlašćeno da zastupa podnosioca prigovora ako je podnosilac prigovora pravno lice;

4. naziv proglašene izborne liste, naziv podnosioca proglašene izborne liste i ime, prezime, JMBG, mesto i adresu prebivališta, broj telefona i adresu za prijem elektronske pošte lica koje je ovlašćeno da zastupa podnosioca proglašene izborne liste ako prigovor podnosi podnosilac proglašene izborne liste;

5. potpis podnosioca prigovora;

6. predmet prigovora, a naročito tačan naziv odluke uz označenje donosioca, datuma donošenja i broja pod kojim je zavedena odluka ako se prigovorom osporava odluka, odnosno tačan opis radnje uz naznačenje ko je i kada tu radnju preduzeo ako se prigovorom osporava radnja u izbornom postupku;

7. činjenice na kojima se zasniva prigovor;

8. dokaze.

Članom 81. stav 2. istog zakona propisano je da ako je prigovor nerazumljiv ili nepotpun, izborna komisija donosi rešenje kojim ga odbacuje.

Članom 8. stav 2. Zakona o lokalnim izborima propisano je da se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak shodno primenjuju na odlučivanje o prigovoru.

U kontekstu Vašeg pitanja, treba konstatovati:

1. da je članom 83. stav 2. Zakona o lokalnim izborima propisano da je izborna komisija dužna da rešenje o prigovoru donese i objavi u roku od 72 časa od prijema prigovora;

2. da je članom 59. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16, 95/18 – autentično tumačenje, 2/23 – US) propisano:

• da je podnesak neuredan ako ima nedostatke koji organ sprečavaju da postupa po njemu, ako nije razumljiv ili ako nije potpun;

• da u tom slučaju organ u roku od osam dana od prijema podneska obaveštava podnosioca na koji način da uredi podnesak i to u roku koji ne može biti kraći od osam dana, uz upozorenje na pravne posledice ako ne uredi podnesak u roku;

• da ako podnesak ne bude uređen u roku, organ rešenjem odbacuje podnesak;

• da ako podnesak bude uređen u roku, smatra se da je od početka bio uredan, ako zakonom nije drukčije predviđeno.

Imajući u vidu da pojam shodne primene propisa koji uređuje jednu pravnu situaciju na drugu pravnu situaciju podrazumeva primenu propisa u meri i na način koji odgovara prirodi druge pravne situacije, te ako uzmemo u obzir velike razlike između dužine roka u kojem opštinska/gradska izborna komisija treba da odluči i objavi rešenje po prigovoru i dužine rokova za postupanje sa neurednim podneskom u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku, smatramo da se u konkretnom slučaju ne može postaviti pitanje da li postupku po prigovorima u smislu Zakona o lokalnim izborima ima shodne primene odredbe člana 59. Zakona o opštem upravnom postupku, već isključivo pitanje u kojoj meri i na koji način se član 59. Zakona o opštem upravnom postupku primenjuje u izbornim sporovima.

U prilog navedenom, ukazujemo na sledeće:

1. članom 157. stav 2. Zakona o izboru narodnih poslanika („Službeni glasnik RS“, broj 14/22) propisano je da u postupku zaštite izbornog prava prilikom izbora narodnih poslanika Upravni sud donosi odluku po žalbi u roku od 72 časa od prijema žalbe sa spisima;

2. članom 159. stav 2. istog zakona propisano je da se odredbe zakona kojim se uređuje upravni spor shodno primenjuju na odlučivanje o žalbi na rešenje Republičke izborne komisije kojim je odlučeno o prigovoru;

3. članom 25. st. 1. i 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je:

• ako je tužba nepotpuna ili nerazumljiva, sudija pojedinac pozvaće tužioca da u ostavljenom roku otkloni nedostatke tužbe i ukazaće mu na posledice ako ne postupi po zahtevu suda;

• ako tužilac u ostavljenom roku ne otkloni nedostatke u tužbi koji sprečavaju rad suda, sudija pojedinac iz stava 1. ovog člana rešenjem će odbaciti tužbu kao neurednu, ako ne nađe da je osporeni upravni akt ništav;

• Upravni sud je u svojoj praksi prilikom rešavanja po žalbama na odluke Republičke izborne komisije po prigovorima shodno primenjivao član 25. Zakona o upravnim sporovima i podnosiocima nepotpunih žalbi nalagao otklanjanje nedostataka žalbe, ostavljajući izuzetno kratke rokove za postupanje podnosioca žalbe po tom nalogu.

U skladu sa svim navedenim, smatramo da u postupku odlučivanja po prigovoru, opštinska/gradska izborna komisija ne može da primeni član 81. stav 2. Zakona o lokalnim izborima, odnosno da nerazumljiv ili nepotpun prigovor odbaci pre nego što je njegovom podnosiocu naložila otklanjanje uočenih nedostataka prigovora.

Članom 133đ Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 21/16, 113/17, 113/17-dr. zakon, 95/18, 114/21 и 92/23) predviđeno je da službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.

Dalje je članom 133e predviđeno da rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Takođe, rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana.

Dakle, u ovom konkretnom slučaju službenik ne ispunjava uslove za napredovanje u toku 2025. godine, u pogledu ocena iz razloga što je na osnovu dve ocene "ističe se" za 2022. i 2023. godinu već napredovao u zvanje mlađi savetnik.

Članom 3. Zakona o zaposlenima predviđeno je da se zaposlenima, u smislu ovog zakona, smatraju funkcioneri koji na osnovu zakonom ili pokrajinskim propisom utvrđene obaveze ili ovlašćenja, imaju obavezu, odnosno koriste pravo da budu na stalnom radu radi vršenja dužnosti, službenici i nameštenici.

Članom 6. stav 1. istog zakona predviđeno je da se na prava i dužnosti funkcionera i službenika koji nisu uređeni ovim ili posebnim zakonom ili drugim propisom, primenjuju opšti propisi o radu i poseban kolektivni ugovor za jedinice lokalne samouprave, kao i kolektivni ugovor kod poslodavca.

S tim u vezi, članom 179. stav 3. Zakona o radu previđeno je, između ostalog, da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u smislu člana 103. ovog zakona. Pre toga, poslodavac treba da sprovede postupak pre prestanka radnog odnosa ili izricanja druge mere predviđen Zakonom o radu.

Članom 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) propisano je da zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji.

U ovom konkretnom slučaju se računaju u minuli rad i rad u Okružnom zatvoru, jer pripada Upravi za izvršenje krivičnih sankcija pri Ministarstvu pravde Republike Srbije, kao i vreme provedeno na radu u osnovnom sudu, jer se na sudsko osoblje primenjuju propisi koji uređuju radne odnose državnih službenika i nameštenika.

U skladu sa članom 12. stav 7. Zakona o porezima na imovinu, propisano je da se za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige, koje od nastanka poreske obaveze iskazuje u svojim poslovnim knjigama kao dobro isključivo namenjeno daljoj prodaji - porez ne plaća za godinu u kojoj je nastala poreska obaveza, kao ni za godinu koja sledi toj godini. Od 01. januara 2014. godine, ovo poresko oslobođenje je ograničeno u pogledu roka do koga se može ostvariti ovo pravo, a prošireno je na sve vrste poslovnih knjiga koje obveznik vodi. Od 1. januara 2019. godine propisano je da se poresko oslobođenje za nepokretnosti namenjene daljoj prodaji ne može ostvariti za nepokretnosti koje se koriste. Prema računovodstvenim pravilima u Bilansu stanja u okviru Zaliha se iskazuju Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja, koja se u skladu sa Pravilnikom o kontnom okviru iskazuju na računima grupe 14 i to kao nematerijalna imovina, zemljišta, građevinski objekti i druge nekretnine i postrojenja, oprema i biološka sredstva namenjena prodaji, odnosno koja su preneta sa računa korišćenih sredstava po osnovu odluke o prodaji, kao i sredstva poslovanja koje će biti obustavljeno, a sredstva otuđena u skladu sa MSFI 5 (Međunarodni standard finansijskog izveštavanja). Kod kompletnih MSFI i Pravilnika za mikro i druga pravna lica na računima grupe 14 iskazuje se stalna sredstva (imovina) koja su preneta sa računa korišćenih sredstva a na osnovu odluke o prodaji, ili plana prodaje, kao i sredstva poslovanja koja će biti obustavljeno i otuđeno. S druge strane, prema MSFI za MSP, ukoliko postoji plan za prodaju stalne imovine, ona se ne prenosi na zalihe kao stalna imovina namenjena prodaja, već se procenjuje njen nenadoknadivi iznos i po potrebi vrši njeno obezvređenje u skladu sa paragrafom 27.9 MSFI za MSP. Da bi movina bila priznata kao imovina koja je namenjena daljoj prodaji, prema zahtevima iz MSFI 5, ta imovina mora biti: dostupna za momentalnu prodaju u svom trenutnom stanju, isključivo pod uslovima koji su uobičajeni za prodaju takve imovine i njena prodaja mora u svakom momentu biti spremna za prodaju a prema planu prodaje. O ispunjenju navedenih uslova iz MSFI 5 poreski obveznik vodi računa prilikom evidentiranja imovine na odgovarajućem kontu. S obzirom da se saglasno odredbama člana 14. Pravilnika o Kontnom okviru, na računima grupe 14 evidentiraju stalna sredstva (imovina) koja su preneta sa računa korišćenih sredstava na osnovu odluke o prodaji, obveznici koji primenjuju MSFI za MSP ne sprovode knjiženja na računima grupe 14 u slučaju otuđenja stalnih sredstava koja su koristili za obavljanje delatnosti i iskazana su na odgovarajućim računima grupa 01 - Nematerijalna imovina, 02 - Nekretnine, postrojenja i oprema ili 03 - Biološka sredstva, nakon čega je rukovodstvo obveznika donelo odluku da ih otuđi. Sa druge strane obveznici koji primenjuju kompletne MSFI ili Pravilnik za mikro i druga pravna lica (počev od finansijskih izveštaja za 2021. godinu), knjiženja na računima grupe 14 vrše u slučaju kada reklasifikuju stalna sredstva (imovinu) koja su korišćena, a za koja je doneta odluka o prodaji. Ali kada su u pitanju sredstva (imovina) koja su inicijalno nabavljena radi dalje prodaje, novina koja je propisana Pravilnikom o Kontnom okviru jeste da se na računima grupe 14 više ne iskazuje stalna imovina koja je stečena isključivo u cilju njene dalje prodaje u redovnom toku poslovanja, što znači da se ova imovina, počev od sastavljanja finansijskih izveštaja za 2021. godinu, nezavisno od računovodstvene regultive koja se primenjuje (kompletni MSFI, MSFI za MSP ili Pravilnik za mikro i druga pravna lica) iskazuje na računima grupe 13 - Roba, što je pristup koji su mnogi obveznici i ranije primenjivali u praksi. S tim u vezi, obveznici koji su stalna sredstva (imovinu) nabavili isključivo radi dalje prodaje u redovnom poslovanju i evidentirali ih na računima grupe 14, a koja sredstva do kraja 2020. godine nisu prodata, u 2021. godini su morala da budu reklasifikovana u početnom stanju sa računa grupe 14 na račune grupe 13. U Mišljenju Ministarstva finansija broj 011-00-169/2022-16 od 07.03.2022. godine (u Biltenu 3/22 u delu Računovodstvo), dato je navedeno objašnjenje iskazivanja stalnih sredstava (imovine) koja je inicijalno nabavljena radi dalje prodaje, nezavisno od računovodstvene regulative koja se primenjuje (kompletni MSFI, MSFI za MSP ili Pravilnik za mikro i druga pravna lica). Shodno navedenom, za priznavanje prava na poresko oslobođenje, nije dovoljno da obveznik priloži odluku da je nepokretnost za dalju prodaju, već je neophodno da budu kumulativno ispunjeni sledeći uslovi u skladu sa članom 12. stav 7. Zakona: 1. da je ta nepokretnost od nastanka poreske obaveze evidentirana u njegovim poslovnim knjigama, u skladu sa računovodstvenim pravilima kao imovina namenjena daljoj prodaji - kao dokaz od obveznika se može zahtevati knjigovodstvena kartica za odgovarajući konto; 2. da se nepokretnost nije koristila i ne koristi se od dana nastanka poreske obaveze - može se proveriti uviđajem na licu mesta i na sve druge raspoložive načine; 3. pravno lice i preduzetnik (dalje: pravno lice) klasifikuje stalnu imovinu (ili grupu za otuđenje), saglasno odredbama paragrafa 6. MSFI 5. Ova klasifikacija se odnosi na imovinu koja se drži za prodaju – odnosno radi se sredstvima koja više nisu redovnoj funkciji i za koja se očekuje da će se njihova knjigovodstvena vrednost povratiti prodajom, a ne kroz redovno poslovanje. Da bi imovina (ili grupa za otuđenje) bila klasifikovana kao imovina namenjena prodaji, mora biti odmah dostupna za prodaju u svom trenutnom stanju, pod uslovima koji su uobičajeni za prodaju takve vrste imovine. Takođe, prodaja mora biti veoma verovatna.

4. da bi prodaja bila verovatna, pravno lice mora da planira prodaju imovine i da stalno pronalazi kupca. Imovina mora da bude aktivno prisutna na tržištu po ceni koja je razumna u odnosu na njenu sadašnju fer vrednost i trebalo bi da se očekuje prodaja u roku od jedne godine od datuma priznavanja imovine za prodaju, odnosno od datuma donošenja odluke o kvalifikovanju sredstava za tu namenu.

Prema odredbama članova 197. i 198. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa:

1) nezaposlenim licem;

2) zaposlenim koji radi nepuno radno vreme - do punog radnog vremena;

3) korisnikom starosne penzije.

Ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje se u pisanom obliku. Dalje se kaže da poslodavac može za obavljanje privremenih i povremenih poslova da zaključi ugovor sa licem koje je član omladinske ili studentske zadruge u skladu sa propisima o zadrugama.

Ovaj tip angažovanja je rad van radnog odnosa te s tim u vezi angažovano lice ne zasniva radni odnos kod poslodavca. U pogledu prava, obaveza i odgovornosti ugovornih strana, imaju se primeniti odredbe zaključenog ugovora o obavljanju privremenih i povremenih  poslove. Licu koje radi po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima isplaćuje se ugovorena naknada za rad (a ne zarada) koja se, po pravilu, računa samo za dane kada je ovo lice dolazilo na rad i obavljalo ugovorene poslove, sem ukoliko je drugačije ugovoreno.

Članom 346. Porodičnog zakona („Sl. glasnik RS“, br. 18/2005, 72/2011 – dr. zakon i 6/2015) utvrđeno je ko ima pravo na promenu ličnog imena, te shodno tome, propisano je da svako lice koje je navršilo 15. godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje ima pravo da promeni svoje lično ime. Dodatno, dete koje je navršilo 10. godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje ima pravo na davanje saglasnosti sa promenom ličnog imena. Ovo praktično znači da se pravo na promenu ličnog imena vrši od strane roditelja, odnosno zakonskog zastupnika, do navršene 15. godine života deteta, s tim što dete starosti između 10 i 15 godina ima pravo da formalno iskaže saglasnost  na ovakvu promenu, uvek uzimajući u obzir da je sposobno da rasuđuje, u skladu sa svojim uzrastom. Ipak, postoje specifične situacije u kojima Porodični zakon ograničava ovo definisano pravo. Dakle, pravo na promenu ličnog imena ne može se ostvariti ukoliko je u pitanju lice protiv kojeg je u toku krivični postupak za koje se goni po službenoj dužnosti, lice koje je osuđeno za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti dok kazna nije izvršena, odnosno dok traju pravne posledice osude, lice koje promenom ličnog imena namerava da izbegne neku svoju obavezu, ili lice koje namerava da promeni ime u pogrdno ime, ime kojim se vređa moral ili ime koje je u suprotnosti sa običajima i shvatanjima sredine (član 347. Porodičnog zakona).

Dakle, zahtev za promenom ličnog imena podnosi lice (lično) koje želi da izvrši promenu ličnog imena – imena i prezimena.

U pogledu postupka promene ličnog imena, članom 350. Porodičnog zakona propisano je da je za promenu ličnog imena nadležna opštinska/gradska uprava na čijoj teritoriji podnosilac zahteva za promenu ličnog imena ima prebivalište, odnosno boravište. Stavom 2. ovog člana propisano je da je opštinska uprava koja prihvati zahtev za promenu ličnog imena dužna da o tome obavesti nadležnog matičara radi upisa promene ličnog imena u matičnu knjigu rođenih i venčanih i organ koji vodi evidenciju o prebivalištu građana, dok je stavom 3. propisano da se protiv rešenja o odbijanju zahteva za promenu ličnog imena može izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.

Uz pisani zahtev za promenu ličnog imena, lice koje želi da promeni lično ime podnosi ličnu kartu (na uvid) i dokaz o uplati republičke administrativne takse. Ostale podatke/dokumentaciju o kojima se vodi službena evidencija pribavlja nadležni organ  i to: izvod iz matične knjige rođenih; izvod iz matične knjige venčanih; uverenje o državljanstvu; izvode iz matične knjige rođenih za decu podnosioca zahteva; uverenje po članu 282. Porodičnog zakona; uverenje da nije podignuta optužnica i da se ne vodi istraga; uverenje o izmirenim poreskim obavezama; izvod iz matične knjige rođenih za decu i uverenje o prebivalištu za podnosioca zahteva i za decu. Ovu dokumentaciju nadležni organ pribavlja shodno članu 9. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku, kojim je propisano da je organ dužan da po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, vrši uvid u podatke o činjenicama neophodnim za odlučivanje o kojima se vodi službena evidencija, da ih pribavlja i obrađuje, a shodno stavu 2. istog Zakona, postupak se vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškove po stranku i drugog učesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja.

U skladu sa članom 103. stav 2. i 3. ZUP-a, ako službenu evidenciju vodi drugi organ, organ koji vodi postupak dužan je da hitno zatraži podatke, a zamoljeni organ da besplatno ustupi podatke u roku od 15 dana, ako nije drukčije propisano. Ako se traženi podaci mogu dobiti elektronskim putem, zamoljeni organ ih dostavlja u najkraćem roku.

Članom 4. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS, br. 21/16, 113/17, 113/17-dr. zakon, 95/18, 114/21 i 92/23) predviđeno je da za službenike i nameštenike u autonomnim pokrajinama, prava i dužnosti u ime poslodavca vrši rukovodilac organa, službe ili organizacije autonomne pokrajine iz člana 1. ovog zakona. Za službenike i nameštenike u jedinicama lokalne samouprave, prava i dužnosti u ime poslodavca, vrši načelnik gradske ili opštinske uprave ako je obrazovana kao jedinstven organ, odnosno načelnik uprave za pojedine oblasti, ili načelnik uprave gradske opštine (u daljem tekstu: načelnik uprave), odnosno rukovodilac koji rukovodi službom ili organizacijom iz člana 1. ovog zakona, ili organ nadležan za njegovo postavljenje.

U skladu sa članom 23. Zakona o pravobranilaštvu državni pravobranilac rukovodi radom i predstavlja Državno pravobranilaštvo. Dalje se u članu 53. kaže da pravobraličku funkciju u pravobranilaštvu autonomne pokrajine i pravobranilaštvu jedinice lokalne samouprave obavlja jedno ili više lica izabranih u skladu sa Odlukom o osnivanju pravobranilaštva. Odredbe ovog zakona koje se odnose na Državno pravobranilaštvo primjenjuju se na odgovarajući način na pravobranilaštvo autonomne pokrajine i pravobranilaštvo jedinice lokalne samouprave.

Članom 9. Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u organima AP i JLS („Službeni glasnik RS", broj 107/23) predviđeno je da javni konkurs za popunjavanje izvršilačkog radnog mesta i za prijem pripravnika, oglašava organ, služba ili organizacija u kojoj se popunjava radno mesto u roku od osam dana od dana donošenja rešenja o popunjavanju radnog mesta sprovođenjem javnog konkursa.

Dakle, u ovom konkretnom slučaju odluku o popunjavanju radnog mesta u optšinskom pravobralaštvu javnim konkursom doneše opštinski pravobranilac kao rukovodilac organa pravobranilaštva. Sredstva za zarade u opštinskom pravobranilaštvu planiraju se na razdelu pravobranilaštva.

Članom 163. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS, br. 21/16, 113/17, 113/17-dr. zakon, 95/18, 114/21 i 92/23) predviđeno je da službeniku prestaje radni odnos po sili zakona: 1) danom navršenja 65 godina života ako ima najmanje 15 godina staža osiguranja; 2) ako pravnosnažno bude osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci – danom pravnosnažnosti presude; 3) ako je neraspoređen, a ne bude premešten na drugo radno mesto – narednog dana od proteka dva meseca, odnosno proteka roka iz člana 54. st. 2. i 3. ovog zakona za službenika na položaju, otkad je postao neraspoređen; 4) ako ne položi državni stručni ispit prema planu i programu za stepen stručne spreme koji je stekao dodatnim obrazovanjem; 5) ako mu na vanrednom ocenjivanju rešenjem bude određena ocena „ne zadovoljava”; 6) ako neopravdano izostane sa rada najmanje tri uzastopna dana – trećeg dana izostanka sa rada. Pored razloga iz stava 1. ovog člana službeniku radni odnos prestaje i iz drugih razloga predviđenih opštim propisima o radu kojima se uređuje prestanak radnog odnosa nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca.

Dakle, u ovom konkretnom slučaju će službenici po sili zakona prestati radni odnos navršenjem 65 godina života ako ima najmanje 15 godina staža osiguranja.