Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Poštovani, da li se na radnom mestu rukovodilac Odseka za lokalnu poresku administraciju, koje je razvrstano u zvanju samostalni savetnik, može postaviti lice koje ima zakonom propisano radno iskustvo, radi u zvanju savetnik, ocenjena je dovoljnim brojem puta ocenom „ističe se“, ima položen inspektorski ispit i ima pet godina rada na poslovima „poreski kontrolor“ (u smislu napredovanja), a nadasve pitanje zbog odredbe člana 45. Zakona o inspekcijskom nadzoru, kojim je, između ostalog, propisano da: „radom inspekcije može rukovoditi lice koje, pored uslova utvrđenih ovim zakonom za rad na radnom mestu inspektora, ima i najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima inspekcijskog nadzora, odnosno u oblasti koja je pod nadzorom te inspekcije“, imajući u vidu da su radna mesta poreski inspektori terenske kontrole sistematizovana u tom odseku?
Prilikom raspoređivanja službenika na radno mesto rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice neophodno je imati u vidu član 21. Uredbe o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, broj 88/2016, 12/2022, 113/2017 – dr. zakon, 95/2018 – dr. zakon, 86/2019 – dr. zakon, 157/2020 – dr. zakon, 123/2021 – dr. zakon i 19/2025 – dr. zakon). Prema stavu 1. navedenog člana, radna mesta rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice mogu da se razvrstaju u zvanje višeg savetnika (u autonomnim pokrajinama i gradu Beogradu), to jest samostalnog savetnika, saradnika ili višeg referenta (u opštinama i gradovima). Stav 2. člana 21. Uredbe utvrđuje da radno mesto rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice ne može biti razvrstano u zvanje niže od zvanja ostalih radnih mesta u njoj.
Prema tome, na radno mesto rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice ne može biti razvrstan službenik u zvanju savetnika.
Kako u konkretnom slučaju službenik ispunjava uslove za napredovanje i u pogledu ocenjivanja i u pogledu radnog iskustva za zvanje samostalnog savetnika, kao i uslov za rukovodioca inspekcije predviđen članom 45. Zakona o inspekcijskom nadzoru („Sl. glasnik RS“, br. 36/2015, 44/2018 – dr. zakon i 95/2018), potrebno je doneti rešenje o premeštaju u skladu sa članom 133đ Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave. Prilikom donošenja rešenja o premeštaju, pored ostalog, službeniku se utvrđuje koeficijent predviđen za zvanje samostalnog savetnika, kao i dodatni koeficijent u skladu sa članom 5. Uredbe o koeficijentima za obračun plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima („Sl. glasnik RS“, br. 44/2008 – prečišćen tekst, 2/2012, 113/2017 – dr. zakon, 23/2018, 95/2018 – dr. zakon, 86/2019 – dr. zakon, 157/2020 – dr. zakon, 123/2021 – dr. zakon, 19/2025 – dr. zakon i 39/2025).
Važno je imati u vidu da je pri donošenju rešenja o premeštaju, odnosno napredovanju službenika u zvanje samostalnog savetnika i raspoređivanju na radno mesto rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice, potrebno voditi računa o članu 34. Uredbe o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalnih samouprava, kojim je utvrđeno da Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta može biti određeno da u zvanju samostalnog savetnika radi najviše do 20% službenika. Takođe, u skladu sa propisima koji regulišu budžetski sistem Republike Srbije, potrebno je voditi računa o tome da se utvrđeni koeficijent za zvanje samostalnog savetnika, odnosno zarada za konkretnog službenika, uklopi u masu predviđenu za zarade zaposlenih u organima opštine.
Prilikom izrade gradske odluke o radnim vremenu ugostiteljskih objekata, pre svega kaznenih odredbi,da li se može primeniti član 39. Zakona o prekršajima,ako se uzme u obzir član 96.Zakona o ugostiteljstvu, koji propisuje niže novčane kazne: "Novčanom kaznom u iznosu od 30.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako: 1) na ulazu u objekat ne istakne vidno poslovno ime, sedište, matični broj, a na ulazu u ogranak, odnosno izdvojeno mesto, poslovno ime, sedište, matični broj i naziv ili oznaku ogranka, odnosno izdvojenog mesta (član 7. stav 1. tačka 1), član 41. stav 1. tačka 1) i član 55. stav 1. tačka 1)); 2) na ulazu u objekat ne istakne vidno naziv objekta i vrstu objekta prema pretežnoj vrsti usluga koje se u njemu pružaju (član 7. stav 1. tačka 2), član 41. stav 1. tačka 2) i član 55. stav 1. tačka 2)); 3) na ulazu u ugostiteljski objekat ne istakne vidno propisano radno vreme i ne pridržava ga se u svom poslovanju (član 7. stav 1. tačka 3), član 41. stav 1. tačka 3) i član 55. stav 1. tačka 3)). Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 6.000 dinara. Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i preduzetnik novčanom kaznom u iznosu od 20.000 dinara." Da li gradskom odlukom možemo propisati više novčane kazne za nepoštovanje propisanog radnog vremena, a shodno Zakonu o prekršajima?
Ukazujemo da predmetnom odlukom ne treba da se uređuju pitanja koja su već uređena Zakonom o ugostiteljstvu (u nastavku Zakon). Ovo se između ostalog odnosi i na propisivanje kaznenih odredbi uređenih Zakonom.
Tako, u konkretnom slučaju, Zakonom je u članu 7. stav 1. tačka 3) (ili član 41. stav 1. tačka 3) i član 55. stav 1. tačka 3) propisana obaveza ugostitelja da na ulazu u ugostiteljski objekat vidno istakne propisano radno vreme i da ga se u svom poslovanju pridržava. Odredbe članova 41. i 55. odnose se na objekte nautičkog, odnosno lovnog turizma i analognom primenom člana 7. Zakona se odnosi na propisano radno vreme. Ovde se pod propisanim radnim vremenom upravo upućuje na radno vreme propisano odlukom JLS.
Dalje, Zakon za nepostupanje po napred navedenim odredbama propisuje novčanu kaznu u fiksnom iznosu (prekršajni nalog), (član 96. Zakona) koje su, u pogledu raspona zaprećenih novčanih kazni, usaglašene sa odredbama člana 39. stav 2. Zakona o prekršajima.
S tim u vezi, imajući u vidu propisane odredbe napominje se da ono što je uređeno Zakonom se ne može derogirati podzakonskim aktom.
Ujedno se upućuje na ograničenje ovlašćenja turističkih inspektora JLS, koji su propisani Zakonom i to u delu nadzora nad odredbama kojima se propisuje obaveza ugostitelja u delu isticanja poslovnog imena, sedišta, matičnog broja i dr. imajući u vidu odredbe člana 80. stav 8. tač, 1) i 2) Zakona, niti se predmetne odredbe mogu uređivati Odlukom o radnom vremenu.
Takođe se ukazuje na odredbe člana 39. stav 3. Zakona o prekršajima gde je propisano da odlukama skupštine autonomne pokrajine, skupštine opštine, skupštine grada ili skupštine grada Beograda, mogu se propisati novčane kazne samo u fiksnom iznosu, i to od minimalnog do polovine najvišeg fiksnog iznosa propisanog u stavu 2. ovog člana.
Članom 39. Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru bilo je propisano da do donošenja posebnog zakona kojim će se urediti plate i druga primanja zaposlenih u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i da do početka primene ovog posebnog zakona ostaju na snazi, odnosno da se pravo na platu i druga primanja iz radnog odnosa zaposleni na osnovu propisa koji su na snazi do početka primene posebnog zakona. Kako se rešenjima o razvrstavanju i ugovorima o radu ne zasniva radni odnos, već se nastavlјa radni odnos koji je ranije zasnovan, to se u ovim aktima konstatuje nastavak tog radnog odnosa, pa u tom smislu se konstatuje da zaposleni nastavlјa da ostvaruje pravo na platu prema važećim propisima, odnosno konstatuje se da zadržava zatečeni koeficijent, uz navođenje pojedinačnog akta kojim je utvrđena visina prava na platu, odnosno visina koeficijenta (rešenje o koeficijentu), odnosno navodi se koji je koeficijent zaposleni imao u trenutku stupanja na snagu Pravilnika (Mišljenje SKGO). Članom 37. stav 1. Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave bilo je propisano da službeniku, odnosno namešteniku čija bi osnovna plata primenom ovog zakona bila manja od zatečene plate na radnom mestu na koje je bio raspoređen, odnosno čije poslove obavlja na dan početka primene ovog zakona, utvrđene u skladu sa zakonom kojim se uređuje sistem plata u javnom sektoru na dan početka primene ovog zakona, zadržava pravo na platu koju je imao do početka primene ovog zakona dok njegova osnovna plata, primenom odredaba ovog zakona ne dostigne platu koju je imao. Navedeni zakoni prestali su da važe stupanjem na snagu Zakona o prestanku važenja Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, Zakona o zaposlenima u javnim službama i zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave (Sl. glasnik RS“, br. 19/2025). Potpisanim Protokolom, kroz izmenu Uredbe o koeficijentima, biće usklađena zvanja sa zvanjima iz Zakona o zaposlenima u AP i JLS. Molim vas da mi dostavite mišljenje da li to znači da će, ukoliko se utvrdi dodatni minimalni koeficijent, zaposleni koji je raspoređen na radno mesto koje je razvrstano u zvanje savetnika, a koji je zadržao koeficijent samostalnog stručnog saradnika (zatečeni koeficijent), počev od maja meseca imati manju platu nego što je imao.
S obzirom da je donet Zakon o prestanku važenja Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, Zakona o zaposlenima u javnim službama i zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 19/2025) prestala je i mogućnost da zaposleni ostvaruju pravo na platu prema propisima koji su važili u tom trenutku. Kako je u međuvremenu doneta Uredba o izmenama i dopuni Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima („Službeni glasnik RS“, br. 39/2025) potrebno je usaglasiti koeficijente zaposlenih sa Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima.
Gradska uprava ima mogućnost angažovanja lica na projektu. Planirano je angažovanje lica koje nije u radnom odnosu na neodredjeno vreme. Projekat podrazumeva angažovanje do 50% radnog vremena. Da li postoji mogućnost angažovanja lica na projektu 50% ratdnog vremena i 50% na poslovima uprave? Trajanje projekta je 30 meseci. Pitanje je vezano za ograničenje od 6 meseci u toku godine koliko lice može biti angažovano na poslovima uprave
Članom 70. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 i 92/2023) predviđeno je, između ostalog, da se radni odnos može zasnovati i za vreme čije trajanje je unapred određeno (radni odnos na određeno vreme) radi učešća u pripremi ili realizaciji određenog projekta, najduže do završetka projekta. U ovom slučaju nije precizirano u kom procentu lice može da obavlja poslove na realizaciji projekta, odnosno da li u ostatku radnog vremena može da radi druge poslove. Ovde je bitna vremenska odrednica angažovanja na određeno vreme. U slučaju realizacije projekta to može biti najduže do završetka projekta. Što se tiče poslova uprave, rad na određeno vreme po osnovima navedenim u članu 70. zakona ima različite vremenske odrednice, pa tako radni odnos na određeno vreme može da se zasnuje radi zamene odsutnog zaposlenog do njegovog povratka ili zbog privremeno povećanog obima posla, koji postojeći broj zaposlenih ne može da izvrši, najduže na šest meseci u toku jedne kalendarske godine, i tako dalje.
Zbog navedenih različitih osnova za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme, kao i različitih vremenskih odrednica, smatramo da se istovremeno ne može angažovati lice na projektu 50%, a 50% za poslove uprave, bez razdvajanja ta dva angažovanja i njegovog vezivanja za različite osnove (realizacija projekta, zamena odsutnog zaposlenog, povećan obim posla i drugo).
Dalje, treba spomenuti i perspektivu ovih angažovanja u smislu Zakona o budžetskom sistemu. Članom 27k. stav 4. Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – izmene, 108/2013, 142/2014, 68/2015 – dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022, 118/2021 – dr. zakon, 92/2023 i 94/2024) predviđeno je da počev od 1. januara 2021. godine ukupan broj zaposlenih na određeno vreme (izuzev u svojstvu pripravnika), lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge, kao i posredstvom agencije za privremeno zapošljavanje i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih na neodređeno vreme, osim izuzetno, uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva. Dalje se u stavu 5. kaže da se u ograničenje iz stava 4. ovog člana ne ubrajaju lica u radnom odnosu na određeno vreme radi zamene odsutnog zaposlenog do njegovog povratka, lica radno angažovana posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje u cilju sprovođenja mera aktivne politike zapošljavanja u skladu sa propisima koji uređuju oblast zapošljavanja (javni radovi i dodatno obrazovanje i obuke), lica angažovana radi realizacije projekata koji se finansiraju sredstvima Evropske unije ili sredstvima donacija, ukoliko se naknade za njihov rad, sa pripadajućim porezima i doprinosima, finansiraju iz ovih izvora, kao i lica angažovana od strane korisnika programa obuke, akreditovanih realizatora obuke koji su upisani u Stalnu listu predavača i drugih realizatora obuka koju vodi Nacionalna akademija za javnu upravu.
Dakle, različita angažovanja na određeno vreme imaju različit tretman po članu 27k Zakona o budžetskom sistemu u smislu ograničenja broja lica i traženja saglasnosti za dodatno radno angažovanje.
Uredbom o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava („Sl. glasnik RS“, br. 159/2020 i 116/2023), utvrđeno je da jedinice lokalne samouprave dostavljaju Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave molbu za novo zapošljavanje i za odobravanje dodatnog radnog angažovanja na Obrascu PRM, da Ministarstvo Komisiji podnosi predlog akta o davanju saglasnosti za popunjavanje slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta. Na prvoj strani PRM obrasca popunjavaju se podaci u pogledu tražene stručne spreme i broja izvršilaca. Molim vas da mi dostavite mišljenje da li u obrazloženju PRM obrasca treba navesti samo stručnu spremu ili treba navesti nazive radnih mesta sa zvanjima iz Pravilnika o sistematizacije za čije se popunjavanje traži saglasnost (u skladu je sa Kadrovskim planom), s obzirom da Komisija daje saglasnost za popunjavanje slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta.
Članom 5. stav 3. Uredbe o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava („Sl. glasnik RS“, br. 159/2020 i 116/2023) predviđeno je da je nadležni organ dužan da razmotri prispele molbe, naročito vodeći računa o popunjenosti sistematizovanih radnih mesta, dinamici zapošljavanja kod svakog pojedinačnog podnosioca molbe iz svoje nadležnosti, kao i značaju radnih mesta čije se popunjavanje zahteva i da one molbe koje oceni opravdanim prosledi Ministarstvu finansija radi pribavljanja mišljenja, najkasnije do 10. u mesecu.
Nadležni organ u smislu navedenog člana za molbe organe jedinice lokalne samouprave je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, u skladu sa članom 4. navedene Uredbe.
Dakle, s obzirom da je navođenje radnih mesta za koje se traži saglasnost za novo zapošljavanje od značaja za odlučivanje Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave da li će molbu kao opravdanu dalje proslediti Ministarstvu finansija, smatramo da je neophodno u PRM obrascu navesti radna mesta za koja se traži saglasnost.
U slučaju da na javnom konkursu bude izabran kandidat koji je već u radnom odnosu kod poslodavca (javni konkurs za radno mesto u zvanju mlađeg savetnika a na konkursu je izabran kandidat koji je već u radnom odnosu kod poslodavca u zvanju viši referent više od 5 godina) i na taj način ne dođe do promene broja zaposlenih kod poslodavca, da li se može smatradi da ovo nije novo zaposlenje, odnosno da ne podleže ograničenju iz člana 27k Zakona o budžetskom sistemu i da se može raspisati još jedan konkurs bez traženja saglasnosti?
Članom 27k. stav 1 Zakona o budžetskom sistemu („Sl. glasnik RS“, br. 54/2009… i 92/2023) propisano je da u periodu od 1. januara 2021. godine do 31. decembra 2026. godine korisnicima javnih sredstava dozvoljeno je da bez posebnih dozvola i saglasnosti u tekućoj kalendarskoj godini prime u radni odnos na neodređeno vreme i radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika do 70% ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme po bilo kom osnovu u prethodnoj kalendarskoj godini (umanjen za broj novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u toj kalendarskoj godini), dok o prijemu novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika iznad tog procenta odlučuje telo Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva.
Članom 106. stav 6 Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 i 92/2023) propisano je da ako je izabran kandidat koji nije službenik, rukovodilac u roku od 15 dana od dana prijema liste kandidata donosi rešenje o njegovom prijemu u radni odnos, a ako je izabran kandidat koji je već službenik kod poslodavca, rukovodilac donosi rešenje o premeštaju primenom odredaba ovog zakona o premeštaju posle internog konkursa.
Lice koje je u radnom odnosu nije novozaposleni kod konkretnog korisnika, već je u radnom odnosu kod njega, pa se njegovo raspoređivanje putem premeštaja ne uzima u ograničenje od 70%. Drugim rečima, ako konkretan korisnik javnih sredstava popunjava upražnjeno radno mesto premeštajem zaposlenog sa radnog mesta, sve u okviru istog korisnika – poslodavca, u okviru iste sistematizacije, onda se ne radi o novom zapošljavanju već o popunjavanju radnih mesta premeštajem.
Kako je članom 197. stav 1. tačka 3) Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje), propisano da poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa korisnikom starosne penzije, a članom 117. stav 4. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 34/2003, 64/2004 – odluka USRS, 84/2004 – dr. zakon, 85/2005, 101/2005 – dr. zakon, 63/2006 – odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 – odluka US, 86/2019, 62/2021, 125/2022, 138/2022, 76/2023 i 94/2024), propisano da se korisniku porodične penzije ne obustavlja isplata porodične penzije u slučaju kada je ostvario ugovorenu naknadu na mesečnom nivou u iznosu nižem od najniže osnovice u osiguranju zaposlenih, važeće u momentu uplate doprinosa, molimo za mišljenje da li se može zaključiti ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa korisnikom prevremene penzije i korisnikom porodične penzije?
Shodno članu 197. stav 1. tačka 3) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa korisnikom starosne penzije.
Dakle, Zakon o radu nije predvideo mogućnost da se ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova zaključuje sa korisnikom porodične penzije. Što se prevremene penzije tiče, smatramo da se radi o vrsti starosne penzije i da se sa ovim korisnicima može zaključiti ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova.
Da li se rešenje o postavljenju dostavlja svim kandidatima koji su učestvovali u izbornom postupku, pa čak i onim kandidatima koji su isključeni iz izbornog postupka, zato što se nisu odazvali pozivu za proveru prve kompetencije, tj. OFK i PFK. Da li u tom slučaju, protiv rešenja o postavljenju imaju pravo žalbe ili da direktno pokrenu upravni spor? Hvala unapred!
Članom 104. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 i 92/2023) predviđeno je da konkursna komisija sastavlja spisak kandidata koji na osnovu podataka iz prijave na konkurs ispunjavaju uslove za zaposlenje na radnom mestu i među njima sprovodi izborni postupak.
Članom 54. Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 107/2023) propisano je da se u prvoj fazi izbornog postupka za lica na položaju vrši provera opštih i posebnih funkcionalnih kompetencija, kao i da komisija sačinjava izveštaj o rezultatima provere navedenih kompetencija svih kandidata koji su učestvovali u proveri i dostavlja ga Službi, radi objedinjavanja i obaveštavanja kandidata o narednoj fazi izbornog postupka.
Članom 30. stav 6 iste uredbe predviđeno je da kandidat koji ne ispuni unapred određeno merilo u skladu sa odredbama ove uredbe za proveru jedne ili više kompetencija, odnosno za jednu fazu izbornog postupka ili se ne odazove pozivu da učestvuje u proveri jedne kompetencije isključuje se iz daljeg toka izbornog postupka o čemu će biti obavešten u skladu sa članom 28. stav 2. ove uredbe.
Članom 108. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 i 92/2023) predviđeno je da se rešenje o prijemu u radni odnos izabranog kandidata odnosno rešenje o premeštaju dostavlja svim kandidatima koji su učestvovali u izbornom postupku.
Shodno navedenom, kandidatima koji se nisu odazvali pozivu za proveru kompetencija u prvoj fazi izbornog postupka (OFK i PFK) se smatraju učesnicima izbornog postupka i dostaviće im se rešenje o postavljenju te s tim imaju i pravo na žalbu.
Da li radnik Opštinske uprave, koji ne ispunjava uslove za napredovanje u više zvanje za premeštaj na rukovodeće radno mesto, zbog ocenjivanja, pa iz tog razloga ne može da se javi ni na interni konkurs za popunjavanje tog rukovodećeg radnog mesta, ima pravo da učestvuje za to radno mesto na javnom konkursu ili se na taj način izigrava Zakon o zaposlenima u jedinicama autonomne pokrajne i lokalne samouprave?
Članom 19. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 i 92/2023) propisano je da su pri zapošljavanju svim kandidatima pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta. Izbor kandidata zasniva se na stručnoj osposobljenosti, znanju i veštinama, odnosno proveri kompetencija. Pri zapošljavanju vodi se računa o tome da nacionalni sastav, zastupljenost polova i broj osoba sa invaliditetom odražava, među zaposlenima, u najvećoj mogućoj meri, strukturu stanovništva.
Dakle, na javnom konkursu pod jednakim uslovima mogu učestvovati i službenici koji su već zaposleni u organu JLS i koji ispunjavaju uslove iz javnog konkursa.
Zaposlena je podnela pismeni zahtev za raskid radnog odnosa -davanjem otkaza zbog odlaska u porodičnu penziju. Zaključili smo da ne ispunjava uslov za starosnu i prevremenu penziju. Da li smo dužni da zaposlenoj usled otkaza zbog odlaska u porodičnu penziju isplatimo otpremninu i i koji su nam dokazi za to potrebni. Srdačan pozdrav!
Članom 119. Zakona o („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) između ostalog propisano je da je poslodavac dužan da isplati, u skladu sa opštim Aktom zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade.
Pravo na otpremninu priodlasku u penziju ostvaruje zaposleni kojem prestaje radni odnos zbog ispunjenja uslova, odnosno ostvarivanja prava na penziju, bez obzira na to da li se radi o starosnoj, invalidskoj, porodičnoj ili prevremenoj starosnoj penziji.
O tome se izjasnilo i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Mišljenju br. 011-00-717/2017-02 od 27.10.2017.
Da li je opština kao osnivač JP dužna prihvatiti radni staž za jubilarnu nagradu ukoliko je preuzela radnika?
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) između ostalog je propisano i da zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodvac kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računajus e i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Zaposleni ima pravo na lubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom orgau, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.
Dakle, u slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca (ovi uslovi treba da budu ispunjeni kumulativno), kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu, računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
1. Molim tumačenje člana 5. Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, preciznije, pitanje se odnosi na stav 1. tačka 1. i deo rečenice "kojima se uspostavlja okvir za odobravanje projekata određenih propisima kojima se uređuje postupak procene uticaja na životnu sredinu". Šta to u praksi znači, da li se to odnosi na npr. urbanističke planove koji obuhvataju projekte za koje se sprovodi postupak procene uticaja? Nekada se dešava u praksi da se u fazi odlučivanja o sprovođenju SPU još uvek ne zna konkretno koji projekti će biti obuhvaćeni i šta tada raditi, da li dati saglasnost ako organ nadležan za izradu plana odluči da se ne sprovodi SPU. 2. Pitanje se odnosi na član 10. stav 1. Zakona o SPU i davanje saglasnosti na odluku da se ne sprovodi SPU: U kojoj formi se izdaje saglasnost? Ako je u formi rešenja po ZUPu, ko je organ nadležan za odlučivanje po žalbi. Isto pitanje se odnosi i na davanje saglasnosti na izveštaj o SPU u skladu sa članom 30. Zakona o SPU.
Članom 53. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) propisano je da je na zahtev poslodavca, zaposleni dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno. Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad.
Član 39. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS („Sl. glasnik RS“, br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) propisano je da zaposleni koji po pismenom nalogu poslodavca radi duže od punog radnog vemena ima pravo na dodatak za prekovremeni rad u visini od vrednosti sata osnovne plate uvećane za 26%. Pretpostavljeni je dužan da izda pismeni nalog kojim obaveštava zaposlenog o obavezi da radi prekovremeno. Poslodavac je dužan da izvrši obračun i isplatu dodatka za prekovremni rad prilikom isplate plate.
Imajući u vidu navedeno u ovom konkretnom slučaju zaposleni ostvaruje pravo na prekovremeni rad i ostvaruje pravo na navedeni dodatak za prekovremeni rad u visini od vrednosti sata osnovne plate uvećane za 26%. Izuzetno, na zahtev zaposlenog, umesto dodatka za prekovremeni rad, zaposlenom se mogu omogućiti slobodni sati u narednom mesecu od meseca u kojem je obavljao prekovremni rad, tako što za svaki sat prekovremnog rada ostvaruje sat i po vremena slobodno.