Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Punomoćnik je istakao u podnesku zahtev u pogledu vrste zemljišta (prvo je bilo poljoprivredno prema predlogu korisnika), zatim je katastar promenio u građevinsko (građevinska parcela prema njihovom upisu), da li je taj trošak punomoćnika opravdan odnosno da li ga treba priznati, imajući u vidu činjenicu da je organ (opštinska uprava) u rešenju naveo da je to građevinsko zemljište?
Za koji vremenski period se može formirati nova Komisija za povraćaj po PZF-u, nisu završeni svi predmeti, a skoro svi članovi stare komisije zajedno sa predsednikom su preminuli?
Prema odredbama čl. 2. Zakona o načinu i uslovima priznavanja i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu PZF-a i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda („Sl. glasnik RS“, br. 18/91, 20/92 i 42/98) propisana je procedura obrazovanja Komisije za vraćanje zemljišta, koja nije vremenski ograničena. Ne postoje zakonom propisani rokovi u kojima je opština dužna da obrazuje navedenu komisiju.
Zahtev za konverziju uz naknadu za neizgrađeno zemljište podnet je 2019. Rešenje je pravosnažno, naknada nije plaćena, jer podnosilac zahteva radi u inostranstvu. Do kada čekati sa plaćanjem, odnosno do kada prvostepeno pravosnažno rešenje može da ostane da "živi" u pravnom poretku, cene su do sada dva puta menjane na više?
Ukoliko je rešenje postalo pravosnažno a nije izvršeno, može se poništiti primenom čl. 180. st. 1. tačka 3. ZUP-a zato što nije izvršeno, nije sprovedena promena u katastru i nije isplaćena naknada, u suprotnom s obzirom da se navedeno lice nalazi u inostranstvu potrebno je pokušati sa prinudnom naplatom.
Opština je sa privrednim društvom, krajem sedamdesetih godina, zaključila sporazum na osnovu kojeg je privredno društvo finansiralo izradu planova detaljne regulacije, a opština je privrednom društvu prenela pravo korišćenja na parceli građevinskog zemljišta. To privredno društvo je privatizovano u postupku aukcijske prodaje 2007. Da li se u postupku konverzije u pogledu ovako stečenog prava korišćenja može primeniti član 6. Zakona o konverziji? Radi se o neizgrađenom građ. zemljištu.
U pogledu ovako stečenog prava korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu, mišljenja smo da se može primeniti čl. 6. Zakona o konverziji. Dakle, potrebno je da se zahtev za konverziju rešenjem prvostepenog organa odbije, a stranka uputi da zahtev podnese nadležnoj službi za katastar nepokretnosti.
Kakav je postupak u slučaju kada rešenje o konverziji postane pravnosnažno, a podnosilac ne uplati u roku od 15 dana naknadu koja je utvrđena u rešenju, a radi se o uplati u jednokratnom iznosu? Da li se sprovodi postupak poništaja rešenja po službenoj dužnosti ili prinudna naplata preko pravobranioca opštine?
Površina trotoara, platoa i parkinga nije upisana u LN, ni interne saobraćajnice. Sad se traži da budu upisani jer nisu u GD, ni tehničkoj dokumentaciji. Da li se navedeni objekti najpre moraju upisati u LN da bi se uračunali u zemljište pod objektom?
Ukoliko nisu deo tehničke dokumentacije moraju se upisati u LN da bi se prilikom utvrđivanja naknade i primene formule iz čl. 8. Zakona o konverziji uračunalo zemljište pod tim objektima. U suprotnom ova površina se neće uračunati pa u odnosu na nju neće biti umanjenja za površinu zemljišta za redovnu upotrebu objekta.
Kako postupiti kad je u postupku ozakonjenja izgrađen objekat na opštinskoj parceli formiranoj ranije? Da li se donosi rešenje o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu i da li se tim rešenjem mogu rešiti imovinsko-pravni odnosi bez ugovora i da li se to rešenje može sprovesti u RGZ zajedno sa potvrdom o plaćanju?
U skladu sa članom 70. stav 10. tačka 2. Zakona o planiranju i izgradnji (ZPI) može se voditi postupak utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu ukoliko se radi o objektu za koji je podnet zahtev za ozakonjenje za koji je nadležni organ utvrdio da postoji mogućnost ozakonjenja. Ovaj postupak se u ovom slučaju može voditi i ako se radi o zemljištu u javnoj svojini. Ukoliko se radi o katastarskoj parceli formiranoj u ranijem periodu, izveštaj organa nadležnog za poslove urbanizma treba da utvrdi da li tako formirana kat. parcela ispunjava ili ne ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a potom je potrebno postupiti u skladu sa članom 105. stav 6., 7. i 8. ZPI.
Rešenjem o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta utvrđuje se koja površina pripada sopstveniku jednog objekta i utvrđuju se uslovi za formiranje građevinske parcele na kojoj se nalazi taj objekat i to rešenje predstavlja pravni osnov za otuđenje zemljišta u javnoj svojini neposrednom pogodbom. Nije moguće samo na osnovu tog rešenja, bez zaključenog ugovora sa opštinom i bez dokaza o plaćenoj naknadi u smislu člana 105. ZPI izvršiti promenu vlasništva na zemljištu u javnoj evidenciji prava na nepokretnostima koju vodi RGZ.
Da li u skladu sa Zakonom o javnoj svojini može da se prenese ostalo neplodno zemljište i poljoprivredno za koje se Ministarstvo poljoprivrede izjasnilo da faktički nije poljoprivredno jer se nalazi u građevinskom reonu iz javne svojine RS u javnu svojinu opštine? Republička Direkcija za imovinu se izjasnila da je nadležna samo za prenos upisanog građevinskog zemljišta? Šta raditi u tom slučaju?
U konkretnom slučaju radi se o poljoprivrednom zemljištu u građevinskom reonu sela što je određeno Prostornim planom. Na ovom zemljištu se planira izgradnja javnog objekta - postrojenja za preradu otpadnih voda. Ne postoji planski dokument nižeg reda koji bi utvrdio namenu tog zemljišta. Ovo zemljište nije obuhvaćeno Godišnjim programom zapštite i unapređenja poljoprivrednog zemljišpta odnosno isto se ne može davati u zakup ili na korišćenje trećim licima u skladu sa Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, tako da Ministartvo za poljoprivredu nije nadležno za davanje bilo kakvih saglasnosti ili za raspolaganje ovim zemljištem.
Kako se računa površina pod objektima kod nelegalnih objekata kad se oni po zakonu definišu kao neizgrađeno građevinsko zemljište?
Da li je pravno lice koje je steklo pravo svojine na objektima drugog pravnog lica teretnim pravnim poslom 2007. godine putem javne prodaje, nakon stečaja istog i sada nema upisano pravo korišćenja na zemljištu, obveznik konverzije pred organom opštine ili pred RGZ, odnosno da li se primenjuje Zakon o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine ili Zakon o planiranju i izgradnji?
Da li javna komunalna preduzeća moraju da sprovode javne rasprave, i to konkretno prvo za uvećanje cena komunalne usluge i drugo za program rada?
Generalno posmatrano, odluke o cenama komunalnih usluga i programi poslovanja komunalnih preduzeća o kojima je ovde reč, svrstavaju se u pojedinačna (ne opšta) akta, tako da samim tim u postupku njihovog donošenja, objektivno i nema potrebe da se o njima vodi neka šira prethodna rasprava.
S tim u vezi, ni važećim propisima nije predviđeno da se u postupku odobravanja cena komunalnih usluga i postupku donošenja godišnjeg programa poslovanja javnog komunalnog preduzeća vodi javna rasprava, a u narednom tekstu, kao potporu toj tvrdnji, ukratko podsećamo na propisane procedure.
Postupak utvrđivanja cena komunalnih usluga
Komunalno preduzeće kome je povereno obavljanje neke od komunalnih delatnosti kod kojih je moguće utvrditi i postoji identifikovan krajnji korisnik, cenu komunalne usluge utvrđuje po proceduri propisanoj članom 28 Zakona o komunalnim delatnostima, a koja podrazumeva da nadležni organ komunalnog preduzeća (po pravilu je to Nadzorni odbor) donosi odluku o cenama koja se primenjuju tek po dobijanju saglasnosti nadležnog organa JLS (najčešće je to opštinsko/gradsko veće ili skupština JLS).
Transparentnost postupka promene cena obezbeđuje se tako što je JLS (ne komunalno preduzeće) dužna da 15 dana pre donošenja odluke, na oglasnoj tabli i svojoj internet stranici, objavi zahtev za davanje saglasnosti sa pratećim obrazloženjem.
U smislu Zakona o zaštiti prava potrošača postoji i dodatni rok od 30 dana koji u ovom slučaju obavezuje javno komunalno preduzeće kao trgovca. Naime u članu 88 stav 3 stoji – „Kada izmene metodologija formiranja cena i promene cena usluga od opšteg ekonomskog interesa podležu dobijanju prethodnog odobrenja ili saglasnosti nosioca javnih ovlašćenja, trgovac je dužan da javno i unapred informiše potrošača o izmenama najkasnije 30 dana pre početka primene promenjenih cena.“
Ovo znači da je JLS po Zakonu o komunalnim delatnostima dužna da „sačeka“ najmanje 15. dana sa donošenjem akta (rešenja) o davanju saglasnosti na cene komunalnih usluga, ali da komunalno preduzeća (trgovac) ni kada dobije saglasnost od osnivača, te cene ne može da primenjuje ako u prethodnih 30 dana o tome nije informisao potrošače.
Postupak donošenja godišnjeg programa poslovanja javnog komunalnog preduzeća
Postupak donošenja godišnjeg programa poslovanja javnog komunalnog preduzeća propisan je Zakonom o javnim preduzećima.
Nadležnosti su uređene tako da na predlog direktora, Nadzorni odbor preduzeća uz saglasnost osnivača najkasnije do 01. decembra tekuće godine donosi godišnji program poslovanja javnog komunalnog preduzeća za narednu poslovnu godinu.
Sadržinski, godišnji program treba da je urađen u skladu sa Smernicama koje za godinu za koju se donose programi, donosi Vlada Republike Srbije. Zakon je ostavio mogućnost da nadležni organ jedinice lokalne samouprave u svojstvu osnivača, preduzećima iz svoje nadležnosti može propisati i dodatne smernice.
Javno komunalno preduzeće ima obavezu da godišnji program poslovanja objavljivanjem na internet stranici preduzeća i na taj način ga učini dostupan široj javnosti.
Da li zidane ograde u selima, izgrađene pedesetih, šezdesetih, sedamdesetih, osamdesetih godina 20. veka, bez akta nadležnog organa iz tog perioda mogu da budu predmet ozakonjenja? Ukoliko ne mogu da budu predmet ozakonjenja, da li u tom slučaju građevinska inspekcija upućuje vlasnike istih na nadležan organ radi pribavljanja potrebne dokumentacije tj. da li se u tom slučaju primenjuju pozitivni propisi?
Pravilnikom o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa, kao i vrsti objekata koji se grade, odnosno vrsti radova koji se izvode, na osnovu rešenja o odobrenju za izvođenje radova, kao i obimu i sadržaju i kontroli tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev i postupku koji nadležni organ sprovodi ("Sl. glasnik RS", br. 102/2020, 16/2021 i 87/2021) je članom 3. stav 2. tačka 36. propisano da po zahtevu investitora za izgradnju zidanih ograda, organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole izdaje rešenje o odobrenju za izvođenje radova, u skladu sa odredbama člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020 i 52/2021).
To znači da su zidane ograde predmet ozakonjenja, u skladu sa odredbama člana 1. stav 3. Zakona o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015, 83/2018 i 81/2020 - odluka US), kojim je propisano da se odredba stava 1. ovog člana odnosi i na objekte, odnosno izvedene radove u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US, 132/14 i 145/14).
Koji bespravno izgradđeni objekti se smatraju objaktima izgrađenim u skladu sa zakonom je propisano Pravilnikom o izradi i održavanju katastra nepokretnosti ("Sl. glasnik RS", br. 46/99 i 7/2016 - dr. pravilnik) članom 50, a to su objekti u gradovima, odnosno naseljima gradskog karaktera izgrađeni do 3. juna 1948. godine, kada je stupila na snagu Osnovna uredba o građenju ("Službeni list FNRJ", broj 46/48); stambene zgrade koje su izgrađene na selu do 21. marta 1961. godine, kada je stupio na snagu Zakon o uslovima za izgradnju stambenih zgrada na selu ("Službeni glasnik NRS", broj 7/61) ili do stupanja na snagu propisa o uslovima za izgradnju stambenih zgrada, ukoliko su ih opštinski narodni odbori doneli u roku propisanom tim Zakonom; ostale vrste objekata koji su izgrađeni na selu do 8. jula 1973. godine, kada je stupio na snagu Zakon o izgradnji investicionih objekata ("Službeni glasnik SRS", broj 25/73), odnosno do stupanja na snagu opštinske, odnosno gradske odluke ukoliko je ista doneta u roku propisanom tim Zakonom.
Građevinska dozvola se ne može izdavati retroaktivno, za već izgrađene objekte.