Questions and answers

U slučaju prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni postupak u odnosu na stečajnog dužnika se obustavlja. Novac dobijen prodajom stečajnog dužnika kao pravnog lica, kao i imovina koja nije bila predmet procene (vezano za prodaju), ulaze u stečajnu masu u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja. Ugovor o prodaji dužnika kao pravnog lica mora da sadrži osim bitnih elemenata ugovora i sve pojedinosti koje se odnose na predmetnu prodaju.

Nakon pravosnažnosti rešenja o obustavljanju stečajnog postupka u odnosu na stečajnog dužnika iz razloga njegove prodaje kao pravnog lica stečajni dužnik postaje aktivno pravno lice bez obaveza po prijavama potraživanja i obaveza koje su nastale do dana prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica. Dakle, sve obaveze nastale do momenta prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica se namiruju iz stečajne mase sa PIB stečajne mase. Stečajni sudija će rešenjem konstatovati da je prodaja izvršena i naložiti ogdovarajućem registru upis prava svojine i brisanje tereta nastalih pre izvršene prodaje, odnosno upis drugih prava stečenih prodajom. Navedeno rešenje sa dokazom o uplati novčanog iznosa je osnov za sticanje i upis prava svojine kupca, bez obzira na ranije upise i bez tereta, kao i bez ikakvih obaveza nastalih pre izvršene kupoprodaje, uključujući i poreske obaveze i obaveze prema privrednim subjektima pružaocima usluga od opšteg interesa koje se odnose na kupljenu imovinu. Rešenje se objavljuje na oglasnoj i elektronskoj tabli suda i dostavlja razlučnim, odnosno založnim poveriocima. Žalbu mogu podneti sva zainteresovana lica u skladu sa članom 133. stav 13. Zakona o stečaju.

Sve obaveze nastale do momenta prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica se namiruju iz stečajne mase sa PIB stečajne mase. Shodno odredbi člana 20. stav 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji izmirenje poreske obaveze lica u stečaju uređeno zakonom kojim se uređuje stečaj, jasno je da poreske obaveze za lice koje je kao stečajni dužnik prodato izmiruje stečajna masa u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja.

Shodno navedenom, a uzimajući u obzir da poreski organ raspolaže pravosnažnim rešenjem o obustavi stečajnog postupka, postoji pravni osnov da se sve obaveze nastale do momenta prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica preknjiže na PIB stečajne mase, kao i sve kasnije promene koje se odnose na postupak stečaja koji se nastavlja nad PIB stečajna masa.

U poreskom računovodstvu na PIB stečajne mase vrše se knjiženja prema rešenjima o deobi stečajne mase, a koja bi trebalo da budu doneta u skladu sa zaključkom o priznatim i osporenim potraživanjima. Nakon završne deobe stečajne mase i pravosnažnošću rešenja o zaključenju stečajnog postupka nad stečajnom masom (u konkretnom slučaju), na osnovu koga se sprovodi brisanje iz registra APR, postoji pravni osnov da se izvrše i druga knjiženja na PIB stečajne mase.

Poresku prijavu PPI 1 za privredna društva u stečaju podnosi stečajni upravnik i te obaveze se knjiže na PIB stečajna masa. Privredno društvo koje nastavlja sa poslovanjem kao aktivno privredno društvo nakon prodaje u postupku stečaja, podnosi poreske prijave za imovinu koju je stekao u tom postupku i to od dana pravosnažnosti rešenja kojim se konstatuje da je prodaja izvršena (član 133. stav 13. Zakona o stečaju i član 10. stav 7.  tačka 2 Zakona o porezima na imovinu).

Dakle, moraju se razdvojiti obaveze, s obzirom da postoje dva PIB i dva obveznika.

Pravni osnov za preknjižavanje obaveza sa PIB stečajnog dužnika koji je prodat u postupku stečaja je rešenje kojim se obustavlja stečajni postupak i konstatuje izvršena prodaja. Kao prateći dokument je ugovor o prodaji stečajnog dužnika kao pravnog lica.

Pravni osnov za isknjižavanje obaveza sa PIB stečajne mase je rešenje o zaključenju stečajnog postupka nad stečajnom masom, na osnovu koga se između ostalog sprovodi i brisanje iz registra APR. Najnovijim izmenama ZPPPA odredbama člana 163a, propisano je da se u vanbilansno poresko računovodstvo prenose i obaveze i preplate poreskih obveznika nad kojim je stečajni postupak okončan putem bankrotstva u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak. To znači da sa pravosnažnošću rešenja o zaključenju stečajnog postupka sa PIB stečajne mase, treba da se prenesu potraživanja i preplate u vanbilansnu poresko računovodstvo.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Institut reorganizacije uređen je u skladu sa odredbama članova od 155. do 173. Zakona o stečaju. Voljom učesnika postupka reorganizacije mogu se bitno izmeniti odnosi stečajnog dužnika i njegovih poverilaca, ali isto tako i promeniti vlasnička struktura i sprovesti statusne promene stečajnog dužnika. Izglasani plan reorganizacije pravosnažnošću stiče snagu izvršne isprave i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su navedena u planu reorganizacije. Usvojeni plan reorganizacije ima posledice i na sve druge stečajne poverioce čija su potraživanja obuhvaćena planom. To znači da se pod istim uslovima namiruju i potraživanja poverilaca koji su glasali protiv usvajanja plana ili se o njemu nisu izjašnjavali. Važno je da su njihova potraživanja obuhvaćena planom reorganizacije, bez obzira da li je isti usvojen nakon pokretanja stečajnog postupka ili kao unapred pripremljeni plan reorganizacije.

S obzirom da je programski veoma zahtevno rešiti sve mogućnosti za izmirenje potraživanja koje se mogu predvideti „Unapred pripremljenim planom reorganizacije“ – UPPR , trenutno je jedino moguće ručnim nalozima (tzv.“R-nalozi“) pojedinačno u poreskom računovodstvu proknjižiti promene prema dospeću namirenja u UPPR.

Pravosnažno rešenje o usvajanju UPPR je pravni osnov za sprovođenje odgovarajućih knjiženja prema usvojenom načinu namirenja obaveza. Knjiženja u poreskom računovodstvu vrše se prema rokovima iz UPPR, ne pre.

Imajući u vidu da je plan reorganizacije u stečajnom postupku (čije je usvajanje rešenjem potvrdio sud), prema članu 41. Zakona o izvršenju i obezbeđenju izvršna isprava, u slučaju neizvršavanja obaveza koje su utvrđene planom, može se izvršiti naplata u izvršnom postupku preko izvršitelja.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Naplata lokalnih administrativnih taksi vrši se u skladu sa Zakonom o republičkim administrativnim taksama, Zakonom o finansiranju lokalne samouprave i Odlukom o lokalnim administrativnim taksama.  

Članom 7. Zakona o finansiranju lokalne samouprave propisano je da stope izvornih prihoda, kao i način i merila za određivanje visine lokalnih taksi i naknada utvrđuje skupština jedinice lokalne samouprave svojom odlukom, u skladu sa zakonom. Odluka skupština jedinice lokalne samoprave se donosi nakon održavanja javne rasprave, a može se menjati najviše jedanput godišnje, i to u postupku utvrđivanja budžeta jedinice lokalne samouprave za narednu godinu.

Izuzetno, odluka se može se izmeniti i u slučaju donošenja, odnosno izmene zakona ili drugog propisa kojim se uređuju izvorni prihodi jedinice lokalne samouprave. Odluka se objavljuje na način na koji se objavljuju akti jedinice lokalne samouprave.

Članom 9. i 10. Zakona o finansiranju lokalne samouprave uređene su lokalne administrativne takse:

U skladu sa članom 9. Zakona o finansiranju lokalne samouprave skupština jedinice lokalne samouprave može uvoditi lokalne administrativne takse za spise i radnje u upravnim stvarima, kao i za druge spise i radnje koje organi jedinice lokalne samouprave izdaju, odnosno obavljaju u okviru poslova iz svoje izvorne nadležnosti.

Jedinica lokalne samouprave ne može uvesti lokalnu administrativnu taksu za spise i radnje iz nadležnosti organa za koje je zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse propisano plaćanje republičkih administrativnih taksi.

U skladu sa članom 10. ovog zakona, akt iz člana 9. stav 1. sadrži sledeće elemente:

1) spise i radnje za koje se uvodi lokalna administrativna taksa;

2) nastanak taksene obaveze;

3) obveznike takse;

4) način plaćanja takse;

5) oslobađanja od plaćanja takse;

6) visina takse.

Visina takse ne može biti veća od iznosa republičke administrativne takse propisane za odgovarajući, odnosno sličan spis ili radnju.

Lokalna poreska administracija, za svoje usluge i radnje naplaćuje lokalnu administrativnu taksu koja je propisana Odlukom o lokalnim administrativnim taksama koju je usvojila skupština opštine u okviru koje je visina lokalne administrativne takse propisana Taksenom tarifom. Dakle, odlukom se uvode lokalne administrativne takse za spise i radnje u izvornim poslovima koje obavlja jedinica lokalne samouprave.

U okviru nadležnosti lokalne poreske administracije republičke administrativne takse naplaćuju se za spise radnje koje su u nadležnosti republičkog organa (Ministarstvo finansija u postupku nadležnosti po žalbama, vanrednih pravnih lekova, opomene za neplaćene republičke takse…).

Shodno navedenom, prilikom izdavanje uverenja o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija u okviru nadležnosti lokalne poreske administracije, uvek se naplaćuje se lokalna administrativna taksa. 

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Zakonom o porezima na imovinu propisano je da se porez na imovinu plaća, između ostalog i na pravo svojine na nepokretnosti.

Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, u članu 7. propisano je da se pravo svojine na nepokretnosti upisuje kao:

            1) svojina;

            2) susvojina;

            3) zajednička svojina, a zajednička svojina je jedna vrsta prava svojine.

Članom 4. Zakona o porezima na imovinu propisano je kada je na istoj nepokretnosti više lica obveznici, obveznik je svako od tih lica srazmerno svom udelu u odnosu na celu nepokretnost. Kada udeli obveznika na istoj nepokretnosti nisu određeni, za svrhu oporezivanja porezom na imovinu smatraće se da su jednaki.

Prema navedenim zakonskim odredbama, u konkretnom slučaju poreske prijave treba da podnesu oba supružnika, pri čemu će svakom od njih porez na imovinu biti utvrđen za 1/2 nepokretnosti.

Pogledaj/preuzmi:

- Mišljenje Ministarstva finansija (supružnici prilikom prodaje).pdf

Stranica sa pitanjima i odgovorima  iz oblasti rada lokalne poreske   administracije organizuje se kroz  saradnju projekta „Institucionalna   podrška SKGO-treća faza“ koji  sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza   na imovinu“ koji sprovodi  HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Prema odredbi člana 88. Zakona o stečaju, u trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka stečaja prekidaju se svi sudski postupci u odnosu na stečajnog dužnika i na njegovu imovinu, svi upravni postupci pokrenuti na zahtev stečajnog dužnika, kao i upravni i poreski postupci koji za predmet imaju utvrđivanje novčane obaveze stečajnog dužnika.

Prema odredbi člana 93.stav 1. Zakona o stečaju, od dana otvaranja stečajnog postupka ne može se protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja, osim izvršenja koja se odnose na obaveze stečajne mase i troškova stečajnog postupka.

Dakle, kao obveznik poreza na imovinu koji vodi poslovne knjige, privredno društvo je obavezno da svake godine, do 31. marta, utvrdi porez na imovinu samooporezivanjem i da podnese poresku prijavu na obrascu PPI-1 (sa odgovarajućim prilozima propisanim Pravilnikom o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovinu, kao i da prijavi promene koje su od uticaja na izmenu poreske obaveze u toku poreske godine i da u vezi sa tim promenama utvrdi uvećanje, odnosno umanjenje obračunatog prijavljenog poreza za tu poresku godinu).

Danom otvaranja stečaja nad privrednim društvom ne prestaju njegova prava, korišćenje i državina na nepokretnosti koje to društvo čine obveznikom poreza na imovinu. To društvo je obveznik poreza na imovinu sve dok mu ne prestane poreska obaveza (prema Zakonu o porezima na imovinu) na svakoj konkretnoj nepokretnosti (npr. njenom prodajom). Stoga je i privredno društvo u stečaju u obavezi da u propisanim rokovima podnosi poreske prijave o utvrđenom porezu na imovinu, odnosno o promenama koje utiču na izmenu utvrđenog poreza na imovinu.

Shodno navedenom, poreske obaveze koje su nastale pre otvaranja stečajnog postupka moraju se prijaviti u postupku stečaja, prijavom potraživanja, i nije ih moguće prinudno naplatiti. Međutim, obaveze nastale po osnovu poreza u toku trajanja stečajnog postupka predstavljaju troškove stečajnog postupka, odnosno obaveze stečajne mase, pa se isti mora utvrđivati i u smislu odredbi člana 93. stav 1 . Zakona o stečaju, i može prinudno naplaćivati. Presuda Upravnog suda upravo potvrđuje navedeno.

Potraživanje se ne može menjati koje je prijavljeno prijavom potraživanja, ali se obaveze za period nakon otvaranja stečajnog postupka utvrđuju i naplaćuju.

Pogledaj/preuzmi:

- Bilten Ministarstva finansija 12/2017.pdf

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske   administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna   podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza   na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Članom 71. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administracija propisano je da opomena sadrži pouku poreskom obvezniku da u roku od 5 dana može sa poreskim organom da raspravi sporna pitanja u vezi vrste i iznosa poreza, odnosno sporednih poreskih davanja.

Član 34. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisuje da je poreski akt poresko rešenje, zaključak, nalog za poresku kontrolu, poziv za poresku kontrolu, zapisnik o poreskoj kontroli i drugi akt kojim se pokreće ili dovršava neka radnja u poreskom postupku, a stav 2. ovog člana propisuje da je poreski upravni akt kojim poreski organ rešava o pojedinačnim pravima i obavezama poreskog dužnika iz poreskopravnog odnosa poresko rešenje i zaključak.

Uzimajući u obzir da Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ne propisuje da se po podnetom prigovoru odlučuje donošenjem poreskog upravnog akta, smatramo da se po prigovoru obvezniku odgovara rešenjem, osim u slučaju da se iz teksta prigovora utvrdi da prigovor sadrži određeni zahtev (npr. za zastarelost i sl.) po kom se mora doneti rešenje. Forma obaveštenja, kojim se po prigovoru odgovara obvezniku ne postoji, jer svako obaveštenje zavisi od sadržine prigovora. Ukoliko se u prigovoru istakne između ostalog i zahtev za zastarelost, takav zahtev se vodi kao poseban predmet, o kom se odlučuje rešenjem.

Ako je zahtev poreskog obveznika nejasan ili nepotpun, ima nedostatke zbog kojih se po njemu ne može postupati, tada poreski organ obaveštava podnosioca na koji način da podnese zahtev, a u roku koji ne može biti kraći od 8 dana (po članu 59. Zakona o upravnom postupku). Obveznik se po prigovoru obaveštava da će se po zahtevu o zastarelosti odlučivati u posebnom postupku i daju se obaveštenja o svim drugim navodima iz prigovora.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske   administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna   podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza   na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Članom 2. Zakona o porezima na imovinu propisano je da se porez plaća na nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije i to na odgovarajuća prava, korišćenje ili državinu na njima.

Članom 6b Zakona o porezima na imovinu propisano je da je "stan" posebni deo objekta koji čini funkcionalnu celinu koja se sastoji od jedne ili više prostorija namenjenih za stanovanje i po pravilu ima zaseban ulaz, osim kad je (ceo ili u pretežnom delu) kategorisan za obavljanje delatnosti ili se u njemu (u celini ili pretežnom delu) obavlja registrovana delatnost. Prema članu 6. ovog zakona u korisnu površinu nepokretnosti ne ulazi neadaptirani tavanski prostor.

Shodno navedenom, za prostor u potkrovlju koji je osposobljen za korišćenje, nastala je poreska obaveza u skladu sa Zakonom.

U slučajevima kada postoji sumnja da podaci koji se dobijaju preko notarske aplikacije ili na drugi način, nisu tačni u smislu Zakona o porezima na imovinu, poreski organ/ lokalna poreska administracija može da pozove poreskog obveznika ili drugo lice (investitora i dr.) u skladu sa članom 45. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, da dostave sve informacije od značaja za utvrđivanje poreske obaveze. Napominjemo da je za nepostupanje po pozivu propisana prekršajna odgovornost. Poziv za kontrolu se dostavlja u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a ne po odredbama Zakona o upravnom postupku.

Poreski organ, proveru u smislu da li postoji površina koja nije obuhvaćena ispravom dobijenom od javnog beležnika, mogu da izvrše uvidom u orto foto snimke (npr. Google i dr.),  proverom podataka u JKP ili uviđajem na licu mesta (napomena: ulazak u stambeni prostor bez saglasnosti poreskog obveznika može se obaviti samo uz rešenje suda).

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske   administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna   podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza   na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Prema Uredbi o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem delatnosti, iznosima naknada kriterijumi za određivanje negativnog uticaja aktivnosti koje utiču na životnu sredinu pravnih lica i preduzetnika utvrđuju se u okviru pretežne delatnosti koju obavlja obveznik naknade.

Pod pretežnom delatnošću, u smislu ove uredbe, smatra se ona delatnost koja je registrovana kod Agencije za privredne registre, kao i delatnost čijim je obavljanjem pravno lice i preduzetnik ostvario najviše prihoda u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.

Ukoliko je pravnom licu,  vlasniku izdavanje u zakup pretežna delatnost (što je potrebno utvrditi), onda bi za obavljanje te pretežne delatnosti na teritoriji JLS bio obveznik ove naknade.

Takođe, ako je pravnom licu, vlasniku neka druga delatnost pretežna (što je potrebno utvrditi uvidom u zvanične podatke), a tu pretežnu delatnost obavlja na teritoriji JLS, onda po tom osnovu jeste obveznik naknade.

Shodno tome, polazni osnov za plaćanje  naknade na teritoriji neke JLS je obavljanje pretežne delatnosti u smislu Uredbe (delatnost registrovana kod APR, a ako od neke druge delatnosti ostvaruje najviše prihoda, onda je ta delatnost pretežna delatnost).

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske   administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna   podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza   na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Članom 2. Zakona o porezima na imovinu propisani su predmeti oporezivanja, odnosno porez na imovinu plaća se na:

1) pravo svojine, odnosno na pravo svojine na zemljištu površine preko 10 ari;

2) pravo zakupa, odnosno korišćenja, stana ili kuće za stanovanje, konstituisano u korist fizičkog lica;

3) pravo korišćenja građevinskog zemljišta površine preko 10 ari, u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni režim građevinskog zemljišta;

4) pravo korišćenja nepokretnosti u javnoj svojini od strane imaoca prava korišćenja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javna svojina;

5) korišćenje nepokretnosti u javnoj svojini od strane korisnika nepokretnosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javna svojina;

6) državinu nepokretnosti na kojoj imalac prava svojine nije poznat ili nije određen;

7) državinu nepokretnosti u javnoj svojini, bez pravnog osnova;

8) državinu i korišćenje nepokretnosti po osnovu ugovora o finansijskom lizingu.

Pravom zakupa stana ili kuće za stanovanje konstituisanim u korist fizičkog lica, u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana smatra se pravo zakupa za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme, za koji je propisano plaćanje neprofitne zakupnine ili zakupnine koja se obračunava primenom propisanih kriterijuma i merila, u skladu sa zakonima kojima se uređuju:

(1) stanovanje i održavanje zgrada, odnosno u skladu sa posebnim propisima kojima je bilo uređeno stanovanje koji su prestali da važe danom početka primene zakona kojim je uređeno stanovanje i održavanje zgrada;

(2) javna svojina;

(3) prava boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca;

 (4) zbrinjavanje izbeglica.

Pravom korišćenja stana ili kuće za stanovanje konstituisanim u korist fizičkog lica, u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana smatra se pravo korišćenja za period iz stava 4. ovog člana, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zbrinjavanje izbeglica.

Članom 2a propisano je da kad na nepokretnosti, pored prava svojine, postoji neko od prava, odnosno korišćenje ili državina, iz člana 2. stav 1. tačka 2) do 5) i tačka 7) i 8) ovog zakona, odnosno u slučaju iz tačke 6) tog člana, porez na imovinu plaća se na to pravo, odnosno na korišćenje ili državinu, a ne na pravo svojine. Kad na nepokretnosti, pored prava, odnosno korišćenja iz člana 2. stav 1. tač. 2) do 5) i tačka 8) ovog zakona, postoji i državina iz tačke 7) tog stava, porez na imovinu plaća se na državinu, a ne na pravo, odnosno na korišćenje iz tačke 2) do 5) i tačke 8) ovog zakona. Kad na stanu ili kući za stanovanje, pored prava iz člana 2. stav 1. tačka 2) ovog zakona, postoji i pravo ili korišćenje iz tačke 4) i 5) tog stava, porez na imovinu plaća se na pravo zakupa ili pravo korišćenja iz tačke 2), a ne na pravo, odnosno korišćenje iz tačke 4) i 5) tog člana.

Da bi se pravilno utvrdilo činjeničko stanje i odredio poreski obveznik predmetnog stana, potrebno je izvršiti uvid u postojeću dokumentaciju (ugovor Ili drugi akt),  na osnovu koje je moguće utvrditi po kom osnovu i od kada fizičko lice koristi predmetni stan. Shodno navedenom, poreski obveznik se utvrđuje u zavisnosti od jedne od sledećih situacija:

Ukoliko je škola (ili druga institucija) sa fizičkim licem sklopila ugovor o zakupu, u kom se poziva na Zakon o stanovanju, odnosno po kom se to lice obavezuje na plaćanje neprofitne zakupnine, tada je u skladu sa članom 2. stav 1. tačka 2. Zakona o porezima na imovinu poreski obveznik fizičko lice koje ima pravo zakupa.

Ukoliko je sa fizičkim licem sklopljen ugovor ili drugi akt kojim mu se službeni stan daje na korišćenje bez naknade, tada je obveznik poreza na imovinu škola koja je korisnik nepokretnosti u javnoj svojini, pri čemu je škola kao indirektni budžetski korisnik oslobođena plaćanja poreza na imovinu po članu 12. stav 1. tačka 1)  Zakona o porezima na imovinu i podnosi PPI-1 poresku prijavu sa Prilogom 2 (pogledati: Bilten ministarstva finansija 1/2017, mišljenje br. 1)

Ukoliko fizičko lice koristi predmetni stan bez ikakvog pravnog osnova, u smislu da ne postoji sačinjen bilo kakav akt ili  postojeći akt koji više ne važi, tada to fizičko lice ima državinu na nepokretnosti u javnoj svojini i obveznik je poreza na imovinu u skladu sa članom 2. stav 1. tačka 7 Zakona o porezima na imovinu.

Pogledaj/preuzmi:

- Bilten Ministarstva finansija 1/2017, mišljenje br. 1.pdf

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske  administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna  podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza  na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Član 12. stav 7.  Zakona o porezu na imovinu propisuje da porez na imovinu na nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige, koje od nastanka poreske obaveze iskazuje u svojim poslovnim knjigama kao dobro isključivo namenjeno daljoj prodaji, koje se ne koriste, ne plaća se za godinu u kojoj je poreska obaveza nastala, kao ni za godinu koja sledi toj godini.

Prema računovodstvenim pravilima u Bilansu stanja u okviru Zaliha se iskazuju Stalna sredstva namenjena prodaji, koja se u skladu sa Pravilnikom o kontnom okviru iskazuju na računima grupe 14. Da bi imovina bila priznata kao imovina koja je namenjena daljoj prodaji, prema zahtevima iz Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja - MSFI 5 Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja, mora biti: dostupna za momentalnu prodaju u svom trenutnom stanju, isključivo pod uslovima koji su uobičajeni za prodaju takve imovine i njena prodaja mora biti vrlo verovatna. O ispunjenju navedenih uslova iz MSFI 5 poreski obveznik vodi računa prilikom evidentiranja imovine na odgovarajućem kontu.

Shodno navedenom, za priznavanje prava na poresko oslobođenje, nije dovoljno da obveznik priloži odluku da je nepokretnost za dalju prodaju, već je neophodno da budu kumulativno ispunjeni sledeći uslovi u skladu sa članom 12. stav 7. Zakona o porezu na imovinu:

1. da je ta nepokretnost od nastanka poreske obaveze evidentirana u njegovim poslovnim knjigama kao dobro isključivo namenjeno daljoj prodaji (u Bilansu stanja na računima grupe 14,  i to:  141 - Zemljište namenjeno daljoj prodaji, 142 - Građevinski objekti namenjeni daljoj prodaji i račun 144 - Ostale nekretnine namenjene prodaji) – kao dokaz od poreskog obveznika se može zahtevati knjigovodstvena kartica za odgovarajući konto, na kojoj se vidi da je od dana nastanka poreske obaveze imovina evidentirana na jednom od računa grupe 14;
2. da se nepokretnost nije koristila i ne koristi od dana nastanka poreske obaveze – može se proveriti uviđajem na licu mesta, kao i na sve druge raspoložive načine.

Pogledaj/preuzmi:

- Mišljenje Ministarstva finansija iz 2015. godine.pdf

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske  administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna  podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza  na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara propisano je da naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine plaćaju pravna lica i preduzetnici.

Uredbom o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti i iznosima naknada propisani kriterijumi za plaćanje naknade su propisani kriterijumi za plaćanje naknade, pa je neophodno da pravno lice ili preduzetnik ispunjava sledeće uslove:

• da ima pretežnu šifru delatnosti registrovanu u APR ili delatnost od koje ostvaruju najviše prihoda;
• da se njegova pretežna delatnost nalazi u Prilogu Uredbe;
• da pravno lice vodi poslovne knjige po Zakonu o računovodstvu i da se razvrstava u skladu sa ovim zakonom na mikro, malo, srednje ili veliko pravno lice i
• da ima prihod ostvaren u prethodnoj godini, s obzirom da je uslov iz zakona da naknada ne može biti veća od 0,4% tog prihoda.

Članom 4. Zakona o računovodstvu propisano je da se odredbe ovog zakona ne odnose na budžete i korisnike budžetskih sredstava, stambene zgrade, kao i na organizacije obaveznog socijalnog osiguranja. Takođe se odrebe ovog zakona ne odnose na crkve i verske zajednice, osim u delu obavljanja privredne ili druge delatnosti.

Pravna lica budžetski korisnici - indirektni korisnici budžeta - oznaka KJS 2, koji se isključivo finansiraju iz budžeta i nemaju račune kod banke, što znači da nisu u obavezi da podnose završne račune u APR i ne razvrstavaju se, dakle nemaju sve elemente za plaćanje naknade, tako da nisu ni obveznici predmetne naknade i  ne podnose prijavu.

Ukoliko ova pravna lica i podnesu prijavu, ista bi morala biti definisana kao nepotpuna u sistemu, s obzirom na to da nemaju razvrstavanje, na osnovu kog bi se utvrdio stepen negativnog uticaja na životnu sredinu. Nepotpuna prijava koja ne može biti dopunjena i pravilno popunjena bi trebalo da bude stavljena u status odbijena u sistemu LPA.

Zakonom i Uredbom nije propisano oslobođenje za ova lica, shodno tome ne postoji zakonski osnov za donošenja rešenja kojim bi se utvrdilo to pravo na oslobođenje, niti su obveznici, niti im se moze utvrditi ova obaveza.

Pogledaj/preuzmi:

- Odgovor Ministarstva zaštite životne sredine.pdf

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske  administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna  podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza  na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

U skladu sa članom 10. Zakona o porezima na imovinu nastanak poreske obaveze uređen je i to:

Stavom 1. ovog člana obaveza po osnovu poreza na imovinu nastaje najranijim od sledećih dana: danom sticanja prava na koje se porez na imovinu plaća u skladu sa članom 2. stav 1. i članom 2a ovog zakona, danom uspostavljanja državine kad se porez plaća na državinu, danom početka korišćenja, danom osposobljavanja, danom izdavanja upotrebne dozvole, odnosno danom omogućavanja korišćenja imovine na drugi način.

Stavom 2. kad je pravo iz stava 1. ovog člana stečeno na objektu u izgradnji koji nije osposobljen za korišćenje, ne koristi se i za koji nije izdata upotrebna dozvola, obaveza po osnovu poreza na imovinu za taj objekat nastaje najranijim od sledećih dana: danom početka korišćenja, danom osposobljavanja, danom izdavanja upotrebne dozvole, odnosno danom omogućavanja korišćenja objekta na drugi način (uključujući uspostavljanje državine), osim u slučaju iz stavova 3. i 4. ovog člana.

Stavom 3.  poreska obaveza za zgradu u izgradnji površine preko 500 m2 (osim zgrade koja se smatra ekonomskim objektom, odnosno zgrade za čiju izgradnju građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine kao povereni posao, u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja), odnosno za posebni deo zgrade koji predstavlja tehničku i funkcionalnu celinu površine preko 500 m2 koji se dograđuje ili nadgrađuje, koja nije osposobljena za korišćenje i ne koristi se (u daljem tekstu: zgrada), na čijoj izgradnji, dogradnji ili nadgradnji (u daljem tekstu: izgradnja) su izvedeni grubi građevinski radovi sa konstruktivnim sklopom (temelj, stubovi sa gredama ili zidovi, tavanica, sa ili bez krova, sa ili bez završene fasade, sa ili bez postavljene spoljne stolarije i izvedenih podopolagačkih radova), nastaje počev od 1. januara naredne godine u odnosu na godinu:

1) u kojoj je isteklo pet godina od dana pravosnažnosti prve građevinske dozvole ili odobrenja za izgradnju te zgrade (u daljem tekstu: građevinska dozvola), odnosno sedam godina od dana pravosnažnosti prve građevinske dozvole za tu zgradu, ako je rešenjem nadležnog organa odobreno da građevinska dozvola ostaje na pravnoj snazi još dve godine po isticanju pet godina od dana njene pravosnažnosti;

2) završetka izgradnje konstruktivnog sklopa, ako građevinska dozvola nije izdata.

Stavom 4. za zgrade iz stava 3. ovog člana za koje je do 31. decembra 2018. godine protekao duži period od perioda koji opredeljuje nastanak poreske obaveze u skladu sa tom odredbom, poreska obaveza nastaje 1. januara 2019. godine.

Kada pravno lice, koje porez na imovinu utvrđuje samooporezivanjem, ne podnese poresku prijavu, obaveza se utvrđuje u postupku poreske kontrole u skladu sa Zakonom o poreskoj administraciji i Zakonom o porezima na imovinu.

Prema članu 51. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji u poreskom postupku teret dokaza snosi:

1) Poreska uprava - za činjenice na kojima se zasniva postojanje poreske obaveze; 

2) poreski obveznik - za činjenice od uticaja na smanjenje ili ukidanje poreza.

U postupku poreske kontrole, treba utvrditi dan nastanka poreske obaveze imajući u vidu citirane odredbe člana 10. Zakona o porezima na imovinu, zatim proveriti da li je objekat počeo da se koristi, da li je osposobljen za korišćenje ili je omogućeno korišćenje na drugi načini, utvrditi najraniji dan, odnosno dan nastanka obaveze prema članu 10. stav 1 Zakona o porezima na imovinu. Na osnovu rešenja o ozakonjenju i druge dokumentacije kojom raspolaže organ koji je doneo to rešenje (a koja se može pribaviti i službenim putem), treba utvrditi da li je objekat završen u građevinskom smislu (osposobljen za korišćenje) ili ne, s obzirom da se ozakonjenje može izvršiti i za objekat koji je stavljen pod konstruktivni sklop, a koji nije u potpunosti osposobljen za korišćenje.

Prema članu 3. Zakona o ozakonjenju, predmet ozakonjenja, u smislu ovog zakona, jeste objekat koji je završen u građevinskom smislu. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, kada je predmet ozakonjenja zgrada, predmet ozakonjenja može biti i zgrada na kojoj su izvedeni samo konstruktivni građevinski radovi (temelj, armirano betonski ili čelični stubovi sa gredama, odnosno armiranobetonska tavanica, krovna konstrukcija), sa ili bez završene fasade.

Član 6. Zakona o ozakonjenju propisuje da je predmet ozakonjenja objekat za koji je podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa ranije važećim zakonom kojim je bila uređena legalizacija objekata, do 29. januara 2014. godine i koji je vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine. Predmet ozakonjenja je i objekat za koji nije podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa ranije važećim zakonom kojim je bila uređena legalizacija objekata, a koji je vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine, za koji je nadležni građevinski inspektor doneo rešenje o rušenju, u skladu sa odredbama Zakona o ozakonjenju objekata (“Službeni glasnik RS”, broj 96/15). Predmet ozakonjenja je i objekat za koji je podnet zahtev u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole (“Službeni glasnik RS”, br. 25/13, 145/14 i 96/15), za koje postupak nije pravnosnažno okončan.

U skladu sa Zakonom o ozakonjenju objekata (član 11), u cilju utvrđivanja mogućnosti ozakonjenja u skladu sa odredbama ovog zakona, u postupku ozakonjenja pribavlja se izveštaj o zatečenom stanju objekta čiji sastavni deo je i elaborat geodetskih radova za nezakonito izgrađeni objekat.

Dan nastanka poreske obaveze po osnovu poreza na imovinu ne može biti dan ozakonjenja, nije propisano zakonom. S obzirom da je investitor obveznik – pravno lice koji vodi poslovne knjige, od istog se u postupku poreske kontrole mogu zahtevati dokazi na osnovu kojih se može utvrditi dan nastanka poreske obaveze (kada su završeni svi građevinski radovi, izvršeno priključenje na struju, vodu i slično...). Ukoliko obveznik ne učestvuje u postupku poreske kontrole odgovarajući  dokazi kojim se može potvrditi dan nastanka poreske obaveze se moraju pribaviti službenim putem od drugih organa ili javnih preduzeća koji podacima mogu da raspolažu. U slučaju da se iz raspoloživih dokaza utvrdi da je obaveza nastala pre 2016 godine, nije neophodno utvrđivati tačan datum nastanka poreske obaveze, jer se tokom postupka poreske kontrole, može utvrditi obaveza pet godina unazad (najranije od 1.1.2016. godine) zbog zastarelosti.

Takođe, u slučaju da objekat i dalje nije funkcionalan u celosti, u smislu da se nije otpočelo sa korišćenjem niti je osposobljen za korišćenje, tada je obaveza za objekat svakako nastala 1.1.2019. godine, a u skladu sa članom 10. stav 3 Zakona o porezima na imovinu (objekat veći od 500m2).

Shodno navedenom, kada se izvrši provera svih dokaza i utvrde činjenice, može se opredeliti dan nastanka obaveze po osnovu poreza na imovinu za predmetni objekat, nakon čega se u postupku poreske kontrole sačinjava zapisnik, zatim se donosi rešenje o utvrđivanju poreza, na koje obveznik  ima pravo žalbe, pri čemu je teret dokazivanja žalbenih navoda na poreskom obvezniku.

Pogledaj/preuzmi: Bilten Ministarstva finansija 4/2019, misljenja br. 9 i 13.pdf

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske  administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna  podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza  na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.