Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Da li se porez na imovinu za fizička lica koja stanove, kuće i apartmane izdaju turistima, obračunava kao porez na stanove ili poslovni prostor?
Obveznik poreza na imovinu u skladu sa Zakonom o porezu na imovinu je fizičko lice koje ostvaruje prihode od samostalne delatnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje oporezivanje dohotka građana (preduzetnik) koji porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod, drugo lice koje ne vodi poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije, preduzetnik koji vodi poslovne knjige - za imovinu koja nije evidentirana u njegovim poslovnim knjigama;
Porez na imovinu plaća se na nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, i to na nepokretnostima, u smislu ovog Zakona, smatraju se:
- zemljište, i to: građevinsko, poljoprivredno, šumsko i drugo;
- stambene, poslovne i druge zgrade, stanovi, kuće za stanovanje, poslovne prostorije, garaže i garažna mesta i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti, odnosno njihovi delovi.
Fizičko lice, obveznik poreza na imovinu je dužno da nadležnoj lokalnoj samoupravi podnese prijavu na obrascu PPI-2 u skladu sa Pravilnikom o obrascima poreskih prijava o utvrđenom, odnosno za utvrđivanje poreza na imovinu. U samoj prijavi obveznik je dužan da popuni pored ostalih podataka relevantnih za utvrđivanje poreske obaveze i podatak o kojoj je vrsti nepokretnosti reč.
Fizička lica koja svoje stanove/kuće ili apartmane odluče da izdaju turistima i otpočnu obavljanje delatnosti ugostiteljstva i turizma, u obavezi su da pre otpočinjanja obavljanja delatnosti na propisan način podnesu prijavu jedinici lokalne samouprave u skladu sa Zakonom o ugostiteljstvu, nakon čega dobijaju dozvolu i objekat se registruje kao kategorisan ili nekategorisan objekat. Jedinica lokalne samouprave na propisan način u skladu sa ovim zakonom vodi evidenciju ugostitelja i ugostiteljskih objekata, kao poveren posao. Jedinica lokalne samouprave je dužna da kvartalno ili na zahtev Ministarstva u roku od 15 dana u elektronskoj formi dostavi Ministarstvu podatke iz evidencije ugostiteljskih objekata koju vodi. Fizičko lice koje obavlja delatnosti ugostiteljstva, turizma dužno je da u skladu propisima regulisanim Zakonom o porezu na dohodak građana izmiruje svoje poreske obaveze.
Dalje, imajući u vidu kategorizaciju nepokretnosti (stan, poslovni prostor, kuća, garaža) prema prirodi upisa u Registar nepokretnosti koji se vodi kod nadležne službe za katastar nepokretnosti, a u skladu sa Zakonom kojim je regulisan postupak upisa u katastar, određuje se šta je osnovica poreza na imovinu nepokretnosti. Što znaci da ako je predmetna nepokretnost upisana/kategorisana kao stan ili kuća - oporezuje se porezom na imovinu na stan/kuću, a ako je nepokretnost kategorisana u Registru kao poslovni prostor, građevinski objekat za obavljanje delatnosti - plaća se porez na imovinu na poslovni prostor/građevinski objekat i slično.
U skladu sa navedenim, preporučujemo da se u postupku utvrđivanja poreza na imovinu na predmetnu nepokretnost uzmu u obzir i podaci iz podnete prijave PPI-2 (podatak o vrsti nepokretnosti), podaci iz evidencija nadležnih organa i drugi podaci kojima organi raspolažu, a od značaja su za utvrđivanje poreske obaveze po Zakonu o porezu na imovinu, kao i podaci o kategorizaciji objekta u skladu sa Zakonom o ugostiteljstvu.
Opština je zaključila jedan ugovor o dodeli bespovratnih sredstava sa Vladom Republike Srbije, koju zastupa Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva (SIPRU) o finansiranju usluga lični pratilac deteta u iznosu od oko 2 miliona dinara i drugi sa SWISS PRO o finansiranju usluga gerontodomaćica (pomoć u kući) oko 1,5 milion dinara. Da li se navedene usluge nabavljaju sprovođenjem javnih nabavki ili se mogu tretirati kao usluge iz Priloga 7 Zakona o javnim nabavkama, odnosno kao društvene i druge posebne usluge koje su izuzete od primene zakona?
U skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), koji je u primeni od 1. jula 2020. godine, društvene i druge posebne usluge u delu sprovođenja postupka javne nabavke sadrže određene specifičnosti (propisane čl. 75. i 76. Zakona), ali nisu izuzete od primene odredaba Zakona.
Spisak ovih usluga naveden je u Prilogu 7 Zakona, pri čemu su usluge socijalne zaštite obuhvaćene ovim spiskom.
Ipak, članom 27. Zakona je propisano da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na nabavku predmetnih usluga čija je procenjena vrednost manja od 15.000.000 dinara kada nabavku sprovodi javni naručilac.
S obzirom na to, ukoliko je procenjena vrednost javne nabavke usluga socijalne zaštite za potrebe opštine manja od 15.000.000 dinara na godišnjem nivou, opština nije u obavezi da za nabavku usluga iz pitanja sprovedete postupak javne nabavke.
Ukazujemo da je naručilac dužan da pri nabavci ispod navedenog limita primenjuje načela Zakona na način koji je primeren okolnostima konkretne nabavke, te da je naručilac dužan da svojim internim aktom uredi i postupak nabavki na koje se Zakon ne primenjuje.
Pored toga, ukazujemo i na to da je SKGO u prethodnom periodu, izradila modele internog akta naručioca, kojima su pored ostalog dati predlozi na koji način se mogu urediti nabavke društvenih i drugih posebnih usluga kod naručilaca u JLS. Ovim modelima može se pristupiti putem sledećeg linka:
http://www.skgo.org/vesti/detaljno/2465/skgo-izradila-modele-internog-akta-u-skladu-sa-novim-zakonom-o-javnim-nabavkama
Da li lokalna samouprava treba da sprovodi postupak javne nabavke za medijski prenos sednica skupštine opštine? Lokalna samouprava placa medijskim kucama prenos TV sednica.
ZJN naručioci ne primenjuju na kupovinu vremena za televizijsko, odnosno radijsko emitovanje, odnosno vremena za emitovanje programskih sadržaja, od pružaoca medijskih usluga, u skladu sa članom 12. stav 1. tačka 2) ZJN. Imajući to u vidu, navedeni izuzetak bi se mogao primeniti i na prenose sednica skupštine opštine.
Da li je gornja granica za nabavke na koje se Zakon ne primenjuje za dobra i usluge 1.000.000,00 dinara ili 999.999,99 dinara?
Po formulaciji iz člana 27. stav 1. tačka 1) ZJN, po kojoj se odredbe ZJN ne primenjuju na nabavku dobara i usluga čija je procenjena vrednost manja od 1.000.000,00 dinara, proizilazi da isto važi za nabavku procenjene vrednosti od 999.999 dinara i manje, dakle manje od 1.000.000 dinara, dok već za nabavku procenjene vrednosti, za dobra i usluge, od 1.000.000 dinara i više moraju se primenjivati odredbe ZJN.
Da li oglašavanje vezano za informisanje građana od strane opštinske uprave o informacijama bitnim za građane kao i emitovanje skupštine spada u izuzete nabavke?
Da li Plan nabavki na koje se Zakon ne primenjuje naručilac formira u svojoj slobodnoj formi a u skladu sa svojim Internim aktom?
U skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, ne postoji obaveza da se uopšte planiraju pomenute nabavke, ali zbog praćenja realizacije tih nabavki, u skladu sa finansijskim planom ili odlukom o budžetu, dobro bi bilo da se imaju u nekoj formi u skladu sa već dosadašnjim iskustvima u planiranju ovih nabavki.
U situaciji u kojoj naručilac ima u finansijskom planu planirana sredstva u iznosu od 8.000.000 dinara za usluge restorana i hotela, da li to znači da ne treba da sprovodi postupak javne nabavke, već u skladu sa internim aktom da sprovede postupak pribavljanja ponuda?
Da li u okviru nabavki koje su izuzete od primene Zakona, pored nabrojanih usluga socijalne zaštite, usluge obezbeđenja...spadaju i usluge čišćenja poslovnih prostorija?
Kada je rok da se na sajtu JLS objavi Vodič za građane za budžet grada za 2021. godinu
Da li se zemljište na kom se nalaze nekategorisani putevi i koje se u listu nepokretnosti vodi pod vrstom zemljišta kao "Ostalo", i koje je u državnoj svojini RS, sa pravom korišćenja JLS, unosi u bazu kao građevinsko ili kao drugo zemljište? Ako je odgovor drugo zemljište, da li to zemljište unositi u bazu Republičke direkcije za imovinu, s obzirom na to da su drugačija pravila o sticanju javne svojine lokalne samouprave na građevinskom i drugom zemljištu?
Prilikom popunjavanja NEP JS obrasca u Registru nepokretnosti u javnoj svojini popunjavaju se podaci iz Izvoda lista nepokretnosti ili sa javnog pristupa Registra RGZ.
Ukoliko je u delu kod vrste zemljišta upisano: Ostalo zemljište, u Registar nepokretnosti u javnoj svojini upisujete: Drugo zemljište. Generalno gledano uvek ako imate vrste zemljišta koje nisu građevinsko, šumsko, poljoprivredno, takvo zemljište svrstavate u: Drugo zemljište. Isti pristup treba imati i kod unosa objekata koji nisu npr. stambeni, poslovni, garaže i sl. objekti koji su navedeni u aplikaciji, gde ako se radi o objektu koji ne pripada nijednoj kategoriji koja je navedena, treba upisati: drugi građevinski objekat.
Kod drugog pitanja koje se odnosi na okolnost da li se takvo zemljište unosi u Registar nepokretnosti u javnoj svojini, odgovor je potvrdan jer se radi o nepokretnostima na kojima je opština, odnosno grad nosilac prava javne svojine ili nosilac prava korišćenja. Samo pitanje upisa u katastru građevinskog zemljišta je obaveza Republičkog geodetskog zavoda, nadležnog SKN-a, i to zemljište je u isključivoj svojini jedinice lokalne samouprave ukoliko je ista nosilac prava korišćenja/korisnik takvog zemljišta.
Pitanje upisa se sprovodi ex officio, po članu 102. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji.
Da li kod upisa zemljišta u Registar nepokretnosti u javnoj svojini treba upisati svako zemljište pod zgradom i drugim objektom posebno za zemljište pod svakom zgradom i objektom ili zemljište na jednoj katastarskoj parceli treba upisati kao jedno zemljište bez obzira iz koliko delova se sastoji? Kako postupiti ukoliko su na jednoj istoj katastarskoj parceli kod katastra upisani npr. sledeće nepokretnosti: objekat (broj 1) površine Xm2, građevinsko zemljište - zemljište pod zgradom i drugim objektom (broj dela parcele: 1) takođe površine Xm2, objekat (broj 2) površine Ym2, građevinsko zemljište - zemljište pod zgradom i drugim objektom (broj dela parcele: 2) naravno takođe površine Ym2, građevinsko zemljište - zemljište uz zgradu i objekat (broj dela parcele: 3) površine Zm2 i građevinsko zemljište - građevinska parcela (broj dela parcele: 4) površine Žm2. Jasno je da u datom primeru treba upisati 2 objekta, ali da li u datom primeru građevinsko zemljište treba upisati kao jedno građevinsko zemljište čija površina iznosi X+Y+Z+Ž m2 ili ih treba upisati kao četiri posebna građevinska zemljišta?
Evidentiranje nepokretnosti u javnoj svojini, putem aplikacije “Registar jedinstvene evidencije nepokretnosti u javnoj svojini”, koja je dostupna na portalu eUprave, vrši se tako što se svaka nepokretnost evidentira u zasebnom elektronskom NEP JS obrascu, koji je propisan Uredbom o evidenciji nepokretnosti u javnoj svojini. Dakle, treba upisati svaki objekat i svako zemljište pod zgradom i drugim objektom, pojedinačno na zasebnim NEP JS obrascima, pa i kada je u pitanju, kao u konkretnom slučaju, jedna katastarska parcela koja je podeljena u više delova, treba upisati svaki deo pojedinačno na zasebnim NEP JS obrascima.
To znači da u konkretnom slučaju, treba popisati 6 objekata u 6 NEP JS obrazaca, kao i 8 građevinskih zemljišta u 8 NEP JS obrazaca (tj. svih 8 delova zemljišta trebalo upisati kao posebne nepokretnosti). Skrećem Vam pažnju, da u konkretnom slučaju, što se tiče podatka iz A lista (LN:1056, KO: XX) o načinu korišćenja i klase zemljišta, te podatke treba upisati u polje Struktura u elektronskom NEP JS obrascu (nije obavezan podatak, ali upotpunjava informaciju o nepokretnosti koja se popisuje). Kod svih pomenutih nepokretnosti (LN:1056, KO: XX), treba upisati udeo (susvojina, obim udela: ½).
Da li u Odluci o budžetu lokalne samouprave treba da stoji: planirano na kontu 745153 deo dobiti javnog preduzeća, prema odluci upravnog odbora javnog preduzeća u korist nivoa opština? Da li u izvršenju budžeta treba da stoji jedan član koji procenat javno preduzeće treba da uplati lokalnoj samoupravi kao deo dobiti javnog preduzeća?
U pogledu prvog pitanja, odgovor je sledeći:
Članom 29. Zakona o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019 i 72/2019), propisano je da se budžet priprema i izvršava na osnovu sistema jedinstvene budžetske klasifikacije.
Budžetska klasifikacija obuhvata ekonomsku klasifikaciju prihoda i primanja, ekonomsku klasifikaciju rashoda i izdataka, organizacionu klasifikaciju, funkcionalnu klasifikaciju, programsku klasifikaciju i klasifikaciju prema izvorima finansiranja.
Ekonomska klasifikacija prihoda i primanja iskazuje prihode i primanja na osnovu propisa ili ugovora koji određuju izvore prihoda, odnosno primanja, a ekonomska klasifikacija rashoda i izdataka iskazuje pojedinačna dobra i usluge i izvršena transferna plaćanja.
Pravilnikom o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem ("Sl. glasnik RS", br. 16/2016, 49/2016, 107/2016, 46/2017, 114/2017, 20/2018, 36/2018, 93/2018, 104/2018, 14/2019, 33/2019, 68/2019 i 84/2019) utvrđene su brojčane oznake i nazivi konta, po kojima su korisnici sredstava obavezni da u knjigovodstvu iskazuju imovinu, obaveze, izvore sredstava, prihode i druga primanja, rashode i druge izdatke, kao i finansijski rezultat.
Kontni plan sačinjavaju klase, kategorije, grupe, sintetička konta, analitička konta i subanalitička konta.
Korisnici sredstava su obavezni da poslovne promene u budžetskom računovodstvu vode po propisanim šestocifrenim subanalitičkim kontima, sadržanim u Kontnom planu.
U skladu sa Kontnim planom za budžetski sistem, planirani prihod od dobiti javnih preduzeća jedinica lokalne samouprave u odluci o budžetu iskazuje na ekonomskoj klasifikaciji 745143 - Deo dobiti javnog preduzeća i drugih oblika organizovanja, u korist nivoa gradova, ukoliko je u pitanju grad, dok opštine iskazuju na ekonomskoj klasifikaciji 745153 - Deo dobiti javnog preduzeća i drugih oblika organizovanja, u korist nivoa opština.
U pogledu drugog pitanja, odgovor je sledeći:
Članom 3. Zakona o javnim preduzećima (“Sl. Glasnik RS”, br. 15/2016 i 88/2019) definisano je da je javno preduzeće, preduzeće koje obavlja delatnost od opšteg interesa, a koje osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: javno preduzeće).
Pored javnog preduzeća, delatnost od opšteg interesa može da obavlja i:
- društvo s ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo čiji je jedini vlasnik javno preduzeće;
- društvo kapitala čiji je jedini vlasnik Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, kao i zavisno društvo čiji je jedini vlasnik to društvo kapitala;
- drugo društvo kapitala i preduzetnik, kome je nadležni organ poverio obavljanje te delatnosti.
-
Dalje, članom 58. propisano je da je javno preduzeće i društvo kapitala iz člana 3. stav 2. tačka 1) i 2) ovog zakona dužno da deo ostvarene dobiti uplati u budžet Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, po završnom računu za prethodnu godinu.
Visina i rok za uplatu dobiti iz stava 1. ovog člana utvrđuje se zakonom, odnosno odlukom o budžetu za narednu godinu.
Dakle, jedinica lokalne samouprave u odluci o budžetu, u delu izvršenja budžeta, posebnim članom propisuje visinu, odnosno procenat dobiti, kao i rok uplate dobiti javnih preduzeća i drugih oblika organizovanja čiji je osnivač.