Questions and answers

Kako se iz vašeg pitanja vidi da je na pomenutom zemljištu zaključen ugovor o zakupu na period od 99 godina i pravo zakupa je upisano u G listu: Tereti na parceli u korist fizičkog lica, dajemo sledeći odgovor:

Pravo zakupa koje je ustanovljeno na taj način na zemljištu u državnoj svojini sa pravom korišćenja je prema ranijim propisima o planiranju i izgradnji bilo jedino moguće ustanoviti na period od 99 godina, jer nije postojao promet prava korišćenja i takav zakup se smatrao dugoročnim zakupom sa pravom vlasnika nepokretnosti.

Odredbom člana 103. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon i 9/2020) propisano je da zakupcima na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, za koje je zaključen ugovor o zakupu radi izgradnje, u trajanju od najmanje 50 godina, u skladu sa ranije važećim zakonima o planiranju i izgradnji, po zahtevu zakupca, utvrđuje se pravo svojine na građevinskom zemljištu, bez naknade, ako je u celosti isplaćen iznos zakupnine za period na koji glasi ugovor o zakupu, osim ako zakupodavac u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona pokrene sudski postupak za raskid ugovora o zakupu, i taj se spor pravnosnažno okonča u njegovu korist.

Stavom 4. propisano je da se uz zahtev za upis prava svojine za lica iz st. 1. i 2. ovog člana, organu nadležnom za upis prava svojine dostavlja dokaz da je iznos zakupnine isplaćen u celosti.

Stavom 7. propisano je da se upis prava svojine u korist lica iz st. 1. i 2. ovog člana, vrši organ nadležan za poslove vođenja evidencije nepokretnosti i prava na njima, po zahtevu tih lica.

Saglasno pomenutom članu Zakona o planiranju i izgradnji potrebno je da stranka/zakupac podnese nadležnom katastru zahtev za upis prava svojine na građevinskom zemljištu bez naknade koje je u zakupu radi izgradnje, i za koje je plaćana cena zakupnine u celosti, obzirom da se radilo o zakupu na period duži od 50 godina. Uz zahtev je potrebno dostaviti i sve dokaze koji su navedeni u Zakonu.

Takođe, ukazujemo i na odredbe člana 135. Zakona o planiranju i izgradnji koje se odnose na postojanje valjanog pravnog osnova za izdavanje građevinske dozvole, gde se kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra pravo svojine u korist podnosioca zahteva ili pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, o čemu organ koji postupa u predmetima izdavanja građevinske dozvole treba da brine po službenoj dužnosti.

Kada je reč o neutrošenim transfernim sredstvima od drugih nivoa vlasti iz prethodnih godina, ista je potrebno planirati u budžetu za tekuću godinu na izvoru 13 - Neraspoređeni višak prihoda iz ranijih godina. 

Naime, članom 2. Zakona o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019 i 72/2019) date su definicije prema kojima su transferna sredstva - sredstva koja se iz budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta lokalne vlasti prenose budžetu na drugom nivou vlasti, budžetu na istom nivou vlasti i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje, kao i između organizacija za obavezno socijalno osiguranje za doprinose za osiguranje, a donacija je namenski bespovratan prihod, koji se ostvaruje na osnovu pisanog ugovora između davaoca i primaoca donacije. Obzirom na napred navedene definicije, sredstva koja Ministarstvo prenosi budžetskom korisniku drugog nivoa vlasti mogu biti samo u vidu transfera, a nikako u vidu donacije.

Članom 8. Pravilnika o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem (“Službeni glasnik RS”, br. 16/2016, 49/2016, 107/2016, 46/2017, 114/2017, 20/2018, 36/2018, 93/2018, 104/2018, 14/2019, 33/2019, 68/2019 i 84/2019) definisana je klasifikacija izvora finansiranja, odnosno propisano je na kojim izvorima se iskazuju neutrošena sredstva iz ranijih godina, a kako je ovde reč o neutrošenim sredstvima iz prethodne godine i to o transfernim sredstvima dobijenim od Ministarstva kulture i informisanja, a ne o sredstvima iz donacija, ista se ne mogu planirati na izvoru 15.

Na izvoru 07-Transferi od drugih nivoa vlasti planiraju se prihodi ostvareni od transfera u tekućoj godini, kao i rashodi po tom osnovu u tekućoj godini.

Preneta neutrošena sredstva koja su u prethodnoj godini evidentirana na izvoru 05-Donacije od inostranih zemalja i izvoru 06-Donacije od međunarodnih organizacija, u tekućoj godini se planiraju na izvoru 15-Neutrošena sredstva donacija iz prethodnih godina.

Napomena: odgovor je dat na osnovu dostavljenih informacija, a u skladu sa regulativom i polazeći od tipičnih uporedivih situacija i postupanja u finansijskom poslovanju JLS u praksi.

Prilikom izrade Odluke o budžetu za narednu godinu, mogu se planirati sredstva iz izvora 15-Neutrošena sredstva donacija iz ranijih godina. Štaviše, ova sredstva je potrebno planirati naročito ukoliko postoji realna mogućnost da će plaćanje preuzetih obaveza, odnosno rashoda koje se finansiraju iz sredstava dobijenih iz donacija, nastupiti pre donošenja rebalansa budžeta u narednoj godini. Ukoliko se ista ne planiraju Odlukom o budžetu, može se doći u situaciju da plaćanje ugovorenih obaveza odnosno rashoda predviđenih dinamikom realizacije i definisanih ugovorom o donaciji, neće moći da se izvrši obzirom da nema planiranih aproprijacija. Iz navedenih razloga potrebno je izvršiti što realniju procenu iznosa sredstava koji će biti prenet u narednu godinu kako bi sve preuzete obaveze bile izmirene u zakonskim rokovima, a rebalansom budžeta potrebno je usaglasiti stanje sa stanjem neutrošenih sredstava na dan 31.12. prethodne godine.

Ovo se isto odnosi i na sredstva dobijena od Republike odnosno nadležnih ministarstava, s tim što se ona planiraju na izvoru 13-Neraspoređeni višak prihoda iz ranijih godina.

Članom 22. ZPPPA uređeno je ispunjenje poreske obaveze u slučaju smrti fizičkog lica. Prema navedenim odredbama, poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva.

Ako ostavilac nema naslednika ili se nijedan od naslednika ne prihvati nasledstva, ostaviočeva poreska obaveza se otpisuje.

U ovom konkretnom slučaju, preminulo lice ima poreski dug, ali nema osnova da se isti prenese na naslednike, jer da bi naslednicima moglo da bude utvrđeno da ispunjavaju obavezu preminulog lica mora da postoji vrednost nasleđene imovine i njihovi udeli u tome. S obzirom da je ostavinski postupak obustavljen iz razloga što nema nikakve imovine za nasleđivanje, u okviru čije vrednosti  bi se izvršio prenos duga srazmerno udelima pojedinih naslednika, to znači da ne postoji pravni osnov da se izvrši prenos dugovanog poreza sa preminulog lica.

Takođe, odredbama ZPPPA nije propisano ni da se taj dug koji je ostao na preminulom licu otpisuje iz razloga što nema nasleđene imovine i nema mogućnosti za prenos duga na naslednike, već taj dug ostaje na ime preminulog lica i može se desiti da se naknadno pojavi neka imovina za nasleđivanje i da se ponovo pokrene ostavinski postupak ili dok ne nastupi zastarelost, u kom slučaju se dug na ime preminulog lica, u skladu sa članom 163a ZPPPA prenosi u vanbilansno poresko računovodstvo.

Protiv poreskog upravnog akta kojim je odlučeno o pojedinačnim pravima i obavezama iz poreskopravnog odnosa može se podneti žalba.

Žalbu može podneti lice o čijim je pravima ili obavezama odlučeno u prvostepenom poreskom postupku i lice koje ima pravni interes.

Nedopuštenu, neblagovremenu ili od neovlašćenog lica izjavljenu žalbu prvostepeni poreski organ odbaciće zaključkom (čl.144.ZPPPA).

Stranke u postupku po žalbi mogu biti: 1) žalilac 2) lice koje ima pravni interes (čl.146.ZPPPA).

Ostavinska rasprava pokreće se po zahtevu suda ili iniciranjem pokretanja postupka od pravno zainteresovanog lica.

Od dana smrti poreskog obveznika oporezivo pravo ima držaoc nepokretnosti i obaveza se ne može utvrditi preminulom licu.

Ukoliko se nepokretnost ne koristi, okončanjem ostavinske rasprave obaveza će se utvrditi naslednicima.

Ukoliko se oceni da lice koje je uložilo žalbu nema pravni interes, žalba se odbacuje zaključkom.

U suprotnom, ukoliko se oceni da lice koje podnelo žalbu ima pravni interes postupa se kao i sa svakom drugom žalbom, gde se sa zapisnikom o učešću u postupku po žalbi, izjašnjenjem po žalbi i svim ostalim spisima predmeta žalba na rešavanje dostavlja drugostepenom organu.

Prilikom unosa podataka u NEP-JS obrazac mogu se uneti samo oni podaci koji su vec predviđeni u padajućem meniju prilikom korišćenja aplikacije Registar nepokretnosti u javnoj svojini Republičke direkcije za imovinu. 

Obzirom da kod sekcije 8. "isprava o korišćenju" postoji opcija "držalac" može se uneti taj podatak ukoliko se neka nepokretnost nalazi u državini opštine.

Važno je da se unesu podaci kako piše u izvodu iz katastra (list nepokretnosti) obzirom da se radi o javnoj ispravi ili podatak sa javnog pristupa katastru nepokretnosti, sajt RGZ-a, sa KnWeb-a ukoliko se ne poseduje list nepokretnosti.

Načelo omogućavanja uvida u činjenice po članu 6. ZPPPA omogućava poreskom obvezniku da pre donošenja akta kojim se utvrđuju njegova prava i obaveze podnese zahtev i izvrši uvid u pravnu i činjeničnu osnovu za donošenje akta. Poreski obveznik u skladu sa članom 24. stav 1. tačka 6. ZPPPA ima pravo da ostvari uvid u podatke o utvrđivanju i naplati poreza koji se o njemu vode kod Poreske uprave i da zahteva ukoliko je potrebno izmenu nepotpunih i netačnih podataka.

Članom 64. Zakona o opštem upravnom postupku reguliše se pravo obveznika/ stranke na razgledanje spisa i obaveštavanje.

• Pravo na razgledanje spisa sastoji se od prava stranke da razgleda spise u prisustvu službenog lica, da o svom trošku umnoži ili dobije kopiju spisa i da joj se kopija spisa, o njenom trošku, dostavi preko pošte ili na drugi pogodan način. Spisi se razgledaju u prostorijama organa koji čuva spise. U opravdanim slučajevima, spisi mogu da se razgledaju u prostorijama drugog organa ili diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije.
• Ako se dokumenti čuvaju u elektronskom obliku, organ omogućava razgledanje i preuzimanje dokumenata u elektronskom ili štampanom obliku.
• Ne smeju da se razgledaju zapisnici o većanju i glasanju i nacrti rešenja.
• Sa spisima koji sadrže tajne podatke ili podatke o ličnosti postupa se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita tajnih podataka, odnosno zaštita podataka o ličnosti.
• Podatke o ličnosti sa kojima se upozna u skladu sa zakonom, stranka može da koristi samo radi ostvarivanja prava, obaveza ili pravnog interesa u tom upravnom postupku, kao i prava, obaveza ili pravnog interesa na koji može da utiče ishod tog upravnog postupka.
• Pravo na razgledanje spisa u skladu sa odredbama ovog člana ima i zainteresovano lice koje dokaže svoj pravni interes.
• Iznos troškova ostvarivanja prava na razgledanje spisa ne može preći iznos neophodnih troškova organa za izradu i dostavljanje kopije spisa.
• Stranka, zainteresovani organ i zainteresovano lice koje dokaže svoj pravni interes, imaju pravo na obaveštavanje o toku postupka.
• Odredbama ovog člana ne dira se u ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja sadržanim u dokumentima koji čine spise.

Zahtev za razgledanje spisa, kao i zahtev za obaveštavanje o toku postupka podnosi se, u pisanom obliku ili usmeno u skladu sa članom 65. ZUP-a. Organ može od zainteresovanog lica da zatraži da u pisanom obliku ili usmeno obrazloži svoj pravni interes. Organ je dužan da u roku od osam dana od prijema zahteva obavesti stranku ili zainteresovano lice o tome kako mogu da razgledaju i umnože spise i dobiju kopiju spisa, ili da rešenjem odbije zahtev. Ako organ u navedenom roku ništa ne preduzme, ili odbaci, odnosno odbije zahtev rešenjem, podnosilac zahteva može da podnese žalbu drugostepenom organu u roku od osam dana.

Razgledanje i uvid u arhivirana akta vrši se shodno odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

U skladu sa članom 3. Uredbe o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave, podnesak je svaki zahtev, obrazac koji se koristi za automatsku obradu podataka, predlog, prijava, molba, žalba, prigovor i drugo saopštenje kojim se građani, pravna lica i druge stranke obraćaju organima državne uprave.

U kancelarijskom poslovanju predmeti se shodno članu 4. dele na upravne i ostale predmete, pri čemu se upravnim predmetima smatraju predmeti u kojima se vodi upravni postupak u kojem se rešava o pravima, obavezama i pravnim interesima građana, pravnih lica i drugih stranaka.

Zakonskim odredbama nije precizno određeno da li je organ uprave dužan da sastavlja zapisnik o situaciji kada je poreskom obvezniku omogućeno da izvrši uvid u spise predmeta, ali je preporuka sa stanovišta dobre prakse da se isti i izradi. Alternativno, preporučujemo da se razmotri izrada beleške koja bi obuhvatala podatke o dokumentaciji koja je data na uvid, datum, mesto, nadležno odeljenje, potpis poreskog obveznika da je izvršio uvid i kao i potpis osobe nadležne u odeljenju/službi uprave.

Informisanja radi, podsećamo da su sastavljanje i sadržina zapisnika uređeni članom 63. Zakona o opštem upravnom postupku.

Iz prakse JLS proizilazi da se u sličnim situacijama, osim pristupa sa zapisnikom ili beleškom kao minimum praktikuje da obveznik napiše zahtev za uvid u spise predmeta i kada završi uvid, onda na istom papiru rukom dopiše “izvršio uvid u spise predmeta tog i tog, dana tog i tog....” i potpisuje se. Uz zahtev se prilaže i dokaz o uplati administrativne takse za razgledanje spisa.

U situaciji u kojoj je ugovor zaključen u postupku javne nabavke sprovedenom po Zakonu o javnim nabavkama iz 2012/15 godine, a potrebno je izvršiti njegovu izmenu, primenjuju se odredbe Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), koji je u primeni od 1. jula 2020. godine.

Naime, prelaznim i završnim odredbama Zakona, u članu 239. stav 1, propisano je da će se postupci javnih nabavki koji su započeti pre dana početka primene ovog zakona okončati po propisima po kojima su započeti. Dakle, Zakon je propisao da se na okončanje postupaka javnih nabavki koji su započeti pre dana početka primene ovog zakona primenjuju propisi po kojima su započeti, dok se navedeno ne odnosi na realizaciju ugovora o javnoj nabavci, te proizilazi da se nakon 1. jula 2020. godine na eventualne izmene ugovora o javnoj nabavci koji su zaključeni u postupku javne nabavke sprovedenom po Zakonu o javnim nabavkama iz 2012/15 godine, primenjuju odgovarajuće odredbe Zakona.

Ukazujemo i da na novom Portalu javnih nabavki postoji opcija za objavljivanje obaveštenja o izmeni ugovora koji su zaključeni po ranije važećim propisima, u delu kreiranja novog postupka javne nabavke.

Naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine regulisana je članovima 134. do 139. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara (“Sl. glasnik RS”, br. 95/18, 49/19 i 86/19 – usklađeni din. izn.) i Uredbom o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti, iznosima naknada (“Sl. glasnik RS”, br. 86/19 i 89/19).

Članom 2. Uredbe određeno je da se kriterijumi za određivanje negativnog uticaja aktivnosti koje utiču na životnu sredinu pravnih lica i preduzetnika utvrđuju u okviru pretežne delatnosti koju obavlja obveznik naknade. Pod pretežnom delatnošću, u smislu ove uredbe, smatra se ona delatnost koja je registrovana kod Agencije za privredne registre čijim je obavljanjem pravno lice i preduzetnik ostvario najviše prihoda u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.

Prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu aktivnosti pravnih lica i preduzetnika dele se prema delatnosti na one koje imaju:

• veliki uticaj na životnu sredinu;
• srednji  uticaj na životnu sredinu;
• mali  uticaj na životnu sredinu.

U slučaju da jedno pravno lice ili preduzetnik obavlja aktivnost na teritoriji više jedinica lokalne samouprave, naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine, obračunatu u skladu sa članom 3. Uredbe plaća tako što se ukupan iznos tako obračunate nakande deli ukupnim brojem jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji obavlja pretežnu delatnost.

Iznos obračunat u skladu sa stavom 5.  člana 2. Uredbe, ne može biti viši od 0,4% godišnjeg prihoda obveznika naknade u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.

Na osnovu člana 138. stav 4. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, ministar zaštite životne sredine doneo je Pravilnik o izgledu, sadržini i načinu dostavljanja prijave sa podacima od značaja za utvrđivanje naknade koju je obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine dužan da podnese organu jedinice lokalne samouprave, odnosno prijave koju je obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine dužan da podnese nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, odnosno gradskoj upravi mesečno za preuzimanja, odnosno isporuke robe u toku meseca (“Sl. glasnik RS”, br. 93/19) kojim su u članu 2. stav 1. i članu 3. stav 1. propisani Obrazac 1 i Obrazac 2. Obrazac 1 je prijava sa podacima od značaja za utvrđivanje naknade koju obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine podnosi organu jedinice lokalne samouprave.

Obrazac 1 sadrži: PIB pravnog lica ili preduzetnika, matični broj pravnog lica ili preduzetnika, poslovno ime pravnog lica ili preduzetnika, naziv ii šifru pretežne delatnosti registrovane kod APR-a, naziv i šifru pretežne delatnosti od koje ose ostvaruje najviše prihoda u prethodnoj godini, adresu sedišta, ime i prezime, funkciju, broj telefona i adresu elektronske pošte odgovornog lica, stepen negativnog uticaja aktivnosti pravnog lica ili preduzetnika prema delatnosti, poslovni prihod pravnog lica ili preduzetnika ostvaren u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade, veličina pravnog lica ili preduzetnika obračunata u skladu sa propisom kojim se uređuje računovodstvo (veliko, srednje, malo i mikro), jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji obavlja pretežnu delatnost. U Obrazac 1 unosi se tačan iznos godišnjeg poslovnog prihoda iz prethodne godine (ne u hiljadama dinara).

Poslovni prihod se upisuje na osnovu finansijskog izveštaja od prethodne godine za pravna lica, a podaci o ostvarenim poslovnim prihodima uzimaju se iz obrasca KPO-Poslovna knjiga o ostvarenom prometu paušalno oporezovanih obveznika. Finansijski izveštaji koji se koriste za potrebe utvrđivanja ove naknade iz kojih se preuzimaju podaci o poslovnim prihodima su propisani Pravilnikom o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja i sadržini i formi obrazaca statističkog izveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike (“Sl. glasnik RS”, br. 89/20).

Poreska prijava za 2019. godinu podnosi se samo za period od 07.12. do 31.12.2019. godine i upisuje se prihod srazmeran tom periodu. U prijavi za 2019. godinu unosi se podatak o celokupnom poslovnom prihodu iz 2018. godine, a za 2020. godinu prihod iz 2019. godine. Visina naknade za 2019. godinu se određuje srazmerno danima od kada je Uredba doneta.

U Obrascu 1 jasno stoji da se radi o poslovnom prihodu pravnog lica ili preduzetnika koji je ostvaren u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade. U Zakonu o naknadama za korišćenje javnih dobara u članu 137. propisan je termin “prihod iz redovnog poslovanja ostvaren u prethodnoj godini”.

Prihodi iz redovnog poslovanja su poslovni prihodi klase 6 – Prihodi, grupa 60-65 kontnog okvira u skladu sa članom 49. Pravilnika o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike (“Sl. glasnik RS”, br. 89/20).

Početak postupka prinudne naplate poreza i sporednih poreskih davanja propisan je odredbama člana 77. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u slučajevima kada poreski obveznik nije izmirio obaveze po osnovu javnih prihoda i sporednih poreskih davanja u roku iz člana 71. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Članom 71. stav 2. ostavlja se mogućnost poreskom obvezniku koji u celosti ili delimično nije o dospelosti izmirio dug po osnovu javnih prihoda, odnosno sporedna poreska davanja, da u roku od pet dana od dana prijema opomene izmiri svoja dugovanja sa obračunatom kamatom od dana izdavanja opomene do dana uplate obaveza navedenih u opomeni.

Uredno dostavljenom opomenom za dospeli neplaćeni porez i sporedna poreska davanja daje se mogućnost poreskom obvezniku da u zakonom propisanom roku izmiri dugovani porez, kao i da sa nadležnom LPA usaglasi stanja ako se ne slaže sa iznosom dugovanog poreza iz opomene. Ukoliko se poreski obveznik ne pojavi sa primedbama na stanje dugovanog poreza iz opomene ili ukoliko ne izmiri predmetni porez, smatra se da se poreski obveznik složio sa iznosom dugovanog poreza u opomeni i da je dug nesporno utvrđen i da su se stekli uslovi za početak prinudne naplate. Međutim, dešava se da poreski obveznik nije postupio po opomeni i da je postupak prinudne naplate otpočeo donošenjem rešenja.

S druge strane, obaveza je poreskog organa da u poreskom računovodstvu ima tačna i ažurna stanja po osnovu izvornih javnih prihoda za koje je data opomena poreskom obvezniku, kao i da po službenoj dužnosti vodi računa o apsolutnoj zastarelosti.

 Obveznik može istači zahtev za utvrđivanje zastarelosti u bilo kojoj fazi poreskog postupka, pri čemu se o zastarelosti odlučuje poreskim upravnim aktom posmatrajući stanje na karticama poreskog obveznika u poreskom računovodstvu na dan dostavljanja zahteva o prestanku poreske obaveze po osnovu zastarelosti.

Poreska uprava počinje postupak prinudne naplate poreza, odnosno sporednih poreskih davanja, donošenjem rešenja o prinudnoj naplati.

S obzirom da je utvrđeno da je postupak prinudne naplate otpočet za dug koji nije tačan i da su po zahtevima poreskog obveznika izvršene korekcije po osnovu zastarelosti i zbog neuredne dostave rešenja o utvrđivanju poreske obaveze, donešena su poreska upravna akta koja su proknjižena u poreskom računovodstvu, obaveza je da se takođe koriguje i doneto rešenje o prinudnoj naplati. Naplaćuje se tačan iznos poreskog duga. U skladu sa tim, koriguje se i iznos uvećanja poreskog duga koji u sebi ne sadrži kamatu (5%).

Procenu tržišne vrednosti nepokretnosti, u konkretnom slučaju sprovodi nadležni organ na teritoriji lokalne samouprave (lokalna poreska administracija), nadležan da utvrdi visinu poreza na imovinu. Ukoliko takav organ ne postoji, ili nije formiran na teritoriji te lokalne samouprave procenu tržišne vrednosti vrši Poreska uprava. Procenu tržišne vrednosti prema Zakonu o javnoj svojini, poslednjim izmenama Zakona predviđeno je da vrši i licencirani procenitelj, u postupku javnog nadmetanja, odnosno prikupljanja pismenih ponuda.

Na pitanje da li se u konkretnom slučaju procenjuje tržišna vrednost stana i tržišna vrednost zemljišta, mišljenja smo da je potrebno izvršiti procenu i jednog i drugog obzirom da je objekat izgrađen samo na delu parcele koja je nekoliko puta veća od površine objekta.

Prilikom utvrđivanja tržišne vrednosti objekta i zemljišta potrebno je da se krene od Informacije o lokaciji i podataka iz nje kako bi se utvrdio tzv. “kapacitet lokacije” i šta budući vlasnik parcele može na njoj da sagradi, kako bi se uradila što realnija procena tržišne vrednosti. Tek nakon prikupljanja svih relevantnih informacija doći će se do podatka po kojoj ceni treba sprovesti postupak otuđenja u postupku koji je propisan Zakonom o javnoj svojini i Uredbom o uslovima pribavljanja i otuđenja nepokretnosti neposrednom pogodbom i davanja u zakup stvari u javnoj svojini, odnosno pribavljanja i ustupanja iskorišćavanja drugih imovinskih prava, kao i postupcima javnog nadmetanja i prikupljanja pismenih ponuda (“Sl. glasnik RS”, broj 16/18).

Pragovi od kojih su naručioci u obavezi da sprovode postupke javnih nabavki radi pribavljanja dobara, usluga i radova su Zakonom o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/2019; u daljem tekstu Zakon) određeni kao značajno veći u odnosu na limite iz prethodnog zakona, s tim što naručioci moraju da obrate pažnju na to da se obaveza sprovođenja postupaka javne nabavke ustanovljava uključujući navedene iznose, a ne iznad njih. Tako, za nabavku usluge procenjene vrednosti 1.000.000 dinara, naručioci će biti dužni da sprovedu postupak javne nabavke. 

Iako u navedenoj odredbi ne stoji da su u pitanju procenjene vrednosti nabavke na godišnjem nivou, već piše „...na nabavku...čija je procenjena vrednost manja od...“ pa deluje da je zakonodavac mislio na pojedinačni postupak nabavke, smatramo da nema mesta takvom tumačenju, pre svega zbog odredbe člana 29. Zakona i odredbi Zakona kojima su regulisana načela javnih nabavki.

Naime, odredbom člana 29. Zakona je propisano da procenjena vrednost predmeta javne nabavke mora da bude objektivna, zasnovana na sprovedenom ispitivanju i istraživanju tržišta predmeta javne nabavke, koje uključuje proveru cene, kvaliteta, perioda garancije, održavanja i sl. i mora da bude validna u vreme pokretanja postupka. Takođe, u drugom stavu te odredbe je navedeno da određivanje procenjene vrednosti predmeta javne nabavke ne može da se vrši na način koji ima za cilj izbegavanje primene Zakona, niti u tom cilju može da se vrši podela predmeta javne nabavke na više nabavki.

Poteškoće u tumačenju izaziva činjenica da Zakon više ne sadrži definiciju istovrsnosti, međutim, odredbe člana 29. Zakona su osnov za pravilno tumačenje odredbe kojom su regulisani pragovi do kojih se Zakon ne primenjuje, kao i ostale odredbe kojima se reguliše pitanje određivanja procenjene vrednosti, kako ne bi došlo do planiranja i pokretanja nabavki na način da se izbegne primena zakona.

Dakle, nije dozvoljeno određivanje procenjene vrednosti u cilju izbegavanja primene zakona. Takođe, nije dozvoljena podela predmeta javne nabavke na više nabavki u cilju izbegavanja zakona. Dodatno, naručilac je dužan da predmet javne nabavke odredi na način da isti predstavlja tehničku, tehnološku, funkcionalnu i drugu objektivno odredivu celinu. To znači da se u okviru ove definicije nalazi i pojam istovrsnosti (iako tako nije definisan, odnosno nazvan).

Iako smatramo da je definiciju istovrsnosti trebalo zadržati u Zakonu, pravilno tumačenje odredaba člana 29. stav 2. i 3. Zakona, ali i načela iz Zakona bi bilo da se poznati koncept istovrsnosti zadrži prilikom određivanja predmeta i procenjene vrednosti nabavki, a s tim u vezi, i obaveze sprovođenja postupka javne nabavke za vrednosti iznad pragova.

Dakle, iz svega napred navedenog proizilazi da se misli na iznose procenjenih vrednosti na godišnjem nivou (odnosno višegodišnjem, ako se planira nabavka čiji ugovor traje više od godinu dana), iako Zakon ni u jednoj svojoj odredbi to ne navodi precizno. Imajte u vidu način planiranja budžeta, koji je po pravilu na godišnjem nivou, pravila o određivanju procenjenih vrednosti kod nabavki dobara, usluga ili radova, a imajući u vidu prethodno navedene odredbe kojima nije dozvoljeno određivanje procenjene vrednosti u cilju izbegavanja primene zakona.

Primera radi, pravila koja se odnose na određivanje procenjene vrednosti nisu prekršena onda kada naručilac jedan predmet nabavke (npr. računari, tastature, monitori) ukupne procenjene vrednosti od 1.000.000 dinara i više, podeli na nekoliko manjih postupaka odnosno nabavki, ali na svaki od njih primenjuje pravila otvorenog postupka.