Questions and answers

Analitički servis JLS napravljen je sa ciljem pružanja transparentnih informacija svim nivoima vlasti (lokalni, pokrajinski i nacionalni nivo), javnim institucijama, investitorima, privatnom sektoru, civilnom sektoru, stručnoj zajednici i građanima. To je alat koji jedinicama lokalne samouprave pomaže da efikasno i na osnovu podataka kreiraju politike odnosno pripreme svoja planska dokumenta u skladu sa Zakonom o planskom sistemu RS.

Analitički servis JLS namenjen je pretraživanju i preuzimanju podataka/pokazatelja na nivou jedinica lokalne samouprave na osnovu ponuđenih parametara, u mašinski čitljivom formatu. Prikazani podaci su pouzdani i predstavljaju zvanične, relevantne i poslednje dostupne podatke. Podaci su prikupljeni iz sledećih izvora: Republički zavod za statistiku, Agencija za privredne registre, Ministarstvo finansija Republike Srbije - Uprava za javni dug, Ministarstvo finansija Republike Srbije - Uprava carina, jedinice lokalne samouprave, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Republički zavod za socijalnu zaštitu, Nacionalna služba za zapošljavanje, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.

Prilikom vrednovanja javne politike koriste se obrađeni podaci dobijeni postupkom praćenja sprovođenja javne politike, ali i dodatne analize kako bi se ocenio stepen promene koji je nastao sprovođenjem javne politike.

Ukoliko je to moguće, razmislite o mogućnosti da izveštaj o vrednovanju efekata javne politike (ex post analizu) pripreme stručnjaci koji nisu zaposleni u organima državne uprave, jer se na taj način može obezbediti objektivnost suda o ostvarenim rezultatima. To je sasvim uobičajena praksa u svetu i EU jer se smatra da je vrednovanje uspešnosti neke politike izuzetno kompleksan posao koji traje između 6 i 12 meseci i traži konsultacije sa zainteresovanim stranama i drugim licima i organizacijama izvan direktnog kruga zainteresovanih.

Vrednovanje efekata javne politike će pružiti komparativni uvid ex ante i ex post situacije i analizu pozitivnih i/ili negativnih dešavanja tokom intervencije. Na osnovu nalaza vrednovanja, definišu se preporuke koje kreatorima javnih politika omogućavaju da sagledaju stvarne pozitivne i negativne efekte sprovođenja javne politike. Donosioci odluka treba da preduzmu neophodne (dodatne i/ili korektivne) mere radi smanjenja negativnih efekata na najmanju moguću meru i otklanjanja uzroka problema nastalih u toku sprovođenja javne politike, a sve u cilju postizanja zacrtanih ciljeva.

Cilj vrednovanja je da donosioci odluka dobiju dubinski uvid u realizaciju javne politike, kako bi rezultate ove analize iskoristili u narednom ciklusu priprema javnih politika. Drugim rečima, na osnovu analize efekata doneće se odluka o tome da li treba nastaviti sa sprovođenjem javne politike, da li politika iziskuje manje dopune ili korenite promene, odnosno da li treba prekinuti sa daljim sprovođenjem te politike i planirati kako dalje.

Na osnovu nalaza dobijenih ex post analizom vrednuje se učinak javne politike, odnosno ocenjuje se relevantnost, efikasnost, efektivnost i održivost javne politike, u cilju njenog preispitivanja i unapređenja, odnosno revizije i daljeg planiranja.

Izveštavanje o realizaciji i postignutim učincima javnih politika jeste objektivno, potpuno, proverljivo i blagovremeno obaveštavanje zainteresovanih strana o sprovođenju usvojenih planskih dokumenata i postignutim učincima.

Sav posao vezan za prikupljanje podataka i praćenje sprovođenja javne politike, mora se organizovati u redovne izveštaje (godišnje, polugodišnje, kvartalne) i koji će se predstaviti organima AP i JLS i javnosti (interni i eksterni izveštaji). Veoma je važno da upamtite da cilj izveštaja nije opis aktivnosti nego opis dostignutih rezultata. Rokovi za izveštavanje o sprovođenju dokumenata javnih politika (strategija, programa, koncept politika i akcionih planova) definisani su članom 43. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije. 

Izveštaji o rezultatima sprovođenja javnih politika treba da sadrže:

• Naziv dokumenta javne politike i oblast planiranja koju pokriva;
• Informacije o učincima javne politike tokom sprovođenja (dokumentovane podacima o stvarno postignutim učincima u odnosu na planirane u dokumentu);
• Informacije da li su aktivnosti iz akcionog plana realizovane na predviđen način i u roku i ako nisu šta je razlog za to;
• Informacije o načinu i dinamici kojom će propusti u sprovođenju biti ispravljeni, da li se planira izmena mera i aktivnosti i kada će se izmene podneti na usvajanje (ne odnosi se na finalni izveštaj).

Kada se govori o objavljivanju, izveštaji treba da budu javni i dostupni na internet stranici organa AP i lokalne samopurave i portalu e-Uprave u otvorenom digitalnom formatu, pogodnom za preuzimanje i dalje korišćenje.

Praćenje sprovođenja javnih politika sprovodi se uzimajući u obzir podatke i informacije dobijene od svih organa i organizacija koje su odgovorne za sprovođenje mera i aktivnosti javne politike, kao i podaci i informacije pribavljene iz drugih izvora, ako se odnose na ciljeve tih politika.

Praćenje sprovođenja obezbeđuje vremenske serije podataka, koje pouzdano pokazuju šta se dešavalo tokom sprovođenja planskog dokumenta, odnosno javne politike koja je njime oblikovana.

Funkcija praćenja sprovođenja je neophodna za dobro upravljanje - moramo blagovremeno znati koji se resursi ne troše ili aktivnosti ne odvijaju prema planu (bez obzira na to kako smo dobro planirali i pripremili se za sprovođenje mere) i kakve rezultate ostvarujemo, željene ili neželjene.

Blagovremeno otkrivanje odstupanja od planiranih rezultata u procesu praćenja sprovođenja, omogućava nam da preduzmemo dodatne aktivnosti da bismo javne politike vratili na željeni put, prilagodili svoje planove novim okolnostima (revizija planskih dokumenta/korekcija pokazatelja) i postigli postavljene ciljeve.

Praćenje sprovođenja konkretnih opštih ciljeva, posebnih ciljeva i mera vrši se preko pokazatelja za merenje učinaka javnih politika. Pokazatelji učinaka mogu biti: pokazatelji rezultata kojima se prati sprovođenje planiranih mera, pokazatelji ishoda kojima se prati sprovođenje posebnih ciljeva i pokazatelji efekata kojima se prati sprovođenje opštih ciljeva.

Pokazateljima učinaka se meri uspeh u ostvarenju željene promene između početnog stanja i stanja nakon sprovođenja javne politike, kao i efikasnost i efektivnost sprovođenja javne politike. Naravno, za svaki od utvrđenih pokazatelja učinaka neophodno je navesti izvor verifikacije.

Ne postoje jedinstveni niti univerzalni principi po kojima se mogu definisati pokazatelji, ali postoji niz kriterijuma koje pokazatelji treba da ispune, da bi bili kvalitetni. Ti kriterijumi su grupisani kroz različite grupe principa koje se danas koriste, na primer SMART (Specific, Measurable, Available, Relevant, Timely), CREAM (Clear, Relevant, Economic, Adequate, Monitorable), RACER (Relevant, Acceptable, Credible, Easiness, Robustness) i dr.

Pokazatelji učinka treba da budu kvantitativno izraženi, a samo izuzetno, mogu se formulisati kvalitativni pokazatelji učinka.

Kvantitativni pokazatelji se odnose na pojave koje mogu lako da se broje. Oni se izražavaju u brojčanoj formi – apsolutni brojevi, procenti, stope ili kao odnos (racio).

Kvalitativni pokazatelji mere kvalitet, mišljenje, percepcije, korake u procesu ili statusu. Oni mogu biti izraženi u različitim formama: da/ne, izvršeno/neizvršeno, usaglašeno sa, kvalitet, nivo, itd. Ova vrsta pokazatelja takođe može da se izrazi i u numeričkoj formi, bodovima ili rangu na utvrđenoj skali. Kvalitativni pokazatelji su oni koji se dobiju nakon istraživanja stavova zainteresovanih strana ili javnog mnjenja o nekoj pojavi kao i oni koji se dobiju u formi ekspertskog mišljenja a tiču se na primer, napretka reformskih procesa.

Kad god je to moguće, poželjno je voditi računa o rodnoj ravnopravnosti, upotrebom rodno osetljivih pokazatelja. Upitajte se da li je bilo koju pojavu moguće meriti i prema učešću žena i muškaraca (na primer, broj samohranih roditelja među ženama i među muškarcima ili broj devojčica i dečaka koji prevremeno napuštaju obrazovanje), ili prema uticaju (na primer, koliko muškaraca i koliko žena će imati procenjenu korist od uvođenja nove elektronske usluge i na koju od ove dve grupe će više uticati), kako bi po potrebi mogli da kreirate ciljane mere za jednake šanse i jednak rodni tretman.

Sugestija je da se definiše ograničen broj pokazatelja. Razlog tome su ne samo troškovi praćenja sprovođenja javnih politika, nego i ograničeni kapaciteti institucija nadležnih za sprovođenje, koje bi morale da prikupe, obrade, analiziraju i izveste o velikom broju pokazatelja.

Početna vrednost pokazatelja se utvrđuje tako što se koriste statistički i administrativni podaci, kako iz nacionalnih, tako i iz međunarodnih izvora. Međutim, postoje situacije kada početnu vrednost nije moguće odrediti (prikupljanje novih podataka i izračunavanje novih vrednosti; postavljanje početne vrednosti na „0“ kada se uvodi novi sistem ili proces; podaci su nedostupni ili ih je veoma skupo pribaviti).

Nakon utvrđivanja početne vrednosti pokazatelja, potrebno je utvrditi i vrednost koju želimo dostići u narednom periodu sprovođenjem planiranih mera i aktivnosti, odnosno postaviti i ciljnu vrednost. Tom prilikom potrebno je uzeti u obzir prioritete Vlade, prosečan učinak uporedivih institucija/država, raspoložive ljudske i finansijske resurse, nacionalne, međunarodne standarde kao i trendove iz prošlosti.

 Jedan od najčešće korišćenih alata za definisanje pokazatelja predstavlja Pasoš pokazatelja.pdf.

Akcioni plan se, po pravilu, donosi za ceo period važenja strategije односно програма koji razrađuje, osim ako u momentu njihovog donošenja ne može biti sagledana kompletna dinamika aktivnosti. Tada se akcioni plan donosi na kraći rok, od najmanje jedne godine, a po njegovom isteku, donosi se novi, prilagođen preostalim zadacima koje treba sprovesti. Kada akcioni plan nije deo strategije odnosno programa, tada ova dokumenta javnih politika obavezno sadrže rok za donošenje akcionog plana, koji ne može biti duži od 90 dana od dana donošenja strategije.

Akcioni plan obavezno sadrži sledeće elemente:

• opšte i posebne ciljeve preuzete iz strategije, odnosno programa koji razrađuje;
• mere i aktivnosti za postizanje opštih i posebnih ciljeva strategije, odnosno programa (navode se i projekti ako se mere i aktivnosti sprovode kroz projekat);
• institucije nosioca i partnera odgovorne za sprovođenje mera i aktivnosti, kao i instituciju odgovornu za praćenje sprovođenja akcionog plana;
• rok za završetak planiranih mera i aktivnosti;
• potrebna sredstva za sprovođenje projekata i mera, sa izvorima finansiranja;
• pokazatelje učinka na nivou mera;
• informacije o propisima koje bi trebalo doneti/izmeniti da bi se realizovale mere javne politike.

Matrica akcionog plana (obrazac) može se preuzeti sa sajta Republičkog sekretarijata za javne politike: https://rsjp.gov.rs/cir/predlog-strukture-djp/

Mera javne politike jeste skup ključnih i povezanih aktivnosti koje se preduzimaju radi postizanja opšteg ili posebnog cilja, odnosno željenog učinka javne politike. Po svojoj prirodi mere javne politike mogu biti:

1) Regulatorne, u koje spadaju propisi i drugi opšti akti, koje su primenjive kada je potrebno da se uspostave ili izmene obavezujući standardi i/ili pravila kojima se uređuju društveni odnosi;

2) Podsticajne, u koje spadaju fiskalne mere (subvencije, direktna finansijska davanja, porezi i drugo) i druge finansijske i nefinansijske mere, koje su primenjive kada se konkretan cilj može postići, odnosno kada se na uzroke ključnog identifikovanog problema može uticati promenom cena i/ili fiskalnih opterećenja;

3) Informativno-edukativne, u koje spadaju informativne kampanje, distribucija publikacija, obrazovni programi i slične aktivnosti, koje su primenjive kada je potrebno podići nivo svesti o željenoj promeni i načinu njenog sprovođenja, odnosno o potrebi i načinu prevazilaženja postojećeg problema, uključujući i potrebu promene ponašanja određene ciljne grupe u odnosu na koju se sprovodi javna politika ili propis, kao i kada je potrebno podići nivo znanja i na taj način omogućiti zainteresovanim stranama i ciljnim grupama da svoje odluke donose na osnovu bolje informisanosti (naročito u oblastima kao što su zdravstvo, zaštita životne sredine, saobraćaj i sl.);

4) Institucionalno upravljačko organizacione, u koje spada formiranje posebnih institucija ili obezbeđenje novih, odnosno preraspodela već raspoloživih resursa u postojećim, kako bi se osiguralo sprovođenje mera predviđenih u dokumentima javnih politika u institucijama javne uprave (državni organi i organizacije, organi i organizacije jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine, javne agencije, javna preduzeća i drugi imaoci javnih ovlašćenja), kada postojeća organizaciona struktura ne obezbeđuje efikasno funkcionisanje tih institucija, odnosno sprovođenje drugih vrsta mera predviđenih u dokumentima javnih politika;

5) Obezbeđenje dobara i pružanje usluga od strane učesnika u planskom sistemu, kada se konkretan cilj može postići, odnosno kada se na uzroke ključnog identifikovanog problema može uticati obezbeđenjem dobara i pružanjem usluga, uključujući i javne investicije (kapitalni i infrastrukturni projekti, investicije i dr).

Program predstavlja dokument javne politike užeg obuhvata od strategije, koji po pravilu razrađuje poseban cilj strategije ili nekog drugog planskog dokumenta ili se deluje u delu oblasti koji nije pokriven strategijom. Predstavlja grupu nezavisnih, ali tesno povezanih mera i/ili srodnih projekata kojima se upravlja i koordinira kako bi se ostvarili ciljevi. Po pravilu, ima do 3 posebna cilja i donosi se za period do 3 godine.

Sadržinu programa obavezno čine sledeći elementi:

1. UVOD

- Pravni osnov koji propisuje nadležnost za donošenje

- Razloge za donošenje programa (Zašto se program izrađuje? Na čiju inicijativu se pristupilo izradi programa?)

- Kratku informaciju o institucijama uključenim u razvoj programa i sprovedenom konsultativnom procesu

2. PLANSKI DOKUMENTI I PRAVNI OKVIR RELEVANTNI ZA STRATEGIJU

- Usklađenost sa drugim relevantnim važećim dokumentima javnih politika (sa kojim dokumentom je usklađen, deo/poglavlje, cilj koji se ispunjava donošenjem programa)

- Domaći i međunarodni pravni okvir, kao i pregled najnovijih dešavanja i izmena u pravnom okviru

3. OPIS POSTOJEĆEG STANJA

- Opis stanja u oblasti baziran na činjenicama

- Sažetak iz vrednovanja prethodnog programa

- Identifikacija i argumentovano objašnjenje problema, njegovog obima i prirode, kao i uzroka koji su doveli do njihovog nastanka i  posledica koje izazivaju u praksi, da bi se stekao uvid u ono što treba promeniti

- Uporedna međunarodna praksa (ukoliko postoji)

4. PROMENA KOJA SE POSTIŽE SPROVOĐENJEM PROGRAMA (vizija)

- Idealizovana budućnost o željenom stanju u određenoj oblasti

- Prevazilazi vremenski okvir programa

5. CILJEVI PROGRAMA

- Opšti cilj i pokazatelji efekta sa početnim i ciljanim vrednostima

- Posebni ciljevi i pokazatelji ishoda sa početnim i ciljanim vrednostima

6. ANALIZA OPCIJA ZA OSTVARIVANJE CILJEVA (minimalno dve opcije, ne uključujući „status quo“ opciju)

„Status quo“ opcija

Opcija 1

Opcija 2

7. MERE ZA OSTVARIVANJE CILJA I ANALIZA NJIHOVIH EFEKATA

- Narativni opis mere

- Nosioci i partneri

- Pokazatelji rezultata sa početnim i ciljanim vrednostima

- Procena potrebnih sredstva i izvori finansiranja

- Analiza efekata – odgovori na relevantna pitanja iz priloga Uredbe o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika (prilozi od 5 do 10)

8. MEHANIZAM ZA SPROVOĐENJE PROGRAMA I NAČIN IZVEŠTAVANJA O REZULTATIMA SPROVOĐENJA 

- Organ državne uprave koji predlaže program odgovoran je za sprovođenje i vrednovanje

- Definiše se period izveštavanja i izrada еx-post analize или финалнo vrednovanje програма

- Definiše se donošenje akcionih planova

9. SPROVEDENE KONSULTACIJE SA ZAINTERESOVANIM STRANAMA

- Navođenje stavova koje su konsultovane grupe iznosile u odnosu na razmatrane alternativne mere, kao i razloga iz kojih su usvojeni, odnosno odbačeni njihovi stavovi

10. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE PROGRAMA I ANALIZA FINANSIJSKIH EFEKATA

- Procena finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje programa i izvora iz kojih će se ta sredstva obezbediti

- Procena efekata realizacije programa na budžet, u skladu sa zakonom koji uređuje budžetski sistem

11. ANALIZA RIZIKA

- Vrši se odgovorom na pitanja datim u Prilogu 10 Uredbe o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika

- Rizici sprovođenja javnih politika, kada je moguće utvrditi verovatnoću ostvarivanja nekog događaja

- Neizvesnosti sprovođenja javnih politika, kada nije moguće utvrditi verovatnoću ostvarivanja nekog događaja

12. AKCIONI PLAN

Predlog za strukturu programa (obrazac) može se preuzeti i sa sajta Republičkog sekretarijata za javne politike https://rsjp.gov.rs/cir/predlog-strukture-djp/

Izmene i dopune Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, donete maja 2021. godine, imale su za cilj usklađivanje pojedinih njegovih odredbi sa Zakonom o planskom sistemu RS (odredba člana 54. stav 2).

Predloženim izmenama i dopunama, između ostalog, definisano je da nadležni organ teritorijalne autonomije i lokalne samouprave može usvojiti pokrajinski odnosno lokalni planski dokument u oblasti zapošljavanja u skladu sa propisima kojima se uređuje planski sistem. To znači da AP i JLS, počevši od 2024. godine, usvajaju program zapošljavanja sa pratećim akcionim planom za trogodišnji period, a u skladu sa Strategijom zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine („Službeni glasnik RSˮ, br. 18/21 i 36/21 – ispravka) i drugim Akcionim planom za period od 2024. do 2026. godine za sprovođenje Strategije zapošljavanja koji će tek biti usvojen od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Program mora da sadrži poglavlje kojim se razrađuju mere politike zapošljavanja sa procenom finansijskih sredstava i finansijskih efekata na godišnjem nivou, na osnovu koga će Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja moći da odluči o sufinansiranju aktivnih mera politike zapošljavanja na lokalnom nivou, po zahtevu koji JLS podnose svake godine.

Paket propisa o planskom sistemu kao referentni pravni okvir obrađuje sveukupno upravljanje javnim politikama i srednjoročno planiranje i odnosi se na sva planska dokumenta.

Kada je reč o lokalnoj samoupravi, kako u hijerarhiji planskih dokumenata, tako i u samom Zakonu, posebno mesto zauzima Plan razvoja JLS. Radi se o dokumentu razvojnog planiranja najvišeg reda za čiju pripremu, usvajanje, sprovođenje i praćenje je nadležna JLS. Plan razvoja JLS usvaja Skupština JLS, na predlog nadležnog izvršnog organa JLS, za period od najmanje sedam godina. Prilikom izrade svog Plana razvoja, JLS je dužna da vodi računa o njegovoj usklađenosti sa planskim dokumentima donetim na republičkom nivou i nivou autonomne pokrajine (ako se JLS nalazi na teritoriji AP). Istovremeno, JLS nužno vodi računa i o svojim izvornim nadležnostima u domenu planiranja.

Srednjoročni plan je sveobuhvatan planski dokument koji se donosi za period od tri godine i koji omogućava da se povežu javne politike sa srednjoročnim okvirom rashoda. Srednjoročni plan JLS se izrađuje na osnovu plana razvoja JLS i dokumenata javnih politika JLS, razvojnih mera i aktivnosti utvrđenih na osnovu nadležnosti JLS i obaveza JLS proisteklih iz republičkih ili pokrajinskih dokumenata javnih politika ili na osnovu posebnih propisa, pri čemu se uvažavaju raspoloživi kapaciteti i resursi JLS, kao i promene okolnosti u odnosu na vreme kada su planski dokumenti doneti. Na taj način srednjoročni plan postaje osnovni upravljački instrument JLS čiji je cilj to da utvrdi koje će razvojne mere i aktivnosti biti sprovedene u naredne tri godine. Srednjoročni plan utvrđuje ko, šta, kad i kako treba da uradi, troškove tih aktivnosti u srednjoročnom periodu i njihovu usklađenost sa bilansnim mogućnostima (utvrđenim budžetom za narednu godinu i srednjoročnim okvirom rashoda).

Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije (primenjuje se od oktobra 2018. godine) i pratećim uredbama (Uredba o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika, Uredba o metodologiji izrade srednjoročnih planova i Uredba o obaveznim elementima plana razvoja autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave), uređuje se planski sistem Republike Srbije.

Zakon i prateće uredbe uređuju, između ostalog, sistem upravljanja javnim politikama i povezivanje procesa usvajanja i sprovođenja javnih politika sa procesom srednjoročnog planiranja. Time se po prvi put formalno propisuje sveobuhvatni metodološki okvir i klasifikacija planskih dokumenata. Posebno su detaljno uređene obaveze učesnika u planskom sistemu (između ostalih, to su i organi lokalne vlasti - AP i jedinice lokalne samouprave, u skladu sa svojom nadležnošću) da sprovode analize efekata (ex-ante i ex-post analiza efekata) i da formulišu odgovarajuće mere za intervencije u oblastima javnih politika na osnovu podataka i činjenica. Takođe, jedan od razloga za donošenje Zakona i uredbi bila je potreba da se u proces izrade i donošenja planskih dokumenata, kao i sprovođenja, praćenja sprovođenja, izveštavanja i vrednovanja učinaka, uključe zainteresovane strane kroz kontinuirani proces konsultacija.

Prema odredbama člana 27. stav 10. Zakona o javnoj svojini o pribavljanju stvari i raspolaganju stvarima u svojini jedinice lokalne samouprave pod uslovima propisanim zakonom, odlučuje organ jedinice lokalne samouprave određen u skladu sa zakonom i statutom jedinice lokalne samouprave.

Zakonom o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik br. 129/07, 83/14-dr. zakon, 101/16-dr. zakon, 47/18 i 111/21-dr. zakon) taksativno su navedene nadležnosti Skupštine opštine, kao i predsednika opštine i Opštinskog veća.

Prema odredbi člana 46. Zakona o lokalnoj samoupravi Opštinsko veće:

1) predlaže statut, budžet i druge odluke i akte koje donosi skupština.

2) neposredno izvršava i stara se o izvršavanju odluka i drugih akata skupštine opštine;

3) donosi odluku o privremenom finansiranju u slučaju da skupština opštine ne donese budžet pre početka fiskalne godine;

4) vrši nadzor nad radom opštinske uprave, poništava ili ukida akte opštinske uprave koji nisu u saglasnosti sa zakonom, statutom i drugim opštim aktom ili odlukom koje donosi skupština opštine;

5) rešava u upravnom postupku u drugom stepenu o pravima i obavezama građana, preduzeća i ustanova i drugih organizacija u upravnim stvarima iz nadležnosti opštine;

5a) prati realizaciju programa poslovanja i vrši koordinaciju rada javnih preduzeća čiji je opština osnivač;

5b) podnosi tromesečni izveštaj o radu javnih preduzeća skupštini opštine, radi daljeg izveštavanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj javnih preduzeća;

6) stara se o izvršavanju poverenih nadležnosti iz okvira prava i dužnosti Republike, odnosno autonomne pokrajine;

7) postavlja i razrešava načelnika opštinske uprave, odnosno načelnike uprava za pojedine oblasti;

8) vrši i druge poslove, u skladu sa zakonom.

Članom 32. stav 1. tačka 20. Zakona o lokalnoj samoupravi propisano je da Skupština opštine obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, i statutom.

Tumačenjem odredbe člana 46. i odredbe člana 32. Zakona o lokalnoj samoupravi dolazimo do zaključka da se statutom mogu proširiti nadležnosti Skupštine opštine, odnosno da su nadležnosti Opštinskog veća takstativno pobrojane i ne mogu se prošititi statutom JLS, odnosno da Opštinsko veće može imati neku dodatnu nadležnost osim onih pobrojanih u članu 32. stav 1. tačke 1-7. samo ako je takva nadležnost data zakonom.

Međutim kako takva nadležnost nije data Zakonom o javnoj svojini organu kao što je Opštinsko veće, mišljenja smo da nadležnost za pribavljanje i raspolaganje nepokretnostima u javnoj svojini JLS treba da ostane kao nadležnost Skupštine opštine.

Evenutalno može se razmisliti da se nadležnost za pribavljanje i raspolaganje da Predsedniku opštine koji isto kao i Skupština opštine može imati nadležnosti širu od nadležnosti postavljenih u Zakonu o lokalnoj samoupravi (član 44. stav 1. tačka 6.).