Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Neophodno je da se objasni tehnički postupak prebacivanja obveznika na vanbilansnu evidenciju, jer postoji puno umrlih lica, čiji dug se ne može naplatiti. Da li se u formalnom smislu donosi neko posebno rešenje ili ne?
Prema članu 163a. ZPPPA u vanbilansnu evidenciju se iz redovnog računovodstva prebacuju neplaćene poreske obaveze:
- poreskih obveznika koji su saglasno drugim propisima brisani iz propisanog registra, osim ako je zaispunjenje tih obaveza odgovorno drugo lice;
- za koje je nastupila zastarelost u skladu sa ovim zakonom;
- koje su predmet namirenja u skladu sa zakonom kojim se reguliše stečajni postupak putem bankrotstva, dookončanja stečajnog postupka;
- po osnovu spornih i dubioznih potraživanja.
Poreska uprava po službenoj dužnosti neplaćene obaveze iz stava 1. ovog člana prenosi iz poreskog računovodstva u vanbilansno poresko računovodstvo po saznanju o brisanju iz propisanog registra, po donošenju rešenja o utvrđivanju spornih i dubioznih potraživanja, odnosno po podnetoj prijavi potraživanja u stečajnom postupku.
U aplikaciji Institut Mihajlo Pupin postoji vanbilansna evidencija koja se odnosi na:
- Brisanje iz APR-a (oznaka VBAPR)
- Zastarelost (oznaka VBZAST)
- Stečaj (oznaka VBSTECAJ)
Isporuka Instituta Mihajlo Pupin - tehničko objašnjenje za vanbilansnu evidenciju.doc
Za svaki prenos u vanbilansnu evidenciju treba doneti rešenje, koje se koristi kao knjigovodstvena isprava na osnovu koje se sprovode odgovarajuća knjiženja.
Na osnovu pitanja proizilazi da je namera da se dugovi evidentirani na umrlo lice prenesu u vanbilansnu evidenciju, pri čemu za ovu vrstu dugovanja, koja bi se eventualno mogla razvrstati u sporna ili dubiozna, nije napravljena aplikacija, sem ako za njih nije nastupila apsolutna zastarelost (za štapostoji aplikacija).
Za umrla lica koja imaju saldo duga, trebalo bi proveriti da li je sproveden ostavinski postupak i da li je utvrđen naslednik, odnosno naslednici, na koje, u skladu sa članom 22. ZPPPA treba izvršiti prenos duga sa umrlog lica.
Takođe, ni zakonom a ni Pravilnikom o poreskom računovodstvu nije propisano šta se smatra spornim i dubioznim potraživanjima. Pravilnik o poreskom računovodstvu nije promenjen niti dopunjen od 2011. godine, kada je donet, a sporna i dubiozna potraživanja su u ZPPPA uvedena kasnije, pri čemu je članom 163a. ZPPPA propisano da će Pravilnikom biti bliže uređeno: sadržina, postupak i način vođenja vanbilansnog poreskog računovodstva, uključujući i način vođenja spornih i dubioznih potraživanja, što do sada nije učinjeno.
Mišljenje Ministarstva finansija_sporna i dubiozna potraživanja.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako pravno lice utvrđuje osnovicu kada je nepokretnost bazen koji ima 1200 m2, a pravno lice je vlasnik?
Bazen koji je nepokretnost, se razvrstava u grupu nepokretnosti u skladu sa svojom namenom, odnosno ako je bazen u funkciji obavljanja poslovne delatnosti, što je pretpostavka ako je u vlasništvu pravnog lica, onda se prijavljuje kao poslovni prostor i ima prosečnu cenu kao poslovni prostor. Međutim ako se bazen nalazi uz kuću za stanovanje i u funkciji je stanovanja, onda se prijavljuje kao kuća za stanovanje.
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 7, Bilten 5/2017.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Ove godine zbog izmena u iznosima u taksenoj tarifi postoji značajno povećanje, a to je dovelo i do menjanja zona i iznosa za firmarinu pa tako npr. pošta je prošle godine imala zaduženje 450.000,00 a sada 900.000,00 dinara. Poznato je da je limit 10 prosečnih zarada za zaduženje po jednoj poslovnoj jedinici, da li je i dalje tako? Koji je pravni osnov za to?
U radu LPA uglavnom se dobijaju tipske žalbe nekoliko velikih taksenih obveznika koji obavljaju neku od posebnih delatnosti i koji su zaduženi za veći broj objekata, u kojima navode da im je iznos firmarine nepravilno utvrđen preko maksimalnog iznosa utvrđenog Zakonom o finansiranju lokalne samouprave, pri čemu kao dokaz, da ukupan iznos firmarine na jednoj opštini, a ne pojedinačni iznos svake firmarine ne sme preći desetostruki iznos prosečne zarade u jedinici lokalne samouprave u periodu januar - septembar prethodne godine, dostavljaju presudu Upravnog suda sa takvim stavom.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U pitanju je po prvi put slučaj da se subjekt u postupku privatizacije prodao-prodat je kapital subjekta privatizacije. Postoji Zaključak Vlade da se otpiše dug na dan 31.12. poslednje poslovne godine, a preduzeće je podnelo zahtev Opštinskom veću za otpis duga za lokalne javne prihode. Da li postoji model rešenja i ako može da se objavi? Kome preduzeće podnosi zahtev za otpis? Koji je redosled postupanja?
Odredbama člana 76. Zakona o privatizaciji uređeno je da kada Vlaga donese odluku (zaključak) da državni poverioci subjekta privatizacije otpišu dug sa stanjem na dan poslednje poslovne godine prema subjektu privatizacije koji posluje u celini ili većinskim društvenim ili javnim kapitalom, državni poverioci su dužni da otpišu dug tom subjektu privatizacije.
Postupak je sledeći:
- Po Zaključku Vlade bili ste u obavezi da sa poreskim obveznikom-subjektom privatizacije potpišete zapisnik o usaglašenom stanju obaveza po osnovu izvornih javnih prihoda sa stanjem na poslednji dan poslednje poslovne godine;
- na osnovu zapisnika o usaglašenom stanju u obavezi ste da sačinite Nacrt odluke o otpisu potraživanja po osnovu izvornih javnih prihoda za koje ste nadležni;
- nacrt Odluke o otpisu sa obrazloženjem i prilozima: Zaključak Vlade, zapisnik o usaglašenom stanju obaveza, Ugovor o prodaji sa dokazom o uplati, dostavlja se na usvajanje Skupštini;
Kako se Zaključak Vlade često odnosi na izvorne i na ustupljene javne prihode u obavezi ste da Poreskoj upravi dostavite odluku o otpisu ustupljnih prihoda. U tom slučaju nacrt Odluke o otpisu potraživanja treba da sadrži iznose i izvornih i ustupljnih prihoda.
Visinu ustupljenih prihoda koji se otpisuju trazite od Poreske uprave koja administrira te prihode. U vezi ustupljenih javnih prihoda posao obavlja organizacijski deo opštine koji se bavi finansijama jer nisu izvorni i nisu u vašoj nadležnosti), tako da se Nacrt odluke o otpisu sačinjava zajednički, sa potpisima vašeg ovlašćenog lica i njihovog;
Nakon usvajanja, Odluka se dostavlja subjektu privatizacije, Poreskoj upravi, a vama služi u računovodstvu kao dokument na osnovu koga je izvršen otpis izvornih javnih prihoda.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Primenjujući član 33. stav 5. Zakona o porezima na imovinur, razrez za IFL je urađen, poreskom obvezniku je utvrđena obaveza bez poreskog kredita jer nije imao prebivalište na mestu nalaženja nepokretnosti. Posle 5 dana, poreski obveznik je došao i prijavio od razreza sa promenom prebivališta-prebivalište na mestu nalaženja nepokretnosti i traži da mu se zameni rešenje? Šta uraditi u konkretnom slučaju?
Za imovinu za koju je podneta poreska prijava, obveznik koji ne vodi poslovne knjige, dužan je da podnese poresku prijavu ako je došlo do promene od uticaja na visinu poreske obaveze za tu imovinu o kojoj nisu sadržani podaci u podnetoj poreskoj prijavi. Prijava sa podacima koji su od uticaja na visinu poreske godine podnosi se od 1. do 31. januara poreske godine koja sledi godini u kojoj je došlo do promene koja se prijavljuje, osim u slučaju iz člana 33v. stav 1. tačka 6) Zakona o porezima na imovinu (član 33g. navedenog zakona).
Stavom 5. člana 33. Zakona o porezima na imovinu uređeno je da promene u toku poreske godine od značaja za visinu obaveze po osnovu poreza na imovinu ne utiču na utvrđivanje poreske obaveze za tu godinu istom obvezniku, osim u slučaju iz člana 12. stav 3. ZPI.
Na osnovu svega navedenog, obveznik ne može da ostvari pravo na poreski kredit kod utvrđivanja godišnjeg poreza na imovinu za 2019. godinu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U pitanju je dilema da li se prestanak poreske obaveze po osnovu zastarelosti ne zove ''otpis''. Da li negde postoji opisno ''nabacano'' na koje šifre se šta knjiži kroz ''R'' naloge u poreskom knjigovodstvu? Da li se reba se držati Pravilnika?
- otpis zaduženja iz prethodnih godina - 630 i 640
- otpis zaduženja – zastarelost 677 i 685
- otpis zaduženja – privatizacija 674 i 682
- otpis zaduženja – prinudno poravnanje 670 i 678
- otpis zaduženja –reorganizacija u stečaju 672 i 680
- otpis zaduženja – stečaj 673 i 681
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Možete li se objaviti primer rešenja kojim se odbija zahtev za zastarelost poreskog duga koji je neosnovan?
Resenje o odbijanju zahteva za zastarelost.docx
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U pitanju je pokušaj izbegavanja poreske obaveze za imovinu fizičkih lica, tako što je poreski obveznik preneo svojoj maloletnoj deci nepokretnost (poslovni prostor od 150m2), za koji mu je utvrđena poreska obaveza od 2009. godine, po poreskoj prijavi. Nepokretnost je uknjižena u RGZ 2016. godine, na osnovu ugovora o poklonu, na ime njegove dvoje maloletne dece. Nije prijavljivana nikakva promena, poreski obveznik je usmeno reagovao u postupku prinudne naplate tvrdeći da nema nikakvu imovinu na svoje ime. Kako da se u konkretnom slučaju ubuduće utvrdi poreska obaveza?
Prema ugovoru, kao pravnom osnovu za sticanje oporezivog prava, obveznici su maloletna deca, a zakonski zastupnici su obavezi prema zakonu izvršavaju utvrđene obaveze. Dakle, stanje na kartici poklonodavca mora se korigovati u skladu sa ugovorom o poklonu, a zatim utvrditi obaveza za maloletnu decu takođe prema ugovoru o poklonu koji su stekli oporeziva prava. Rešenja o utvrđivanju obaveze za maloletnu decu dostavljaju se zakonskim zastupnicima.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Vlada RS donela je Zaključak o prenosu akcija Preduzeća A.D. upisanih u Registar akcija. Inače, preduzeće je poreski obveznik kome je doneto rešenje o odlaganju duga sa otpisom 50% kamate. Najveći deo duga obuhvaćen odlaganjem odnosi se na naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta. Radi se o dugu gde je deo duga „stariji“ od 10 godina, ali je isti bio u zastoju saglasno članu 114z. (upravni spor i odlaganje). Članovi Skupštine akcionara smatraju da preduzeće ne treba da plaća porez, obzirom da opština ima većinski broj akcija. Takođe, akcionari smatraju da naknada za korišćenje građevinskog zemljišta ne treba da se plati obzirom da je prestala da postoji od 01. januara 2014. godine, kao i da na ime duga opština treba da dobije neke od nepokretnosti. Kako postupiti u odnosu na zahteve akcionara?
Kod oporezivanja porezom na imovinu potrebno je razlikovati svojinski režim nad privrednim društvom od svojinskog režima unutar društva. Pravo svojine na objektima i pravo korišćenja na građevinskom zemljištu, konstituisana u korist akcionarskog društva, nisu prava akcionara tog društva, pa ni opštine kao akcionara (svojina akcionara su akcije u tom društvu).
Zakon o porezima na imovinu u odredbama član 2. propisuje predmete oporezivanja a član 4. zakona propisuje da su obveznici poreza na imovinu pravna i fizička lica (koja vode i koja ne vode poslovne knjige), koja na nepokretnostima na teritoriji Republike Srbije imaju oporeziva prava, korišćenje ili državinu, iz člana 2. stav 1. Zakona o porezima na imovinu. Prema navedenom nema zakonskog osnova da se akcionarsko društvo oslobodi poreza na imovinu u srazmeri sa učešćem opštine u kapitalu tog društva.
Odlaganje plaćanja dugovanog poreza između ostalog podrazumeva i da podnosilac zahteva, poreski dužnik ima obavezu, da pre podnošenja zahteva nadležnoj lokalnoj poreskoj administraciji, usaglasi stanje dugovanog poreza po vrstama javnih prihoda čije odlaganje traži. Nakon usaglašavanja sačinjava se zapisnik, koji potpisuje podnosilac zahteva - poreski obveznik i ovlašćeno lice lokalne poreske administracije. Dakle, već prilikom usaglašavanja stanja poreski obveznik ili nadležna LPA bi trebalo da istakne prigovor zastarelosti i da predmet odlaganja budu samo usaglašene obaveze.
Odredbe o zastoju zastarelosti su u primeni od 04.07.2014. godine koje se odnose na zastoj zbog upravnog spora i kada je drugim zakonom propisano da se poreski postupak ne započinje ili se prekida, a od 04.03.2016. godine propisuje se zastoj na utvrđivanje i naplatu za vreme odlaganja plaćnja dugovanog poreza.
Naknada za korišćenje građevinskog zemljišta ne utvrđuje se počev od 01.01.2014. godine, ali naplata već utvrđene dospele a nenaplaćene obaveze naplaćuje se u postupcima naplate koji su uređeni ZPPPA, vodeći računa o odredbama o zastarelosti naplate.
U Zaključku Vlade Republike Srbije u tački 1. daje se saglasnost Vlade da se akcije prenesu sa Društva na opštinu, bez naknade. Ne navod se osnov prenosa akcija i da li LPA ima obavezu nekog postupanja po ovom osnovu.
O stavu članova Skupštine akcionara da opština treba da dobije neke nepokretnosti na ime duga po osnovu izvornih javnih prihoda, ne navodi se nikakav pravni osnov. Prema ZPPPA u odredbama člana 67. kao oblik redovne naplate navodi se i da se poreska obaveza može namiriti i putem kompenzacije.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U postupku ozakonjenja, lice je podnelo PPI-2 za nepokretnost štala, navodeći da se radi o mešovitom objektu gde se u prizemlju koristi deo koji predstavlja štalu, a deo objekta je garaža. Sprat je plevnik koji nema zidove već samo od drveta konstruktivne sklopove i delom daske. Navedeni objekat se (bez dela garaže) koristi za uzgoj stoke-poljoprivrednu proizvodnju i poljoprivredno gazdinstvo je registrovano na suprugu koja je član domaćinstva. Kako razvrstati objekat i za koju površinu? Da li ima uslova za oslobađanje po članu 12. stav 1. tačka 10) Zakona o porezima na imovinu?
Prema odredbi člana 12. stav 1. tačka 10) porez na imovinu se ne plaća na nepokretnosti (objekte) obveznika poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva, odnosno obveznika kome je poljoprivreda pretežna registrovana delatnost, koji su namenjeni i koriste se isključivo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište.
Prema odredbi člana 12. stav 3. zakona, odredbe stava 1. tač.2)-11) i stava 2. tog člana ne primenjiju se na napokretnosti koje se trajno daju drugim licima radi ostvarivanja prihoda. Trajnim davanjem drugim licima, u smislu člana 12. stav 3. zakona, smatra se svako ustupanje nepokretnosti drugom licu uz naknadu, koje u toku 12 meseci, neprekidno ili sa prekidima, traje duže od 183 dana (član 12. stav 4. zakona).
Pored navedenog odlučne činjenice su i razvrstavanje delatnosti kojom se obveznik bavi prema Uredbi o klasifikaciji delatnosti. Prema navedenom, pravo na oslobođenje od poreza na imovinu primenom člana 12. stav 1. tačka 10) zakona, može se ostavriti samo kada su ispunjeni svi sledeći uslovi:
- da je obveznik poreza na imovinu ujedno i obveznik poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva ili lice kome je poljoprivreda pretežna delatnost;
- da je predmet oporezivanja porezom na imovinu objekat namenjen za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište;
- da je objekat namenjen i faktički se isključivo koristi za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište;
- da objekat nije ustupljen drugom licu uz naknadu, koje ustupanje u toku dvanaest meseci ( neprekidno ili sa prekidima) traje duže od 183 dana.
Jedino je izvesno da u Pravilniku o podsticajima za podršku investicijama u primarnu poljoprivrednu proizvodnju je članom 1. propisano šta je primarna poljoprivredna proizvodnja.
Registrovanje poljoprivrednog gazdinstva od strane fizičkog lica nije dovoljan uslov za poresko oslobođenje po članu 12. tačka 10) Zakona o porezima na imovinu, već je jedan od tri kumulativna uslova koja moraju biti ispunjena.
Dakle, proizilazi da nosilac poljoprivrednog gazdinstva može biti obveznik poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede I šumartstva, samo ako je:
- preduzetnik poljoprivrednik koji vodi poslovne knjige I plaća porez na oporezivu dobit, tako što vrši samooporezivanje (predaje obrazac PPDG-1) ili
- preduzetnik koji je u sistemu PDV (isto predaje PPDG-1).
Da bi fizičko lice - nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstava, upisano u registar poljoprivrednih gazdinstava, imalo status preduzetnika, mora kumulativno da ispunjava dva uslova:
- da je upisano u registar poljoprivrednih gazdinstava i
- da vodi poslovne knjige.
Ukoliko fizičko lice - nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstava ne ispuni kumulativno navedena dva uslova, nema status preduzetnika I prema odredbama Zakona o porezu na dohodak građana nije obveznik poreza na dohodak građana na prohode od poljoprivrede I šumartstva.
Prema tome, uverenje Poreske uprave ili dokaz o predaji ovog obrasca Poreskoj upravi, može biti dokaz za otavrivanje prava na poresko oslobođenje.
Razvrstavanje nepokretnosti:
Za svrhu utvrđivanja poreza na imovinu, sve nepokretnosti koje su predmet oporezivanja razvrstavaju se u grupe odgovarajućih nepokretnosti iz člana 6a. stav 1. zakona: građevinsko zemljište, poljoprivredno zemljište, šumsko zemljište, drzgo zemljište, stanovi, kuće za stanovanje, poslovne zgrade i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti koji služe za obavljanje delatnosti, garaže i gražna mesta.
Shodno navedenom:
- Kod razvrastavanja u odgovarajuće nepokretnosti, objekat koji je jedinstvena celina mešovitog karaktera razvrstava se u odgovarajuću grupu nepokretnosti prema pretežnoj nameni. Na primer, ako u okviru kuće koja je namenjena i služi za stanovanje, jedna od prostorija služi za obavljanje poslovne delatnosti, a čini jedinstvenu celinu sa prostorijama namenjenim za stanovanje ( kao pretežnoj nameni te kuće) i kao takva ne može biti samostalan predmet pravnog prometa, taj objekat (uključujući i prostoriju koja se koristi za obavljanje poslovne delatnosti) razvrstava se ugrupu-kuće za stanovanje.
- Ako objekat čini više posebnih celina koje se mogu svrstati u različite grupe odgovarajućih nepokretnosti, svaka posebna celina u okviru objekta se razvrstava u odgovarajuću grupu nepokretnosti.
-
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara, kao jedna od vrsti naknade, predviđena je i naknada za korišćenje javnih površina (član 236. stav 1. tačka 2)): „naknada za korišćenje javne površine za oglašavanje za sopstvene potrebe i za potrebe drugih lica, kao i za korišćenje površine i objekta za oglašavanje za sopstvene potrebe i za potrebe drugih lica kojim se vrši neposredni uticaj na raspoloživost, kvalitet ili neku drugu osobinu javne površine, za koje dozvolu izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave“. Takođe, zakonom je određeno i šta se podrazumeva pod "javnom površinom", koje su to naknade za korišćenje javnih dobara. U kom slučaju treba naplatiti naknadu po članu 236. zakona, a u kom slučaju po članu 191. zakona, s obzirom na to da se i u jednom i u drugom slučaju govori o ulicama i putevima, kao i da se i jedan i drugi odnose na oglašavanje odnosno reklame?
Zakonom su propisane dve vrste naknada:
- naknada za korišćenje javne površine za oglašavanje za sopstvene potrebe i za potrebe drugih lica, kao i za korišćenje površine i objekta za oglašavanje za sopstvene potrebe i za potrebe drugih lica kojim se vrši neposredni uticaj na raspoloživost, kvalitet ili neku drugu osobinu javne površine, za koje dozvolu izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave;
- naknada za postavljanje reklamnih tabli, reklamnih panoa, uređaja za obaveštavanje ili oglašavanje pored javnog puta, odnosno na drugom zemljištu koje koristi upravljač javnog puta
Prva naknada se plaća za korišćenje javne površine, po izdatoj dozvoli nadležnog organa JLS i nju naplaćuje LPA.
Druga naknada se plaća za postavljanje reklamnih panoa pored javnog puta i tu naknadu utvrđuje ugovorom i naplaćuje upravljač javnog puta (za državne puteve), a za opštinske puteve utvrđuje JLS prilikom zaključivanja ugovora sa obveznikom naknade po okončanom javnom konkursu, odnosno ugovora o javno-privatnom partnerstvu.
Znači, naknada po rešenju LPA se plaća kada je u skladu sa posebnom odlukom kojom je regulisano korišćenje javnih površina na teritoriji JLS (uključujući i puteve kao javnu površinu), izdata dozvola nadležnog organa za korišćenje javne površine za ove namene. Ova dozvola se dostavlja LPA koja po njoj vrši utvrđivanje i naplatu naknade.
Druga naknada, za postavljanje reklamne table pored opštinskog puta se plaća po sprovedenom javnom konkursu ili kroz realizaciju projekta javno-privatnog partnerstva sa elementom koncesije, a na osnovu plana za postavljanje sredstava za oglašavanje na ulicama i opštinskim putevima. Bliži uslovi i kriterijumi za sprovođenje javnog konkursa odnosno za realizaciju projekta javno-privatnog partnerstva sa elementom koncesije, uključujući i način određivanja naknade za postavljanje reklamnih tabli pored opštinskog puta, moraju biti uređeni posebnom odlukom JLS.
Navedene dve naknade nisu međusobno povezane niti uslovljavaju jedna drugu. Svaka od njih je uređena na poseban način, pa u tom smislu, u skladu sa Zakonom i aktima JLS treba i postupati.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Ako je rešenje o utvrđivanju poreza primilo maloletno lice, da li je porez utvrđen? Porez je utvrđen 2005. godine i te godine je poštar uručio rešenje maloletnom članu domaćinstva.
Odredbama člana 36. ZPPPA uređeno je dostavljanje u poreskom postupku. U 2005. godini dostavljanje fizičkim licima bilo je propisano na sledeći način: “ako je obveznik fizičko lice, odnosno preduzetnik, poreski akti smatraju se dostavljenim i kada se uruče punoletnom članu domaćinstva, u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana, ili licu zaposlenom kod preduzetnika (stav 3).”
Stavom 4. navedenog člana uređeno je i da se akti smatraju dostavljenim i kada lica kojima se dostavlja odbiju da prime ili potpišu poreske akte, ako lice koje je vršilo dostavljanje o tome sačini službenu belešku. Stavom 6. uređeno je da se dostavljanje smatra izvršenim istekom trećeg dana od dana predaje poreskog akta pošti, odnosno danom navedenim u mejl povratnici kod slanja poreskog akta elektronskim putem.
S obzirom da je rešenje o utvrđivanju poreza za 2005. godinu uručeno maloletnom članu domaćinstva, sa stanovišta ZPPPA ne može se smatrati dostavljenim. Bez obzira na odredbe o dostavljanju, skrećemo pažnju na odredbe ZPPPA o zastarelosti.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.