Questions and answers

Primljena poreska prijava koja je prošla validaciju i koja je formalno i matematički ispravna treba da bude proknjižena jer je tom poreskom prijavom obveznik izvršio samooporezivanje. Nakon toga se pristupa proveri suštinske ispravnosi podataka u poreskoj prijavi, što se vrši kroz postupak poreske kontrole.

ZPPPA u članu 40 propisuje da se izmenjena poreska prijava ne može podeti posle pokretanja postupka poreske kontrole.

U skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama ZPPPA, poreska kontrola, prema članu 123. ZPPPA koji se primenjuje od 1. januara 2019. godine, je postupak provere i utvrđivanja zakonitosti i pravilnosti ispunjavanja poreske obaveze, kao i postupak provere tačnosti, potpunosti i usklađenosti sa zakonom, odnosno drugim propisima, podataka iskazanih u poreskoj prijavi, poreskom bilansu, računovodstvenim izveštajima i drugim evidencijama poreskog obvezanika koji vrši poreska uprava u skladu sa ovim zakonom.

Poreski inspektor je službeno lice koje je ovlašćeno da vrši poresku kontrolu na osnovu naloga za kontrolu, odnosno poziva.

Član 128. ZPPPA propisuje sastavljanje zapisnika u poreskoj kontroli.

Članom 129. ZPPPA propisano je, ako se u postupku poreske kontrole utvrdi da poreski obveznik nije primenio, ili nije pravilno primenio propise prilikom utvrđivanja poreza na osnovu zapisnika o izvršenoj poreskoj kontroli, dopunskog zapisnika, odnosno dodatka zapisnika o poreskoj kontroli donosi se rešenje iz člana 54. stav 2. tačka 2) podtačka (1) ZPPPA. Ta odredba uređuje da utvrđivanje poreza obavlja poreski organ, donošenjem poreskog rešenja u postupku poreske kontrole - ako poreski obveznik, suprotno zakonu, ne obavi utvrđivanje poreske obaveze ili ga izvrši netačno ili nepotpuno.

Rešenjem se nalaže poreskom obvezniku da u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja plati utvrđenu poresku obavezu na propisane uplatne račune javnih prihoda, odnosno da otkloni druge utvrđene nepravilnosti. U rešenju se nalaže poreskom obvezniku i da podnese poresku prijavu u kojoj otklanja utvrđene nepravilnosti ako je poreska prijava osnov za evidentiranje iznosa utvrđenog poreza iz člana 62. stav 2. tačka 1) ZPPPA. Ta odredba propisuje da poreski organ evidentira iznos utvrđenog poreza na osnovu  podnete poreske prijave, uključujući i izmenjenu poresku prijavu, odnosno poreske prijave podnete po nalazu kontrole ili po službenoj dužnosti.

Članom 129. stav 4. ZPPPA je propisano da ako poreski obveznik ne podnese poresku prijavu po nalogu iz rešenja, poreski organ podnosi poresku prijavu umesto poreskog obveznika.

Prema tome, u ovom slučaju treba da se podnese popreska prijava (“neobrađena”) da se proknjiži tako da ona dobije status “obrađena” “redovna prijava”.

Poresku prijavu koju po nalogu iz rešenja o poreskoj kontroli podnese poreski obveznik imaće status ”prijava iz kontrole”. U toj prijavi se u gornjem desnom uglu unosi podatak da se podnosi “poreska prijava”, a ne “izmenjena poreska prijava”.

Nakon prjema poreske prijave, prvobitno podnetu prijavu treba stornirati i proknjižiti prijavu podnetu u postupku kontrole u kojoj su otklonjene utvrđene nepravilnosti. Suština je da ne sme biti evidentirano duplo zaduženje za isti poreski period po istom osnovu.

Ukoliko poreski obveznik ne izvrši nalog iz rešenja i ne podnese poresku prijavu kojom će otkloniti konstatovane nepravilnosti poreski organ će umesto poreskog obveznika podneti poresku prijavu I to bi vi trebalo da izvrššite unosom podataka u aplikaciji.

U vezi navoda da stranka ima saznanja da se rešenje iz kontrole dostavlja obvezniku elektronski putem Jedinstvenog informacionog sistema, za sada nije propisano dostavljanje poreskih akta elektronski, jer nije omogućeno da se isti sačinjavaju u formi elektronskog dokumenta sa elektronskim potpisom i svim drugim uslovima koje propisuje zakon kojim se uređuje elektronski dokument, odnosno zakonom kojim se uređuje elektronska uprava.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Zakon o opštem upravnom postupku propisuje posebne slučajeve uklanjanja i menjanja rešenja koji se odnose na postupanja kada su rešenja pravnosnažna i konačna. Jedno od njih je i ponavljanje postupka koje je uređeno odredbama čl. 176.-182. ZUP-a. Ponavljanje postupka ima značaj vanrednog pravnog sredstva u upravnom postupku, jer se može tražiti, odnosno ostvariti tek po nastupanju konačnosti rešenja. Postupak se ponavlja na zahtev stranke ili ga organ koji je doneo konačno rešenje ponavlja po službenoj dužnosti.

Zakon o opštem upravnom postupku propisuje subjektivni i objektivni rok za ponavljanje postupka (član 178. ZUP-a). Nadležnost za rešavanje pripada organu koji je doneo konačno rešenje i po zahtevu za ponavljenje postupka i po službenoj dužnosti.

Rešenjem se odbacuje zahtev koji je neblagovremen, nije izjavljen od ovlašćenog lica ili u kome razlog za ponavljanje postupka nije učinjen verovatnim. Rešenjem se odbija zahtev ako razlog koji je naveden ne bi doveo do drugačijeg rešavanja upravne stvari. Ako se ne odbaci, niti odbije zahtev za ponavljanje postupka, rešenjem se dozvoljava ponavljanje postupka i određuje obim ponavljanja.

Ukoliko se radi ponavljanje postupka po službenoj dužnosti takođe se rešenjem dozvoljava ponavljanje postupka i određuje obim ponavljanja.

Po ponavljanju postupka nadležni organ može ostaviti na snazi konačno rešenje ili doneti novo rešenje kojim se, s obzirom na okolnosti slučaja, konačno rešenje poništava ili ukida.

Poništavanjem rešenja uklanjaju se sve pravne posledice koje je rešenje proizvelo, a ukidanjem rešenja ne uklanjaju se pravne posledice koje je rešenje već proizvelo, već se rešenje onemogućava da dalje proizvodi pravne posledice.

U postupku se donose dva rešenja: jedno, kojim se dozvoljava ponavljanje postupka i određuje obim ponavljanja, i drugo, kojim se poništava ili ukida već doneto rešenje u zavisnosti od poreskopravne situacije i utvrđuje nova obaveza.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Ukoliko je Odlukom o naknadama za korišćenje javnih površina propisano da će se obaveza utvrđivati na osnovu odobrenja/rešenja drugih nadležnih organa, to znači da odobrenje/rešenje koje je dobijeno od naležnog organa i organizacije koji su određeni Odlukom treba da se evidentira na pisarnici, jer će se na osnovu tog odobrenja utvrditi obaveza po osnovu naknade za korišćenje javne površine. Odobrenje mora da sadrži sve elemente koji su potrebni za utvrđivanje naknade obvezniku. Ako Odlukom nije propisana obaveza podnošenja prijave od strane obveznika (što pretpostavljamo da nije urađeno) za utvrđivanje naknade za korišćenje javnih površina već da će se obaveza utvrđivati po dostavljenim odobrenjima za korišćenje javnih površinana, u tom slučaju nema obaveze da se obveznici pozivaju da podnose prijave.

U ovom slučaju doneto rešenje Odseka za urbanizam je pravni osnov za utvrđivanje obaveze po osnovu naknade.

Aplikativno rešenje Institut Mihajlo Pupin koje je stavljeno na produkciju sadrži i rešenja koja će se donositi nakon unošenja potrebnih podataka koji su potrebni za utvrđivanje obaveze, za sve tri vrste naknada. Dakle, rešenja se neće donositi ručno, već će se štampati iz sistema.  

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

U postupku prinudne naplate poreskog duga iz nepokretnosti postupak je sledeći:

• Rešenje o određivanju prinudne naplate iz konkretne nepokretnosti, kojim se u dispozitivu konkretno opredeljuje iz koje nepokretnosti se vrši prinudna naplata. Žalba na ovo rešenje se izjavljuje u roku od 8 dana. 
• Rešenje o ustanovljavanju zakonskog založnog prava-hipoteke na nepokretnosti u korist JLS, kojim se nalaže popis i procena konkretne nepokretnosti od strane poreskog izvršitelja i ovlašćenog procenirelja (čl.87. stav 1. tačka 2) i član 92. stav 1. tačka 6) ZPPPA). Žalba na ovo rešenje može se izjaviti u roku od 15 dana;
• Obaveštenje poreskom obvezniku o datumu i vremenu popisa i procene konkretne nepokretnosti u skladu sa članom 105. ZPPPA;
• Nakon dostavljanja obaveštenja poreskom obvezniku zakazanog dana se izlaskom na teren izvršavaju radnje popisa i procene predmetne nepokretnosti o čemu se sačinjava Zapisnik o popisu i proceni nepokretnosti u postupku prinudne naplate izvornih javnih prihoda;
• Ovlašćeni procenitelj sačinjava Izveštaj o procenu tržišne vrednosti konkretne nepokretnosti, koji se dostavlja poreskom obvezniku;
• Nakon izvršene procene sačinjava se rešenje o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti, na koje se može izjaviti prigovor u roku od 3 dana od dana prijema rešenja;
• Po proteku roka za prigovor sačinjava se rešenje u kome se nalaže RGZ, Službi za katastar nepokretnosti da izvrši upis založnog prava–hipoteke na predmetnoj nepokretnosti. Žalba se može izjaviti u roku od 15 dana.
• Nakon dostavljanja navedenog rešenja poreskom obvezniku a po pravosnažnosti rešenja, sačinjava se Zahtev za upis hipoteke sa pratećom dokumentacijom dostavlja se RGZ-Službi za katastar nepokretnosti;
• Nakon dostavljanja zahteva sa dokumentacijom (sva akta doneta u postupku sa procenom vrednosti nepoktretnosti) RGZ, Služba za katastar nepokretnosti donosi rešenje kojim se dozvoljava u listu nepokretnosti upis zakonskog založnog prava-hipoteke.

Postupak prodaje nepokretnosti uređen je odredbama čl. 108-111. ZPPPA i započinje donošenjem Zaključka o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja.

Primer Zaključka o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja.doc

Zatim se objavljuje oglas o prodaji nepokretnosti (član 108. stav 3. i 4. ZPPPA), a onda ponuđači uplaćiju depozit u visini od 5% utvrđene početne vrednosti nepokretnosti na poseban evidencioni račun koji se otvara u Ministarstvu finansija, Uprava za trezor na koji se osim depozita uplaćuju i sredstva u postupku prinudne naplate izvornih javnih prihoda kod prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari javnim nadmetanjem.

Primer Zapisnika o usmenom javnom nadmetanju.doc

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Zahtev za storniranje privremenih akontacija za obveznike kojima se se utvrđivale naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine po metru kvadratnom do 31.12.2018. godine kao i zahtev sa podnetim prijavama da se ograniči period važenja do 31.12.2018. godine mora se svakako upititi Pupinu.

Pojedinačno storniranje privremenih akontacija u aplikativnom rešenju Instituta Mihajlo Pupin kao što se i do sada radilo, radi se iz poreskog računovodstva_________ storniranje privremenih akontacija, gde po PIB ili JMBG za konkretan račun mogu da se storniraju pojedinačni slučajevi.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Smrću poreskog obveznika prestaje njegova poreska obaveza. Poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva. Ispunjenje poreske obaveze u slučaju smrti fizičkog lica uređena je odredbama člana 22. ZPPPA. 

Svi postupci u odnosu na preminulo fizičko lice se obustavljaju danom smrti (član 45. Zakona o opštem upravnom postupku). Ako su donošena bilo koja akta u poreskom postupku nakon smtri poreskog obveznika, na njegov JMBG, doneta su neosnovano i potrebno je da se storniraju u poreskom računovodstvu.

Ako nije raspravljena zaostavština, od dana smrti, obveznik poreza na imovinu na prava na nepokretnosti preminulog obveznika je držalac nepokretnosti. Ukoliko je raspravljena zaostavština pokojnika, naslednici su u obavezi da u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju, dostave nadležnoj LPA, poreske prijave na osnovu kojih će se utvrditi godišnji porez na imovinu, naslednicima.

U oba slučaja obveznici mogu ostvariti pravo na poreski kredit ukoliko stanuju u predmetnoj nepokretnosti, znači imaju istu poreskopravnu sitaciju kao i preminuli vlasnik.

Storno neosnovanih zaduženja na umrlo lice, koje je preminulo treba izvršiti ne po zahtevu njegovog naslednika, već po službenoj dužnosti jer taj obveznik ne postoji od dana smrti i danom smrti on je prestao da bude poreski obveznik i nema predmet oporezivanja.

Pored toga za dug preminulog lica, po osnovu  obaveza koje se odnose na period do dana smrti (ako taj dug postoji), u predmetnom slučaju je nastupila apsolutna zastarelost (obveznik preminuo 1987. godine).

Već prema prvom zahtevu, sina (sada poreskog obveznika), po kome je postupljeno, trebalo je da se storniraju sva zaduženja po rešenjima koja su doneta na ime preminulog lica, a da se za dug nastao do dana smrti utvrdi prestanak poreske obaveze po osnovu apsolutne zastarelosti.

Prenos salda duga sa umrlog lica na naslednika vrši se za dugove za koje nije nastupila apsolutna zastarelost (po službenoj dužnosti), a ako se naslednik pozove na relativnu zastarelost onda se i taj dug ne mora prenositi (utvrdi se prestanak na ime umrlog lica) ili se izvrši prenos pa se utvrdi prestanak na ime naslednika.

Dakle, porez se ne može utvrđivati i plaćati na umrlo lice, a obaveza je naslednika ili držaoca nepokretnosti,  da obaveste organ o smrti poreskog obveznika,  dostave dokaz kao i da dostave popunjene i potpisane poreske prijave za utvrđivanje poreza na imovinu.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

S obzirom da je Zakonom o porezima na imovinu propisano da se porez na imovinu plaća na pravo svojine na zemljištu površine preko 10 ari, kao i na pravo korišćenja građevinskog zemljišta površine preko 10 ari (član 2. Zakona o porezima na imovinu), prilikom određivanja površine oporezivog zemljišta površine preko 10 ari ne uzima se u obzir zbir svih površina zemljišta u svojini poreskog obveznika, odnosno sa pravom korišćenja građevinskog zemljišta, već se posmatra svako  zemljište posebno, u smislu da je to zemljište jedne vrste koje se nalazi na jednoj lokaciji i predstavlja celinu. Dakle, kod oporezivanja posmatra se površina zemljišta koje predstavlja jednu fizičku celinu, bilo da je ta celina podeljena u više parcela ili je čini jedna parcela.

Prema mišljenju Ministarstva finansija br.430-00-00067/2014-04 od 3.marta 2014. godine, kada je predmet oporezivanja porezom na imovinu pravo svojine na zemljištu površine preko 10 ari, reč je o površini zemljišta koje predstavlja fizičku celinu nezavisno od broja poreskih obveznika na zemljištu koje je predmet oporezivanja. Predmet oporezivanja opredeljuje površina zemljišta preko 10 ari, a ne broj poreskih obveznika za to zemljište.

Dakle, predmet oporezivanja je ukupna površina zemljišta preko 10 ari koje predstavlja fizičku celinu. Na primer: ako je poreski obveznik imalac prava svojine na građevinskom zemljištu koje čine dve katastarske parcele od kojih je jedna površine preko 10 ari, a druga površine manje od 10 ari, pri čemu se te katastarske parcele međusobno graniče, pa čine jednu fizičku celinu, ta celina (ukupna površina te dve parcele) je predmet oporezivanja porezom na imovinu. Međutim, ako je poreski obveznik vlasnik zemljišta koje čine dve katastarske parcele od kojih je jedna površine preko 10 ari, a druga površine manje od 10 ari, pri čemu se te katastarske parcele međusobno ne graniče i nalaze se u različitim zonama, u tom slučaju predmetne parcele predstavljaju posebne fizičke celine, pri čemu je predmet oporezivanja porezom na imovinu samo zemljište površine preko 10 ari.

U cilju obezbeđenja jedinstvenog sprovođenja propisa iz nadležnosti ministarstva nadležnog za poslove finansija, akti (objašnjenja, mišljenja, instrukcije, uputstva i sl.) o primeni tih propisa koje daje ministar nadležan za poslove finansija, odnosno lice koje on ovlasti, obavezujući su za postupanje Poreske uprave (član 11. stav 3. ZPPPA)

Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 11, Bilten 3/2014.pdf

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Prinudna naplata iz novčanih potraživanja poreskog obveznika uređena je odredbama člana 96. ZPPPA i izvršava se na osnovu rešenja o prinudnoj naplati iz člana 92. stav 2. ovog zakona. Tim rešenjem nalaže se dužniku poreskog obveznika da svoj dug namiri uplatom na uplatni račun javnih prihoda po dospelosti potraživanja. Ako dužnik ne izvrši plaćanje, po dospelosti, poreski organ vrši prinudnu naplatu iz novčanih sredstava sa računa dužnika poreskog obveznika, u skladu sa članom 95. ovog zakona.

Prema navedenom, prinudna naplata poreskog duga može se izvršiti iz potraživanja poreskog obveznika iz treće rate ugovorene cene.

Primer rešenja o prinudnoj naplati iz potraživanja .doc

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Postupak likvidacije propisan je čl. 524-548. Zakona o privrednim društvima.

Članom 534. Zakona o privrednim društvima propisano je da poverioci čije je potraživanje utvrđeno izvršnom ispravom do početka likvidacije, nemaju obavezu prijavljivanja potraživanja, a takva potraživanja se smatraju prijavljenim u skladu sa zakonom. S obzirom da su poreska potraživanja utvrđena rešenjima (izvršnim ispravama) nema se obaveza da se obvezniku u likvidaciji dostavlja prijava potraživanja, već samo jedno obaveštenje sa pozivom na odredbe navedenog člana Zakona o privrednim društvima o visini potraživanja. Takođe, članom 535. zakona uređen je postupak po prijavama potraživanja, gde se eksplicitno navodi da društvo ne može osporavati potraživanja poveriocima čija su potraživanja utvrđena izvršnom ispravom.

Odredbama člana 533. Zakona o privrednim društvima propisano je u stavu 3. upozorenje da će potraživanja biti prekludirana ako ih poverioci ne prijave najkasnije u roku od 30 dana od dana isteka perioda trajanja oglasa o pokretanju likvidacije (90 dana član 526. Zakona o privrednim društvima).

Prema navedenom, ne mogu se raditi kontrole za period za koji je izvršena prijava potraživanja, jer je privredni subjekat u likvidaciji dužan da sve prispele prijave potraživanja, kao i potraživanja utvrđena izvršnim ispravama, evidentira u listu prijavljenih potraživanja i da sačini listu priznatih i osporenih potraživanja. Potraživanja nastala nakon pokretanja likvidacije ne prijavljuju se i moraju se namiriti do okončanja likvidacije (član 535. Zakona o privrednim društvima). 

Što se tiče stečaja, odredbama čl. 88-93g. Zakona o stečaju uređene su procesnopravne posledice otvaranja stečajnog postupka.

Članom 88. Zakona o stečaju propisano je da se u trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka stečaja prekidaju svi sudski postupci u odnosu na stečajnog dužnika i na njegovu imovinu, svi upravni postupci pokrenuti na zahtev stečajnog dužnika, kao i upravni i poreski postupci koji za predmet imaju utvrđivanje novčane obaveze stečajnog dužnika.

Članom  89. Zakona o stečaju, upravni i poreski postupak koji za predmet ima utvrđivanje novčane obaveze stečajnog dužnika ne nastavlja se, a odgovarajući organ dužan je da podnese prijavu potraživanja u skladu sa ovim zakonom.

Potraživanja po osnovu poreskih obaveza za period do otvaranja stečajnog postupka, poreski organ može da ostvari isključivo u okviru stečajnog postupka, podnošenjem prijave potraživanja u skladu sa Zakonom o stečaju i realizacije istog kroz deobu stečajne mase. Prema navedenom, ne može se naknadno u postupku kontrole utvrđivati obaveza poreskom obvezniku za period za koji je podneta prijava potraživanja u stečajnom postupku.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Zakonom o porezima na imovinu nije eksplicitno propisano kako se oporezuje nepokretnost koju obveznik poseduje, a ne vodi u poslovnim knjigama, a poreska osnovica, u skladu sa zakonom treba da bude knjigovodstvena vrednost. Prema Zakonu o računovodstvu propisana je obaveza iskazivanja u poslovnim knjigama imovine koju privredni subjekat poseduje.

U slučaju da obveznik nema knjigovodstvenu vrednost nepokretnosti u poslovnim knjigama, treba uzeti prosečnu cenu po m2 za poslovni prostor u zoni u kojoj se nepokretnost nalazi.

Drugi je slučaj kada obveznik vodi nepokretnost u poslovnim knjigama i ima iskazanu vrednost nula dinara, tada se ta knjigovdstvena vrednost mora prihvatiti.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Pokretanje postupka likvidacije ne znači da je poreski obveznik prestao da postoji što znači da u toku postupka likvidacije obveznik može podneti izmenjenu poresku prijavu kojom se utvrđuje porez na imovinu za period do otuđenja nepokretnosti. 

Zakonom o privrednim društvima propisano je da privredno društvo prestaje da postoji brisanjem iz registra privrednih subjekata, po osnovu sprovedenog postupka likvidacije. Likvidacija društva se može sprovesti kada društvo ima dovoljno sredstava za namirenje svih svojih obaveza. Pokretanje likvidacije ne sprečava određivanje i sprovođenje izvršenja protiv društva u likvidaciji niti vođenje drugih postupaka koji se vode protiv ili u korist društva u likvidaciji. 

U odluci o pokretanju likvidacije društvo imenuje likvidacionog upravnika. Likvidacioni upravnik zastupa društvo u likvidaciji i odgovoran je za zakonitost poslovanja društva. Likvidacioni upravnik može preduzimati sledeće aktivnosti:

1. vršiti radnje na okončanju poslova započetih pre početka likvidacije;
2. preduzima radnje potrebne za sprovođenje likvidacije, kao što su prodaja imovine, isplata poverilaca i naplata potraživanja;
3. vrši druge poslove neophodne radi sprovođenja likvidacije društva.

Oglas o pokretanju likvidacije iz člana 526. ovog zakona objavljuje se u trajanju od 90 dana na internet stranici registra privrednih subjekata i sadrži naročito:

1. poziv poveriocima da prijave svoja potraživanja;
2. adresu sedišta društva, odnosno adresu za prijem pošte iz člana 20. ovog zakona na koju poverioci dostavljaju prijave potraživanja; 
3. upozorenje da će potraživanja poverilaca biti prekludirana ako ih poverioci ne prijave najkasnije u roku od 30 dana od dana isteka perioda trajanja oglasa iz stava 1. ovog člana.

Potraživanja nastala nakon pokretanja likvidacije ne prijavljuju se i moraju se namiriti do okončanja likvidacije.

Prema navedenom, likvidacionog upravnika treba da obavestite o stanju duga na računima javnih prihoda koja su u vašoj nadležnosti I da nakon podnošenja ispravne poreske prijave utvrdite tačne iznose duga po osnovu poreza na imovinu.

U vezi preplate po osnovu eko naknade, obveznik istu može koristiti za namirenje duga po osnovu poreza na imovinu, ili izvršiti povraćaj ako je ove obaveze prethodno izmirio, sve to do zaključenja postupka likvidacije.

Napominjemo da je članom 29. ZPPPA propisano da APR ne može brisati obveznika iz registra bez dokaza o prestanku poreskih obaveza, ne starijeg od pet dana u momentu podnošenja zahteva za brisanje iz registra.

Likvidacija privrednih društava je postupak u kome prestaje pravni subjektivitet privrednog društva, uz potpuno namirenje poverilaca.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Izuzimanje iz postupka prinudne naplate uređeno je odredbama člana 82. ZPPPA.

Predmeti prinudne naplate ne mogu biti imovina i prihodi poreskog obveznika koji su zakonom izuzeti od izvršenja. To znači da prihodi i imovina bilo kog poreskog obveznika (fizičkog lica ili privrednog društva) ne mogu biti predmet izvršenja radi prinudne naplate poreza i sporednih poreskih davanja, ako je zakonom uređeno da su ti prihodi, odnosno imovina, izuzeti od izvršenja.

Dakle, ne posmatra se samo izuzimanje stvari i primanja  fizičkih lica, a koje su bile navedene u zakonu kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje, već je izuzimanje prošireno na sve poreske obveznike i druge zakone kojima je uređeno da su prihodi, odnosno imovina, izuzeti od izvršenja.

U nastavku su primeri zakonskih odredaba u smislu koji prihodi i imovina ne mogu biti predmet prinudne naplate poreskog duga:

Prema odredbama člana 55. Zakona o izvršenju i obezbeđenju od izvršenja izuzete su: stvari izvan prometa, objekti, oružje i oprema koji su namenjeni odbrani i bezbednosti Republike Srbije kao, niti stvari koje su ovim ili drugim zakonom izuzete od izvršenja.

Prema odredbama člana 164. Zakona o izvršenju i obezbeđenju od izvršenja izuzeto je: poljoprivredno zemljište zemljoradnika površine do 10 ari koje ne može biti predmet izvršenja, osim izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja koje je obezbeđeno ugovornom hipotekom ili založnom izjavom.

Prema odredbama člana 218. Zakona o izvršenju i obezbeđenju od izvršenja izuzeti su:

• odeća, obuća i drugi predmeti za ličnu upotrebu, posteljne stvari, posuđe, deo nameštaja koji je neophodan izvršnom dužniku i članovima njegovog domaćinstva, šporet, frižider i peć za grejanje; 
• hrana i ogrev koji su izvršnom dužniku i članovima njegovog domaćinstva potrebni za tri meseca; 
• gotov novac izvršnog dužnika koji ima stalna mesečna primanja do mesečnog iznosa koji je zakonom izuzet od izvršenja, srazmerno vremenu do narednog primanja; 
• ordenje, medalje, ratne spomenice i druga odlikovanja i priznanja, lična pisma, rukopisi i drugi lični spisi i porodične fotografije izvršnog dužnika; 
• pomagala koja su osobi sa invaliditetom ili drugom licu s telesnim nedostacima neophodna za obavljanje životnih funkcija; 
• kućni ljubimac.

Prema odredbama člana 257. Zakona o izvršenju i obezbeđenju predmet izvršenja ne mogu biti: 

• primanja po osnovu zakonskog izdržavanja, naknade štete zbog narušenja zdravlja, novčane rente zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad i novčane rente za izdržavanje koje je izgubljeno usled smrti dužnika izdržavanja;
• primanja po osnovu novčane naknade za telesno oštećenje prema propisima o invalidskom osiguranju; 
• primanja koja se ostvaruju prema propisima o socijalnoj zaštiti; primanja na osnovu privremene nezaposlenosti; 
• primanja na osnovu dodatka na decu; primanja na osnovu stipendije i pomoći učenicima i studentima; potraživanja čiji je prenos zakonom zabranjen.

Prema odredbama člana 258. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ograničenje izvršenja propisano je za:

• izvršenje na zaradi ili plati, naknadi zarade, odnosno naknadi plate i penziji može da se sprovede u visini do dve trećine zarade, naknade zarade, plate, naknade plate i penzije, odnosno do njihove polovine, ako je njihov iznos jednak ili manji od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom; 
• isto važi i za platu oficira, podoficira, vojnika po ugovoru, vojnog službenika, kao i primanja lica u rezervnom sastavu za vreme vojne službe; 
• izvršenje na minimalnoj  zaradi i minimalnoj penziji sprovodi se do njihove polovine; 
• izvršenje na primanjima ratnih i mirnodopskih vojnih invalida na osnovu invalidnine, ortopedskog dodatka i invalidskog dodatka može da se sprovede samo do njihove polovine, i samo da bi se namirila potraživanja na osnovu zakonskog izdržavanja, naknade štete zbog narušenja zdravlja, novčane rente zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad i novčane rente za izdržavanje koje je izgubljeno usled smrti dužnika izdržavanja; 
• izvršenje na primanju na osnovu naknade štete u obliku novčane rente koje nije izuzeto od izvršenja, zatim po ugovoru o doživotnom izdržavanju i ugovoru o osiguranju života, može da se sprovede samo na delu primanja koji prelazi iznos najviše stalne socijalne pomoći koja se isplaćuje na području na kome izvršni dužnik ima prebivalište, odnosno boravište.

Zakonom o javnoj svojini odredbom člana 16. propisana je nemogućnost prinudnog izvršenja i to: 

• prirodna bogatstva, dobra u opštoj upotrebi, mreže u javnoj svojini, vodno zemljište i vodni objekti u javnoj svojini, zaštićena prirodna dobra u javnoj svojini i kulturna dobra u javnoj svojini, ne mogu biti predmet prinudnog izvršenja.
• nepokretnosti u javnoj svojini koje, u celini ili delimično koriste organi Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave za ostvarivanje njihovih prava i dužnosti ne može se sprovesti prinudno izvršenje.
• objekti i oprema namenjeni odbrani i državnoj i javnoj bezbednosti.

Zakonom stečaju odredbama člana 93. propisana je zabrana izvršenja i namirenja:

• protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja osim izvršenja koja se odnose na obaveze stečajne mase i troškova stečajnog postupka.

Zakon o crkvama i verskim zajednicama odredbama člana 27. propisuje da predmet prinudne naplate ne može biti sakralna i kulturna baština crkava i verskih zajednica, uključujući i nepokretna kulturna dobra.

Odredbama člana 147. stav 6. ZPPPA propisano je da ukoliko je na rešenje o utvrđivanju obaveze izjavljena žalba, a pokrenut je postupak prinudne naplate za utvrđene obaveze po ožalbenom rešenju, postupak prinudne naplate prekida se zaključkom u slučajevima kada se postupak po žalbi ne okonča u roku iz stava 4. i 5. ovog člana, dok se poreskom obvezniku ne dostavi rešenje po žalbi, odnosno dok prvostepeni poreski organ ne postupi po nalogu drugostepenog organa. Obaveza je drugostepenog organa da po žalbi odluči u roku od 60 dana od dana predaje žalbe (stav 4.), a prvostepeni poreski organ je dužan da postupi po nalogu drugostepenog organa u roku od 40 dana od dana prijema drugostepenog rešenja (stav 5.).

Po okončanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja organizaciona jedinica lokalne poreske uprave donosi rešenje o prodaji nepokretnosti koje se dostavlja kupcu, poreskom obvezniku, a po pravosnažnosti, i organu nadležnom za vođenje registra nepokretnosti. Kupac nepokretnosti je dužan da uplati iznos za koji mu je prodata, umanjena za iznos položenog depozita, u roku od osam dana od dana zaključenja usmenog javnog nadmetanja.

Sredstva od prodaje nepokretnosti, se raspoređuju i prenose na odgovarajuće uplatne račune prema redosledu iz člana 70. ZPPPA.

Ako je prodajom nepokretnosti ostvarena veća cena od iznosa poreske obaveze iz rešenja o prinudnoj naplati iz nepokretnosti i troškova prinudne naplate, a poreski obveznik nema u međuvremenu dospele a neizmirene poreske obaveze, razlika se vraća poreskom obvezniku najkasnije u roku od 30 dana (član 93. ZPPPA). Po isteku ovog roka obveznik ima pravo na kamatu u skladu sa članom 75. ZPPPA.

U slučaju da poreskom obvezniku u roku za vraćanje razlike dospeva nova obaveza koja nije plaćena, razlika ostvarena prodajom nepokretnosti koristi se za namirenje te obaveze, kako je to definisano odredbama člana 93. stav 3. ZPPPA.

 U skladu sa odredbama člana 111. stav 7. i 8. ZPPPA, po izvršenoj uplati iznosa za koji je nepokretnost prodata usmenim javnim nadmetanjem, odnosno neposrednom pogodbom, i konačnosti rešenja o prodaji nepokretnosti donosi se rešenje o predaji nepokretnosti kupcu, koje se dostavlja kupcu i poreskom obvezniku, kao i organu nadležnom za vođenje registra nepokretnosti.  Ovim rešenjem definiše se dan kada će se predaja izvršiti, a rok je osam dana od dana konačnosti rešenja o predaji nepokretnosti kupcu.

Na dan kada se vrši predaja nepokretnosti kupcu, izvršitelj u prisustvu dva svedoka i, po potrebi ovlašćenih službenih lica MUP-a, predaje nepokretnost kupcu o čemu se sastavlja zapisnik koji potpisuju sva prisutna lica, a po primerak zapisnika se uručuje kupcu i poreskom obvezniku.

Prema navedenom, nije propisano da, u postupku prinudne naplate iz nepokretnosti (stana ili kuće za stanovanje), poreski obveznik ima pravo na izuzimanje nužnog dela za stanovanje. Postupak prinudne naplate u svemu sprovodi se prema ZPPPA.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.