Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Pravno lice treba da radi promenu namene zemljišta i poreski organ treba da dostavi visinu poreske osnovice za 2018 godinu. To lice je imalo utvrđenu osnovicu za datu parcelu po ceni građevinskog zemljišta, a sada hoće da podnese izmenjenu poresku prijavu za 2018 godinu po ceni građevinskog u poljoprivredne svrhe gde bi imao da plati desetostuko niži iznos. Da li treba da da nova osnovica (koja je desetostuku niža) ili se može po prvobitnoj prijavi dati podatak o osnovici?
Članom 44. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara propisano je da je "osnovica za promenu namene poljoprivrednog zemljišta jednaka osnovici za porez na imovinu tog zemljišta u godini koja prethodi godini u kojoj je podnet zahtev za promenu namene zemljišta. Osnovica za promenu namene poljoprivrednog zemljišta za koje nije utvrđen porez na imovinu u godini koja prethodi godini u kojoj se menja namena, odnosno osnovica za poljoprivredno zemljište koje je oslobođeno plaćanja poreza na imovinu utvrđuje se na osnovu prosečne cene kvadratnog metra poljoprivrednog zemljišta u odgovarajućoj, odnosno graničnoj zoni, određene aktom jedinice lokalne samouprave za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu. Ukoliko je utvrđena prosečna cena kvadratnog metra poljoprivrednog zemljišta u više graničnih zona primeniće se cena kvadratnog metra koja je najpovoljnija za obveznika. Ukoliko nije utvrđena prosečna cena u zoni niti graničnim zonama, vrednost zemljišta utvrđuje ovlašćeni sudski veštak za poslove poljoprivrede, u skladu sa propisom kojim se uređuje postupak eksproprijacije.“
Članom 43. istog zakona propisano je da zahtev za promenu namene poljoprivrednog zemljišta može podneti vlasnik, odnosno korisnik poljoprivrednog zemljišta kojem je posebnim aktom jedinice lokalne samouprave planirana druga namena, a koje se do privođenja planiranoj nameni koristi za poljoprivrednu proizvodnju.
U ovom slučaju potrebno je prvo da se utvrdi da li je predmetno zemljište sa stanovišta Zakona o porezima na imovinu poljoprivredno ili građevinsko. Ako se utvrdi da je građevinsko, onda nema osnova da se zbog plaćanja naknade menja osnovica poreza na imovinu, jer se oporezivanje imovine mora izvršiti u skladu sa odredbama Zakona o porezima na imovinu.
S obzirom na to, da Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara očigledno nije uzeo u obzir situacije da se zemljište koje menja namenu iz poljoprivrednog u građevinsko već oporezuje kao građevinsko, LPA su došle u situaciju da ne znaju koji podatak da dostave u svrhu utvrđivanja naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta.
Iz citiranih odredbi člana 44. proizilazi da za zemljište koje se oporezuje može biti data osnovica po ceni za građevinsko zemljište ili po ceni za poljoprivredno zemljište (stav 1. kaže poreska osnovica tog zemljišta), dok se za zemljište koje se ne oporezuje uzima cena za poljoprivredno zemljište u toj ili graničnoj zoni (stav 2. kaže samo poljoprivredno zemljište).
Da bi se prevazišao ovaj problem, dok Ministarstvo finansija ne objavi zvanično mišljenje po ovom pitanju, predlog je da se nadležnoj službi dostave oba podatka, odnosno i poreska osnovica i podatak koliko bi iznosila poreska osnovica da se predmetno zemljište oporezuje kao poljorpivredno.
U svakom slučaju, nema osnova da se menja poreskoa osnovica (koja je utvrđena u skladu sa Zakonom o porezima na imovinu), samo zbog visine naknade.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Šta se unosi kao vrsta nepokretnosti na poziciji B? Kako uneti prosečnu cenu, obzirom da je različita cena poljoprivrednog i šumskog zemljišta? Ako se ne unese prosečna cena poreska prijava, da li to znači da neće proći validaciju?
Elektronski prijem poreske prijave ne omogućava unos dve ili više vrsta nepokretnosti u deo B, a verovatno ni dve ili više zona. Ne znamo da li se unos prijave može izvršiti bez popunjenog dela B i bez popunjene zone, pri čemu bi se podaci o vrsti i zoni uneli samo u deo K, kao i korisna površina svakog dela nepokretnosti. Ukupna površina cele nepokretnosti može se uneti u deo Đ. Prosečne cene se u tom slučaju nigde ne bi unosile, već bi se u deo I, u polje I2. i I9. unela samo ukupna vrednost svih delova te nepokretnosti koje su različita zona ili pripadaju različitoj vrsti, koja bi se prethodno „ručno“ izračunala.
Zbog ovakvog elektronskog unosa, nije neka bitna greška ako obveznik ne popuni deo K, već kao posebne podpriloge unese posebne delove nepokretnosti koji su različita vrsta ili zona. Bitno je da je poreska prijava suštinski ispravna i porez tačno utvrđen.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Ukoliko nije utvrđena cena drugog zemljišta u nekoj zoni, a ni cena poljoprivrednog zemljišta u toj istoj zoni, da li se cena drugog zemljišta računa tako što se cena poljoprivrednog zemljišta iz prethodne godine umanjena za 40% množi sa odgvorarajućim koeficijentom i da li se onda to iskazuje na poziciji I.3.?
Članom 6. stav 8. Zakona o porezima na imovinu propisano je da ako nije utvrđena prosečna cena drugog zemljišta (iz člana 6a. stav 7. ovog zakona) u zoni, zato što u zoni i graničnim zonama nije bilo najmanje tri prometa uz naknadu drugog zemljišta, a utvrđena je prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u toj zoni, vrednost drugog zemljišta (osim eksploatacionih polja) koja čini osnovicu poreza na imovinu za poresku godinu utvrđuje se primenom prosečne cene poljoprivrednog zemljišta u toj zoni umanjene za 40%.
U slučaju iz stava 8. ovog člana smatra se da je utvrđivanjem prosečne cene poljoprivrednog zemljišta u zoni utvrđena prosečna cena drugog zemljišta (stav 9.)
Ako ni u graničnim zonama iz stava 7. ovog člana nije bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti u periodu iz stava 5. ovog člana, odnosno ako se vrednost drugog zemljišta ne može utvrditi u skladu sa stavom 8. ovog člana, osnovica poreza na imovinu za te nepokretnosti u zoni u kojoj nije bilo prometa jednaka je osnovici poreza na imovinu te, odnosno odgovarajuće nepokretnosti u toj zoni obveznika koji ne vodi poslovne knjige za tekuću godinu.
Pošto za tekuću (u ovom slučaju 2018.) godinu nije bilo poreske osnovice za drugo zemljište, kod fizičkih lica se porez na imovinu za 2019. godinu utvrđuje prema prošlogodišnjoj osnovici tog ili sličnog zemljišta. Ako je za 2018. godinu to zemljište oporezovano kao neka druga vrsta, onda se koristi ta poreska osnovica, a ako nije, onda se uzima vrednost sličnog, odnosno odgovarajućeg zemljišta.
Za pravna lica, da bi se utvrdila poreska osnovica za drugo zemljište, trebalo je da bude objavljena prosečna cena drugog zemljišta u najopremljenijoj zoni da bi se primenili koeficijenti. Ako to nije učinjeno, primenjuje se knjigovodstvena vrednost shodno članu 7a. stav 6. Zakona o porezima na imovinu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Prilikom prenosa PPI-1 pojavljuju se sledeće poruke: PPI-1- E-poreske prijave imovine pravnih lica; greška pri upisu PPI1 u bazu: ORA-01400: cannot insert NULL into ("LOKSAM"."PPI1"."ID_NASELJA_SED"). Šta to znači i šta treba raditi?
Ovo se uglavnom dešava kod obveznika čije sedište nije na vašoj opštini i za koje u evidenciji obveznika nije uneto polje “naselje”. U ovim slučajevima treba u PIB registru proveriti adresu obveznika i naselje, a zatim ući u evidenciju obveznika i uneti to polje “naselje” i zapamtiti taj unos. Nakon toga se prijava može preneti u bazu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Prilikom prenosa PPI-1 pojavljuju se sledeće poruke: PPI-1- E-poreske prijave imovine pravnih lica; greška pri upisu PPI-1 u bazu: ORA-01400: cannot insert NULL into ("LOKSAM"."PPI1"."PIB"). Poreski obveznik je greškom uneo JMBG umesto PIB. Šta to znači i šta treba raditi?
Dešava se da lica koja nemaju ovlašćenje po PEP obrascu za neko pravno lice podnesu PPI-1 na svoje ime. Tada u bazu poreskih obveznika treba uneti to fizičko lice i nakon sačuvanog unosa u napomenu uneti da je lice evidentirano zbog pogrešne poreske prijave PPI-1.
Poresku prijavu treba prebaciti u status nepotpuna i poslati obaveštenje obvezniku (pravnom licu) da podnese novu prijavu na svoj PIB.
Nakon prijema nove prijave, stara se prebacuje u status “odbijena” i u napomenu može se uneti da je greškom podneta na JMBG.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U pitanju je situacija gde je pravno lice nakon otvaranja stečaja prodato drugom pravnom licu i sada ima isti matični broj i PIB. U rešenju privrednog suda iz Beograda stoji da se stečaj nastavlja u odnosu na stečajnu masu. Stečajna masa sada ima svoj PIB i matični broj registrovan u APR. Da li se na novi PIB stečajne mase prebacuje celokupno dugovanje ili samo dugovanje koje je prijavljeno u stečajnu masu i ko odgovara za prestalo dugovanje ? Ako se ne razgraniče ova dva pravna lica, šta treba raditi kada bi novo pravno lice koje je kupilo pravno lice u stečaju, zatražilo uverenje o izmirenju obaveza (u ovom slučaju kartica ne bi bila čista)? Takođe, kad je prodaja nepokretnost pod hitotekom, da li u javnom nadmetanju moraju biti dva ponuđača da bi se nadmetanje smatralo mogućim? Šta uraditi kada se ponude dve parcele na prodaju i visina duga je dovoljna da se namiri od prodaje jedne parcele, međutim kupci neće da ih kupe odvojeno jer ih posmatraju na način da ih interesuju samo ako ih kupuju zajedno?
Prijavljivanje potraživanja uređeno je odredbama čl.111-118. Zakona o stečaju, a prodaja stečajnog dužnika kao pravnog lica i posledice prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica odredbama čl.135, i 136. Zakona o stečaju.
U slučaju prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni postupak u odnosu na stečajnog dužnika se obustavlja. Novac dobijen prodajom stečajnog dužnika kao pravnog lica, kao i imovina koja nije bila predmet procene (vezano za prodaju), ulaze u stečajnu masu u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja. Stečajna masa se registruje u registru stečajnih masa kod APR i nju zastupa stečajni upravnik. Prema odredbi stava 6. člana 136. Zakona o stečaju za potraživanja koja su nastala do obustave stečajnog postupka ni stečajni dužnik ni njegov kupac ne odgovaraju poveriocima. Pošto je prema odredbi člana 20. stav 4. ZPPPA izmirenje poreske obaveze lica u stečaju uređeno zakonom kojim se uređuje stečaj, jasno je da poreske obaveze za lice koje je kao stečajni dužnik prodato izmiruje stečajna masa u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja.
Smatramo da ste nakon pravosnažnosti rešenja o obustavljnju stečajnog postupka u odnosu na stečajnog dužnika iz razloga njegove prodaje kao pravnog lica bili u obavezi da u poreskom računovodstvu isknjižite sve obaveze sa PIB stečajnog dužnika na PIB stečajne mase nad kojom se stečajni postupak nastavlja. Stečajni dužnik postaje aktivno pravno lice bez obaveza po prijavama potraživanja i obaveza koje su nastale do dana prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica. Dakle, sve obaveze nastale do momenta prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica se namiruju iz stečajne mase sa PIB stečajne mase. U poreskom računovodstvu na PIB stečajne mase vrše se knjiženja prema rešenjima o deobi stečajne mase a koja bi trebalo da budu doneta u skladu sa zaključkom o priznatim i osporenim potraživanjima. Nakon završne deobe stečajne mase i pravosnažnošću rešenja o zaključenju stečajnog postupka nad stečajnom masom (u konkretnom slučaju), na osnovu koga se sprovodi brisanje iz registra APR, imate pravni osnov da izvršite i druga knjiženja na PIB stečajne mase.
Odredbama čl. 109-111. ZPPPA uređena je prodaja nepokretnosti u postupku prinudne naplate poreskog duga iz nepokretnosti poreskog obveznika, kao i postupak sa ostvarenim prihodima od prodaje nepokretnosti.
Član 109. ZPPPA uređuje prodaju nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja. Na usmenom javnom nadmetanju mogu učestvovati samo lica koja su položila depozit. Depozit, prema članu 109. stav 3. ZPPPA polaže se na račun jedinice lokalne samouprave u visini od 5% utvrđene početne vrednosti nepokretnosti. U stavu 4. istog člana propisano je da se ponuđačima čija ponudna nije prihvaćena, depozit vraća odmah po zaključenju javnog nadmetanja. Kao ponuđač, na usmenom javnom nadmetanju, ne sme da učestvuje poreski obveznik niti zaposleni u poreskom odeljenju lokalne poreske administracije i sa njima povezana lica (član 110. stav 9. ZPPPA). Zainteresovani ponuđači imaju pravo da najkasnije do dana održavanja javne prodaje razgledaju nepokretnost koja je predmet javne prodaje.
Na početku usmenog javnog nadmetanja poreski izvršitelj otvara usmeno javno nadmetanje i upoznaje ponuđače sa pravilima usmenog javnog nadmetanja i to:
- da na nadmetanju moraju da učestvuju najmanje dva ponuđača,
- da ponuđači nepokretnost kupuju u viđenom stanju bez mogućnosti vraćanja ako se naknadno utvrde neki nedostaci,
- da se nepokretnost na prvom javnom nadmetanju ne može prodati po ceni nižoj od 75% procenjene vrednosti , sem ako se poreski obveznik pismeno saglasio da se može pordati po nižoj ceni i odredio koji je taj procenat,
- da na javnom nadmetanju može učestvovati samo ponuđač koji je do početka usmenog javnog nadmetanja uplatio depozit u visini od 5% utvrđene početne vrednosti nepokretnosti
- da ako kupac u roku od osam dana ne plati iznos za koji mu je nepokretnost prodata, gubi pravo na povraćaj depozita i ne može biti ponuđač u periodu od šest meseci,
- da ako kupac u roku od osam dana ne uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata, biće pozvan drugi najpovoljniji ponuđač ako cena nije niža od propisane, koji se pismeno izjašnjava da kupuje nepokretnost za ponuđenu cenu, u kom slučaju se donosi rešenje o prodaji nepokretnosti tom ponuđaču,
- da ako i drugi ponuđač ne uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata, prodaja će biti poništena, s tim da ni drugi kupac ne može biti ponuđač u periodu od šest meseci,
- da će se u tom slučaju u roku od osam dana od dana donošenja rešenja o oglašavanju prodaje nevažećom, zakazati novo usmeno javno nadmetanje pod uslovima koji su važili za usmeno javno nadmetanje koje se ponavlja
- da će lica koja ometaju usmeno javno nadmetanje biti udaljena sa lica mesta
- da ukoliko na nadmetanju ne učestvuje najmanje dva ponuđača smatraće se da nije ni održano, što znači da će se u sledećem oglašavanju to nadmetanje ponoviti.
Nakon iznošenja pravila usmenog javnog nadmetanja sprovodi se sam postupak usmenog javnog nadmetanja, tako što se saopštavaju podaci o nepokretnosti koja se prodaje i saopštava njena procenjena vrednost, a zatim ponuđači javno iznose svoje ponude, koje moraju biti veće od prethodno istaknute ponude i traje sve dok ponuđači stavljaju veće ponude. Kada bude saopštena poslednja, najveća ponuda, javna prodaja se zaključuje
O toku usmenog javnog nadmetanja nepokretnosti, shodno odredbama člana 109. stav 11. ZPPPA sastavlja se zapisnik. U zapisnik se unosi i rok u kome je kupac nepokretnosti dužan da plati cenu za koju je nepokretnost prodata, po umanjenju tog iznosa za položeni depozit. U skladu sa odredbama člana 111. stav 1. ZPPPA rok za uplatu cene ne može biti duži od osam dana.
Ponuđačima čija ponuda nije prihvaćena vraća se ponuđeni depozit po zaključenju prvog usmenog javnog nadmetanja u skladu sa odredbama člana 109. stav 4. ZPPPA. U zapisniku o toku prvog usmenog javnog nadmetanja konstatuje se kojim ponuđačima treba vratiti položeni depozit.
Ako se prodajom konkretne nepokretnosti postigne cena u visini dugovanog iznosa poreske obaveze i troškova prinudne naplate, prekida se usmeno javno nadmetanje u odnosu na drugu nepokretnost, ako su predmet usmenog javnog nadmetanja više nepokretnosti.
Dakle, da bi se smatralo, prema ZPPPA, da je nadmetanje i održano, na nadmetanju moraju da učestvuju najmanje dva ponuđača.
Načela postupka prinudne naplate, koja su specifična za postupak prinudne naplate propisana su odredbama član 81. ZPPPA. Pre svega mora se istaći načelo ekonomičnosti postupka (član 81. stav 1. ZPPPA), kao i da se prinudna naplata vrši u onoj meri u kojoj se pokriva dugovani iznos poreza i sporedna poreska davanja (član 81. stav 4. ZPPPA).
Ako se nepokretnost ne može prodati ni putem neposredne pogodbe u roku od 6 meseci od dana donošenja zaključka o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja, doneće se rešenje kojim se predmetna nepokretnost prenosi u svojinu JLS, u vrednosti jedne trećine utvrđene početne vrednosti. U tom slučaju hipotekarno potraživanje namiruje se do jedne trećine utvrđene početne vrednosti nepokretnosti. (član 110 ZPPPA).
Dakle, veoma je važno da se postupku prinudne naplate iz nepokretnosti pristupi odgovorno i da se založno pravo upiše na nepokretnostima čija je procenjena tržišna vrednost u srazmeri sa potraživanjem koje se naplaćuje sa nastalim troškovima u postupku prinudne naplate. Prilikom opredeljivanja nepokretnosti na kojoj će se izvršizi upis založnog prava u postupku prunudne naplate takođe je potrebno i proceniti mogućnosti unovčavanja predmeta prinudne naplate, kao krajnjeg postupka ukoliko poreski obveznik ne plati poreski dug.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Promenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju i izmenama koje se odnose na visinu duga ispod kog ne sme biti prinudna naplata, a to je 5.000,00 evra. Trenutno postoji izvršenje za prodaju imovine i dug je manji od tog iznosa. Da li će ova izmena da se odnosi na rad LPA? Kod izvršenja hipoteka, da li se mora tražiti uplata depozita od onih koji imaju pravo preče kupovine? Da li treba učesnicima u licitaciji da se traži uverenje o izmirenim porezima u republičkoj i u lokalnoj poreskoj administraciji? Da li od oglašavanja do održavanja javnog nadmetanja je propisan neki rok koji treba da prođe ili je on proizvoljan?
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju još uvek je u nacrtu, ali odredbe člana 3. ZPPPA uređuje odnos prema drugim zakonima tako što kaže da ako je drugim zakonom pitanje iz oblasti koju uređuje ZPPPA uređeno na drugačiji način, primenjuju se odredbe ovog zakona.
Odredbama člana 108. ZPPPA uređena je prodaja nepokretnosti.
U stavu 1. navedenog člana propisano je da se prodaji nepokretnosti pristupa po isteku roka od osam dana od dana konačnosti rešenja o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti, odnosno dostavljanja rešenja donetog po prigovoru protiv rešenja o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti, a do prodaje može doći i u kraćem roku, ako poreski obveznik na to pristane.
Postupak prodaje počinje donošenjem zaključka o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja, koji se dostavlja poreskom obvezniku (član 108. stav 2.). Ako obveznik ne plati dugovani iznos obaveze po rešenju o prinudnoj naplati iz nepokretnosti, priprema se oglas o prodaji nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja. Članom 108. stav 3. ZPPPA propisana je sadržina oglasa u smislu da oglas o određivanju prodaje nepokretnosti sadrži naročito:
- opis i adresu zaplenjene nepokretnosti koja se prodaje;
- utvrđenu početnu vrednost nepokretnosti;
- naznačenje službenosti i tereta koje preuzima kupac;
- način, mesto, datum i sat prodaje;
- iznos depozita koji polažu lica koja učestvuju na usmenom javnom nadmetanju;
- rok u kojem je kupac nepokretnosti dužan da uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata.
Oglas se ističe na oglasnoj tabli organizacione jedinice lokalne poreske uprave i istovremeno se objavljuje u dnevnom listu koji pokriva teritoriju cele Republike, radi oglašavanja.
Član 109. ZPPPA uređuje prodaju nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja. Na usmenom javnom nadmetanju mogu učestvovati samo lica koja su položila depozit. Depozit, prema članu 109. stav 3. ZPPPA polaže se u visini od 5% utvrđene početne vrednosti nepokretnosti. U stavu 4. istog člana propisano je da se ponuđačima čija ponudna nije prihvaćena, depozit vraća odmah po zaključenju javnog nadmetanja. Kao ponuđač, na usmenom javnom nadmetanju ne sme da učestvuje poreski obveznik niti zaposleni u poreskom odeljenju lokalne poreske administracije i sa njima povezana lica (član 110. stav 9. ZPPPA).
Svi drugi ponuđači, koji žele da učestvuju na usmenom javnom nadmetanju moraju položiti depozit, pa i lica koja imaju pravo preče kupovine. Lice koje ima zakonsko pravo preče kupovine nepokretnosti koja je predmet prinudne naplate poreza ima prvenstvo nad najpovoljnijim ponuđačem na usmenom javnom nadmetanju, ako po zaključenju usmenog javnog nadmetanja izjavi na zapisnik o prodaji nepokretnosti da nepokretnost kupuje pod istim uslovima (čl.109. stav 13. ZPPPA).
Nije propisano da se učesnicima na usmenim javnom nadmetanju u postupku prodaje nepokretnosti, kao uslov za učešće traži uverenje o izmirenim porezima.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Potrebno je razjašnjenje u vezi postupanja sa PPI-1 prijava u 2019. godini, tj. kako postupati ukoliko pravna lica i ove godine podnesu fizicki PPI-1 prijavu? Da li je prihvatiti uz napomenu da bi ubuduće trebalo podnositi elektronskim putem PPI-1 ili je odbaciti?
Članom 38. ZPPPA propisano je da se od 1. januara 2019. godine sve poreske prijave za porez na imovinu pravnih lica (PPI-1) podnose isključivo u elektronskom obliku, bez obzira na koji period se odnose, što znači da i poreska prijava koja se odnosi na period pre 2019. godine, ako se podnosi posle 1. januara 2019. godine, treba da bude podneta u elektronskom obliku.
Fizička lica poresku prijavu PPI-2 mogu podneti ili u elektronskom obliku ili u pismenom obliku – neposredno ili putem pošte.
Prema saznanjima aplikacija LPA podržava i unos poreske prijave PPI-1 koja je primljena u pismenom-papirnom obliku.
U skladu sa navedenim, postupanje u potpunosti u skladu sa zakonom podrazumeva da poreske prijave primljene u papiru posle 1. januara 2019. godine, treba da budu odbačene kao nedopuštene uz obaveštenje poreskom obvezniku da je u obavezi da poresku prijavu podnese u elektronskom obliku. Ako obveznik to ne učini, svakako bi njegova poreska prijava podneta u papiru poslužila LPA da u postupku kontrole utvrdi poresku obavezu.
Veoma kratki rokovi, novi obrasci poreskih prijava i kašnjenje sa aplikativnim rešenjem za podnošenje poreskih prijava PPI-1 u elektronskom obliku, uz sve problemi kod unosa koji se još uvek rešavaju, mogu biti opravdanje što su LPA u pojedinim slučajevima primljenu poresku prijavu u papirnom obliku unele u aplikaciju i proknjižile zaduženje po njoj. Međutim, to ne bi trebalo da bude praksa i da se obveznici na to navikavaju jer nije u skladu sa zakonom.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Neophodno je pojašnjenje za popunjavanje pozicija J i K u Podprilogu uz Prilog-1 i kada se to popunjava i na koji način?
U deo -J- korisna površina nepokretnosti čija je vrednost zbir vrednosti, unose se podaci samo za nepokretnost čiju vrednost delom čine vrednosti pod I.1 do I.8, tako što se posle reči: "vrednost sa I.__ "unosi broj koji odgovara delu vrednosti nepokretnosti unetoj pod odgovarajućim br. I.1. do I.8. i korisna površina tog dela (npr. kada obveznik u Podprilogu utvrđuje vrednost objekta koji je delom proizvodni pogon prerađivačke industrije koji se koristi za obavljanje te delatnosti, a delom administrativni).
Učešće proizvodnog pogona u ukupnoj korisnoj površini objekta je 50%, i administrativnog takođe 50%. Tada obveznik pod I.2. utvrđuje vrednost administrativnog dela (množenjem njegove korisne površine i prosečne cene 1m² u zoni) a pod I.4. upisuje 50% knjigovodstvene vrednosti predmetnog objekta (za deo objekta koji je proizvodni pogon) i zbir tih vrednosti upisuje pod I.9.
U tom slučaju obveznik u deo -J- pod 1. posle: "I" upisuje: "2." i korisnu površinu dela objekta čija je vrednost utvrđena pod brojem I.2, a pod 2. posle:"I" upisuje "4." i korisnu površinu dela objekta čija je vrednost utvrđena pod brojem I.4.
U deo -K- unose se podaci samo kad se Podprilog podnosi za nepokretnost za koju su delom različiti vrsta ili zona. U tom slučaju se u odgovarajuću kućicu upisuje broj koji označava vrstu nepokretnosti shodno delu B. Podpriloga, zatim oznaka - broj zone i korisna površina svakog odgovarajućeg dela nepokretnosti, a zbir pripadajućih vrednosti za svaki od delova nepokretnosti upisuje se pod I.9.
Na primer, ako se oporezuje zemljište koje je fizička celina, ali je delom poljoprivredno, a delom šumsko zemljište, pri čemu se u tom slučaju u deo -D- unsoi ukupna površina tog zemljišta, a vrednost se izračunava “ručno” kao zbir vrednosti poljoprivrednog i šumskog zemljišta (prosečna cena u zoni se množi sa površinom) i taj zbirni podatak se unosi u Polje I2 I I9, a u deo -K- se upisuju podaci o vrsti, zoni i površini svakog od tih posebnih delova zemljišta.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
"Drugo zemljište" po Zakonu o porezima na imovinu je npr. zemljište za sahranjivanje, otpad, rudno. U Katastru nemaju taj pojam već ako nije poljoprivredno, šumsko ili građevinsko piše "ostalo zemljište". Da li je to isto?
"Drugo zemljište" je prema Zakonu o porezima na imovinu svako zemljište koje nije građevinsko, šumsko ili poljoprivredno. To znači da to zemljište može podrazumevati više pojmova koji se mogu naći u Katastru, pa i pojam "ostalo zemljište". Ali suština je da Katastar ne mora biti tačan, već se mora utvrditi da li je zemljište i dalje takvo da se ne može razvrstati ni u jednu od tri vrste (građevinsko, poljoprivredno, šumsko).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kada na kartici obveznika koji je preminuo postoji pretplata, da li se preknjižavanje vrši na naslednike srazmerno naslednom delu? Kako postupiti ako jedan od naslednika ima uplatnicu kao dokaz da je on izvršio tu uplatu?
Ispunjenje poreske obaveze u slučaju smrti fizičkog lica uređena je odredbama člana 22. ZPPPA. Svi postupci u odnosu na preminulo fizičko lice se obustavljaju danom smrti (član 45. Zakona o opštem upravnom postupku).
Naslednik koji je pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju stekao pravo iz člana 2. Zakona o porezima na imovinu, na nepokretnosti i na taj način postao obveznik poreza na imovinu, dužan je da nadležnom organu JLS na čijoj teritoriji se nepokretnost nalazi, podnese poresku prijavu u roku od trideset dana od dana sticanja prava.
Prema navedenom, posmatra se stanje na kartici preminulog poreskog obveznika na dan smrti. Ukoliko je na dan smrti na kartici bila preplata ona ostaje na računu umrlog lica, jer naslednici stiču pravo na preplatu samo ako je to navedeno u ostavinskom rešenju (prema članu 22. ZPPPA naslednici nasleđuju poreske obaveze).
Sve uplate koje su izvršene nakon smrti na JMBG umrlog lica, po pravilu ne bi trebalo da se preknjižavaju niti vraćaju naslednicima, ali s obzirom da njih nije ni moglo da izvrši umrlo lice, u praksi se vrši preknjižavanje na naslednika koji je izvršio uplatu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako postupiti kada poreski obveznik ne prijavi promenu prebivališta, pa su mu rešenja išla na adresu sa koje je odjavljen?
Dostavljanje poreskih akata propisano je odredbama člana 36. ZPPPA. Stavom 3. propisano je da ako se dostavljanje poreskog akta vrši slanjem preporučene pošiljke, poreski akt smatra se dostavljenim danom uručenja, a ako uručenje nije bilo moguće, poreski akt smatra se dostavljenim 15-og dana od dana predaje poreskog akta pošti.
Dostavljanje poreskog akta poreskom obvezniku - fizičkom licu vrši se na adresu njegovog prebivališta, odnosno boravišta (stav 6). Ako je poreski obveznik fizičko lice, uključujući i preduzetnika, poreski akt smatra se dostavljenim i kada se uruči punoletnom članu njegovog domaćinstva, u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana, odnosno licu zaposlenom kod preduzetnika (stav 8).
LPA ne raspolaže podacima o ažurnim adresama prebivališta tako da se dostava akata vrši na poslednju poznatu adresu.
Zbog toga, ako poreski obveznik nije prijavio promenu prebivališta u odnosu na podatke iz poslednje podnete poreske prijave, poreski akti se dostavljaju na prijavljenu adresu u poreskoj prijavi ili na adresu koja je u prijavi ili drugom dokumentu navedena kao dostavna adresa i zbog toga se smatraju dostavljenim 15-og dana od dana predaje poreskog akta pošti, kada će se izvršiti i knjiženje utvrđene obaveze u poreskom računovodstvu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.