Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Da li se šalju obaveštenja pravnim licima i kada ne unesu period za koji se obračunava porez, pa nije moguće uraditi validaciju ili da se računa ručno i izvrši obračun ako je porez tacno utvrđen? Takođe, postoji par PPI-1 koje ne mogu da se prenesu iz elektrosnke poreske prijave-1, jer program prijavljuje grešku, šta raditi po tom pitanju?
Ukoliko poreska prijava PPI-1 nije prošla validaciju trebalo bi poslati obaveštenje da obveznik podnese novu prijavu sa tačnim podacima.
Ako recimo, obveznik ne unese period 1.1.-31.12.2019, a uneo je 365 dana, taj podatak bi se eventualno i mogao uneti u LPA, bez obaveštavanja obveznika, jer je sadržan u podatku o broju dana koji je obveznik uneo. Ali ako treba uneti podatak za koji je potrebno preračunavanje i za koji se samo pretpostavlja, smatramo da to ne treba raditi, već treba dostaviti obaveštenje obvezniku da u novoj prijavi unese i taj podatak. Ovo iz razloga što u narednom periodu, ukoliko dođe do poreske kontrole iz bilo kog razloga, obveznik bi mogao da ospori tačnost preračunatih podataka koje je LPA sama izvršila u njegovoj poreskoj prijavi, što može biti problem za dalji postupak.
Takođe, obveznik je jedini koji odgovara za tačnost podataka u podnetoj poreskoj prijavi.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako da se postupi u slučaju kada pravno lice podnese PPI-1 za imovinu koju ne vodi u svojim poslovnim knjigama, a ta imovina nije ucrtana ni u Katastru?
Pravno lice treba da podnese PPI-1 kada ima oporezivo pravo, državinu ili korišćenje na nepokretnosti, odnosno kada postoji predmet oporezivanja iz člana 2. Zakona o porezima na imovinu. Uslov za utvrđivanje, prijavljivanje i plaćanje poreza na imovinu nije upis u katastar, niti da se nepokretnost vodi u poslovnim knjigama (npr. pravno lice može biti držalac nepokretnosti u javnoj svojini bez pravnog osnova i tada je obveznik poreza na imovinu, a nije upisan u katastar niti vodi imovinu u svojim poslovnim knjigama). Ukoliko postoji sumnja u osnovanost zaduženja po podnetoj poreskoj prijavi, može se pokrenuti postupak poreske kontrole i od obveznika tražiti dokaze o osnovu za nastanak poreske obaveze.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Na koji način se utvrđuje poreska osnovica za nadstrešnicu koja služi kao skladište, a kako za nadstrešnicu koja služi kao garaža?
Poreska osnovica za nadstrešnice za koje je obveznik pravno lice koje nema pravo na fer vrednost kao poresku osnovicu je:
- za nadstrešnicu koja se koristi kao skladište – knjigovodstvena vrednsot u skladu sa članom 7. stav 4. Zakona o porezima na imovinu, uz to da za tu površinu se ne umanjuje porez za zemljište pod objektom (ako postoji predmet oporezivanja za zemljište;
- Za nadstrešnicu koja se koristi kao garaža – uzima se prosečna cena po m2 za garaže.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Koliko puta se mogu slati obaveštenja obvezniku o pogrešno podnetoj poreskoj prijavi?
U obaveštenju koje šaljete navedeno je pre svega koji su to nedostaci koje poreski obveznik treba da otkloni u novoj prijavi. Takođe, navedeno je da je obveznik, u skladu sa članom 117g. ZPPPA dužan da u roku od 5 (pet) dana od dana prijema ovog obaveštenja ponovo podnese poresku prijavu PPI-1 kojom će biti otklonjeni navedeni propusti i nedostaci, a prijava popunjena u skladu sa Pravilnikom o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovinu. Na kraju je navedeno i da ako podnosilac prijave ne postupi po primljenom obaveštenju, smatraće se da poreska prijava nije ni podneta ovom Odeljenju.
To znači da je poreski obveznik bio dužan da prvom prijavom ispravi svoje greške, a prema svemu što je navedeno u obaveštenju.
Ako to nije učinio, prema članu 117g ZPPPA može se smatrati da poreska prijava nije ni podneta i može se pozvati u postupak poreske kontrole u kome će se obvezniku utvrditi obaveza, u skladu sa ZPPPA.
Za takve slučajeve, kada obveznik ni posle više obaveštenja ne podnese ispravnu poresku prijavu, treba podneti i zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Koliko puta stranka može da podnese poresku prijavu zbog greške u prijavi. U principu, greške se ogledaju kada se ne upiše kvadratura, pogreši se kolona pa je neki podatak upisan I.1., a drugi upisan u I.2. ili eventualno upiše se umanjenje površine zemljišta pod objektom, a taj Podprilog se odnosi na zemljište?
U skaldu sa članom 40. ZPPPA izmenjenu poresku prijavu poreski obveznik može podneti najviše dva puta, što je dužan da učini odmah, a najkasnije do isteka roka zastarelosti.
Aplikacija u kojoj se vrši prijem elektronskih poreskih prijava PPI-1 ne sadrži kontrole formalne i matematičke ispravnosti poreske prijave prilikom njenog unosa od strane poreskog obveznika, već se validacija vrši tek nakon prenosa poreske prijave u sistemm LPA, pri čemu obveznik ima informaciju da je poreska prijava podneta i ista ne može da mu bude vraćena.
Zbog toga je preporuka da se obveznicima koji podnesu poresku prijavu sa nekim formalnim ili matematičkim propustom, dostavi obaveštenje da podnesu novu, ispravnu poresku prijavu (koja ne treba da bude izmenjena poreska prijava već samo poreska prijava). Kada nova prijava bude podneta, prethodna se stavlja u status “odbijena”, što će obveznik moći da vidi preko portal. Na taj način obveznik ne gubi pravo da podnese izmenjenu prijavu kada utvrdi neki suštinski propust ili grešku.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako da se postupi kada je pravno lice podnelo PPI-1 i za dva dana dostavilo izmenjenu poresku prijavu, jer je pogrešno utvrđen porez. Da li da se prva PPI-1 stavi u status odbijena i da se evidentira napomena da je podneta izmenjena PPI-1, ili ipak mora da se proknjiži, pa da se stornira?
Kada poreski obveznik podnese izmenjenu poresku prijavu u skladu sa članom 40. ZPPPA zato što je sam uočio neki suštinski propust u utvrđivanju poreza, tada prvobitnu poresku prijavu treba proknjižiti i stornirati, a izmenjenu prijavu samo proknjižiti.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Pre nego sto je Institut Mihajlo Pupin uveo kontrolu po PIB-u prilikom prenosa PPI-1 u elektronske poreske prijave imovine pravnih lica, Nacionalna sluzba za zapošljavanje je kao i Srbija šume dostavila PPI-1 sa matičnim brojem fizičkog lica. Kako je prenos te poreske prijave uspešno izvršen, da li sada da se PPI-1 stavi u status odbijena i da se pošalje obaveštenje poreskom obvezniku na mejl, bez evidentiranja fizičkog lica kao poreskog obveznika, jer za tim i nema potrebe.
Pravna lica koja su greškom podnela poresku prijavu PPI-1 na JMBG fizičkog lica, svakako moraju da isprave ovu formalnu grešku. Nejasno je kako je prijava Nacionalne službe za zapošljavanje uneta u sistem, odnosno izvršen prenos, jer nije navedeno da li je evidentirana na PIB pravnog lica ili JMBG. Svakako, prijava podneta i evidentirana na JMBG treba da, nakon podnošenja poreske prijave na PIB pravnog lica, bude stavljena u status “odbijena”.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li sme u Podprilogu uz Prilog-1 da se ispravi koeficijent, jer je u pitanju greška u kucanju, a pravno lice je tačno utvrdilo porez, ali je umesto 0.8 unet koeficijent 0.4?
Poreskom prijavom koju je obveznik predao, a LPA primila u svoj sistem, poreski obveznik je utvrdio porez i ima podatak o sadržini onoga što je prijavio. Kod grešaka prilikom validacije prijave, ispravno je dostaviti obaveštenje obvezniku da podnese novu prijavu u kojoj će ispraviti greške i propuste iz prethodne prijave.
Svaki zaposleni u LPA je odgovoran za postupanje prilikom knjiženja primljenih prijava i dopunjavanje i izmene podataka u njima.
Suština je da obveznik naknadno ne ospori podatak koji je zaposleni uneo mimo njega i da ne dovede u pitanje tačnost iskazanih podataka.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Odeljenje za privredu i poljoprivredu se obratilo LPA sa zahtevom da izvrši procenu vrednosti poljoprivrednog zemljišta u skladu sa članom 44. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara. LPA za ovo zemljište nije utvrđivala obavezu u 2018. godini, ali postoji utvrđena cena po m2 za poljoprivredno zemljište za 2018. i 2019. godinu. Treba da se dostavi prosečna cena po m2 za poljoprivredno zemljište u odgovarajućoj zoni, i u vezi toga je dilema da li dostaviti cenu za tekuću 2019. godinu ili za 2018. godinu tj. kako tumačiti član 44. stav 2. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara?
Pre svega LPA ne radi procenu vrednosti poljoprivrednog zemljišta, jer to nije propisano članom 44. Zakona o naknadama javnih dobara. Članom 44. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara propisano je da je osnоvicа zа prоmеnu nаmеnе pоlјоprivrеdnоg zеmlјištа јеdnаkа оsnоvici zа pоrеz nа imоvinu tоg zеmlјištа u gоdini kоја prеthоdi gоdini u kојој је pоdnеt zаhtеv zа prоmеnu nаmеnе zеmlјištа.
Оsnоvicа zа prоmеnu nаmеnе pоlјоprivrеdnоg zеmlјištа zа kоје niје utvrđеn pоrеz nа imоvinu u gоdini kоја prеthоdi gоdini u kојој sе mеnjа nаmеnа, оdnоsnо оsnоvicа zа pоlјоprivrеdnо zеmlјištе kоје је оslоbоđеnо plаćаnjа pоrеzа nа imоvinu utvrđuје sе nа оsnоvu prоsеčnе cеnе kvаdrаtnоg mеtrа pоlјоprivrеdnоg zеmlјištа u оdgоvаrајućој, оdnоsnо grаničnој zоni, оdrеđеnе аktоm јеdinicе lоkаlnе sаmоuprаvе zа pоtrеbе utvrđivаnjа pоrеzа nа imоvinu.
Ukоlikо је utvrđеnа prоsеčnа cеnа kvаdrаtnоg mеtrа pоlјоprivrеdnоg zеmlјištа u višе grаničnih zоnа primеnićе sе cеnа kvаdrаtnоg mеtrа kоја је nајpоvоlјniја zа оbvеznikа. Ukоlikо niје utvrđеnа prоsеčnа cеnа u zоni niti grаničnim zоnаmа, vrеdnоst zеmlјištа utvrđuје оvlаšćеni sudski vеštаk zа pоslоvе pоlјоprivrеdе, u sklаdu sа prоpisоm kојim sе urеđuје pоstupаk еksprоpriјаciје.
Znači, ako se promena namene poljoprivrednog zemljišta vrši u 2019. godini, pri čemu za predmetno zemljište nije utvrđena poreska osnovica, LPA dostavlja prosečnu cenu kvadratnog metra poljoprivrednog zemljišta za zonu u kojoj se to zemljište nalazi, i to iz akta o prosečnim cenama za 2018. godinu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako da se postupi kada pravno lice neće da obračuna umanjenje zemljišta pod objektom na koje po zakonu ima pravo, iz razloga da im je to sitno umanjenje. Da li da se obračuna takva PPI-1 s obzirom na to da je prošla validaciju ili da im se pošalje obaveštenje?
Svaku prijavu koja je prošla validaciju treba proknjižiti jer je formalno ispravna. Suštinska kontrola ispravnosti poreske prijave PPI-1 vrši se u postupku poreske kontrole.
Nije neophodno pokretati postupak poreske kontrole za poresku prijavu u kojoj poreski obveznik sebi nije dao pravo na poresko oslobođenje, jer u svakom slučaju, poreski obveznik može podneti izmenjenu poresku prijavu u skladu sa ZPPPA, ukoliko želi da taj svoj propust ili grešku otkloni.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Šta konkretno znači neprofitna zakupnina i zakupnina koja se obračuvanava primenom propisanih kriterijuma i merila u skladu sa Zakonom o porezima na imovinu?
Članom 2. Zakona o porezima na imovinu koji je bio u primeni do 31. decembra 2018. godine bilo je propisano da se porez an imovinu plaća na pravo zakupa stana ili stambene zgrade konstituisano u korist fizičkih lica, u skladu sa zakonom kojim je uređeno stanovanje, odnosno socijalno stanovanje, odnosno zakonom kojim su uređene izbeglice, za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme.
Navedena odredba uvedena je pre donošenja novog Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, koji se primenjuje od 1. januara 2017. godine.
Starim zakonom o stanovanju bile su uređene samo neporfitne zakupnine, a novi zakon o stanovanju sada uređuje i neprofitne zakupnine I obligacioni zakup.
Namera Zakona o porezima na imovinu je da se samo kod neprofitne zakupnine porez utvrđuje zakupcu, ali u periodu od 2017-2018 nije izvršeno usaglašavanje Zakona o porezima na imovinu sa novim Zakonom o stanovanju i održavanu zgrada, zbog čega je u tom periodu zakupac po osnovu ugovora o obligacionom zakupu mogao da bude obveznik, uzimajući u obzir navedene propise.
Od 1. januara 2019. godine sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu propisano je da se porez na imovinu plaća na pravo zakupa, odnosno korišćenja, stana ili kuće za stanovanje, konstituisano u korist fizičkog lica (tačka 2)).
Stavom 5. i 6. člana 2. zakona propisano je: "Pravom zakupa stana ili kuće za stanovanje konstituisanim u korist fizičkog lica, u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana smatra se pravo zakupa za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme, za koji je propisano plaćanje neprofitne zakupnine ili zakupnine koja se obračunava primenom propisanih kriterijuma i merila, u skladu sa zakonima kojima se uređuju:
- stanovanje i održavanje zgrada, odnosno u skladu sa posebnim propisima kojima je bilo uređeno stanovanje koji su prestali da važe danom početka primene zakona kojim je uređeno stanovanje i održavanje zgrada;
- javna svojina;
- prava boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca;
- zbrinjavanje izbeglica.
Pravom korišćenja stana ili kuće za stanovanje konstituisanim u korist fizičkog lica, u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana smatra se pravo korišćenja za period iz stava 5. ovog člana, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zbrinjavanje izbeglica.
Zakon o stanovanju i održavanju zgrada.pdf
Pravilnik o jedinstvenoj metodologiji za obračun neprofitne zakupnine.DOC
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Pravno lice poseduje imovinu koja je u postupku ozakonjenja. Šta treba da priloži nadležnoj službi kao dokaz da je ta imovina prijavljena u površini koja se ozakonjuje, s obzirom da se prijave za pravna lica od ove godine podnose u elektronskoj formi? Fižička lica su predavala kopiju poreske prijave iz koje se vidi ovaj podatak.
Zakonom o ozakonjenju, u članu 11. propisano je da po utvrđivanju ispunjenosti uslova za ozakonjenje objekta, pre donošenja rešenja o ozakonjenju u skladu sa ovim zakonom, vlasnik nezakonito izgrađenog objekta dostavlja i dokaz da je za svoj nezakonito izgrađeni objekat podneo prijavu za utvrđivanje poreza na imovinu, ako se o tome ne vodi službena evidencija.
Podaci navedeni u poreskoj prijavi moraju odgovarati sadržini tehničkog dokumenta i podacima iz elaborata geodetskih radova koji se dostavljaju u postupku ozakonjenja.
Za pravna lica obveznik ne može dostaviti kopiju prijave kao dokaz, jer se za prijave iz ranijih godina prijemnim pečatom nije overavao svaki list poreske prijave, Priloga I Podpriloga, a od 2019, kada se prijave podnose elektronskim uptem, nema mogućnosti štampe podnete poreske prijave sa dokazom da je prijavljena I nepokretnost koja se ozakonjuje.
S obzirom da kod pravnih lica, kopija prijave niti potvrda o prijemu elektornske prijave, nije validan dokaz da je podatak za ozakonjenje sadržan u podnetoj poreskoj prijavi, LPA može po zahtevu obveznika da izda uverenje koje treba da sadrži sve podatke koje obveznik zahteva, a odnose se na činjenice o kojima se vodi službena evidencija I potrebne su za ozakonjenje.
Takođe, uzimajući u obzir da se da se o podnetim poreskim prijavama vodi službena evidencija, po pisanom zahtevu službe koja radi ozakonjenje, ne izdaje se uverenje već se u formi dopisa daje obaveštenje – informacija i navode traženi podaci.
U svakom slučaju, sa nadležnom službom koja radi ozakonjenje možete dogovoriti jedan od dva načina postupanja, ili po potrebi i oba, u zavisnosti kako će oni postupati.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.