Questions and answers

Izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja („Sl. glasnik RS“, br.  76/2023) u kojem je izmenjen član 17. i 18. po kojem sredstva od novčanih kazni za prekršaje i privredne prstupe predviđene propisima o bezbednosti saobraćaja pripadaju budžetu Republike Srbije (primena od 01.01.2024. godine), ne utiču na to da li će se prikazati priogramska aktivnost PA 0701-0005 Unapređenje bezbednosti saobraćaja, već prevashodno odluka jedinice lokalne samoprave da li će finanisrati aktivnosti koje imaju za cilj unapređenje bezbednosti saobaraćaja. 

Dakle, ako se JLS odluči da ih finansira iz sopstvenih izvora, prikazaće tu programsku aktivnost, a ako ne, ona se neće nalaziti u odluci o budžetu.

U skladu sa članom 159. Zakona o opštem upravnom postupku propisana je sadržina žalbe:

(1) U žalbi se mora navesti rešenje koje se pobija i označiti naziv organa koji ga je doneo, kao i broj i datum rešenja i potpis žalioca. Dovoljno je da žalilac u žalbi izloži u kom je pogledu nezadovoljan rešenjem, ali žalbu ne mora posebno obrazložiti.

(2) U žalbi se mogu iznositi nove činjenice i novi dokazi, ali je žalilac dužan da obrazloži zbog čega ih nije izneo u prvostepenom postupku.

(3) I kad podnesak nije označen kao žalba, smatra se kao žalba ako iz njegove sadržine proizlazi jasna namera stranke da pobija rešenje.

Zakon o opštem upravnom postupku članom 58. uređuje pojam podneska:

(1) Podnesci su zahtevi, predlozi, obrasci, prijave, molbe, žalbe, predstavke, prigovori, obaveštenja, saopštenja i druge vrste pisanog obraćanja stranke organu.

(2) Podnesak mora da bude razumljiv i da sadrži sve što je potrebno da bi po njemu moglo da se postupa, a naročito: lično ili poslovno ime, prebivalište, odnosno boravište, sedište i naziv organa kome se podnosi, upravnu stvar koja je predmet postupka, svrhu podneska, adresu na koju organ stranci treba da dostavlja akte i potpis podnosioca podneska.

U skladu sa članom 59. ovog zakona:

(1) Podnesak je neuredan ako ima nedostatke koji organ sprečavaju da postupa po njemu, ako nije razumljiv ili ako nije potpun. U tom slučaju organ u roku od osam dana od prijema podneska obaveštava podnosioca na koji način da uredi podnesak i to u roku koji ne može biti kraći od osam dana, uz upozorenje na pravne posledice ako ne uredi podnesak u roku.

(2) Ako podnesak ne bude uređen u roku, organ rešenjem odbacuje podnesak.

(3) Ako podnesak bude uređen u roku, smatra se da je od početka bio uredan, ako zakonom nije drukčije predviđeno.

Shodno navedenim zakonskim odredbama, podnesak koji je primljen (koji obveznik smatra žalbom) mora da se uredi da bi se postupalo po njemu. U tom slučaju, dopisom je potrebno da organ obavesti podnosioca na koji način je potrebno da uredi podnesak da bi se po njemu postupalo, imajući u vidu i odredbe Zakona o opštem upravnom postupku koje propisuju sadržinu žalbe.

U skladu članom 2. stav 13. Zakona o računovodstvu, Bilans uspeha je finansijski izveštaj u kojem su prikazani prihodi, rashodi i rezultati poslovanja, nastali u izveštajnom periodu.
U Bilansu uspeha na poziciji A. „Poslovni prihodi“ iskazani su prihodi sa računovodstvenih pozicija iz poslovnih knjiga pravnih lica i preduzetnika i to : 60- prihodi od prodaje robe; 61- prihodi od prodaje proizvoda i usluga, 62- prihodi od aktiviranja učinaka i robe; 630-povećanje vrednosti zaliha nedovršenih i gotovih proizvoda; 631- smanjenje vrednosti zaliha nedovršenih i gotovih proizvoda; 64 i 65 ostali poslovni prihodi; 68, osim 683, 685 i 686 - prihodi od uskladjivanja vrednosti imovine (osim finansijske).

Prihodi od državnih davanja koje predstavljaju pomoć države, prema članu 53. Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike ("Sl. glasnik RS", br. 895/2020) na računima grupe 64 - Prihodi od premija, subvencija, dotacija, donacija i sl., iskazuju se prihodi po osnovu potraživanja od
državnih organa i organizacija od premija, subvencija, dotacija, regresa, kompenzacija i povraćaja poreskih dažbina.

U prijavu sa podacima od značaja za utvrđivanje naknade koju obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine podnosi organu jedinice lokalne samouprave - Obrazac 1, (Propisani obrazac na osnovu Pravilnika o izgledu, sadržini i načinu dostavljanja prijave sa podacima od značaja za utvrđivanje naknade koju je obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine dužan da podnese organu jedinice lokalne samouprave, odnosno prijave koju je obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine dužan da podnese nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, odnosno gradskoj upravi mesečno za preuzimanja, odnosno isporuke robe u toku meseca) unosi se podatak o poslovnom prihodu pravnog lica ili preduzetnika ostvaren u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade.

Podatak o poslovnom prihodu pravnog lica ili preduzetnika je podatak iz Bilansa uspeha sa pozicije A. „Poslovni prihodi“.

Shodno navedenom, sredstva dobijena od NSZ za novo zapošljavanje, kao prihod od državnog davanja, smatramo da su deo ostvarenog poslovnog prihoda pravnog lica i preduzetnika.

Odredbom člana 69. stav 1. Zakona o stečaju propisano je da stečajni sudija otvara stečajni postupak donošenjem rešenja o otvaranju stečajnog postupka kojim se usvaja predlog za pokretanje stečajnog postupka. Pravne posledice otvaranja stečajnog postupka nastaju danom objavljivanja oglasa o otvaranju postupka na oglasnoj tabli suda u skladu sa članom 73. stav 1. Zakona o stečaju.

U trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka stečaja prekidaju se svi sudski postupci u odnosu na stečajnog dužnika i na njegovu imovinu, svi upravni postupci pokrenuti na zahtev stečajnog dužnika, kao i upravni i poreski postupci koji za predmet imaju utvrđivanje novčane obaveze stečajnog dužnika (član 88. Zakona o stečaju).

Odredbom člana 89. stav 3. Zakona o stečaju propisano je da se upravni i poreski postupak koji za predmet ima utvrđivanje novčane obaveze stečajnog dužnika ne nastavlja se, a odgovarajući organ dužan je da podnese prijavu potraživanja u skladu sa ovim zakonom. Za potraživanja koja su dospela za naplatu pre otvaranja stečajnog postupka poreski organ ima status stečajnog poverioca i podnosi prijavu potraživanja. Za potraživanja koja su nastala nakon otvaranja stečajnog postupka, status poreskog organa je status poverioca troškova stečajnog postupka, odnosno obaveza stečajne mase, pa se za takva potraživanja može sprovosti postupak prinudne naplate.

Zakonom o finansiranju lokalne samouprave propisano je plaćanje lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru (firmarina). U članu 16. ovog zakona navedeno je da je firma, u smislu ovog zakona, svaki istaknuti naziv ili ime koje upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost.

Shodno navedenom, poreski obveznik je u stečaju, i za dospele obaveze pre otvaranja stečajnog postupka trebalo je da poreski organ podnese prijavu potraživanje. Nakon otvaranja stečajnog postupka nije moguće utvrđivati obaveze po osnovu komunalne takse, obzirom da obveznik više ne obavlja delatnost. Obaveze koje se utvrdjuju obvezniku nakon otvaranja stečajnog postupka mogu biti obaveze koje se odnose na porez na imovinu i te obaveze predstavljaju trošak stečajnog postupka, odnosno obaveze stečajne mase, pa se mogu i prinudno naplaćivati, saglasno članu 93. stav 1. Zakona o stečaju.

Takođe, napominjemo da su obaveze prvostepenog organa da u svemu postupi prema smernicama datim u rešenju drugostepenog organa.

Članom 158. Zakona o javnim nabavkama uređeni su uslovi čije je ispunjenje potrebno kako bi se ugovor o javnoj nabavci izmenio usled nepredviđenih okolnosti. U ovoj situaciji se može desiti da se radi o promeni ugovorene cene, produženju roka isporuke i dr. 

Zakonom je propisano da ugovor o javnoj nabavci može da se izmeni kada su ispunjeni svi sledeći uslovi:

1. potreba za izmenom nastala je zbog okolnosti koje savestan naručilac nije mogao da predvidi;
2. izmenom se ne menja priroda ugovora.

Prvi kumulativni uslov pravni standard – „okolnosti koje savestan naručilac nije mogao da predvidi“. Radi se o prilično uopštenoj formulaciji čije će granice formirati praksa i stavovi nadležnih organa.

Dakle, primena ove odredbe podrazumeva nesporno utvđivanje da su uslovi iz Zakona ispunjeni, odnosno da se radi o situaciji koju savestan naručilac izvesno nije mogao da predvidi, dok se ovakvom izmenom istovremeno ne menja priroda prvobitno zaključenog ugovora. Ipak, od posebne važnosti je da naručioci od druge ugovorne strane koja je zahtevala izmenu ugovora zahtevaju detaljno obrazloženje visine povećanja jediničnih cena.

Povećanje vrednosti ugovora ne može da bude veće od 50% vrednosti prvobitnog ugovora (i ne može da ima za cilj izbegavanje primene zakona).

Dakle, osnovi za izmenu ugovora jesu i određene nepredviđene okolnosti koje omogućavaju da se izmeni i ugovor gde je navedeno da je cena fiksna.

Ali, te okolnosti moraju da budu objektivno dokazane, odnosno mora da bude nesporno da naručilac nikako nije mogao da, prilikom planiranja i pokretanja postupka javne nabavke, predvidi da će doći do potrebe povećanja cena. Teret dokazivanja je na ponuđaču koji zahteva izmenu cene. Na naručiocu je da proceni hoće li prihvatiti te dokaze ili ipak ne.

Član 112. stav 1. tačka 5) Zakona o javnim nabavkama propisuje sledeće:

„Naručilac može u dokumentaciji o nabavci da predvidi da će da isključi privrednog subjekta iz postupka javne nabavke u svakom trenutku ako:

5) utvrdi da privredni subjekt u periodu od prethodne tri godine od dana isteka roka za podnošenje ponuda nije ispunjavao obaveze iz ranije zaključenih ugovora o javnoj nabavci ili ranije zaključenog koncesionog ugovora, čija je posledica bila raskid tog ugovora, naplata sredstva obezbeđenja, naknada štete ili dr.“

Ukoliko je u novom postupku javne nabavke predviđen napred navedeni osnov za isključenje, i ponuđač s kim je ranije raskinut ugovor je podneo ponudu u tom postupku, tada se može koristiti navedeni razlog i odbiti ponuda.

Međutim, ako u novom postupku nije predviđen ovaj osnov za isključenje, ne može se zbog raskida prethodnog ugovora odbiti ta ponudu. Mora se izvršiti kompletna stručna ocena ponude i utvrditi postoje li razlozi za odbijanje iste, a koji nisu vezani za prethodni ugovor koji je raskinut.

Sasvim drugo pitanje su razlozi raskida prethodnog ugovora zbog čega je i pokrenut sudski postupak (da li je postojao osnov za raskid tog ugovora, da li je zahtev za povećanjem cena bio neopravdan i zbog čega, da li je kašnjenje u realizaciji podrazumevalo automatski raskid ugovora ili su bile predviđene ugovorne kazne, sredstva obezbeđenja, naknadni rok, pa tek onda raskid ugovora i sl.), ali ta okolnost nema uticaj na novi postupak javne nabavke, budući da nije došlo do presuđenja, odnosno nije još uvek poznat ishod tog postupka.

Član 100. Zakona o javnim nabavkama propisuje da tehničke specifikacije ne mogu da upućuju na posebnu marku ili izvor ili određeni proces koji karakteriše proizvode ili usluge koje pruža određeni privredni subjekt ili na žigove, patente, vrste ili određeno poreklo ili proizvodnju, koje bi za posledicu imalo davanje prednosti ili eliminisanje određenih privrednih subjekata ili određenih proizvoda, osim ako predmet ugovora to opravdava. 

U stavu 2. istog člana navedeno je da je izuzetno, upućivanje na način iz stava 1. dozvoljeno ako se predmet nabavke ne može dovoljno precizno i razumljivo da opiše, u skladu sa članom 99. ovog zakona, pri čemu takvo upućivanje mora da bude praćeno rečima „ili odgovarajuće”.

Navedeno znači da u slučaju nabavki dobara koji imaju određeni zaštićeni naziv, proizvodnju, brend i sl. uvek mora da bude navedeno „ili odgovarajuće“.

To podrazumeva da ne postoji drugi način da se tehničkim karakteristikama opiše i odredi dobro koje se nabavlja, jer ukoliko može, tada nema opravdanja za nabavku npr. „Coca Cole“.

Portal javnih nabavki ne omogućava razdvojeno određivanje rokova za podnošenje ponuda, eventualno podnošenje zahteva za zaštitu prava kojim se osporava kada je javna nabavka oblikovana po partijama.

Smatra se da je u pitanju jedinstven postupak javne nabavke i jedina okolnost koja razdvaja postupanje po partijama je samo neka od predviđenih partija.

Dakle, neophodno je da se izmeni dokumentacija u jednoj od partija i da se za sve partije produži rok za podnošenje ponuda, zavisno od toga kakva je izmena u pitanju.  

Treba imati u vidu odredbu člana 87. Zakona o javnim nabavkama i razloge bitne izmene dokumentacije o nabavci, kako bi se pravilno produžio rok za podnošenje ponuda.

Odredbama člana 114ž. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji uređena je apsolutna zastarelost. Pravo na utvrđivanje, naplatu, povraćaj, poreski kredit, refakciju, refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza putem preknjižavanja poreza, uvek zastareva u roku od deset godina od isteka godine u kojoj je porez trebalo utvrditi ili naplatiti, odnosno u kojoj je izvršena preplata. Poreska uprava, po isteku roka od 10 godina, po službenoj dužnosti, donosi rešenje o prestanku poreske obaveze, odnosno o prestanku prava na povraćaj, poreski kredit, refakciju, refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza putem preknjižavanja poreza, zbog zastarelosti.

Dakle, o apsolutnoj zastarelosti LPA vodi računa po službenoj dužnosti i donosi rešenje o prestanku poreske obaveze vodeći računa o izvršenim uplatama poreskih obveznika kojima se prema ZPPPA namiruju najstarije poreske obaveze koje utiču na rok početka apsolutne zastarelosti. Radnje i postupci poreskog organa koje se dešavaju u periodu za koji se utvrđuje apsolutna zastarelost nisu od uticaja na  period zastarelosti.

Prema navedenom, kada je u pitanju apsolutna zastarelost, zakon ne propisuje prekide ali se mora voditi računa o odredbama člana 114z koji propisuje zastoj zastarelosti (član 114z stav 2. ZPPPA). Dakle, opomena iz 2019. godine ne prekida apsolutnu zastarelost, ali bi prekinula petogodišnju zastarelost ukoliko je uredno dostavljena poreskom obvezniku, jer predstavlja radnju poreskog organa  preduzetu u cilju naplate poreza i sporednih poreskih davanja.

Ukoliko se u prigovoru istakne između ostalog i zahtev za zastarelost, takav zahtev se vodi kao poseban predmet, o kom se odlučuje rešenjem.

Samo ukoliko je zahtev nejasan ili nepotpun i ima nedostatke zbog kojih se po njemu ne može postupati,  tada organ obaveštava podnosioca kako da uredi zahtev i to u roku koji ne može biti kraći od 8 dana (član 59. ZUP).

Nije potrebno da se posebno podnosi zahtev za zastarelost posebno ako je u pitanju apsolutna zastarelost o čemu vodi računa organ po službenoj dužnosti.

Uvek se naplaćuje bezuslovno tačan dug. Poreski organ ne vodi računa o petogodišnjoj zastarelosti ukoliko obveznik ne osporava dug po uredno dostavljenoj opomeni. O njoj se isključivo odlučuje po zahtevu poreskog obveznika. Kada je u pitanju apsolutna zastarelost vaša obaveza je da o tome vodite računa po službenoj dužnosti i da ne izdajete opomene koje sadrže poreski dug koji je apsolutno zastario.

U pogledu dostavljenog pitanja, stanovište SKGO je da jedinica lokalne samouprave javnom preduzeću čiji je osnivač za javni prevoz putnika može prenositi sredstva iz budžeta i po osnovu usluga po  Ugovora i po osnovu subvencija. 

Za obavljanje delatnosti javnog gradskog i prigradskog prevoza putnika, u skladu sa Zakonom o komunalnim delatnostima (član 9. stav 3. Zakona), lokalna samouprava ne zaključuje ugovor o poveravanju sa javnim komunalnim preduzećem koje je osnovano za obavljanje ove delatnosti, već javno komunalno preduzeće obavlja ovu delatnost na osnovu osnivačkog akta koji donosi skupština jedinice lokalne samouprave. Međutim, radi uređenja međusobnih odnosa u vezi obavljanja komunalne delatnosti gradskog i prigradskog prevoza pojedinih kategorija putnika (prevoz đaka, penzionera, osoba sa invaliditetom…), lokalna samouprava i javno komunalno preduzeće osnovano za obavljanje ove delatnosti zaključuju ugovor o realizaciji usluge prevoza navedenih kategorija putnika. Za izvršene usluge javno komunalno preduzeće ispostavlja račun lokalnoj samoupravi i u ovom slučaju sredstva se obezbeđuju i prenose iz budžeta kao usluge po ugovoru.

Subvencije javnom preduzeću osnovanom za javni prevoz putnika se obezbeđuju i prenose iz budžeta u slučaju kada osnivač-jedinica lokalne samouprave želi da obezbedi veći kvalitet pružanja usluge javnog prevoza  za koju je osnovan (nabavka novih vozila, uređenje stajališta, nabavka opreme za automatsku za prodaju karata i sl.). U većini slučajeva visina cene usluge na koju saglasnost daje osnivač, odnosno jedinica lokalne samouprave, nije dovoljna da bi javno preduzeće moglo iz ovako ostvarenih prihoda da obezbedi kvalitetnije pružanje usluge javnog prevoza, a da se time ne ugrozi njegovo redovno poslovanje. Osnivač odnosno jedinica lokalne samouprave u tom slučaju, može u skladu sa članom 61. Zakona o javnim preduzećima obezbediti sredstva iz budžeta i prenositi javnom preduzeću subvenciju. Uslov za korišćenje subvencija je da je donet poseban program koji sadrži namenu i dinamiku korišćenja budžetskih sredstava, kao i da je na njega saglasnost dao nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

Zakon o komunalnim delatnostima ("Sl. glasnik RS", br. 88/2011, 104/2016 i 95/2018) određuje komunalne delatnosti i uređuje opšte uslove i način njihovog obavljanja.

Član 2. ovog zakona definiše da su komunalne delatnosti, delatnosti pružanja komunalnih usluga od značaja za ostvarenje životnih potreba fizičkih i pravnih lica kod kojih je jedinica lokalne samouprave dužna da stvori uslove za obezbeđenje odgovarajućeg kvaliteta, obima, dostupnosti i kontinuiteta, kao i nadzor nad njihovim vršenjem. Komunalne delatnosti su delatnosti od opšteg interesa. Gradski i prigradski prevoz putnika je komunalna delatnost (stav 3. tačka7), a takođe predstavlja  delatnost od opšteg ekonomskog interesa u smislu propisa o zaštiti potrošača (stav 4).

U skladu sa članom 3. tača 5) gradski i prigradski prevoz putnika je prevoz putnika unutar naseljenih mesta ili između naseljenih mesta koja se nalaze na teritoriji jedinice lokalne samouprave, koji obuhvata javni linijski prevoz autobusom, trolejbusom, tramvajem, metroom, žičarom, putničkim brodom, skelom i čamcem za privredne svrhe, kao i obezbeđivanje mesta za ukrcavanje i iskrcavanje putnika (stanica, stajališta i plutajućih objekata za pristajanje plovila koja vrše prevoz putnika u domaćoj linijskoj plovidbi i sl. kao saobraćajnih objekata koji se koriste u tim vidovima prevoza).

Jedinica lokalne samouprave, u skladu sa članom 4. stav 1. i stav 2. ovog zakona, obezbeđuje organizacione, materijalne i druge uslove za izgradnju, održavanje i funkcionisanje komunalnih objekata i za tehničko i tehnološko jedinstvo sistema i uređuje i obezbeđuje obavljanje komunalnih delatnosti i njihov razvoj. Komunalnim objektima, smatraju se građevinski objekti sa uređajima, instalacijama i opremom, sama postrojenja, uređaji i instalacije i drugi objekti koji služe za pružanje komunalnih usluga korisnicima, kao i uređeno građevinsko zemljište i dobra u opštoj upotrebi koja se koriste za obavljanje komunalne delatnosti.

Dalje, član 5. ovog zakona propisuje da komunalnu delatnost mogu obavljati javno preduzeće, privredno društvo, preduzetnik ili drugi privredni subjekt. Komunalnu delatnost obavljanja javnog linijskog prevoza putnika trolejbusima i tramvajima mogu obavljati isključivo javna preduzeća koje osniva jedinica lokalne samouprave, društvo s ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo (društvo kapitala) čiji je jedini vlasnik javno preduzeće, odnosno čiji je jedini vlasnik jedinica lokalne samouprave, kao i zavisno društvo čiji je jedini vlasnik to društvo kapitala.

Članom 6. propisano je da je jedinica lokalne samouprave dužna da se u postupku poveravanja obavljanja komunalnih delatnosti rukovodi načelima konkurencije, ekonomičnosti, efikasnosti i zaštite životne sredine.

Pod poveravanjem obavljanja komunalne delatnosti, u skladu sa članom 9. ovog zakona, podrazumeva se vremenski oročeno ugovorno uređivanje odnosa u vezi sa obavljanjem komunalne delatnosti ili pojedinih poslova iz okvira komunalne delatnosti između jedne ili više jedinica lokalne samouprave i vršioca komunalne delatnosti, koje za cilj ima pružanje komunalnih usluga na teritoriji jedne ili više jedinica lokalne samouprave ili na delu teritorije jedinice lokalne samouprave. Poveravanje obavljanja komunalne delatnosti vrši se na osnovu odluke skupštine jedinice lokalne samouprave o načinu obavljanja komunalne delatnosti i ugovora o poveravanju, osim kada se osniva javno preduzeće. Na postupak poveravanja obavljanja komunalne delatnosti čije se finansiranje obezbeđuje iz budžeta jedinice lokalne samouprave, odnosno čije se finansiranje obezbeđuje u celosti ili delimično naplatom naknade od korisnika komunalnih usluga, primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije.

Sredstva za obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti, u skladu sa članom 24. Zakona o komunalnim delatnostima obezbeđuju se iz: prihoda od prodaje komunalnih usluga, prihoda od komunalne naknade, prihoda od koncesione naknade, odnosno naknade koju plaća privatni partner na osnovu javnog ugovora, ako je ima, prihoda budžeta jedinice lokalne samouprave, namenskih sredstava drugih nivoa vlasti, drugih izvora, u skladu sa zakonom. Komunalne delatnosti kod kojih se krajnji korisnik može utvrditi prevashodno se finansiraju iz cena komunalnih usluga, a komunalne delatnosti kod kojih se krajnji korisnik ne može utvrditi finansiraju se iz budžeta jedinice lokalne samouprave, odnosno komunalne naknade.

Zakonom o javnim preduzećima ("Sl. glasnik RS", br. 15/2016 i 88/2019) uređuje se pravni položaj javnih preduzeća i drugih oblika organizovanja koji obavljaju delatnost od opšteg interesa, a naročito osnivanje, poslovanje, upravljanje, imovina i druga pitanja od značaja za njihov položaj. U skladu sa članom 2. ovog zakona, delatnosti od opšteg interesa jesu delatnosti koje su kao takve određene zakonom u oblasti: rudarstva i energetike, saobraćaja, elektronskih komunikacija, izdavanja službenog glasila Republike Srbije i izdavanja udžbenika, nuklearnih objekata, naoružanja i vojne opreme, korišćenja, upravljanja, zaštite, uređivanja i unapređivanja dobara od opšteg interesa i dobara u opštoj upotrebi (vode, putevi, šume, plovne reke, jezera, obale, banje, divljač, zaštićena područja i dr.), upravljanja otpadom i drugim oblastima. Delatnosti od opšteg interesa jesu i komunalne delatnosti, kao i druge delatnosti određene zakonom kao delatnosti od opšteg interesa.

Javno preduzeće, u skladu sa članom 3. stav 1. ovog zakona je preduzeće koje obavlja delatnost od opšteg interesa, a koje osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Javno preduzeće shodno članu 4. osniva se i posluje radi radi obezbeđivanja trajnog obavljanja delatnosti od opšteg interesa i redovnog zadovoljavanja potreba korisnika proizvoda i usluga, razvoja i unapređivanja obavljanja delatnosti od opšteg interesa, obezbeđivanja tehničko-tehnološkog i ekonomskog jedinstva sistema i usklađenosti njegovog razvoja, sticanja dobiti i ostvarivanja drugog zakonom utvrđenog interesa.

Dalje, članom 5. stav 3. propisano je da ako javno preduzeće osniva jedinica lokalne samouprave, akt o osnivanju javnog preduzeća donosi skupština jedinice lokalne samouprave, koja vrši prava osnivača.

Zakonom o javnim preduzećima u članu 61. propisano je da javno preduzeće koje koristi ili će koristiti sredstva iz budžeta (subvencije, garancije ili druga sredstva) dužno je da za ta sredstva predloži poseban program. Poseban program sadrži namenu i dinamiku korišćenja sredstava. Poseban program se smatra donetim kada na njega saglasnost da Vlada, nadležni organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.

Članom 29. stav 1. Zakona o javnoj svojini („Sl. glasnik RS“, br. 72/11, 88/13, 105/14, 104/16 – dr. zakon, 108/16, 113/17, 95/18 i 153/20) propisano je da se nepokretne stvari pribavljaju u javnu svojinu i otuđuju iz javne svojine polazeći od tržišne vrednosti nepokretnosti, koju je procenio poreski ili drugi nadležni organ ili licencirani procenitelj, u postupku javnog nadmetanja, odnosno prikupljanjem pisanih ponuda, ako zakonom nije drugačije određeno.   

Izuzetno iz stava 1. ovog člana, nepokretne stvari se mogu pribaviti ili otuđiti neposrednom pogodbom, ali ne ispod od strane nadležnog organa procenjene tržišne vrednosti nepokretnosti (kod otuđenja), odnosno ne iznad te vrednosti (kod pribavljanja), ako u konkretnom slučaju to predstavlja jedino moguće rešenje. Predlog akta, odnosno akt o ovakvom raspolaganju mora da sadrži obrazloženje iz kog se može utvrditi postojanje ovih okolnosti.

Dakle, prema odredbama Zakona o javnoj svojini, opština može da pribavi u javnu svojinu parcelu koja se nalazi u privatnoj svojini fizičkog ili pravnog lica.

Postupak pribavljanja se sprovodi prema odredbama Zakona o javnoj svojini, odnosno prema odluci opštine o pribavljanju i raspolaganju ukoliko opština ima donetu takvu odluku. Postupak se, po pravilu, sprovodi javnim nadmetanjem/prikupljanjem pisanih ponuda, odnosno izuzetno neposrednom pogodbom ukoliko to predstavlja jedino moguće rešenje.

Šta se smatra pod „jedino mogućim rešenjem“ bliže je regulisano u članu 3. Uredbe o uslovima pribavljanja i otuđenja nepokretnosti neposrednom pogodbom i davanja u zakup stvari u javnoj svojini, odnosno pribavljanju i ustupanju iskorišćavanja drugih imovinskih prava, kao i postupcima javnog nadmetanja i prikupljanja pisanih ponuda („S. glasnik RS“, br. 16/18).

U vezi sa vašim drugim delom pitanja koje se odnosi na pribavljanje u javnu svojinu nepokretnosti koja se nalazi ma teritoriji druge lokalne samouprave, mišljenja smo da se u javnu svojinu dobročinim (nasledstvo, poklon) ili teretnim (kupoprodaja) pravnim poslom mogu steći nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji druge lokalne samouprave.

Odredbama člana 12. Zakona o porezima na imovinu koje uređuju poreska oslobođenja stavom 1. tačka 7a, propisano je da se porez na imovinu ne plaća na: „ vodno zemljište i vodne objekte koji su upisani u registar vodnog dobra, odnosno katastra vodnih objekata, osim na objekte za uzgoj riba (ribnjake).

Prema članu 18. tačka 4.  Zakona o vodama vodni objekti za korišćenje voda su objekti:

1) za snabdevanje vodom za piće i sanitarno-higijenske potrebe - vodozahvati (bunari, kaptaže, zahvati iz vodotoka, kanala, jezera i brane sa akumulacijama), postrojenja za pripremu vode za piće, magistralni cevovodi i rezervoari sa uređajima koji im pripadaju;

2) za navodnjavanje: zahvati iz vodotoka, kanala, jezera, podzemnih voda i brane sa akumulacijama, glavni kanali i sekundarna mreža i objekti i uređaji koji im pripadaju;

3) za proizvodnju hidroelektrične energije i druge namene - brane sa akumulacijama, dovodni i odvodni kanali i uređaji koji im pripadaju;

4) za uzgoj riba - ribnjaci;

5) za plovidbu - objekti kojima se obezbeđuje sigurnost plovidbe u plovnom putu na kanalima za navodnjavanje i odvodnjavanje i brodske prevodnice na njima.

Prema članu 2 stav 1. tačka 24a Zakona o planiranju i izgradnji ekonomski objekti jesu objekti za gajenje životinja (staje za gajenje konja, štale za gajenje goveda, objekti za gajenje živine, koza, ovaca i svinja, kunića, ukrasne živine i ptica); kao i objekti za gajenje golubova, objekti za gajenje domaćih životinja (ispusti za stoku, betonske piste za odlaganje čvrstog stajnjaka, objekti za skladištenje osoke); za skladištenje stočne hrane (senici, magacini za skladištenje koncentrovane stočne hrane, betonirane silo jame i silo trenčevi) objekti za skladištenje poljoprivrednih proizvoda (ambari, koševi), ribnjaci, krečane, ćumurane i drugi slični objekti na poljoprivrednom gazdinstvu (objekti za mašine i vozila, pušnice, sušionice i sl.); jesu i ribnjaci.

Prema tome, ekonomski objekat-ribnjak, za svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu, razvrstava se u grupu nepokretnosti iz člana 6a stav 1. tačka 8 podtačka 2 - pomoćni objekti -ekonomski objekti, u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja.

Podsećamo, da se za poljoprivredne objekte fizičkih lica od 2021.  godine ostvaruje pravo na poresko oslobođenje po članu 12. stav. 1. tačka 10 Zakona o porezima na imovinu, bez dodatnih uslova da je lice i obveznik poreza na dohodak građana. Potrebno je samo da je objekat zaista i namenjen za primarnu poljoprivrednu proizvodnju u skladu sa članom 12b Zakona o porezima na imovinu. Takođe, Izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu koji je stupio na snagu 1. januara 2021. godine nije brisan uslov za poresko oslobođenje – da ti objekti nisu trajno dati drugom licu radi ostvarivanja prihoda. U tom smislu ceni se faktičko stanje. Kada je u pitanju upravna zgrade za svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu, takav objekat razvrstava se prema članu 6a stav 1. Zakona o porezima na imovinu.