Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Obzirom da je izmenama ZPPPA ukinuta kancelarijska kontrola, da li postoje obrasci zahteva za dostavljanje informacija od značaja za oporezivanje i zapisnika poreske (kancelarijske) kontrole bez prisustva stranke "kod računanja poreza pet godina unazad"? Da li se kontrola vrši isključivo izlaskom na lice mesta (terenska kontrola) i sastavljanjem zapisnika o utvrđenim činjenicama?
Odredbe Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji primenjuju se od 1. januara 2019 godine, što je uređeno članom 94. ovog zakona o izmenama. Znači, do kraja 2018. godine LPA nastavlja da radi kao o do sada, odnosno vodi postupke kancelarijske Iiterenske kontrole i primenjuje sve obrasce koje već koristite.
Za 2019. godinu blagovremeno će biti pripremljeni novi obrasci i dati svim LPA dodatna uputstva i objašnjenja za postupanje po novim odredbama koje se primenjuju od 1. januara 2019.
Jedino što sada treba da se uradi je da u obrascima akata u kojima se pozivate na ZPPPA, dodate broj Sl. glasnika 30/18.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U članu 2. stav 1. tačka 2) određeno je da se porez plaća na pravo zakupa stana ili stambene zgrade konstituisane u korist fizičkih lica, u skladu sa zakonom kojim je uređeno stanovanje, odnosno socijalno stanovanje odnosno zakonom kojim su uređene izbeglice, za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme. U praksi postoje slučajevi kada su ugovori o zakupu na kraći period od jedne godine, ali se istekom roka zakupa zaključuje novi ugovor sa narednim danom tako da faktički nema prekida i zakup traje preko godinu dana, odnosno više godina. Takođe, u praksi postoje slučajevi da se ugovori na kraći rok od godinu dana produžavaju nakon nekog vremena (sa prekidom do 2-3 meseca), ali da faktički lica koriste stanove u mnogo dužem vremenu od godinu dana. Da li u ovim slučajevima treba zaduživati za porez na imovinu?
U slučajevima kada se ugovori (koji su na period kraći od godinu dana) više puta produžavaju bez prekida, može smatrati da je poreski obveznik zakupac stana, s obzirom da je u tom slučaju pravo zakupa konstituisano u korist zakupca za period duži od jedne godine.
Međutim, kada postoji prekid od, kako navodite, dva do tri meseca, tada se ne može smatrati da je pravo zakupa konstituisano na period duži od jedne godine, već u tom slučaju, za vreme prekida to lice ima državinu neposternosti u javnoj svojini bez pravnog osnova I za taj period to lice jeste poreski obveznik po članu 2. stav 1. tačka 7. Zakona o porezima na imovinu.
Napominjemo da je u praksi sigurno dosta komplikovano pratiti sve to, ali strogo formalno gledano to bi bilo tako.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Šta da se odgovori Komisiji za pribavljanje nepokretnosti, s obzirom na to da traži da se izvrši procena tržišne vrednosti poljoprivrednog zemljišta?
Pоstupаk utvrđivаnjа, kоntrоlе i nаplаtе izvоrnih јаvnih prihоdа u LPA prоpisаn је Zаkоnоm о pоrеskоm pоstupku i pоrеskој аdministrаciјi.
Pоrеz nа imоvinu kојi аdministrirајu lоkаlnе pоrеskе аdministrаciје urеđеn је Zаkоnоm о pоrеzimа nа imоvinu, pri čеmu оvim zаkоnоm niје prоpisаnо dа lоkаlnе pоrеskе аdministrаciје utvrđuјu niti procenjuju tržišnе vrеdnоsti nеpоkrеtnоsti (pа i zеmlјištа), niti njоm rаspоlаžu.
Pоrеz nа imоvinu utvrđuје lоkаlnа pоrеskа аdministrаciја, zа imоvinu kоја је prеdmеt оpоrеzivаnjа. Kаdа је prаvо, kоrišćеnje ili državina poljoprivrednog zеmlјištа prеdmеt оpоrеzivаnjа, pоrеsku оsnоvicu nе čini tržišnа vrеdnоst, vеć vrеdnоst оdgоvаrајućе vrstе zеmlјištа kоја sе utvrđuје u sklаdu sа Zаkоnоm о pоrеzimа nа imоvinu, pri čеmu visinа pоrеskе оsnоvicе, оdnоsnо vrеdnоsti zеmlјištа zаvisi оd tоgа dа li је оbvеznik fizičkо ili prаvnо licе i dа li је јеdinicа lоkаlnе sаmоuprаvе оbјаvilа prоpisаnа аktа u sklаdu sа Zаkоnоm о pоrеzimа nа imоvinu.
LPA u pоstupku utvrđivаnjа tоg pоrеzа nе utvrđuјu tržišnu vrеdnоst, vеć vrеdnоst nеpоkrеtnоsti kоја čini pоrеsku оsnоvicu u sklаdu sа Zаkоnоm о pоrеzimа nа imоvinu i nеma nadležnost da vrše procenu tržišne vrеdnоsti nepokretnosti.
Aktоm о utvrđivаnju prоsеčnе cеnе kvаdrаtnоg mеtrа оdgоvаrајućih nеpоkrеtnоsti pо zоnаmа zа utvrđivаnjе pоrеzа nа imоvinu, dоnеtim оd strаnе јеdinicе lоkаlnе sаmоuprаvе u skladu sa Zakonom o porezima na imovinu, utvrđuјu sе prоsеčnе cеnе m2 poljoprivrednog zеmlјištа pо zоnаmа. Primеnоm (mnоžеnjеm) еlеmеnаtа kоrisnе (ukupnе) pоvršinе poljoprivrednog zеmlјištа i prоsеčnе cеnе kvаdrаtnоg mеtrа poljoprivrednog zеmlјištа u zоni u kојој sе оnо nаlаzi, dоbiја sе vrеdnоst poljoprivrednog zеmlјištа zа оdrеđеnе kаtеgоriје оbvеznikа pоrеzа nа imоvinu, kоја sе kоristi zа svrhu utvrđivаnjа pоrеskе оsnоvicе.
Bitnо је istаći dа sе оvаkо dоbiјеnа vrеdnоst poljoprivrednоg zеmlјištа (dоbiјеnа mnоžеnjеm pоvršinе i prоsеčnе cеnе u zоni) nе mоžе smаtrаti procenjenom tržišnоm vrеdnоšću prеdmеtnоg poljoprivrednog zеmlјištа jer prоsеčnа cеnа kvаdrаtnоg mеtrа poljoprivrednog zеmlјištа u оdgоvаrајućој zоni nе uzimа u оbzir pојеdinаčnе kаrаktеristikе prеdmеtnоg zеmlјištа, niti tržišnе uslоvе pо kојimа sе tо zеmlјištе mоžе prоmеtоvаti, vеć sе zа svа zеmlјištа istе pоvršinе u istој zоni utvrđuје istа vrеdnоst zеmlјištа, primеnоm оdrеdаbа Zаkоnа о pоrеzimа nа imоvinu.
U prаksi se mоžе dеsiti i dа JLS nе оdrеdi zоnе nа svојој tеritоriјi ili dа njеn nаdlеžni оrgаn u prоpisаnоm rоku nе utvrdi prоsеčnе cеnе kvаdrаtnоg mеtrа grаđеvinskоg zеmlјištа u zоni. U tim slučајеvimа Zаkоn о pоrеzimа nа imоvinu prоpisuје dа sе pоrеskа оsnоvicа utvrđuје nа drukčiје nаčinе (nе čini је vrеdnоst dоbiјеnа primеnоm kоrisnе pоvršinе i prоsеčnе cеnе – јеr оnа niје utvrđеnа).
Prоcеnа tržišnе vrеdnоsti nеpоkrеtnоsti prеdstаvlја prојеkciјu cеnа i vrеdnоsti kоја је zаsnоvаnа nа tеkućim tržišnim uslоvimа sа zаdаtkоm prоcеnitеlја dа sе dоđе dо optimalnе tržišnе vrеdnоsti.
Ministarstvo finansija - Pоrеskа uprаvа kоd utvrđivаnjа pоrеzа nа prеnоs аpsоlutnih prаvа utvrđuје pоrеsku оsnоvicu u visini tržišnе vrеdnоsti nеpоkrеtnоsti.
Međutim, nаdlеžnоst lokalne poreske administracije zа procenu tržišnе vrеdnоsti nеpоkrеtnоsti niје prоpisаnа Zаkоnоm о pоrеskоm pоstupku i pоrеskој аdministrаciјi. Nаimе оdrеdbаmа člаnа 2а. prоpisаnо dа sе оvај Zаkоn primеnjuје i nа izvоrnе јаvnе prihоdе JLS kоје tе јеdinicе utvrđuјu, kоntrоlišu i nаplаćuјu u јаvnоprаvnоm оdnоsu, kао i nа spоrеdnа pоrеskа dаvаnjа pо tоm оsnоvu, оsim prаvа i оbаvеzа kоје sе, izmеđu оstаlоg, оdnоsе i nа prоcеnu pоrеskе оsnоvicе mеtоdоm pаrifikаciје i mеtоdоm unаkrsnе prоcеnе.
U skladu sa navedenim, ne postoji zakonski osnov da zaposleni u LPA vrše procenu tržišne vrednosti poljoprivrednog zemljišta, sem u sklučaju da je u LPA sistematizovano radno mesto za procenu tržišne vrednosti nepokretnosti, koje kao jedan od uslova radnog mesta ima i licencu procenitelja, odnosno rešenje Ministarstva pravde o imenovanju za sudskog veštaka.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li se osnovica za rezervoar za vodu pravnog lica čija je pretežna delatnost 1610-Rezanje i obrada drveta iskazuje po prosečnoj ceni ili knjigovodstvenoj?
Poreska osnovica za pravna lica ni za jednu vrstu nepokretnosti ne određuje se prema pretežnoj šifri delatnosti poreskog obveznika, već prema faktičkoj nameni objekta.
Pravno lice opredeljuje pretežnu šifru delatnosti, pri čemu može obavljati i sve druge delatnosti prema klasifikaciji, ali to nije od uticaja na utvrđivanje poreske osnovice za određenu nepokretnost, već način utvrđivanja poreske osnovice zavisi od same namene objekta.
Ukoliko je rezervoar za vodu podzemni objekat, njegova poreska osnovica je knjigovodstvena vrednost u skaldu sa članom 7. stav 8. Zakona o porezima na imovinu.
Ukoliko je rezervoar za vodu iznad površine zemlje, treba porveriti da li se može svrstati u neki od objekata iz člana 7. Stav 4. Zakona o porezima na imovinu i oporezovati po knjigovodstvenoj vrednosti. Rezervoar za vodu najverovatnije ne postoji sam radi sebe, već je u funkciji proizvodnje.
U svakom slučaju, ako se rezervoar za vodu po svojoj nameni može svrstati u objekte iz člana 7. stav 4 ili člana 7. stav 8, poreska osnovica je knjigovodstvena vrednost na poslednji dan prethodne poslovne godine.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik je podneo zahtev za reprogram za posebnu naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine, ali je radnik LPA greškom u uplatnici uneo račun od poreza na imovinu. Poreski obveznik je sa te uplatnice prepisivao za naredne reprogramske rate i sve uplate su otišle na račun za porez. Reprogram je zavrsen sa 28.05.2018. godine. Kako da se postupi u ovom slučaju, a da se ispoštuje zakonska procedura, jer se na ekologiji pojavila kamata od 3000,00 dinara, koju poreski obveznik ne bi smeo da trpi i kako da se proknjiži resenje o izmirenju reprograma?
Sve uplate koje su izvršene na pogrešan račun treba preknjižiti na ispravan račun naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine. Zatim zapisnički treba konstatovati zbog čega je došlo do pogrešnog plaćanja, pa utvrditi iznos neosnovano obračunate kamate na računu eko naknade, zbog greške u uplatnom računu koja je prouzrokovana pogrešnim popunjavanjem uplatnice od strane zaposlenog u LPA. U zapisniku treba konstatovati da li je obveznik vršio plaćanja u iznosima koji su bili propisani reprogramom (uključujući I tekuće obaveze). Takođe, treba konstatovati da li je obveznik navedenim uplatama ispunio uslove za otpis kamate po reprogramu.
Članom 68. stav 4. ZPPPA propisano je koji dan se smatra danom plaćanja u slučaju preknjižavanja i to je pravni osnov da se uplate koje su izvršene na pogrešan račun mogu smatrati blagovremenim uplatama na drugom (ispravnom) računu, i zbog čega se osnovano vrši storno kamate obračunate zbog naknadnog preknjižavanja uplata. Napominjemo da su sredstva po osnovu pogrešno izvršenih uplata izvršena u budžet JLS.
U vezi knjiženja otpisa kamate po reprogramu, obvezniku se može evidentirati pravo na otpis kamate po reprogramu ukoliko je pored rata reprograma (koje je plaćao na pogrešan račun, a sredstva naknadno preknjižena), plaćao blagovremeno I tekuće obaveze.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Potrebno je tumačenje sledeće odredbe Zakona o finansiranju lokalne samuprave: "Ako se na jednom poslovnom objektu nalazi više istaknutih firmi istog obveznika, taksa se plaća samo za jednu firmu.” Poreski obveznik je uložo žalbu zato što je vlasnik dve firme i obe su istaknute na istoj adresi. Da li je ispravno utvrditi obavezu za obe firme, u pitanju je doo?
Poreski obevznik za lokalnu komunalnu taksu za isticanje firme je pravno lice ili preduzetnik koji obavlja delatnost.
Članom 15a. Zakona o finansiranju loaklne samouprave uređeno je koja pravna lica i predzetnici ne plaćaju lokalnu komunalnu taksu - firmarinu, a koja plaćaju, kao i koji su maksimalni godišnji iznosi firmarine.
Navedeno znači da se firmarina utvrđuje svakom poreskom obvezniku (pravnom licu ili preduzetniku) posebno, u skladu sa navedenim propisima.
Članom 16. Zakona o finansiranju lokalne samouprave uređeno je da je firma, u smislu obog zakona, svaki istaknuti naziv ili ime koje upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost. Dalje je propisano da ako se na jednom poslovnom objektu nalazi više istaknutih firmi istog obveznika, taksa se plaća samo za jednu firmu. Navedena norma da se na jednom poslovnom objektu nalazi više istaknutih firmi istog obveznika, podrazumeva više natpisa za jednog poreskog obveznika (jedno pravno lice ili preduzetnik), a ne za više pravnih lica koje imaju istog vlasnika. Pod pojmom “isti obveznik” podrazumeva se jedno pravno lice, odnosno preduzetnik, jer je poreski obveznik pravno lice, odnosno preduzetnik (koje ima svoj PIB), bez obzira da li je isto lice njihov vlasnik.
Znači, ako je, na primer, jedno fizičko lice vlasnik dva pravna lica, koja obavljaju delatnost u jednom objektu, pri čemu svako od tih pravnih lica ima po jedan istaknuti naziv, firmarinu plaća svako pravno lice za svoju istaknutu firmu, u visini propisanoj posebnom odlukom jedinice lokalne samouprave donetom u skladu sa Zakonom o finansiranju lokalne samouprave.
Ukoliko jedno od ta dva pravna lica ima na tom objektu, recimo, tri natpisa firme (na zidu, na krovu i na ulaznim vratima), a drugo pravno lice ima samo jedan natpis, u tom slučaju oba pravna lica plaćaju samo po jednu firmarinu. U tom slučaju se za prvo pravno lice (koje ima tri natpisa – istaknute firme) primenjuje navedena odredba da ako se na jednom poslovnom objektu nalazi više istaknutih firmi istog obveznika (tri za jedno pravno lice), taksa se plaća samo za jednu firmu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U skladu sa odredbama starog ZPPPA stranke su pozivane u prostorije kada poreska obaveza nije pravilno utvrđena i sastavljan je zapisnik (pružana je zakonska obavezu strankama za učestvovanje u postupku) na osnovu koga je donošeno rešenje. I ako stoji da se odredbe izmenjenog zakona, a koje se tiču poreske kontrole odlažu za primenu na 1.1.2019. nije jasno da li će po novim izmenama zakona biti dovoljna samo prepiska sa poreskim obveznikom u formi zapisnika i eventualnih primedbi na zapisnik ili će i u buduće poreski obveznik morati da po pozivu dolazi u prostorije radi sačinjavanja zapisnika? Da li se vrši kancelarijska kontrola?
Novododatim članovima ZPPPA 117a-117g. pružanje poreskih usluga, obrada poreske prijave i drugih izveštaja poreskog obveznika, od 1. januara 2019. godine vrše se i promene u pogledu osnovnih funkcija Poreske uprave, tako da se poslovni procesi u kontroli ne posmatraju više kao poslovi kancelarijske kontrole i poslovi terenske kontrole i radnje u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela, već je novim, zamenjenim članom 117. ZPPPA propisano da Poreska uprava, u skladu sa zakonom, obavlja:
1) pružanje poreske usluge,
2) poresku kontrolu i
3) radnje u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela.
S tim u vezi, kod prijema poreskih prijava i drugih izveštaja više se ne vrši kancelarijska kontrola kao do sada, već je obrada svih poreskih prijava i drugih izveštaja poreskog obveznika (u papirnom i elektronskom obliku), uređena u okviru „Pružanja poreskih usluga na sledeći način:
Prema članu 117a. ZPPPA, pružanje poreskih usluga je skup radnji u poreskopravnom odnosu kojima se obezbeđuje ostvarivanje prava poreskih obveznika, odnosno kojima se stvaraju jednaki uslovi za poštovanje poreskih propisa.
Prema članu 117g. ZPPPA, u postupku prijema i obrade poreske prijave i drugih izveštaja, proverava se tačnost i potpunost poreske prijave i drugih izveštaja, koje poreski obveznik, u skladu sa zakonom, dostavlja Poreskoj upravi.
Ako poreska prijava i drugi izveštaj koji se dostavljaju uz prijavu sadrže nedostatke u smislu tačnosti i potpunosti, Poreska uprava obaveštava podnosioca prijave o tim nedostacima.
Ako podnosilac prijave ne postupi po obaveštenju, smatraće se da poreska prijava odnosno drugi izveštaji nisu ni podneti Poreskoj upravi.
Prema navedenom ovi postupci se ne smatraju poreskom kontrolom.
U skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama ZPPPA, poreska kontrola, prema članu 123. ZPPPA koji se primenjuje od 1. januara 2019. godine, je postupak provere i utvrđivanja zakonitosti i pravilnosti ispunjavanja poreske obaveze, kao i postupak provere tačnosti, potpunosti i usklađenosti sa zakonom, odnosno drugim propisima, podataka iskazanih u poreskoj prijavi, poreskom bilansu, računovodstvenim izveštajima i drugim evidencijama poreskog obvezanika koji vrši poreska uprava u skladu sa ovim zakonom.
Poreski inspektor je službeno lice koje je ovlašćeno da vrši poresku kontrolu na osnovu naloga za kontrolu, odnosno poziva.
Donošenje poreskog rešenja nakon sprovedenog postupka poreske kontrole ZPPPA propisuje u slučaju kada utvrđivanje poreza obavlja sam poreski obveznik (samooporezivanje), na taj način što se u članu 129. ZPPPA, koji uređuje donošenje rešenja u poreskoj kontroli, upućuje na donošenje poreskog rešenja iz člana 54. stav 2. tačka 2) podtačka 1) ZPPPA. Prema navedenom, ostaje otvoreno pitanje donošenja rešenja u poreskoj kontroli kada je zakonom propisano da se ne sprovodi samooporezivanje, odnosno kada se na osnovu podnete poreske prijave donosi rešenje o utvrđivanju poreske obaveze (član 54. stav 2. tačka 2) ZPPPA), imajući u vidu da se zbog obimnosti poreskih oblika koje administrira LPA, ne može izvršiti provera tačnosti i potpunosti svih podnetih poreskih prijava pre donošenja poreskih rešenja svake godine.
Dakle, dostavljanje obaveštenja kao poreskog akta o utvrđenim nedostacima u poreskoj prijavi u smislu tačnosti i potpunosti nije postupak kontrole. Poreska kontrola počinje dostavljanjem naloga ili poziva, a može se raditi i u službenim prostorijama. Donošenje zapisnika u poreskom postupku nije prepiska sa poreskim obveznikom, već postupak kontrole, pri čemu se u zapisniku konstatuju činjenice koje su utvrđene po definisanom „predmetu kontrole“. I ubuduće će se raditi kontrole samo se neće zvati „kancelarijska kontrola“ već „poreska kontrola“.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kod knjiženja takse od 5% kod prinudne naplate kada se primenjuju odredbe novog ZPPPA kod kojeg se kod prinudne naplate rešenje istovremeno dostavlja i obvezniku i NBS. S obzirom na to da je ranije sa datumom izvšnosti knjiženo 5%, da li je sada dostavnica od NBS merodavna za knjiženje takse od 5% ili dostavnica sa rešenja koje je poslato obvezniku?
Odredbom člana 77. stav 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji uređeno je da se rešenje o prinudnoj naplati istovremeno dostavlja poreskom obvenzniku i organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu, čime postaje izvršno. S obzirom da će NBS danom prijema rešenja o prinudnoj naplati, a saglasno nalogu datom u dispozitivu rešenja početi da obračunava kamatu, datum knjiženja u poreskom računovodstvu je datum sa dostavnice o prijemu rešenja u NBS na izvršenje. Takođe, datum sa dostavnice o dostavljanju rešenja poreskom obvezniku je datum koji određuje rokove za podnošenje žalbe na rešenje.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik je prvi put zadužen komunalnom taksom za isticanje firme na poslovnom prostoru u 2009. godini i od tada više nije zaduživan. Obveznik nema nijednu uplatu do danas. U januaru 2015. godine je obvezniku izdata Opomena za neplaćene obaveze po osnovu navedene komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru. Da li obveznik ima pravo na otpis duga zbog nastupanja relativne zastarelosti?
Prema članu 114. ZPPPA pravo poreskog organa na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče. Zastarelost prava na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je obaveza poreskog dužnika dospela za plaćanje.
Prema članu 114d. ZPPPA zastarelost se prekida svakom radnjom poreskog organa preduzetom protiv poreskog dužnika u cilju naplate poreza i sporednih poreskih davanja. Posle prekida zastarelost počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u rok za zastarelost.
Prema tome, za obaveze poreskog dužnika koje su dospele za plaćanje zaključno sa 31.12.2009. godine, zastarelost je počela da teče 1.1.2010. godine i pravo na naplatu trajalo je 5 godina, odnosno do 31.12.2014. godine. To je relativni rok za zastarelost prava na naplatu.
U tom periodu, od 1.1.2010. do 31.12.2014. godine, poreski organ je mogao svojom radnjom da prekine rok za zastarelost. Opomena izdata u 2015. godini nije prekinula rok za zastarelost jer je taj rok već istekao 31.12.2014. godine. Navedeno znači, da je dug, nastao do 31.12.2009. godine zastareo i da po zahtevu poreskog obveznika može da se utvrdi prestanak poreske oabveze sa pripadajućom kamatom. Ukoliko je po rešenju o utvrđivanju lokalne komunalne takse za 2009. godinu, deo obaveze dospeo u 2010. godini (npr. za decembar 2009. godine, obaveza dospela 15. januara 2010. godine), onda bi za tu obavezu zastarelost prava na naplatu nastupila 31.12.2015. godine, ali pošto je opomena iz 2015. godine uključila tu obavezu, za nju je prekinuta zastarelost tom radnjom poreskog organa. Za tu obavezu zastarelost je počela da teče iznova od 1.1.2016. godine i poreski organ ima pravo da vrši naplatu do 31.12.2019. godine, kada nastupa i apsolutna zastarelost (ako nije bilo zastoja zastarelosti po ZPPPA).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako postupiti kada je pogrešan uplatni račun prilikom kucanja rešenja o preknjiženju i Uprava za trezor je izvršila preknjižavanje sa pogrešnog uplatnog računa? Da li se donosi rešenje o ispravci greške ili neko drugo rešenje?
ZPPPA u članu 62. i Pravilnik o ispravci greške pri evidentiranju poreza i sporednih poreskih davanja propisuju da se rešenje o ispravci greške donosi zbog greške u evidentiranju poreza i sporednih poreskih davanja u poreskom računovodstvu, odnosno kada se u postupku kontrole po zahtevu obveznika ili po službenoj dužnosti utvrdi da je netačno evidentiran iznos poreza i sporednih poreskih davanja.
Međutim, u ovom slučaju se ne može doneti rešenje o ispravci greške propisano ZPPPA.
ZUP takođe propisuje ispravljanje greške u rešenju i u članu 144. uređuje da organ uvek može da ispravi svoje rešenje ili njegove overene prepise i ukloni greške u imenima i brojevima, pisanju ili računanju i druge očigledne netačnosti. Rešenje o ispravci počinje da proizvodi pravna dejstva od kada i rešenje koje se ispravlja, ali ako je ispravka nepovoljna po stranku – od kada stranka bude obaveštena o ispravci.
Pri sаstаvlјаnju ili prеpisivаnju rеšеnjа mоžе dа dоđе dо grеšаkа u sаmоm pisаnju, оdnоsnо prеkucаvаnju tеkstа. Pоsrеdi su tzv. tеhničkе grеškе kоје nisu vеzаnе zа sаmu izјаvu vоlје dоnоsiоcа аktа, vеć zа izrаžаvаnjе, оdnоsnо prеnоšеnjе tе vоlје оdgоvаrајućim simbolimа (slоvimа, brојеvimа i sl.); niје, dаklе, rеč о pоvrеdаmа prаvnih nоrmi – о prаvnim grеškаmа kоd uprаvnih аkаtа. Zbоg tоgа, tеhničkа grеškа nе mоžе dа budе rаzlоg zа pоništај rеšеnjа u žаlbеnоm ili u uprаvnо-sudskоm pоstupku.
U skladu sa navedenim, a pod pretpostavkom da se radi radi o grešci u kucanju broja računa, moglo bi se doneti rešenje o ispravci po ZUP-u, koje se mora dostaviti Upravi za trezor.
S obzirom da se ovde radi o specifičnom slučaju, jer je Uprava za trezor izvršila preknjižavanje sa pogrešnog računa javnog prihoda, ukoliko se dobije odgovor od Uprave za trezor da ne može da sprovede rešenje o ispravci, odnosno da po njemu izvrši preknjižavanje, najcelishodnije je doneti novo rešenje o preknjižavanju sa pogrešnog računa na ispravan račun sa obrazloženjem da se radi o ispravci greške i takvo rešenje dostaviti Upravi za trezor.
U svakom slučaju ne može se ostaviti da preknjižavanje ne bude pravilno sprovedeno.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Ima li pravo pravno lice da na istom Prilogu-1 iskaže jedan Podprilog za građevinsko zemljište, a jedan za poljoprivredno zemljište?
Prema članu 5. Pravilnika o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovinu, Prilоg-1 sаdrži pоdаtkе о utvrđivаnju pоrеzа zа nеpоkrеtnоst zа kојu nеmа оsnоvа zа pоrеskо оslоbоđеnjе, tаkо dа brој Prilоgа-1 kојi sе pоdnоsi uz јеdnu pоrеsku priјаvu nа Оbrаscu PPI-1 оdgоvаrа brојu nеpоkrеtnоsti (nеizgrаđеnоg zеmlјištа, оdnоsnо zеmlјištа sа оbјеktоm - оbјеktimа ili njihоvim pоsеbnim dеlоvimа kојi činе grаđеvinsku cеlinu - u dаlјеm tеkstu: оbјеkаt, istоg оbvеznikа kојi sе nа tоm ili ispоd tоg zеmlјištа nаlаzе, оdnоsnо zа оbјеkаt kојi sе nаlаzi nа zеmlјištu ili ispоd zеmlјištа zа kоје је оbvеznik drugо licе) nа kоје sе pоrеz plаćа, а kоје sе nаlаzе nа tеritоriјi istе јеdinicе lоkаlnе sаmоuprаvе.
Sаstаvni dео Prilоgа-1 је Оbrаzаc Pоdprilоg uz Prilоg-1 (u dаlјеm tеkstu: Pоdprilоg), kојi sе pоpunjаvа nа zаsеbnоm primеrku zа nеizgrаđеnо zеmlјištе zа kоје sе utvrđuје pоrеz u Prilоgu-1, оdnоsnо nа zаsеbnоm primеrku zа svаki оbјеkаt i zа pripаdајućе zеmlјištе nа kоmе sе, оdnоsnо ispоd kоgа sе nаlаzi tај оbјеkаt zа kоје sе utvrđuје pоrеz u Prilоgu-1 (tаkо dа brој Pоdprilоgа оdgоvаrа brојu оbјеkаtа kојi sе nаlаzе nа istоm zеmlјištu uvеćаn zа јеdаn).
Prema tome, ako poljoprivredno i građevinsko zemljište zajedno predstavljaju jednu nepokretnost, odnosno ako čine fizičku celinu, onda se za njih predaju podprilozi uz jedan Prilog-1.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Naime, kada poreski obveznik podnese zahtev za odlaganje plaćanja u postupku kada je rešenje predato NBS da li se može, u skladu sa zakonom, uraditi rešenje o prekidu postupka prinudne naplate ili se mora sačekati da se isti zahtev razmotri i donese rešenje o odlaganju plaćanja?
Ako je zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga podnet posle početka postupka prinudne naplate, a poreski dužnik ispunjava uslove za odlaganje plaćanja dugovanog poreza, nadležni poreski organ može, imajući u vidu fazu u kojoj se postupak prinudne naplate nalazi, odnosno da li je u početnoj ili završnoj fazi, da prekine postupak prinudne naplate, o čemu se odlučuje zaključkom. Ceneći fazu u kojoj se postupak prinudne naplate nalazi nadležni poreski organ može prekinuti postupak prinudne naplate, ukoliko je postupak prinudne naplate u početnoj fazi, a ako je postupak u završnoj fazi celishodnije je i racionalnije zahtev odbiti.
Započeti postupak prinudne naplate nadležni poreski organ prekida zaključkom o prekidu postupka prinudne naplate, koji se dostavlja i organizaciji koja sprovodi prinudnu naplatu sa računa, tek kada se odluči po zahtevu za odlaganje, odnosno kada se donese akt (rešenje ili sporazum) o odlaganju plaćanja dugovanog poreza.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.