Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Kada roditelji podnese zahtev za IOP 2, a škola nije pre toga radila IOP 1, da li se mišljenje komisije da mora da se uradi IOP 1 radi na obrascu 3 ili je dovoljno da se napravi interni dokument kojim bi se predmet zatvorio?
U pitanju je neuobičajena situaciju, kada roditelj iz nekog razloga traži mišljenje IRK za IOP2, a škola nije sprovodila IOP1, tako da nije jednostavno dati odgovor koji bi se odnosio samo na proceduru, a koji bi zanemario kontekst i motivaciju roditelja da podnese ovakav zahtev, kao i razloge zbog kojih škola nije primenjivala IOP1.
Preporuka je da se od roditelja i od škole pribave dodatne informacije, pa na osnovu toga da se odluči na koji način će se uputiti odgovor roditelju, eventualno i školi (i zatvoriti predmet). Oba odgovora treba da budu dovoljno instruktivna kako bi se, u skladu sa propisima, zaštitio najbolji interes deteta. Ukoliko se na osnovu prikupljenih dodatnih informacija proceni da je situacija složena i da učenik ostvaruje pravo na dodatnu podršku u skladu sa Pravilnikom, može se pristupiti proceni potreba za dodatnom podrškom iz sva tri sistema, što bi značilo da se donese zajedničko mišljenje IRK na obrascu 3.
Da li u obrascu 3 kod opisa funkcionisanja deteta sme da stoji tačna dijagnoza deteta, koju je predsednik komisije uzeo iz obrasca 2 predstavnika zdravstva? Da li članovi komisije smeju na svojim obrascima da pišu dijagnoze korisnika (na osnovu priloženih izveštaja specijalista) ili se to ne preporučuje?
Podsećamo da je rad interresornih komisija, koje predstavljaju ključni mehanizam u sprovođenju obrazovne i socijalne inkluzije, zasnovan na tzv. socijalnom modelu. Iz tog razloga, Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom, propisano je da članovi IRK treba da posmatraju osobu i njeno funkcionisanje u prirodnom životnom okruženju, sagledaju prepreke za uključivanje i na osnovu toga predlože mere dodatne podrške.
Obrasci 2 i 3, koji su sastavni deo pravilnika, sadrže polja u koja se unose podaci koji su u skladu sa navedenim principima rada IRK. U Obrazac 2, u polje pod nazivom „Izvori informacija/podataka“, kako je navedeno u fusnoti, član Komisije navodi nalaze, mišljenja i izveštaje priložene uz zahtev (obrazac broj 1) i druga dokumenta koja je koristio, po potrebi. Ovde se ne unosi sadržaj tih nalaza ili izveštaja, već se navodi izvor.
U istom obrascu, u polje pod nazivom „Opis funkcionalnog statusa deteta, učenika ili odraslog“ u fusnoti 4 se nalazi sledeća instrukcija:
Član komisije opisuje funkcionalni status deteta, učenika odnosno odraslog uzimajući u obzir:
- zdravstveni status,
- kognitivno funkcionisanje (učenje i kako uči),
- socijalne veštine (izdvojite važne činjenice o odnosima sa drugim ljudima, vršnjacima, poštovanju pravila, kvalitet, promenljivost i intenzitet emotivnog doživljavanja i ispoljavanja i slično)
- komunikacijske veštine (izdvojite važne činjenice o načinu razmene informacija sa drugima, uključujući stepen poznavanja jezika sredine, kao i smetnje u korišćenju verbalnih, vizuelnih i simboličkih sredstava komunikacije),
- samostalnost i brigu o sebi.
Dakle, u obrascima u koje se unosi mišljenje člana, kao i zajedničko mišljenje IRK, nigde nije predviđeno da se upisuje dijagnoza, kako zbog zaštite podataka o ličnosti, tako i zbog činjenice da funkcionisanje osoba sa istom dijagnozom može biti veoma različito. Autentičan opis funkcionisanja osobe, njenih jakih strana i kapaciteta je polazište za planiranje dodatne podrške.
Da li prosvetni inspektori opštine moraju napraviti poseban opštinski plan za prosvetnu inspekciju u skladu sa Zakonom o inspekcijsko nadzoru?
Članom 10. Zakona o inspekcijskom nadzoru („Sl. glasnik RS” br.36/15, 44/18-dr.zakon i 95/18) propisana je obaveza planiranja inspekcijskog nadzora. Ovaj član propisuje i sadržinu godišnjeg plana rada. Važno je napomenuti da stav 8. i 9. istog člana uređuju da “Ministar nadležan za odgovarajuću oblast inspekcijskog nadzora, odnosno imalac javnog ovlašćenja koji vrši inspekcijski nadzor u određenoj oblasti propisuje posebne elemente plana određenog inspekcijskog nadzora.
Nadležni organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave propisuje posebne elemente plana određenog inspekcijskog nadzora iz izvorne nadležnosti autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.„
U skladu sa tim, Plan inspekcijskog nadzora u oblasti prosvete uređen je članom 20. Zakona o prosvetnoj inspekciji ("Sl. glasnik RS", br. 27/2018) koji glasi:
„Godišnji plan inspekcijskog nadzora donosi se za školsku odnosno radnu godinu čije je trajanje utvrđeno zakonom iz oblasti obrazovanja i vaspitanja.”
Dakle, opštinska prosvetna inspekcija donosi godišnji plan inspekcijskog nadzora, a jedina razlika je u periodu za koji se plan donosi. Prosvetni inspektor planira nadzor za jednu školsku, odnosno radnu godinu (a ne za kalendarsku godinu).
Predškolska uprava podnela je zahtev nadležnoj IRK gde se predlaže postupak procene da dete uzrasta od 3,5 godine nastavi vaspitno-obrazovni rad u skraćenom vremenskom periodu po individualizovanom načinu rada. Da li je postupak procene u nadležnosti IRK za podneti zahtev?
Pravo na obrazovanje bez diskriminacije po bilo kom osnovu ostvaruje se kroz stvaranje jednakih mogućnosti za uključivanje, učešće i napredovanje u obrazovanju za svako dete i učenika. Nije opravdano da interresorna komisija limitira vremenski period tj. skraćuje vreme boravka deteta u ustanovi. Uloga IRK je da predloži mere podrške koje će omogućiti duži boravak deteta u predškolskoj ustanovi.
Nakon opservacije funkcionisanja deteta u prirodnom okruženju (u vrtiću i u porodici) i uvida u dokumentaciju (medicinsku a i dokumentaciju koju vam je dostavila predškolska ustanova) mogu se preporučiti mere koju mogu biti u najboljem interesu deteta, a uz poštovanje prava na razumno prilagođavanje individualnim potrebama deteta kako bi im se omogućilo obrazovanje na ravnopravnoj osnovi sa vršnjacima. Neke od mera mogu biti: obezbeđivanje igrovnih, didaktičkih i nastavnih sredstava u pristupačnim formatima; obezbeđivanje asistivnih tehnologija ili pomagala; prilagođavanje okruženja u skladu sa potrebama deteta; obezbeđivanje obuke, vaspitača i stručnih saradnika neposredno angažovanih u vaspitno-obrazovnom radu.
Za adekvatnu preporuku neophodna je i relevantna dokumentacija iz predškolske ustanove - pedagoški profil, plan individualizacije, plan adaptacije za uključivanje deteta u vaspitnu grupu, rezultate praćenja Tima za dodatnu podršku detetu. Posebno su važni rezultati praćenja koji podrazumevaju analizu realizacije postavljenih ciljeva iz perspektive svih članova tima, uključujući i roditelje. Ta analiza treba da sadrži i strategije vaspitača i planirane oblike podrške, analizu učešća porodice, analizu iskustva deteta i vršnjačke grupe.
Očekuje se od ustanove da je izvršila i analizu resursa koji su neophodni za podršku detetu - predlog ustanova i organizacija koje mogu da pruže podršku detetu i porodici. Na osnovu ovako koncipirane dokumentacije od strane predškolske ustanove, interresorna komisija može da predloži ostale mere dodatne podrške iz sistema obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite o kojima Komisija informiše roditelja (obezbeđivanje ličnog pratioca detetu; obezbeđivanje usluga psihosocijalne podrške porodici kroz savetodavno terapijske i socijalno edukativne i druge inovativne usluge u zajednici).
Grad je osnivač tri sportska privredna društva sa 100% učešća u kapitalu. U skladu sa članovima 2. i 3. Zakona o javnim preduzećima "Javno preduzeće je preduzeće koje obavlja delatnost od opšteg interesa, a koje osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Pored javnog preduzeća, delatnost od opšteg interesa može da obavlja i: ...društvo kapitala čiji je jedini vlasnik Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave...". U skladu sa članom 2. Zakona o sportu "Sport je delatnost od posebnog značajaza Republiku Srbiju". Imajući u vidu navedeno: da li to što je sport delatnost od posebnog značaja, u kontekstu Zakona o sportu, znači i da je delatnost od opšteg interesa, u kontekstu Zakona o javnim preduzećima? Da li je na sportska privredna društva čiji je osnivač grad potrebno primenjivati odredbe Zakona o javnim preduzećima ili Zakona o privrednim društvima?
Član 33. – uređuje organizacije u oblasti sporta, i u stavu 1. navodi: „Radi obavljanja sportskih aktivnosti i sportskih delatnosti sportska organizacija može se osnovati kao udruženje (u daljem tekstu: sportsko udruženje) ili kao privredno društvo (u daljem tekstu: sportsko privredno društvo), u skladu sa ovim zakonom, a na pitanja koja nisu uređena ovim zakonom primenjuju se opšti propisi o udruženjima, odnosno privrednim društvima.”
Član 92. - uređuje sportsko privredno društvo, i u stavu 2. navodi: “Sportsko privredno društvo može se osnovati kao društvo sa ograničenom odgovornošću ili akcionarsko društvo, u skladu sa zakonom.”
Član 110. – uređuje ustanove i privredna društva za obavljanje sportskih delatnosti. Proizilazi da ukoliko JLS osniva ustanovu, to čini u skladu sa propisima koji se odnose na javne službe; a ukoliko JLS osniva privredno društvo za obavljanje sportske delatnosti – stav 4. ovog člana upućuje da se to čini u skladu sa zakonom i na ovom mestu ukazujemo da prema našem mišljenju Zakon o sportu zapravo upućuje na Zakon o privrednim društvima.
Zakon o sportu kao poseban zakon koji uređuje oblast sporta, reguliše između ostalog, organizacione oblike koji se mogu osnivati za obavljanje sportskih aktivnosti i delatnosti. U skladu sa navedenim članovima, zakon taksativno navodi udruženje i privredno društvo kao moguće organizacione oblike, odnosno pravne forme u kojima se mogu osnivati pravna lica koja će obavljati sportske delatnosti, čime je isključenja mogućnost osnivanja drugih pravnih oblika koji bi obavljali navedenu delatnost.
Dakle, u skladu sa citiranim odredbama Zakona o sportu nije moguće formirati sportsko društvo u formi javnog preduzeća, već isključivo u formi udruženja odnosno privrednog društva.
Da li Interresorna komisija odlučuje o zahtevu ako dete nije uključeno u sistem obrazovanja?
Pravo na obrazovanje bez diskriminacije po bilo kom osnovu ostvaruje se kroz stvaranje jednakih mogućnosti za uključivanje, učešće i napredovanje u obrazovanju za svako dete i učenika. U skladu sa ovim principom, uloga IRK je da predloži mere podrške koje će omogućiti uključivanje deteta u predškolsku ustanovu.
Ukoliko se radi o detetu sa smetnjama u razvoju ili detetu iz neke druge osetljive društvene grupe navedenog uzrasta, čiji se roditelj obratio IRK-u samo zbog upisa deteta u predškolsku ustanovu, tada se roditelj može uputiti na Pravilnik o bližim uslovima za utvrđivanje prioriteta za upis dece u predškolsku ustanovu na osnovu kojeg može ostvariti ovo pravo.
Ukoliko je potrebno da se detetu obezbede podrške iz drugih sistema, koje su preduslov da se dete uključi u predškolsko vaspitanje i obrazovanje, onda treba da se uključi IRK i donese zajedničko mišljenje koje sadrži jasan individualni plan podrške za ovo dete.
Napominjemo da neke predškolske ustanove u okviru prioritetnog upisa u predškolsku ustanovu (regulisano Pravilnikom o bližim uslovima za utvrđivanje prioriteta za upis dece u predškolsku ustanovu) interno regulišu da je za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom čiji roditelji podnose zahtev za prioritetni upis, potrebno i mišljenje interresorne komisije.
Na koji način se utvrđuje iznos mesečne stipendije tokom redovnog školovanja za decu zaposlenog koji izgubi život u toku obavljanja poslova radnog mesta na koje je raspoređen? U aneksu posebnog kolektivnog ugovora navedeno je da je to do visine prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike. Međutim, da li se taj iznos menja i usklađuje svake godine? Na koji način se menja i usklađuje? S obzirom da se usklađuju i menjaju plate, penzije i razna druga primanja da li bi rešenje kojim se odobrava stipendija trebalo da sadrži i način usklađivanja iznosa?
Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020) u članu 51. stav 1. tačka 7) utvrđuje da „Zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć i to mesečnu stipendiju tokom redovnog školovanja za decu zaposlenog čija je smrt nastupila kao posledica povrede na radu ili profesionalnog oboljenja – do visine prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, a ako deca borave u predškolskoj ustanovi poslodavac je dužan da nadoknadi troškove boravka u predškolskoj ustanovi;“
Dakle, formulacija stipulisana u e-pitanju (dete zaposlenog koji je izgubio život u toku obavljanja poslova radnog mesta na koje je raspoređen) nije istovetna formulaciji Posebnog kolektivnog ugovora (dete zaposlenog čija je smrt nastupila kao posledica povrede na radu ili profesionalnog oboljenja), pa je tim povodom značajno napomenuti da je uslov za ostvarivanje prava na solidarnu pomoć jasno definisan i da je ispunjenje ovog prethodnog uslova na način koji je definisan članom 51. Posebnog kolektivnog ugovora, apsolutno nužno u pogledu zakonitosti odluke o priznavanju prava.
Što se tiče postupka ostvarivanja prava na solidarnu pomoć ove vrste, ovakvo pravo se ostvaruje na osnovu dokaza da je dete na redovnom školovanju. Potvrdu o ovom uslovu izdaje školska (akademska) ustanova početkom školske (akademske) godine.
Rešenjem o priznavanju prava se utvrđuje i visina solidarne pomoći (stipendije) za školsku godinu za koju je zahtev podnet.
Visina solidarne pomoći je Posebnim kolektivnim ugovorom utvrđena u maksimalnom dopuštenom iznosu - „do visine prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike“. Ovaj iznos se menja svakog meseca, a poslednji objavljeni podatak za 2021. godinu je za mesec jul i visina prosečne zarade iznosi 64.731,00 dinara. U odnosu na jul 2020. godine, prosečna zarada je povećana za 7,8%, što znači da se maksimalni iznos definisan Posebnim kolektivnim ugovorom usklađuje sa rastom prosečne neto zarade u Republici Srbiji.
Dakle, Rešenjem o priznavanju prava na solidarnu pomoć bi se definisao i iznos stipendije za školsku (akademsku) godinu za koju se ovo pravo priznaje.
Nakon isteka školske (akademske) godine, odnosno nakon upisa u narednu školsku (akademsku) godinu redovnog školovanja bi se novim rešenjem donetim na osnovu dostavljene potvrde o redovnom školovanju, odlučilo o priznavanju prava na solidarnu pomoć. Takvim rešenjem bi se utvrdio i novi iznos stipendije, usklađen sa podacima organa nadležnog za poslove statistike.
Važno je napomenuti i da se posebnim aktom jedinice lokalne samouprave mogu utvrditi uslovi i postupak za priznavanje prava na solidarnu pomoć u skladu sa navedenom odredbom Posebnog kolektivnog ugovora, pa se ovakvim aktom mogu utvrditi i kriterijumi za ostvarivanje prava i visina solidarne pomoći u zavisnosti od faze školovanja deteta, visine prihoda i socijalnog položaja porodice i u zavisnosti od ekonomskih mogućnosti JLS. To znači da solidarna pomoć ne mora biti utvrđena u maksimalnom iznosu (prosečna zarada u Republici Srbiji), već može biti definisana u fiksnom ili procentualnom iznosu maksimalnog iznosa definisanog članom 51. Posebnog kolektivnog ugovora. Takođe je moguće definisati i kriterijum za usklađivanje tog iznosa aktom JLS, s tim da u tom slučaju treba voditi računa da se usklađivanjem poštuje ograničenje definisano navedenim članom Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave.
Pravilnik o učeničkim i studentskim kreditima i stipendijama ("Službeni glasnik RS", broj 36/2019) sadrži kriterijume i postupak za ostvarivanje prava na stipendije i kredite učenika i studenata, pa može poslužiti stručnim službama JLS kao korisna pomoć u definisanju proceduralnih uslova za ostvarivanje prava na solidarnu pomoć, bez obzira na činjenicu da se u konkretnom slučaju ne radi o stipendiji ili kreditu. Naime, opšti uslovi definisani članom 51. stav 1. tačka 7. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", br. 38/2019 i br. 55/2020) moraju biti ispunjeni. Uz navedeno, uslov koji mora biti ispunjen je da je korisnik državljanin Republike Srbije, da korisnik i roditelj, odnosno staratelj imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije i da je korisnik prvi put upisani/upisana u određeni razred u tekućoj školskoj godini, odnosno određenu godinu studija u tekućoj akademskoj godini. Obzirom da, ukoliko korisnik ispunjava navedene uslove, ne postoji potreba za rangiranjem jer je u pitanju solidarna pomoć, postupak bi se pokretao zahtevom stranke (korisnika ili njegovog zakonskog zastupnika), a nakon ispunjenja definisanih uslova, okončavao donošenjem rešenja koje pravna dejstva proizvodi za jednu školsku godinu.
Da li hranitelj ostvaruje pravo na uvećan dečiji dodatak ukoliko dete smešteno u hraniteljsku porodicu ima rešenje o pomoć i nezi drugog lica?
Hranitelj ni na koji način ne može da ostvari pravo na dečiji dodatak, kako u osnovnom tako i u uvećanom iznosu. Naime, ranijim odredbama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom je postojala mogućnost da hranitelj ostvari pravo na dečiji dodatak, međutim izmenama i dopunama ovog propisa iz 2018. godine, ovakva mogućnost više ne postoji. Zakonodavac je pošao od pretpostavke da, imajući u vidu da se hranitelju isplaćuju naknada za izdržavanje deteta kao i naknada za hranitelja, ostvarivanje prava na dečiji dodatak bi predstavljalo dvostruki javni izdatak po istom osnovu.
Da li je moguće detetu koje je završilo srednju školu za decu sa smetnjama u razvoju odobriti uslugu socijalne zaštite u drugoj lokalnoj samoupravi? Da li je moguće odobriti tu uslugu mišljenjem IRK kojim bi odobrili dnevni boravak kao uslugu, kao i prevoz i ishranu?
Usluge socijalne zaštite se pružaju u skladu sa najboljim interesom korisnika. Ukoliko je procenjeno da je najbolji interes korisnice u konkretnom slučaju da koristi uslugu dnevnog boravka u drugoj JLS u odnosu na mesto prebivališta onda ne postoji ni jedna prepreka da joj se pruži podrška na taj način. Relevantni propisi kojima je uređeno obezbeđivanje i pružanje usluga socijalne zaštite ni na koji način ne postavljaju uslove u smislu mesta u kom će se obezbediti usluga izuzev lokacijskih zahteva koji su deo standarda pružanja usluga socijalne zaštite.
Postupak za pružanje usluga socijalne zaštite se vodi u centru za socijalni rad (član 68. Zakona o socijalnoj zaštiti, „Sl. glasnik RS“, br. 24/2011) koji korisniku u potrebi za određenom uslugom izdaje uput (član 69. Zakona o socijalnoj zaštiti), odnosno rešenje, kao javnu ispravu a u skladu sa propisima kojima je uređeno obezbeđivanje usluga socijalne zaštite koje donosi JLS na čijoj teritoriji korisnik ima prebivalište odnosno boravište. Mišljenje interresorne komisije nema upravni već profesionalni značaj u pogledu obezbeđivanja i pružanja usluga socijalne zaštite. U smislu obezbeđivanja usluga socijalne zaštite, mišljenje interresorne komisije nije upravni akt na osnovu kog se može odobriti korišćenje javnih sredstava već relevantna informacija koju Centar za socijalni rad ceni i uzima u obzir pri odlučivanju.
Troškovi prevoza i ishrane korisnika usluge socijalne zaštite mogu da budu sastavni deo troškova usluge ili odvojeni troškovi, u zavisnosti propisa kojima JLS uređuje obezbeđivanje usluga socijalne zaštite odnosno odluke o nabavci konkretne usluge. Ukoliko obezbeđivanje sredstava za prevoz i ishranu, pri korišćenju usluge socijalne zaštite, nisu posebno uređeni propisima JLS onda je potrebno ovu vrstu troškova obuhvatiti troškovima same usluge što se uređuje u postupku nabavke. Bilo bi pogrešno, u konkretnom slučaju, oslanjati se na eventualne propise JLS kojima je uređen prevoz i ishrana učenika jer, kako proizilazi iz navedenog pitanja, korisnica nije u obrazovnom procesu.
Treba naglasiti da se svi navodi u ovom odgovoru odnose na uslugu socijalne zaštite „dnevni boravak“. Dnevni boravak, kao usluga socijalne zaštite je samo ona usluga koju pruža organizacija koja za to ima odgovarajuću licencu. Svaka druga usluga, bez obzira kako je nazvana, ne može se smatrati uslugom socijalne zaštite, u smislu Zakona o socijalnoj zaštiti, ukoliko to nije utvrđeno u postupku licenciranja. Ovakve usluge se mogu obuhvatiti terminom „inovativne usluge, čije obezbeđivanje i pružanje u potpunosti uređuje lokalna samouprava.
Da li postoji zakonska smetnja da na radnom mestu gde je po sistematizaciji predviđeno da zaposleni ima 180 ESPB bodova, bude zaposleno lice koje ima 240 ESPB bodova, a u pitanju je ustanova kulture?
Zakon o radu u članu 24. koji govori o uslovima za zasnivanje radnog odnosa, kaže da radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova (u daljem tekstu: pravilnik). Pravilnikom se utvrđuju organizacioni delovi kod poslodavca, naziv i opis poslova, vrsta i stepen zahtevane stručne spreme, odnosno obrazovanja i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima, a može da se utvrdi i broj izvršilaca. Za rad na određenim poslovima, izuzetno, mogu da se utvrde najviše dva uzastopna stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja u skladu sa zakonom. Pravilnik donosi nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca. Obaveza donošenja pravilnika ne odnosi se na poslodavca koji ima 10 i manje zaposlenih.
Imajući ovo u vidu, da bi lice sa 240 ESPB bodova radilo na radnom mestu na kome je predviđeno kao uslov viša školska sprema (180 ESPB bodova) potrebno je da za to radno mesto bude predviđen alternativni uslov u pogledu školske spreme, 180 ili 240 ESPB bodova, ili da lice koje se zapošljava na tom radnom mestu ima stečena oba stepena školske spreme.
Da li je Ustanova kulture, tj. Dom Kulture dužna da isplati jubilarnu nagradu za 20 godina rada zaposlenom koji radi u ustanovi kulture godinu dana, a pre toga je radio u osnovnoj školi kao nastavnik 19 godina?
Član 30. stav 1. tačka 2) Posebnog kolektivnog ugovora za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 106/2018 i 144/2020) predviđa da zaposleni ima pravo na isplatu jubilarne nagrade, i to: (1) za 10 godina rada provedenog u radnom odnosu, jedna plata; (2) za 20 godina rada provedenog u radnom odnosu, dve plate; (3) za 30 godina rada provedenog u radnom odnosu, tri plate; (4) za 35 godina rada provedenog u radnom odnosu, tri i po plate. Platom se u ovom smislu smatra prosečna mesečna plata zaposlenog, odnosno zaposlenih u ustanovi, odnosno prosečna zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku, u prethodnih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem se isplaćuje jubilarna nagrada, u zavisnosti šta je za zaposlenog povoljnije.
S obzirom da navedene odredbe kolektivnog ugovore ne postavljaju ograničenja u smislu kod kog poslodavca je zaposleni bio prethodno u radnom odnosu jubilarna nagrada će se isplatiti i za godine rada provedene u osnovnoj školi.
U Stručnom uputstvu o formiranja odeljenja i načinu finansiranja u osnovnim i srednjim školama za školsku 2021/2022. godinu koje je izdalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dana 23.06.2021. godine stoji da se prilikom formiranja odeljenja i grupa u osnovnoj i srednjoj školi u kojima se obrazuju učenici /deca prema IOP-u) „upućuje dete na IRK i obraća se zahtevom nadležnoj školskoj upravi radi dobijanja saglasnosti za priznavanje manjeg broja učenika od propisanog u odeljenju prvog razreda.Uz ovaj zahtev škola prilaže i dokaz o tome da je dete upućeno na IRK“. Da li se ovo odnosi na IOP-2 ili i na IOP-1, jer u stručnom uputstvu nije precizirano?
U okviru Stručnog uputstva o formiranju odeljenja i načinu finansiranja u osnovnim i srednjim školama za školsku 2021/2022. godinu, u delu koji se odnosi na formiranje odeljenja i grupa u osnovnoj i srednjoj školi u kojima se obrazuju učenici/deca prema individualnom obrazovnom planu (IOP) navedeno je:
„U postupku ispitivanja deteta upisanog u osnovnu školu, škola može da utvrdi potrebu za donošenjem individualnog obrazovnog plana ili za intenzivnom dodatnom podrškom detetu. Škola odmah upućuje dete na Interresornu komisiju i obraća se zahtevom nadležnoj školskoj upravi radi dobijanja saglasnosti za priznavanje manjeg broja učenika od propisanog u odeljenju prvog razreda.“
Navedeni deo Stručnog uputstva treba tumačiti u skladu sa čl. 76. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV), stav 3. i stav 4. kojim je propisano sledeće:
„Individualni obrazovni plan (u daljem tekstu: IOP) je poseban akt, koji ima za cilj optimalni razvoj deteta i učenika i ostvarivanje ishoda obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa propisanim ciljevima i principima, odnosno zadovoljavanja obrazovno-vaspitnih potreba deteta i učenika.
IOP izrađuje tim za dodatnu podršku detetu, odnosno učeniku na osnovu prethodno ostvarenih, evidentiranih i vrednovanih mera individualizacije i izrađenog pedagoškog profila deteta, učenika i odraslog, a ostvaruje se nakon saglasnosti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika.“
Na ovim zakonskim odredbama se temelji Pravilnik o bližim uputstvima za ostvarivanje prava na IOP, njegovu primenu i vrednovanje kojim je čl. 3, 4. i 5. propisana postupnost u donošenju odluke o nivou podrške koja je potrebna učeniku. Pravilnik upućuje na to da je potrebno da se upozna dete/učenik i način njegovog funkcionisanja da bi se sagledala i predložila najdelotvornija dodatna podrška za konkretno dete.
Podsećamo i da je istim pravilnikom, čl. 12. uređen način na koji se podržava tranzicija dece i učenika kojima je potrebna dodatna podrška: „Za svako dete, učenika i odraslog koji ostvaruje pravo na dodatnu podršku, ustanova planira i sprovedi posebne mere za pripremu deteta, učenika i odraslog za prelazak u novi ciklus, odnosno nivo obrazovanja, ili prelazak u drugu ustanovu, kao i mere za pripremu obrazovne ustanove u koju se uključuje dete, učenik i odrasli.“
Iz ove odredbe proizilazi da su za članove IRK, kao i za školu, u situaciji kada se pripremaju za uključivanje deteta sa smetnjama u razvoju u obrazovanje, ključne informacije iz predškolske ustanove u kojoj je dete pohađalo pripremni predškolski program. Ukoliko je dete tokom predškolskog vaspitanja i obrazovanja imalo plan individualizacije ili IOP, i za koje je realizovan plan tranzicija, može se očekivati da će isti nivo podrške biti potreban i na početku osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Ukoliko to nije slučaj, neophodna je dosledna primena Pravilnika o bližim uputstvima za ostvarivanje prava na IOP, njegovu primenu i vrednovanje.
Prema Pravilniku o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom, mišljenja IRK je, između ostalog, neophodno ako učenik treba da pređe na obrazovanje po IOP2 (individualni obrazovni plan sa izmenjenim ishodima), ali IRK „ne odobrava“ IOP1, već je to u nadležnosti škole.
Sa druge strane, u skladu sa ZOSOV, škola koja je prilikom upisa prepoznala da je detetu potreban intenzivna podrška treba da se obrati IRK kao bi se pre polaska u školu npr. uklonile arhitektonske barijere, obezbedio lični pratilac ili neko pomagalo kao što je elektronska lupa i sve drugo što je u nadležnosti IRK prema Pravilniku o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom.
Dakle, za prelazak na IOP1 nakon sprovedenog plana individualizacije nije potrebno mišljenje IRK, i preporučujemo da to bude odgovor IRK školi koja se obratila Komisiji isključivo za ovaj vid podrške.