Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Da li roditelj deteta koje je rođeno 2015. godine i u ovoj školskoj godini nije pohađalo Pripremni predškolski program, niti bi po zakonu trebalo da pođe u prvi razred osnovne škole, u školskoj 2021/2022. godini, mogao da se za prevremeni upis radi provere spremnosti za polazak u osnovnu školu, shodno članu 55. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, obrati samo redovnoj osnovnoj školi, ili se može obratiti i školi za učenike sa smetnjama u razvoju, radi eventualnog prevremenog upisa, odnosno, da li bi Interresorna komisija u tom slučaju trebala da da mišljenje o prevremenom upisu, u ovoj školskoj godini?
Prema članu 55. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS", br. 55/2013, 101/2017, 10/2019 i 27/2018 - dr. zakon), dete starosti od šest do šest i po godina može se upisati u prvi razred nakon provere spremnosti za polazak u školu. Škola je dužna da organizuje proveru spremnosti. Ovu proveru vrši psiholog, odnosno pedagog škole primenom standardnih postupaka i instrumenata, preporučenih od nadležnog zavoda, odnosno ovlašćene stručne organizacije. U postupku provere spremnosti, škola može da preporuči upis deteta u prvi razred ili upis deteta u školu nakon godinu dana, uz pohađanje pripremnog predškolskog programa.
Ova odredba se pre svega odnosi na decu koja brže napreduju u razvoju u odnosu na svoje vršnjake. U toku provere spremnosti za raniji polazak u osnovnu školu procenjuje se da li je dete (uzrasta od 6 do 6 i po godina) dostiglo nivo spremnosti za školu prosečnog sedmogodišnjaka, tj. da li je na tom nivou njegova socijalni, emocionalni i kognitivni razvoj. Odluku o prevremenom upisu u prvi razred donosi osnovna škola i nije nam poznata praksa prevremenog upisa dece u školu za učenike sa smetnjama u razvoju, u koji se dete ne može upisati bez mišljenja interresorne komisije i saglasnosti roditelja.
Ukoliko dete nije uključeno u predškolsko vaspitanje i obrazovanje, preporuka je da se uključi i pre polaska u obavezni pripremni predškolski program.
Da li se iz gradskog/opštinskog budžeta, shodno čl. 189. st. 1. tačka 5. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja može finansirati internatski smeštaj za učenika koji pohađa srednju školu za decu sa smetnjama u razvoju, kao i troškovi prevoza za učenika i pratioca, na osnovu mišljenja Interresorne komisije, ili je za sklapanje ugovora sa internatom neophodna saglasnost Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, shodno članu 110. Zakona o socijalnoj zaštiti, odnosno, da se troškovi internatskog smeštaja finansiraju iz republičkog budžeta, jer se radi o radnom osposobljavanju, i srednje školovanje, još uvek nije obavezno, a da deo troškova snosi roditelj učenika sa smetnjama u razvoju?
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV) u članu 189. uređuje da se iz budžeta JLS izdvajaju sredstva, između ostalog, za prevoz, smeštaj i ishranu dece i učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihovih pratilaca. Ovim zakonom nije eksplicitno utvrđeno pravo na prevoz, smeštaj i ishranu dece i učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihovih pratilaca već je formiran pravni osnov da se iz budžeta JLS izdvajaju sredstva u tu svrhu. Pravo na prevoz, smeštaj i ishranu dece i učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihovih pratilaca bi trebalo da bude utvrđeno propisima JLS kao i način i uslovi ostvarivanja tog prava. Međutim, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je u Mišljenju br. 07-00-44/2015-02 od 20. aprila 2015. godine zauzela stav da utvrđivanje delatnosti, usluga i aktivnosti iz oblasti obrazovanja za koje se izdvajaju sredstva iz budžeta JLS ujedno predstavlja utvrđivanje prava građana.
Bez obzira na navedena tumačenja odredbi Zakona, za obezbeđivanje smeštaja učenika u internat od strane JLS, nije potrebno tražiti saglasnost Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, shodno članu 110. Zakona o socijalnoj zaštiti. Naime, pomenute odredbe Zakona o socijalnoj zaštiti uređuju pravo građana na Pomoć za osposobljavanje za rad. Ovo pravo obuhvata podršku u obrazovanju i osposobljavanju za rad i priznaje se deci i mladima sa smetnjama u razvoju i odraslim osobama sa invaliditetom koje to pravo ne mogu da ostvare po drugom pravnom osnovu. Radi se o različitom instrumentu podrške u odnosu na odredbe člana 189. ZOSOV. Samo se procena potreba za korišćenjem pomoći za osposobljavanje za rad vrši u skladu s propisima kojima se uređuju osnovi sistema obrazovanja i vaspitanja. U svemu ostalom se radi o pravu iz socijalne zaštite za čije obezbeđivanje se izdvajaju sredstva iz Budžeta Republike Srbije uz primenu principa učešća korisnika u ceni usluga koji se primenjuje na sve usluge smeštaja u oblasti socijalne zaštite.
Da li IRK ima pravo da Parking servisu predloži/naloži besplatno korišćenje parking mesta za decu, koja imaju mišljenje IRK?
Obezbeđivanje besplatnog parkinga nije navedeno kao posebna mera podrške, a svaka inicijativa za uvođenje dodatne podrške kojom se povećava uključivanje je dobrodošla. Ukoliko postoji spremnost svih zainteresovanih strana da se donese odluka o besplatnom parkiranju, treba biti oprezan u definisanju kriterijuma na osnovu kojih bi za neko dete IRK preporučila ovu meru, kao i pod kojim uslovima bi se ostvarivalo ovo pravo. Smatramo da ne treba raditi po automatizmu - da svako dete koje se obrazuje po IOP-u može da dobije ovu povlasticu, već npr. deca koja imaju teškoće u kretanju i sl.
Pošto se u okviru druge grupe mera prema Pravilniku o dodatnoj podršci detetu, učeniku i odraslom nalazi i mera: (10) obezbeđivanje prevoza deteta, učenika i odraslog koji ne može da koristi sredstva javnog prevoza, a po potrebi i njegovog pratioca, za pohađanje obrazovanja ili korišćenja drugih usluga socijalne i zdravstvene zaštite, bez obzira na udaljenost od mesta stanovanja, moguće rešenje je da se nadoknadom troškova prevoza nadoknade i troškovi parkiranja.
Da li o korišćenju usluga socijalne zaštite treba da odluči Centar za socijalni rad (konkretno o pravu na korišćenje usluge narodne kuhinje) u slučaju kada uslugu obezbeđuje jedinica lokalne samouprave?
Članom 119. Zakona o socijalnoj zaštiti („Sl. glasnik RS“, br. 24/2011) propisano je da Centar za socijalni rad odlučuje o ostvarivanju prava korisnika utvrđenih ovim Zakonom i o korišćenju usluga socijalne zaštite koje obezbeđuje Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave i vrši druge poslove utvrđene zakonom i propisima donetim na osnovu zakona. Imajući u vidu da jedinica lokalne samouprave može, na osnovu Zakona o socijalnoj zaštiti, predvideti i druge vrste materijalne pomoći građanima na svojoj teritoriji, koje nisu eksplicitno navedene u Zakonu, u koje spada i obezbeđivanje obroka u formi narodne kuhinje (član 111. Zakona o socijalnoj zaštiti) nema sumnje da centar za socijalni rad može i treba da odlučuje o priznavanju prava na ovaj vid podrške. Shodno citiranoj zakonskoj odredbi, isporuka obroka putem narodne kuhinje nije usluga socijalne zaštite, već materijalna pomoć u naturi licima u stanju socijalne potrebe o kojoj se stara jedinica lokalne samouprave.
Članom 62. Zakona o socijalnoj zaštiti, Centar za socijalni rad je javna služba koju osniva jedinica lokalne samouprave (član 10. Zakona o socijalnoj zaštiti)). Prema odredbama Zakona o javnim službama (član 6.), Republika, autonomna pokrajina, grad i opština mogu obezbediti obavljanje delatnosti odnosno poslova od javnog interesa iz okvira svojih prava i dužnosti osnivanjem ustanova, odnosno preduzeća ili poveravanjem vršenja tih delatnosti odnosno poslova drugim pravnim i fizičkim licima. Imajući u vidu da je jedinica lokalne samouprave osnivač centra za socijalni rad, primarni poslovi ove ustanove potiču iz okvira prava i dužnosti jedinice lokalne samouprave. Dakle, Centar za socijalni rad vodi postupak za korišćenje svih prava iz oblasti socijalne zaštite a koje su u nadležnosti lokalne samouprave uključujući i usluge socijalne zaštite.
Odredbama člana 122. Zakona o socijalnoj zaštiti, propisano je da Centar za socijalni rad pruža usluge procene i planiranja, a druge usluge socijalne zaštite može pružati samo u okviru svoje posebne organizacione jedinice. Takođe, stručni radnik centra za socijalni rad koji je raspoređen na radno mesto na kom se obavljaju poslovi javnih ovlašćenja ne može u radno vreme da radi na pružanju usluga koje po ovom zakonu obezbeđuje jedinica lokalne samouprave. Kako je već navedeno, priznavanje prava na „narodnu kuhinju“ nije pružanje usluge socijalne zaštite, te ne može nikako biti u koliziji sa članom 122. Naprotiv, ukoliko priznavanje prava na korišćenje „narodne kuhinje“ podrazumeva utvrđivanje potrebe na osnovu prethodno pružene usluge procene i planiranja, onda je neophodno da centar za socijalni rad obavi taj posao.
Da li je potrebna potpisana saglasnost roditelja za sprovođenje IOP1? Da li škola koja upućuje dete na IRK za IOP2, mora prethodno da ima potpisanu saglasnost od strane roditelja?
Pravilnik o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje. ("Službeni glasnik RS", br. 74/18) propisuje proceduru koju je neophodno da obrazovna ustanova sprovede kako bi dete ili učenik ostvarili pravo na IOP. Ova procedura podrazumeva postupnost, tako da je ustanova u obavezi da najpre radi inicijalni pedagoški profil, da onda obavesti roditelje da dete ostvaruje pravo na IOP, da u jednom periodu primenjuje različite strategije prilagođavanja prema planu individualizacije i na osnovu evaluacija ovog plana donese odluku i uvede (uz prethodnu saglasnost roditelja) IOP1. Tek nakon primene IOP1, ukoliko se pokaže da dete ne napreduje i ne ostavruje očekivane obrazovne ishode, može se podneti zahtev IRK za prelazak na IOP2 (program nastave i učenja sa izmenjenim ciljevima i ishodima).
Ovu proceduru treba poštovati za svako dete, bez obzira na nivo funkcionalnosti, jer je suština da se tokom perioda pre uvođenja IOP2 upozna dete, utvrde njegove jake strane i kapaciteti i testiraju različite strategije prilagođavanja. Bez ovakve procedure nema kvalitetnog pedagoškog profila niti dobrog plana individualizacije, što su sve elementi IOP-a i preduslov za kvalitet samog IOP-a.
Kod predlaganja IOP2 u okviri Mišljenja Interresorne komisije, potrebno ja da komisija od škole/ predškolske ustanove traži svu dokumentaciju kojom se dokazuje da su sprovedene mere individualizacije i da je primenjivan i evaluiran IOP1.
Upućivanje deteta u školu za učenike sa smetnjama u razvoju, prema čl. 4, stav 1. tačka (4) Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom ("Službeni glasnik RS", br. 80/2018), upućivanje deteta u razvojnu grupu u predškolskoj ustanovi, odnosno u školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, je jedna od mera iz prve grupe mera za koje se realizuju na osnovu mišljenja IRK. Ovo je dovoljan osnov da se dete upiše u školu za učenike sa smetnjama u razvoju, a škola u koju se dete upiše obavezna je da postupi u skladu sa Pravilnikom o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje.
Da li IRK može da donese u individualnom planu odnosno zajedničkom mišljenju, školovanje po IOP2 programu iz jednog nastavnog predmeta?
U skladu sa Pravilnikom o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje. ("Službeni glasnik RS", br. 74/18) propisana proceduru koju je neophodno da obrazovna ustanova sprovede kako bi dete ili učenik ostvarili pravo na IOP.
U situaciji kada se škola obraća Interresornoj komisiji za donošenje IOP2 za učenika, potrebno je da uz zahtev dostave i rezultate vrednovanja IOP1. Vrednovanje IOP-a se zasniva na analizi koje mere podrške su bile delotvorne i koje planirane ishode je učenik savladao. Takođe, u skladu sa aktuelnom obrazovnom situacijom učenika, škola predlaže prelazak na IOP2 uz argumentaciju zašto je prelazak u najboljem interesu učenika.
Kod predlaganja IOP2 u okviri Mišljenja Interresorne komisije, potrebno ja da komisija od škole traži svu dokumentaciju kojom se dokazuje da su sprovedene mere individualizacije i da je primenjivan i evaluiran IOP1.
Nakon opservacije i razmatranja prikupljene dokumentacije moguće je da IRK u svom mišljenju predloži obrazovanje po IOP2 za jedan nastavni predmet.
Da li obrazovna ustanova sa smetnjama u razvoju sa domom za smeštaj i ishranu učenika, može da ima osnov za potpisivanje ugovora sa opštinom odnosno jedinicom lokalne samouprave čije dete ima prebivalište, ako se dete nalazi u hraniteljskoj porodici?
Članom 20. Zakona o lokalnoj samoupravi („Sl. glasnik RS“, br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon i 47/2018) propisano je da se jedinica lokalne samouprave, preko svojih organa, u skladu s Ustavom i zakonom, između ostalog, stara o zadovoljavanju potreba građana u oblasti prosvete (predškolsko vaspitanje i obrazovanje i osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje). Dakle ne postoji prepreka da JLS razvije program podrške obrazovanju dece koji podrazumeva smeštaj u učenički dom. Svakako ne postoji smetnja da ovim programom budu obuhvaćena deca sa smetnjama u razvoju, deca koja su smeštena u hraniteljske porodice kao i deca u drugim životnim okolnostima. Uslovi za korišćenja ovakvog vida podrške kao i postupak u kom se takva podrška odobrava učenicima sa teritorije određene JLS su u potpunosti u nadležnosti organa JLS.
Prema članu 107. Zakona o socijalnoj zaštiti („Sl. glasnik RS“, br. 24/2011) kao jedan od vidova materijalne podrške utvrđena je Pomoć za osposobljavanje za rad koja, između ostalog, obuhvata troškove smeštaja u učenički dom. Ukoliko dete ostvari pravo na pomoć za osposobljavanje za rad u vidu troškova smeštaja u učenički dom, izdvajanje JLS za iste troškove bi nesumnjivo predstavljalo nenamensko trošenje javnih sredstava jer bi se u opisanom slučaju obezbeđivala sredstva za istu vrstu troškova iz dva izvora javnih sredstava. Takođe, istovremeni ugovorni odnos doma učenika sa Centrom za socijalni rad i sa JLS za pružanje usluge smeštaja u učenički dom istom detetu, bio bi ozbiljan prekršaj u poslovanju te ustanove. Međutim, ukoliko prethodno nije detetu priznato pravo na pomoć za osposobljavanje za rad u vidu troškova smeštaja u učenički dom, ne postoji prepreka da sredstva u ovu svrhu budu izdvojena iz budžeta JLS u skladu sa odgovarajućim odlukama nadležnih organa JLS.
Član 10a. Pravilnik o kriterijumima i merilima za utvrđivanje cena usluga u oblasti socijalne zaštite koje finansira Republika („Sl. glasnik RS", br. 15/92, 100/93, 12/94, 51/97, 70/2003, 97/2003, 99/2004, 100/2004, 25/2005, 77/2005, 60/2006, 8/2011) predviđa da se hranitelju isplaćuje naknada za izdržavanje deteta u hraniteljskoj porodici, kao i naknada za rad hranitelja. Hranitelju pripadaju navedene naknade i za vreme dok se dete nalazi na internatskom smeštaju radi školovanja, s tim što je hranitelj u obavezi da od iznosa sredstava ovih naknada redovno izmiruje troškove internatskog smeštaja. Izdvajanje sredstava iz budžeta JLS za internatski smeštaj deteta koje koristi uslugu hraniteljstva bi predstavljalo nenamensko trošenje javnih sredstava jer je obaveza hranitelja da podmiruje ovu vrstu troškova, prethodno utvrđena. JLS može da izdvoji sredstva za smeštaj deteta u dom učenika ukoliko visina troškova smeštaja u dom učenika prelazi visinu naknada koje se isplaćuju hranitelju i to u iznosu razlike između visine naknada hranitelju i iznosa troškova smeštaja u učenički dom.
Interresornoj komisiji obratila se osnovna škola za decu sa smetnjama u razvoju sa zahtevom da se uradi procena radi „upisa deteta u srednju školu“. Staratelj deteta je Centar za socijalni rad. Osnovna škola je mišljenja da dete treba da upiše srednju školu za decu sa smetnjama u razvoju, koja se ne nalazi na teritoriji grada, a organ starateljstva je mišljenja da dete treba da upiše redovnu srednju školu na teritoriji grada i nije dao saglasnost na plan tranzicije, ali je potpisao zahtev za pokretanje postupka. Kako postupiti u ovom slučaju?
U odnosu na opisanu situaciju sa zahtevom koji je podnela škola za učenike sa smetnjama u razvoju, najpre treba imati u vidu o sledeće:
- Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja garantuje svima pravo na kvalitetno obrazovanje, bez diskriminacije po bilo kom osnovu.
- Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom u članu 2. uređuje da se „dodatna podrška obezbeđuje, bez diskriminacije po bilo kom osnovu, svakom detetu, učeniku i odraslom u cilju uključivanja, učešća i napredovanja po pravilu u nesegregisanom obrazovnom okruženju do završetka srednjeg obrazovanja, kao i nesmetanog obavljanja svakodnevnih životnih aktivnosti i kvalitetnog života u zajednici“.
U skladu sa navedenim, Interresorna komisija daje mišljenje u vezi uključivanja deteta u školu za učenike sa smetnjama u razvoju, u koju se učenik ne može uključiti bez „pozitivnog“ mišljenja IRK, a uz neophodnu saglasnost roditelja/zakonskog zastupnika. Za prelazak iz škole za učenike sa smetnjama u rauzvoju u redovnu školu nije potrebno mišljenje Interresorne komisije. Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik može u bilo kom trenutku tokom školovanja doneti odluku da učenika koji se obrazuje u školi za učenike sa smetnjama u razvoju uključi u redovnu školu.
Pošto je zakonski zastupnik izričit u tome da je za učenike najbolje da nastave školovanje u redovnoj školi, nadležna IRK može školi koja je podnela zahtev uputiti odgovor da za upis u redovnu školu nije potrebno mišljenje IRK, ili može prihvatiti zahtev i izvršiti procenu potreba za dodatnom podrškom tokom daljeg školovanja u skladu sa odlukom zakonitog zastupnika, uz poseban naglasak na podrške koje su učenicma potrebne u periodu tranzicije.
Da li škola može da podnese zahtev IRK za pohađanje nastavnog programa za učenika po IOP2 u osmom razredu osnovne škole i da po tome polaže završni ispit. U mišljenju psihologa škole piše da je prošla primena IOP1 i da je u najboljem interesu deteta pohađanje nastave po IOP2.
Donošenju IOP2 prethodi donošenje, primena i vrednovanje IOP1, saglasnost roditelja za prelazak na IOP2 uz obavezno pribavljanje mišljenja Interresorne komisije. S obzirom da se učenik obrazovao u skladu sa IOP1, potrebno je da uz zahtev škola dostavi i rezultate vrednovanja IOP1. Vrednovanje IOP-a se vrši radi procene ostvarenosti ciljeva i ishoda utvrđenih IOP-om. Vrednovanje IOP-a se zasniva na analizi koje mere podrške su bile delotvorne i koje planirane ishode је učenik savladao. Takođe, u skladu sa aktuelnom obrazovnom situacijom učenika, škola predlaže prelazak na IOP2 uz argumentaciju zašto je prelazak u najboljem interesu učenika. Ustanova koja pokreće postupak po službenoj dužnosti u obavezi je da realizuje savetodavni rad sa roditeljom, odnosno drugim zakonskim zastupnikom i odraslim radi informisanja o ulozi i sastavu Komisije, postupku procene, mogućnosti prisustva roditelja tokom postupka procene i oblicima dodatne podrške.
Svaki član Interresorne komisije u toku postupka procene koristi podatke dobijene: od roditelja i drugih lica koja poznaju dete, učenika i odraslog; iz razgovora sa detetom, učenikom ili odraslim; uvidom u podatke o školskim postignućima; na osnovu primene instrumenata za procenu iz domena njegove stručnosti; nalaza i izveštaja relevantnih stručnjaka koji su priloženi.
U okviru zajedničkog mišljenja komisije, tj. u individualnom planu podrške učeniku može biti predloženo i prilagođavanje završnog ispita.
Važno je voditi računa o rokovima jer je škola u obavezi da obavesti i nadležnu Školsku upravu o potrebi za prilagođavanjem završnog ispita za učenika.
Da li je potrebno tražiti saglasnost Ministarstva finansija za uvođenje novih ciljeva i indikatora vezanih za ROB?
Uputstvom za pripremu programskog budžeta definisani su samo program i programske aktivnosti. Ciljeve i indikatore lokalne samouprave same definišu u odnosu na ono što finansiraju, dakle nije potrebna dozvola Ministarstva finansija pošto se ne menja programska struktura i programske aktivnosti nego se u njih ugrađuje rodno odgovorno budžetiranje.
Ko formira radno telo/tim za ROB, opštinsko veće ili nacelnik OU?
Pošto se radi o primeni zakona dakle zaposleni stvaraju preduslove da olakšaju proces, u tom smislu nije potrebna odluka veća, ima različitih primera, kada načelnik ili načelnica odeljenja za finansije donese Plan. Na kraju se može reći da se za sprovođenje formira radna grupa. Takođe, može grupu formirati i načelnik/načelnica opštinske uprave.
Kako nema potrebe za izveštajem o učinku kada su u pitanju administrativni poslovi u okviru Programa 15, kako se onda prikazuje rodno odgovorno budžetiranje?
Preporuka je da za ovaj program nema Izveštaja o učinku, dakle nije obavezna, međutim ako se imaju ciljevi i indikatori koji se odnose na stvaranje preduslova, za koji se želi izvestiti, onda se može izvestiti o njima u Izveštaju o učinku. Po onim ciljevima i indikatorima po kojima se neće izvestiti, oni se ne stavljaju u budžet, a sve što se stavlja u programske smernice o tome će se izvestiti.