Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Na koji način i ko angažuje pedagoške asistente ? Da li mogu da se angažuju za pojedinca?
Prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, pedagoški asistent u ustanovi pruža podršku grupi dece, odnosno učenika i u tom smislu nije personalizovana usluga. Pedagoškog asistenta može da traži obrazovna ustanova, koja se za saglasnost o angažovanju obraća nadležnoj školskoj upravi, odnosno Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
U Pravilniku o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom među merama koje predlaže Interresorna komisija nije navedena pedagoška asistencija.
Da li zaposleni u organu jedinice lokalne samouprave ima pravo u skladu sa članom 51. stav 1. tačka 6) Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, broj 38/19), na solidarnu pomoć za slučaj smrti roditelja koji je bio penzioner sa većim iznosom penzije od najnižeg iznosa penzije?
Članom 51. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", broj 38/19) je propisano sledeće:
“Zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć za slučaj:
1) duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice ili teže povrede zaposlenog,
2) nabavke ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže porodice,
3) zdravstvene rehabilitacije zaposlenog,
4) nastanka teže invalidnosti zaposlenog,
5) nabavke lekova za zaposlenog ili člana uže porodice,
6) pomoć porodici za slučaj smrti zaposlenog i zaposlenom za slučaj smrti člana uže porodice,
7) mesečnu stipendiju tokom redovnog školovanja za decu zaposlenog čija je smrt nastupila kao posledica povrede na radu ili profesionalnog oboljenja - do visine mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, a ukoliko deca borave u predškolskoj ustanovi poslodavac je dužan da nadoknadi troškove boravka u predškolskoj ustanovi.
8) pomoć zbog uništenja ili oštećenja imovine, elementarnih i drugih vanrednih događaja - do visine neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana,
9) rođenja deteta zaposlenog - u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike,
10) pomoć zaposlenoj za vantelesnu oplodnju - najviše do tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, a na osnovu uredne dokumentacije,
11) drugu solidarnu pomoć za poboljšanje materijalnog i socijalnog položaja zaposlenog u skladu sa merilima propisanim opštim aktom poslodavca i raspoloživim finansijskim sredstvima.
Članovima uže porodice u smislu ovog člana, smatraju se bračni ili vanbračni partner, deca, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj zaposlenog.
U slučaju da je više članova uže porodice zaposleno kod poslodavca, pravo na solidarnu pomoć za člana uže porodice iz stava 1. tač. 1), 2), 5), 8) i 9) ostvaruje jedan zaposleni.
Duža ili teža bolest odnosno teža povreda u smislu stava 1. tačka 1) ovog člana postoji ako je zaposleni odsutan sa rada najmanje 30 dana neprekidno zbog sprečenosti za rad usled bolesti, odnosno povrede.
Pravo iz stava 1. ovog člana zaposleni ne ostvaruje za članove uže porodice koji ostvaruju primanja iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada u trenutku podnošenja zahteva, odnosno koji primaju novčanu naknadu za tuđu negu i pomoć ili primaju penziju koja je veća od najnižeg iznosa penzije.
Solidarna pomoć u toku godine, u slučajevima utvrđenim u stavu 1. tač. 1)-5) ovog člana priznaje se na osnovu uredne dokumentacije, u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu organa jedinice lokalne samouprave, a najviše do visine tri prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.
Solidarna pomoć u slučaju utvrđenom u stavu 1. tačka 6) ovog člana priznaje se porodici i ostvaruje se, po zahtevu člana porodice koji se podnosi u roku od 90 dana od dana kada je nastupio osnov za isplatu solidarne pomoći, najviše do visine dve prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.
Porodicu u smislu stava 7. ovog člana čine bračni i vanbračni partner, deca, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj.
Zaposleni može da ostvari pravo na solidarnu pomoć, ukoliko pravo na ortopedska pomagala, aparate za rehabilitaciju, lekove i dr. nije ostvareno u skladu sa drugim propisima iz oblasti obaveznog socijalnog osiguranja, boračko-invalidske zaštite i drugim propisima.
Pravo na solidarnu pomoć u skladu sa ovim članom ostvaruju svi zaposleni kod kojih osnov za isplatu solidarne pomoći nastupi počev od 22. marta 2019. godine”.
S obzirom da se u slučaju iz tačke 6) stava 1. člana 51. PKU za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave, radi o pomoći po osnovu činjenice smrti člana uže porodice, koji u momentu kada zaposleni podnosi zahtev za ostvarivanje prava na solidarnu pomoć, više ne ostvaruje prava po osnovu radnog odnosa, odnosno ne prima novčanu naknadu za tuđu negu i pomoć ili penziju, mišljenja smo da nema smetnji da zaposleni ostvari pravo na solidarnu pomoć za slučaj smrti člana uže porodice.
S obzirom na to, da pružaoci usluga socijalne zaštite (npr. lični pratilac ili pomoć u kući) moraju da budu licencirani pružaoci i da saradnici moraju da završe obuku po akreditovanom programu, da li stručni saradnik kod pružaoca usluge mora da ima posebno licencu za obavljanje poslova iz socijalne zaštite?
Stručni radnik angažovan kod pružaoca usluge Lični pratilac trebalo bi da ima licencu za obavljanje poslova iz oblasti socijalne zaštite, ali nije neophodno – potrebno je da ima završene studije iz oblasti tzv. “pomagačkih profesija” u socijalnoj zaštiti, zbog senzibilisanosti za potrebe korisničke grupe i saradnje sa porodicama, i da, kako član 87. stav 3. pomenutog Pravilnika predviđa, ima završenu obuku po akreditovanom programu za pružanje usluge ličnog pratioca.
Da li kod usluge Lični pratilac, jedan pratilac može biti angažovan za dva ili više korisnika?
Pružanje usluge Lični pratilac deteta može biti organizovano na način da jedan lični pratilac bude angažovan za dvoje ili više dece – u tom smislu ne postoje nikakva ograničenja. Imajući u vidu da se aktivnosti ličnog pratioca deteta planiraju i realizuju u skladu sa individualnim potrebama deteta u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, potrebno je da procena Interresorne komisije i procena Centra za socijalni rad obuhvati sve aspekte sposobnosti i potreba deteta, odnosno da jasno bude naznačeno za kojom vrstom podrške dete ima potrebu od strane ličnog pratioca, a u skladu sa članom 86. Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite.
Da li se može dobiti IOP2 odmah pri polasku u prvi razred? Detetu je bio odložen polazak u prvi razred, sad je krenulo i od PU je dobije samo pedagoški profil.
Na osnovu navoda da je od predškolske ustanove dobijen samo pedagoški profil deteta, a ne i celovit individualni obrazovni plan, Interresorna komisija nema dokaza da je u predškolskoj ustanovi sa detetom rađeno po IOP-u.
Osnovna škola u koju je upisano dete dužna je da postupi u skladu sa Pravilnikom o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje. Na osnovu ovog Pravilnika, ustanova u koju dolazi dete mora najpre da uradi pedagoški profil deteta, da u periodu od tri meseca sprovede mere individualizacije, da obavesti roditelje da dete ostvaruje pravo na IOP, da dobije saglasnost roditelja i da pristupi planiranju i sprovođenju IOP1. Nakon najmanje tri meseca sprovođenja IOP1, škola može da predloži prelazak na individualni plan sa izmenjenim ishodima (IOP2), za šta je neophodno prethodno pribaviti mišljenje Interresorne komisije i saglasnost roditelja.
Na osnovu prethodno navedenog, mišljenja smo da u ovoj situaciji nije celishodno da se u okviru mišljena IKR kao mera podrške učeniku navede IOP2.
Kada se sportska organizacija u oblasti sporta obrati JLS za pribavljanje mišljenja za organizaciju sportskog takmičenja koje je planirano da se održi na teritoriji JLS, šta je potrebno da sportska organizacija dostavi od dokumentacije uz podneti zahtev? Koja sve mišljenja/saglasnosti organizacija mora da pribavi pre nego što se obrati JLS?
Potrebno je navesti koji je rang takmičenja u pitanju. Ako su u pitanju velika međunarodna sportska takmičenja, a koja su definisana članom 163. Zakona o sportu, ona uključuju:
- olimpijske i paraolimpijske igre;
- svetska i evropska prvenstva;
- mediteranske igre;
- univerzijade;
- svetski kupovi i finalni turniri svetske lige;
- zimski i letnji Olimpijski festival mladih Evrope;
- balkanska i druga regionalna prvenstva;
- finala i finalni turniri evropskih klupskih sportskih takmičenja, osim finala evropskih klupskih takmičenja koja su rezultat sportskih uspeha domaćih sportskih organizacija;
- kriterijumski i kvalifikacioni međunarodni sportski turniri nacionalnih sportskih reprezentacija.
U članu 162. Zakona o sportu navedeno je šta je sve potrebno za kandidovanje za organizaciju velikog međunarodnog sportskog takmičenja na teritoriji Republike Srbije pre podnošenja kandidature, a što podrazumeva da sportska organizacija:
- obrazuje inicijativni odbor za pripremu kandidature;
- pripremi projekat, odnosno studiju o organizovanju i finansiranju takmičenja, koja obavezno sadrži materijalno-tehničke, finansijske, organizacione i stručno-kadrovske elemente za organizaciju;
- pribavi mišljenje Olimpijskog komiteta Srbije, odnosno Paraolimpijskog komiteta Srbije, kada su u pitanju olimpijski, odnosno paraolimpijski sportovi i nadležnog nacionalnog granskog sportskog saveza u olimpijskom sportu, odnosno paraolimpijskom sportu;
- pribavi mišljenje Sportskog saveza Srbije i nadležnog nacionalnog granskog sportskog saveza u neolimpijskom sportu;
- pribavi mišljenje nadležnog organa jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se organizuje takmičenje i teritorijalnog sportskog saveza jedinice lokalne samouprave;
- pribavi saglasnost Vlade za velika međunarodna sportska takmičenja iz člana 163. tač. 1), 2), 3), 4) i 6) ovog zakona, odnosno saglasnost Ministarstva za druga velika međunarodna sportska takmičenja.
Poslovi koordinatora Interresorne komisije počeli su da se obavljaju od marta 2019. godine i izveštaj koji treba da se dostavi do marta 2019. godine nije dostavljen. Da li je IRK nadležna da to uradi i kako postupiti u tom sliučaju?
U skladu sa članom 10. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom, a kojim se definiše praćenje i ostvarivanje predložene dodatne podrške se navodi: "Komisija je obavezna da dostavlja redovne izveštaje o svom radu i o predloženoj i ostvarenoj podršci opštinskoj, odnosno gradskoj upravi dva puta godišnje: za prvu polovinu godine do 1. avgusta i Zbirni izveštaj za kalendarsku godinu, do 1. marta naredne godine na Obrascu 4. Zbirni izveštaj, nakon što ga usvoji opštinsko/gradsko veće, Komisija dostavlja resornim ministarstvima".
Preporuka Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, je da jedinice lokalne samouprave koje nisu dostavile izveštaj za 2018. godinu do 1. marta 2019. godine, da ga popune elektronskim putem, na odgovarajućem obrascu i da ga tako popunjenog dostave na e-mail adresu: inkluzija@mpn.gov.rs
Da li se član 138. Zakona o sportu u kojem se navodi da se jednoj organizaciji u oblasti sporta ne može odobriti više od 20% sredstava od ukupne sume sredstava budžeta JLS predviđenih za finansiranje programa iz oblasti sporta, odnosi ili ne odnosi i na godišnji program teritorijalnog sportskog saveza?
Članom 138. Zakona o sportu kojim propisano je da se jednoj organizaciji u oblasti sporta ne može odobriti više od 20% sredstava od ukupne sume budžeta JLS predviđenih za finansiranje programa u oblasti sporta, i odnosi se i na godišnje programe teritorijalnih sportskih saveza.
Dakle, smatramo da i za teritorijalne sportske saveze važi zakonom propisano ograničenje od 20%.
Interresornoj komisiji podnesen je zahtev za odlaganje upisa u prvi razred – po drugi put – od strane roditelja deteta koje ima višestruke smetnje u razvoju. Da li u tom slučaju, koordinator može da odbaci ovaj zahtev na osnovu člana 4. stav 3. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci, odnosno člana 18. stav 2. Zakona o osnovama sistema i obrazovanja? Da li to može da se uradi zaključkom (rešenjem) o nenadležnosti za odlučivanje, ili to mora da uradi Komisija svojim mišljenjem?
U skladu sa čl. 4. stav 3. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom, odnosno čl. 18. stav 2. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koordinator se može pozvati u odgovoru roditelju, a koji propisuju mogućnost odlaganja upisa u osnovnu školu samo za jednu godinu.
Pošto se radi o detetu sa višestrukim smetnjama, smatramo da je neophodno i mišljenje nadležne IRK, jer u tom mišljenju treba da se nađu sve mere dodatne podrške neophodne za uključivanje ovog deteta u obrazovanje.
Ukoliko nije utvrđena cena drugog zemljišta u nekoj zoni, a ni cena poljoprivrednog zemljišta u toj istoj zoni, da li se cena drugog zemljišta računa tako što se cena poljoprivrednog zemljišta iz prethodne godine umanjena za 40% množi sa odgvorarajućim koeficijentom i da li se onda to iskazuje na poziciji I.3.?
Članom 6. stav 8. Zakona o porezima na imovinu propisano je da ako nije utvrđena prosečna cena drugog zemljišta (iz člana 6a. stav 7. ovog zakona) u zoni, zato što u zoni i graničnim zonama nije bilo najmanje tri prometa uz naknadu drugog zemljišta, a utvrđena je prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u toj zoni, vrednost drugog zemljišta (osim eksploatacionih polja) koja čini osnovicu poreza na imovinu za poresku godinu utvrđuje se primenom prosečne cene poljoprivrednog zemljišta u toj zoni umanjene za 40%.
U slučaju iz stava 8. ovog člana smatra se da je utvrđivanjem prosečne cene poljoprivrednog zemljišta u zoni utvrđena prosečna cena drugog zemljišta (stav 9.)
Ako ni u graničnim zonama iz stava 7. ovog člana nije bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti u periodu iz stava 5. ovog člana, odnosno ako se vrednost drugog zemljišta ne može utvrditi u skladu sa stavom 8. ovog člana, osnovica poreza na imovinu za te nepokretnosti u zoni u kojoj nije bilo prometa jednaka je osnovici poreza na imovinu te, odnosno odgovarajuće nepokretnosti u toj zoni obveznika koji ne vodi poslovne knjige za tekuću godinu.
Pošto za tekuću (u ovom slučaju 2018.) godinu nije bilo poreske osnovice za drugo zemljište, kod fizičkih lica se porez na imovinu za 2019. godinu utvrđuje prema prošlogodišnjoj osnovici tog ili sličnog zemljišta. Ako je za 2018. godinu to zemljište oporezovano kao neka druga vrsta, onda se koristi ta poreska osnovica, a ako nije, onda se uzima vrednost sličnog, odnosno odgovarajućeg zemljišta.
Za pravna lica, da bi se utvrdila poreska osnovica za drugo zemljište, trebalo je da bude objavljena prosečna cena drugog zemljišta u najopremljenijoj zoni da bi se primenili koeficijenti. Ako to nije učinjeno, primenjuje se knjigovodstvena vrednost shodno članu 7a. stav 6. Zakona o porezima na imovinu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kada poreski obveznik izbegava da po ceni građevinskog zemljišta plati promenu namene i podnese izmenjenu poresku prijavu po ceni građevinskog zemljišta u poljoprivredne svrhe i pozove se na član 40. ZPPPA na koji način može da se ne prihvati izmenjena poreska prijava iako postoji saznanje da se ista ne podnosi zbog izbegavanja plaćanja promene namene? Takođe, po zakonu obveznik ima pravo na" ispravku greške".
Plaćanje naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta ne sme da bude od uticaja na utvrđivanje obaveze poreza na imovinu. Naknada se plaća prema poreskoj osnovici za prethodnu godinu.
Zakon o porezima na imovinu je od 2019. godine propisao da JLS može svojom odlukom propisati da se građevinsko zemljište za svrhu oporezivanja smatra poljoprivrednim.
Ako obveznik podnese izmenjenu poresku prijavu koja je formalno i matematički ispravna, takva prijava mora biti primljena i evidentirana. Ako LPA smatra da je ta prijava suštinski neispravna i ima dokaze za to, tada LPA ima obavezu da po njoj sprovede postupak poreske kontrole i utvrdi razliku poreza u odnosu na tu (izmenjenu) poresku prijavu, kao i da u tom rešenju o poreskoj kontroli naloži poreskom obvezniku da podnese tačnu poresku prijavu u skladu sa onim što je utvrđeno u postupku poreske kontrole.
Svakako bi u ovakvim slučajevima, kada se utvrdi očigledna namera poreskog obveznika da izbegava plaćanje poreza, trebalo podneti i zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Odeljenje za privredu i poljoprivredu se obratilo LPA sa zahtevom da izvrši procenu vrednosti poljoprivrednog zemljišta u skladu sa članom 44. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara. LPA za ovo zemljište nije utvrđivala obavezu u 2018. godini, ali postoji utvrđena cena po m2 za poljoprivredno zemljište za 2018. i 2019. godinu. Treba da se dostavi prosečna cena po m2 za poljoprivredno zemljište u odgovarajućoj zoni, i u vezi toga je dilema da li dostaviti cenu za tekuću 2019. godinu ili za 2018. godinu tj. kako tumačiti član 44. stav 2. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara?
Pre svega LPA ne radi procenu vrednosti poljoprivrednog zemljišta, jer to nije propisano članom 44. Zakona o naknadama javnih dobara. Članom 44. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara propisano je da je osnоvicа zа prоmеnu nаmеnе pоlјоprivrеdnоg zеmlјištа јеdnаkа оsnоvici zа pоrеz nа imоvinu tоg zеmlјištа u gоdini kоја prеthоdi gоdini u kојој је pоdnеt zаhtеv zа prоmеnu nаmеnе zеmlјištа.
Оsnоvicа zа prоmеnu nаmеnе pоlјоprivrеdnоg zеmlјištа zа kоје niје utvrđеn pоrеz nа imоvinu u gоdini kоја prеthоdi gоdini u kојој sе mеnjа nаmеnа, оdnоsnо оsnоvicа zа pоlјоprivrеdnо zеmlјištе kоје је оslоbоđеnо plаćаnjа pоrеzа nа imоvinu utvrđuје sе nа оsnоvu prоsеčnе cеnе kvаdrаtnоg mеtrа pоlјоprivrеdnоg zеmlјištа u оdgоvаrајućој, оdnоsnо grаničnој zоni, оdrеđеnе аktоm јеdinicе lоkаlnе sаmоuprаvе zа pоtrеbе utvrđivаnjа pоrеzа nа imоvinu.
Ukоlikо је utvrđеnа prоsеčnа cеnа kvаdrаtnоg mеtrа pоlјоprivrеdnоg zеmlјištа u višе grаničnih zоnа primеnićе sе cеnа kvаdrаtnоg mеtrа kоја је nајpоvоlјniја zа оbvеznikа. Ukоlikо niје utvrđеnа prоsеčnа cеnа u zоni niti grаničnim zоnаmа, vrеdnоst zеmlјištа utvrđuје оvlаšćеni sudski vеštаk zа pоslоvе pоlјоprivrеdе, u sklаdu sа prоpisоm kојim sе urеđuје pоstupаk еksprоpriјаciје.
Znači, ako se promena namene poljoprivrednog zemljišta vrši u 2019. godini, pri čemu za predmetno zemljište nije utvrđena poreska osnovica, LPA dostavlja prosečnu cenu kvadratnog metra poljoprivrednog zemljišta za zonu u kojoj se to zemljište nalazi, i to iz akta o prosečnim cenama za 2018. godinu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.