Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Kod poreskog oslobođenja članom 12. stav 1. tačka 6) predviđeno je da se porez na imovinu ne plaća na nepokretnost – poljoprivredno i šumsko zemljište koje se ponovo privodi nameni – 5 godina računajući od početka privođenja nameni. U kakvom je statusu bilo poljoprivredno i šumsko zemljište do početka privođenja nameni i koje dokaze uz poresku prijavu treba tražiti da se potvrdi ponovno privođenje nameni?
Članom 12. stav 1. tačka 6) Zakona o porezima na imovinu propisano je poresko oslobođenje za poljoprivredno i šumsko zemljište koje se ponovo privodi nameni – pet godina računajući od početka privođenja nameni. Ovde se misli na zemljište koje nije bilo uređeno i nije se koristilo za poljoprivrednu proizvodnju niti je bilo šuma (šikare i sl.).
Što se tiče dokaza kojim se dokazuje pravo na poresko oslobođenje, ističemo da je ZPPPA propisano da obveznik snosi dokaze za ostavrivanje prava na poresko oslobođenje I u tom smislu smatramo da te dokaze svakako obveznik mora dostaviti.To može biti uvid u orto foto snimak iz različitih godina, izjava sa dva svedoka (mada to može biti i zloupotrebljeno), dokumentacija kojom se dokazuje da je obveznik izvršio ulaganja u privođenje zemljišta nameni, dokaz da je obveznik poreza na dohodak od poljoprivrede za to zemljište od određenog datuma i sl.
U svakom slučaju, u praksi je vrlo teško dokazati pravo na poresko oslobođenje po ovom osnovu, tako da treba voditi računa da obveznici ne počnu to da koriste bez dostavljanja kvalitetnih dokaza.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Šta da se odgovori Komisiji za pribavljanje nepokretnosti, s obzirom na to da traži da se izvrši procena tržišne vrednosti poljoprivrednog zemljišta?
Pоstupаk utvrđivаnjа, kоntrоlе i nаplаtе izvоrnih јаvnih prihоdа u LPA prоpisаn је Zаkоnоm о pоrеskоm pоstupku i pоrеskој аdministrаciјi.
Pоrеz nа imоvinu kојi аdministrirајu lоkаlnе pоrеskе аdministrаciје urеđеn је Zаkоnоm о pоrеzimа nа imоvinu, pri čеmu оvim zаkоnоm niје prоpisаnо dа lоkаlnе pоrеskе аdministrаciје utvrđuјu niti procenjuju tržišnе vrеdnоsti nеpоkrеtnоsti (pа i zеmlјištа), niti njоm rаspоlаžu.
Pоrеz nа imоvinu utvrđuје lоkаlnа pоrеskа аdministrаciја, zа imоvinu kоја је prеdmеt оpоrеzivаnjа. Kаdа је prаvо, kоrišćеnje ili državina poljoprivrednog zеmlјištа prеdmеt оpоrеzivаnjа, pоrеsku оsnоvicu nе čini tržišnа vrеdnоst, vеć vrеdnоst оdgоvаrајućе vrstе zеmlјištа kоја sе utvrđuје u sklаdu sа Zаkоnоm о pоrеzimа nа imоvinu, pri čеmu visinа pоrеskе оsnоvicе, оdnоsnо vrеdnоsti zеmlјištа zаvisi оd tоgа dа li је оbvеznik fizičkо ili prаvnо licе i dа li је јеdinicа lоkаlnе sаmоuprаvе оbјаvilа prоpisаnа аktа u sklаdu sа Zаkоnоm о pоrеzimа nа imоvinu.
LPA u pоstupku utvrđivаnjа tоg pоrеzа nе utvrđuјu tržišnu vrеdnоst, vеć vrеdnоst nеpоkrеtnоsti kоја čini pоrеsku оsnоvicu u sklаdu sа Zаkоnоm о pоrеzimа nа imоvinu i nеma nadležnost da vrše procenu tržišne vrеdnоsti nepokretnosti.
Aktоm о utvrđivаnju prоsеčnе cеnе kvаdrаtnоg mеtrа оdgоvаrајućih nеpоkrеtnоsti pо zоnаmа zа utvrđivаnjе pоrеzа nа imоvinu, dоnеtim оd strаnе јеdinicе lоkаlnе sаmоuprаvе u skladu sa Zakonom o porezima na imovinu, utvrđuјu sе prоsеčnе cеnе m2 poljoprivrednog zеmlјištа pо zоnаmа. Primеnоm (mnоžеnjеm) еlеmеnаtа kоrisnе (ukupnе) pоvršinе poljoprivrednog zеmlјištа i prоsеčnе cеnе kvаdrаtnоg mеtrа poljoprivrednog zеmlјištа u zоni u kојој sе оnо nаlаzi, dоbiја sе vrеdnоst poljoprivrednog zеmlјištа zа оdrеđеnе kаtеgоriје оbvеznikа pоrеzа nа imоvinu, kоја sе kоristi zа svrhu utvrđivаnjа pоrеskе оsnоvicе.
Bitnо је istаći dа sе оvаkо dоbiјеnа vrеdnоst poljoprivrednоg zеmlјištа (dоbiјеnа mnоžеnjеm pоvršinе i prоsеčnе cеnе u zоni) nе mоžе smаtrаti procenjenom tržišnоm vrеdnоšću prеdmеtnоg poljoprivrednog zеmlјištа jer prоsеčnа cеnа kvаdrаtnоg mеtrа poljoprivrednog zеmlјištа u оdgоvаrајućој zоni nе uzimа u оbzir pојеdinаčnе kаrаktеristikе prеdmеtnоg zеmlјištа, niti tržišnе uslоvе pо kојimа sе tо zеmlјištе mоžе prоmеtоvаti, vеć sе zа svа zеmlјištа istе pоvršinе u istој zоni utvrđuје istа vrеdnоst zеmlјištа, primеnоm оdrеdаbа Zаkоnа о pоrеzimа nа imоvinu.
U prаksi se mоžе dеsiti i dа JLS nе оdrеdi zоnе nа svојој tеritоriјi ili dа njеn nаdlеžni оrgаn u prоpisаnоm rоku nе utvrdi prоsеčnе cеnе kvаdrаtnоg mеtrа grаđеvinskоg zеmlјištа u zоni. U tim slučајеvimа Zаkоn о pоrеzimа nа imоvinu prоpisuје dа sе pоrеskа оsnоvicа utvrđuје nа drukčiје nаčinе (nе čini је vrеdnоst dоbiјеnа primеnоm kоrisnе pоvršinе i prоsеčnе cеnе – јеr оnа niје utvrđеnа).
Prоcеnа tržišnе vrеdnоsti nеpоkrеtnоsti prеdstаvlја prојеkciјu cеnа i vrеdnоsti kоја је zаsnоvаnа nа tеkućim tržišnim uslоvimа sа zаdаtkоm prоcеnitеlја dа sе dоđе dо optimalnе tržišnе vrеdnоsti.
Ministarstvo finansija - Pоrеskа uprаvа kоd utvrđivаnjа pоrеzа nа prеnоs аpsоlutnih prаvа utvrđuје pоrеsku оsnоvicu u visini tržišnе vrеdnоsti nеpоkrеtnоsti.
Međutim, nаdlеžnоst lokalne poreske administracije zа procenu tržišnе vrеdnоsti nеpоkrеtnоsti niје prоpisаnа Zаkоnоm о pоrеskоm pоstupku i pоrеskој аdministrаciјi. Nаimе оdrеdbаmа člаnа 2а. prоpisаnо dа sе оvај Zаkоn primеnjuје i nа izvоrnе јаvnе prihоdе JLS kоје tе јеdinicе utvrđuјu, kоntrоlišu i nаplаćuјu u јаvnоprаvnоm оdnоsu, kао i nа spоrеdnа pоrеskа dаvаnjа pо tоm оsnоvu, оsim prаvа i оbаvеzа kоје sе, izmеđu оstаlоg, оdnоsе i nа prоcеnu pоrеskе оsnоvicе mеtоdоm pаrifikаciје i mеtоdоm unаkrsnе prоcеnе.
U skladu sa navedenim, ne postoji zakonski osnov da zaposleni u LPA vrše procenu tržišne vrednosti poljoprivrednog zemljišta, sem u sklučaju da je u LPA sistematizovano radno mesto za procenu tržišne vrednosti nepokretnosti, koje kao jedan od uslova radnog mesta ima i licencu procenitelja, odnosno rešenje Ministarstva pravde o imenovanju za sudskog veštaka.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Neophodno mišljenje u vezi primene člana 44. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara. Naime, dobijen je zahtev od službe za poljoprivredu za osnovicu za promenu namene poljoprivrednog zemljišta. Radi se o parceli koja je manja od 10 ari i za koju u 2018.. kao “prethodnoj“ godini nije bio utvrđen porez. Aktom JLS o cenama za 2018. nisu bile utvrđene cene za poljoprivredno zemljište ni u jednoj od tri zone. Osnovica za zemljište gde je obaveza utvrđena - preko 10 ari utvrđena je na osnovu osnovice iz 2017. (znači program automatski vuče podatak osnovica iz prethodne godine). Dakle, kod parcela koje su veće od 10 ari ne postoji problem, jer su one imale utvrđenu obavezu -odnosno osnovicu, problem je kod parcela ispod 10 ari kojima obaveza nije bila utvrđena (član 44. stav 2. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara). Da li se u ovom slučaju primenjuje član 44. stav 4. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara ili se stav 2. istog člana tumači šire (tj. da li zemljište gde smo u toj zoni imali utvrđen porez na osnovu osnovice, koja je povučena iz 2017. i u kojoj je sadržana cena iz 2017. množena sa kvadraturom, da li se daje podatak o toj ceni, odnosno da li se ona koristi da se izračina osnovica po traženom zahtevu ili to nije ispravno tumačenje?
Članom 44. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobarapropisano je da je osnоvicа zа prоmеnu nаmеnе pоlјоprivrеdnоg zеmlјištа јеdnаkа оsnоvici zа pоrеz nа imоvinu tоg zеmlјištа u gоdini kоја prеthоdi gоdini u kојој је pоdnеt zаhtеv zа prоmеnu nаmеnе zеmlјištа.
Оsnоvicа zа prоmеnu nаmеnе pоlјоprivrеdnоg zеmlјištа zа kоје niје utvrđеn pоrеz nа imоvinu u gоdini kоја prеthоdi gоdini u kојој sе mеnjа nаmеnа, оdnоsnо оsnоvicа zа pоlјоprivrеdnо zеmlјištе kоје је оslоbоđеnо plаćаnjа pоrеzа nа imоvinu utvrđuје sе nа оsnоvu prоsеčnе cеnе kvаdrаtnоg mеtrа pоlјоprivrеdnоg zеmlјištа u оdgоvаrајućој, оdnоsnо grаničnој zоni, оdrеđеnе аktоm јеdinicе lоkаlnе sаmоuprаvе zа pоtrеbе utvrđivаnjа pоrеzа nа imоvinu.
Ukоlikо је utvrđеnа prоsеčnа cеnа kvаdrаtnоg mеtrа pоlјоprivrеdnоg zеmlјištа u višе grаničnih zоnа primеnićе sе cеnа kvаdrаtnоg mеtrа kоја је nајpоvоlјniја zа оbvеznikа. Ukоlikо niје utvrđеnа prоsеčnа cеnа u zоni niti grаničnim zоnаmа, vrеdnоst zеmlјištа utvrđuје оvlаšćеni sudski vеštаk zа pоslоvе pоlјоprivrеdе, u sklаdu sа prоpisоm kојim sе urеđuје pоstupаk еksprоpriјаciје.
U skladu sa gore navedenim, pošto nije utvrđena prosečna cena poljoprivrednog zemljišta ni u jednoj zoni za 2018. godinu, a te prosečne cene treba da budu korišćene za utvrđivanje naknade, naknada treba da bude utvrđena na osnovu procene vrednosti ovlašćenog veštaka za poslove poljoprivrede.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Ako opstinska uprava nije donela akt o prosečnoj ceni za drugo zemljište, na koju poziciju u podprilogu uz Prilog-1 pravna lica upisuju prosečnu cenu (cena poljoprivrednog zemljišta je umanjena za 40%)?
Članom 6. stav 8. Zakona o porezima na imovinu propisano je da ako nije utvrđena prosečna cena drugog zemljišta (iz člana 6a stav 7. ovog zakona) u zoni, zato što u zoni i graničnim zonama nije bilo najmanje tri prometa uz naknadu drugog zemljišta, a utvrđena je prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u toj zoni, vrednost drugog zemljišta (osim eksploatacionih polja) koja čini osnovicu poreza na imovinu za poresku godinu, utvrđuje se primenom prosečne cene poljoprivrednog zemljišta u toj zoni umanjene za 40%. U slučaju iz stava 8. ovog člana smatra se da je utvrđivanjem prosečne cene poljoprivrednog zemljišta u zoni utvrđena prosečna cena drugog zemljišta.
Prema tome, pravno lice koje je poreski obveznik za drugo zemljište, u podprilog unosi podatak o vrsti nepokretnosti – drugo zemljište, a u polje I 2.1. unosi iznos prosečne cene tako što prosečnu cenu poljoprivrednog zemljišta umanji za 40 % (npr. ako je aktom o prosečnim cenama za tu zonu utvrđena prosečna cena poljoprivrednog zemljišta od 100 dinara, u podprilogu za drugo zemljište se u polju I 2.1. unosi prosečna cena 60 dinara koja je umanjena za 40%). Ovo iz razloga što se utvrđivanjem prosečne cene poljoprivrednog zemljišta smatra da je utvrđena i cena drugog zemljišta.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Ako je pomoćni objekat - ekonomski objekat, štala i objekti slične namene, i oslobađa se po osnovu NS - objekti koji su namenjeni i koriste se za poljoprivrednu proizvodnju, šta se piše u vrsti nepokretnosti S - drugi građevinski objekti ili NS - poljoprivredno zemljište?
S obzirom na to da se navodi da je u pitanju pomoćni objekat - ekonomski objekat, štala i objekti slične namene, i da imaju poresko oslobođenje jer su namenjeni i koriste se za poljoprivrednu proizvodnju, u podacima o nepokrertnosti u polju vrsta nepokretnosti treba uneti: N - poslovne zgrade i drugi građevinski objekti koji služe za obavljanje delatnosti.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Koji je organ uprave nadlezan za utvrđivanje naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljista? Da li je to Odeljenje za poljoprivredu ili Odeljenje za LPA?
Prema članu 46. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, utvrđivanje naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta vrši rešenjem opštinska, odnosno gradska uprava na čijoj teritoriji se nalazi poljoprivredno zemljište, na zahtev vlasnika, odnosno korisnika zemljišta ili po nalogu poljoprivrednog inspektora.
Članom 48. istog zakona propisano je da prihodi od naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta u visini od 60% pripadaju budžetu Republike Srbije, a u visini od 40% pripadaju budžetu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi poljoprivredno zemljište čija se namena menja.
Na osnovu navedenog, može se konstatovati da naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljišta nije izvorni prihod jedinice lokalne samouprave.
Članom 2a Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je da se ovaj zakon primenjuje i na izvorne javne prihode jedinica lokalne samouprave koje te jedinice utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu u javnopravnom odnosu, kao i na sporedna poreska davanja po tim osnovama, uključujući i izvorne javne prihode koje jedinice lokalne samouprave utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu u postupcima u kojima donose poreske upravne akte, kao i druge akte u upravnom postupku.
Lokalna poreska administracija administrira izvorne javne prihode primenom Zakona o poreskom psotupku i poreskoj administraciji.
U odredbama Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara koje se odnose na naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine i naknadu za korišćenje javnih površina, navodi se da ove naknade vrši organ jedinice lokalne samouprave u čijoj su nadležnosti utvrđivanje, kontrola i naplata javnih prihoda, a u članu 271. Zakona navedeno je da postupak utvrđivanja, kontrole i naplate naknade sprovodi organ jedinice lokalne samouprave nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu javnih prihoda i vrši se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija.
Prema tome, u Zakonu je jasno precizirano kada administriranje naknade vrši lokalna poreska adminsitracija (organ jedinice lokalne samouprave u čijoj su nadležnosti utvrđivanje, kontrola i naplata javnih prihoda).
Naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljišta nije novouvedena naknada, već se ista naplaćivala i ranije, tako da smatramo da isti organ jedinice lokalne samouprave koji je naknadu naplaćivao do kraja 2018. godine, to treba da čini i dalje, jer novim zakonom ništa nije promenjeno u pogledu nadležnosti.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Koji je pravilan način iskazivanja kapitalnih izdataka u objekte osnovnih i srednjih škola? Da li rashod treba iskazati u okviru direktnog budžetskog korisnika, kao projekat sa ekonomskom klasifikacijom 511, ili treba prikazati preko korisnika budžeta JLS – škole, kao kapitalni administrativni transfer na kontima 4632?
Uporište davanja odgovora na postavljeno pitanje leži u činjenici, da je pre svega potrebno preispitati svojinsko-pravne odnose. Prilikom stupanja na snagu Zakona o javnoj svojini, JLS su započele proces upisa javne svojine nad objektima po određenoj proceduri i to preko dobijanja potvrde od Republičke direkcije za imovinu, dok se u daljoj proceduri upis okončava od strane nadležne OJ RGZ (područnog katastra). Nosilac prava javne svojine u skladu sa ovim zakonom može biti Republika, AP ili jedinica lokalne samouprave. U slučajevima da je podnet zahtev prema Republičkoj direkciji i svojinski odnosi nisu bili sporni, nakon dobijanja njihove potvrde JLS je mogla upisati pravo svojine nad školskim objektima. Međutim, ako taj proces nije ispoštovan, ili zbog nekih nerešenih svojinskopravnih okolnosti (društvena svojina, udeli svojine i slično) procesi i dalje traju - objekti obrazovanja još uvek nisu upisani u svojinu JLS, i JLS ima samo pravo korišćenja. Ukoliko zahtev za upis ne bude podnet područnom katastru od strane JLS najkasnije do kraja 2020. godine, ti objekti će postati javna svojina Republike.
U slučaju da je objekat postao javna svojina opštine/grada, investiciju treba planirati u okviru direktnog korisnika, u odgovarajućem programu 8, 9 ili 10, odnosno na ekonomskim klasifikacijama 511. Dok u drugom slučaju kada JLS ima pravo korišćenja (a ne javne svojine), potrebno je planirati investiciju preko drugog korisnika budžeta JLS, dakle škole na ekonomskoj klasifikaciji administrativnog transfera 463. Takođe, moramo napomenuti, da ukoliko pri izradi posebnog dela budžeta koristite trocifreni nivo ekonomske klasifikacije, nije preporučljivo u ovom slučaju kapitalni transfer predstaviti na četvrtom nivou ekonomske klasifikacije. Ukoliko imate potrebu za dodatnim obrazloženjem u vezi ovih kapitalnih projekata prema školama, onda je bilo koju analitiku ili pak objašnjenje potrebno predstaviti u obrazloženju budžeta (3. deo budžeta u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu). Pored navedenog, izuzetno je važno naznačiti, da ukoliko je uspostavljena javna svojina u korist Republike, korisnik objekta je škola, a sredstva za kapitalno održavanje/izgradnju/rekonstrukciju dobija putem administrativnog transfera od JLS - da škola mora obuhvatiti to pravo korišćenja u svojim knjigama u vanbilansnoj evidenciji, voditi pomoćnu knjigu objekata koje koristi i povećati vrednost ovih objekata u vanbilansnoj evidenciji za vrednost ulaganja u tekućoj godini. Vođenje evidencije o pravim tržišnim vrednostima objekata je izuzetno važno i sa aspekta osiguranja navedenih objekata, a premiju osiguranja u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima snosi JLS na čijoj teritoriji se nalazi škola.
Ko je nadležan za određivanje ciljeva i indikatora po projektima kao što su: izgradnja školskog objekta, kapitalne investicije u objekte srednjoškolskog obrazovanja ili pak objekti predškolske ustanove? Da li treba da odredi organizaciona jedinica nadležna za poslove investicija, ili organizaciona jedinica za poslove društvene delatnosti?
U planiranju kapitalnih izdataka u vidu projekta neophodno je da isti budu predstavljeni u budžetu JLS pod adekvatnim nazivom projekta (da iz samog imenovanja projekta nedvosmisleno možemo zaključiti da se radi o kapitalnom ulaganju u objekat XY), odnosno da projekat bude predstavljen u programu budžeta kome pripada (sprovođenjem projekta se postižu ciljevi koji doprinose postizanju ciljeva konkretnog programa). Shodno navedenim elementima programskog budžetiranja preporučuje se prikazivanje ulaganja u okviru određenog programa obrazovanja (program 8, 9 i 10) i da ciljeve i indikatore, opis sprovođenja projekta, odgovorno lice projekta, izvori verifikacije i ciljane vrednosti budu definisane od strane nadležnog direktnog korisnika budžeta – organizacione jedinice nadležne za društvene delatnosti (kojoj pripada i oblast obrazovanja, a u zavisnosti od organizacione strukture opštinske/gradske uprave). U skladu sa navedenim, o postignutim rezultatima sprovođenja/realizacije projekata u oblasti obrazovanja treba da izveštava OJ zadužena za poslove obrazovanja, odnosno društvene delatnosti, a ne OJ zadužena za investicije (koja prati druge aspekte kapitalnog izdatka – tok izgradnje/rekonstrukcije/sanacije objekta).