Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Da li mere o kojima se informišu roditelji ulaze u IPP?
Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom („Sl.glasnik RS“, br.80/2018) članom 4. definiše mere podrške i ni kod jedne vrste mera, uključujući i stav 2. koji glasi „Кomisija na osnovu sagledanih potreba za podrškom detetu, učeniku i odraslom preporučuje i druge vidove podrške koje nisu navedene u pravilniku, a koji će doprineti obrazovnoj i socijalnoj inkluziji deteta, učenika i odraslog“, nije jasno i nedvosmisleno precizirano da li se određene grupe mera unose, ili izostavljaju iz unosa u IPP, ali se u praksi pred drugim institucijama ili ustanovama zahteva i stav IRK.
Pravilnik pod ostalim merama dodatne podrške iz sistema obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite o kojima Кomisija informiše roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i odraslog i upućuje ih na nadležne institucije ujedno smatra i ostvarivanje prava na uvećanje dečjeg dodatka ili uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica. Mišljenje 3 za ostvarivanje uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica zaista više nije preduslov ni za postupanje po zahtevu, a pogotovo ne za odluku po istom, ali zato Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom („Sl. glasnik RS”, br. 113/2017, 50/2018, 46/2021 - odluka US, 51/2021 - odluka US, 53/2021 - odluka US, 66/2021, 130/2021, 43/2023 – US, 62/2023 i 11/2024 – odluka US) članom 33. stav 2. jasno definiše da „Iznos dečijeg dodatka, utvrđen u stavu 1. ovog člana, za jednoroditeljske porodice i staratelje, uvećava se za 30%, a za roditelje deteta sa smetnjama u razvoju i deteta sa invaliditetom, za koje je doneto mišljenje Кomisije, i za dete koje ostvaruje dodatak za pomoć i negu drugog lica, a koje ne koristi usluge smeštaja, uvećava se za 50%“. Iz ovog se nedvosmisleno može zaključiti da zaposleni na poverenim poslovima utvrđivanja prava na dečiji i uvećan dečiji dodatak treba i mora (uz svu drugu neophodnu dokumentaciju za odlučivanje) da pribavi i IPP Mišljenja 3 u kom stoji navedeno „pravo na uvećan dečiji dodatak“. U ovoj situaciji je zaposlenom neophodna i dokumentacija koja prati navode roditelja, jer mu Zakon to i nalaže.
U prilog tumačenja da je potrebno uneti u IPP sve vidove potrebnih mera podrške, idu i obaveze izveštavanja IRK. Ukoliko se ne bi unosile sve mere potrebne podrške, ne bi se mogle identifikovati kako za potrebe izveštavanja, tako ni identifikovati i dokumentovati za potrebe njihovog uvođenja i finansiranja kroz budžete grada/opštine.
Iz svega navedenog, Stručna služba SKGO smatra da je svaki vid podrške koji je potreban detetu, učeniku i odraslom potrebno uvesti u IPP, uprkos činjenici da se član 4. može veoma široko i različito tumačiti.
Bez koje dokumentacije zahtev za IRK se ne može podneti?
Za pokretanje postupka pred IRK dovoljan je samo popunjen i potpisan od strane roditelja/zakonskog zastupnika/odraslog Obrazac 1. (neophodan element), a koordinator Кomisije je u obavezi da ukoliko uz obrazac nije dostavljena uopšte, ili nije dostavljena sva neophodna dokumentacija za pokretanje, postupanje i vođenje postupka procene, prikupi istu. Obaveze koordinatora komisije propisana su članom 6. stav 2. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom („Sl.glasnik RS“, br. 80/2018).
Kome su dostupna Mišljenja 3, gde se čuvaju u sistemu obrazovanja i ko je zadužen u obrazovanju za „dostupnost“ podataka o detetu?
Nakon donošenja Mišljenja 3 IRK i u okviru njega individualnog plana podrške iz svih sistema, Mišljenja 3 treba dostaviti roditelju/zakonskom zastupniku/odraslom, ustanovi koja je pokrenula postupak, kao i svim ustanovama, institucijama, organima, pružaocima usluga koji po IPP treba da pruže dodatnu podršku detetu, učeniku i odraslom.
Zakonom i podzakonskim aktima nije definisana procedura, rokovi i prostor u kom se čuvaju Mišljenja 3, ne samo u obrazovanju, već i u drugim sistemima. U (neujednačenoj) praksi se Mišljenja 3. najčešće nalaze kod pedagoga /psihologa/defektologa u okviru obrazovne ustanove, ili kod ovlašćenog člana tima za IOP/člana tima za inkluzivno obrazovanje.
Član 126. stav 4. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl.glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018 – dr. zakoni, 10/2019, 6/2020, 129/2021 i 92/2023), između ostalog, definiše obaveze direktora da obrazuje stručna tela i timove; usmerava i usklađuje rad stručnih organa u ustanovi; odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima učenika i zaposlenih, u skladu sa ovim i drugim zakonima; obezbeđuje uslove za ostvarivanje prava dece i prava, obaveze i odgovornosti učenika i zaposlenih, u skladu sa zakonima, te u skladu sa tim je i u obavezi da ovlasti zaposleno lice za prijem, čuvanje i rukovanje podacima. Bez obzira ko je u okviru pojedinačne obrazovne ustanove zadužen za prikupljanje, čuvanje i rukovanje podacima, mora da postupa sa istim u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
Šta podrazumeva promena sastava IRK?
Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom („Sl.glasnik RS“, br. 80/2018) članom 5. stav 2. definiše sastav IRK tako da važeći Pravilnik zahteva 4 stalna i jednog povremenog člana IRK, dok se stavom 3. istog člana definišu sistemi iz kojih stalni članovi dolaze i zvanje članova IRK. Novim Pravilnikom je u stalni sastav uveden defektolog odgovarajućeg profila kao četvrti član.
Veliki broj nosioca RPG koji su nezaposlena lica (nalaze se na evidenciji nacionalne službe za zapošljavanje) nisu u mogućnosti da overe zdravstvene knjižice preko nezaposlenosti jer imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo u aktivnom statusu. Da li je ispravno da im se ne overi zdravstvena knjižica kao poljoprivrednim osiguranicima i prinuđeni su da osiguranje ostvaruju preko poljoprivrednog gazdinstva?
Od početka registracije istih, sva fizička lica koja registruju gazdinstvo u RPG da li kao nosioci ili su članovi u gazdinstvu, ne mogu da overe zdravstvenu knjižicu po osnovu nezaposlenosti. Članom 13. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju propisano je da su osiguranici poljoprivrednici lica koja se bave poljoprivrednom delatnošću kao nosioci poljoprivrednog domaćinstva, članovi poljoprivrednog domaćinstva, nosioci porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, članovi porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, članovi mešovitog domaćinstva, ako nisu osiguranici zaposleni, osiguranici samostalnih delatnosti, korisnici penzije ili nisu na školovanju.
Kod overe zdravstvene knjizice, nosilac poljoprivrednog gazdinstva potpisuje izjavu da poseduje/neposeduje registrovano poljoprivredno gazdinstvo, a Republički fond za zdravstveno osiguranje vrši proveru sada po službenoj dužnosti kod Uprave za agrarna plaćanja, a na osnovu matičnog broja da li je lice upisano ili nije u registar P. Ranije se pribavljalo uverenje kod nadležne filijale Uprave za trezor da fizičko lice nije upisano u registar pa tek onda može da se izvrši overa zdravstvene knjižice ako je lice prijavljeno kod Nacionalne sluzbe za zapošljavanje.
Takođe iz prakse su nam kolege rekle da lice koje registruje gazdinstvo u kome je nosilac gazdinstva,možda ne odmah ali u svakom slučaju prepoznaje se u sistemu po matičnom broju i zadužuje se po osnovu penzionog i invalidskog osiguranja poljoprivrednika, tako da su mnoge JLS odnosno njihova odeljenja za poljoprivredu odavno savetovali takve slučajeve koji eventualni imaju i neku naknadu preko Nacionalne sluzbe za zapošljavanje da vode računa o ovim obavezama koje su regulisane nekim drugim zakonima i da svoju registraciju usklade i prilagode datim uslovima.
Svakako, Stručna služba SKGO preporučuje da bi najbolje bilo obratiti se nadležnim državnim institucijama za zvaničan stav po ovom pitanju.
Kako postupiti u situaciji, kada je Interresorna komisija donela mišljenje za dete za kućno obrazovanje, gde je dobijena saglasnost od strane nadležnog Ministarstva, međutim roditelj deteta se obratio školi da sve zbog lošijeg zdravstvenog stanja deteta ne vidi svrhu kućnog obrazovanja, i želeo bi da prekine s tim.
Prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, član 3, svako lice ima pravo na obrazovanje i vaspitanje, a lice sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ima pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvažava njegove obrazovne i vaspitne potrebe u sistemu obrazovanja i vaspitanja, uz pojedinačnu odnosno grupnu dodatnu podršku u nastavi i učenju ili u posebnoj vaspitnoj grupi ili školi, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.
Prema Zakonu o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, član 5: Osnovno obrazovanje i vaspitanje obavezno je i ostvaruje se u skladu sa zakonom.
Iz ovih odredbi proizilazi da niko ne može detetu ili učeniku uskratiti pravo na obrazovanje, a posebno to ne može da uradi roditelj koji je, prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, član 22. odgovoran za upis deteta u školu, za redovno pohađanje nastave i obavljanje drugih školskih obaveza.
U okviru svog mandata, Interresorna komisija može izvršiti procenu potreba za dodatnom podrškom iz sistema obrazovanja, zdravlja i socijalne zaštite i uključiti nove mere podrške, a škola treba da uradi reviziju individualnog obrazovnog plana i osmisli dodatna prilagođavanja procesa nastave i učenja kako bi se obezbedilo da učenik napreduje i ostvari svoje potencijale. Stručnu podršku škola može dobiti od nadležne školske uprave.
Da li je IRK uopšte nadležna za davanje Zajedničkog mišljenja u ovom slučaju (zahtev povodom uvećanog dečijeg dodatka, za dete koje nije u vaspitno-obrazovnom procesu)?
Interresorna komisija je nadležna za procenu potreba za dodatnom podrškom dece, mladih i odraslih koji su uključeni u obrazovni sistem, što je propisano Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u članu 77. stav 1. koji glasi: „Interresorna komisija vrši procenu potreba deteta, učenika i odraslog za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom“.
Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom, u članu 1. bliže uređuje sledeće: „Ovim pravilnikom uređuju se bliži uslovi za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu, učeniku i odraslom (u daljem tekstu: dodatna podrška), kao i sastav i način rada interresorne komisije (u daljem tekstu: Komisija).
Odraslim, u smislu ovog pravilnika, smatra se lice koje stiče obrazovanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje obrazovanje odraslih“.
Prema navedenom, za situaciju deteta koje nakon završetka osnovne škole nije upisao srednju školu čime je izgubio status učenika, Interresorna komisija ne može doneti mišljenje jer nije nadležna.
Ostaje mogućnost da se roditelj uputi na ustanove socijalne zaštite kako bi se procenilo da li dečak ima pravo na neku uslugu iz ovog sistema )npr. uključivanje u dnevni boravak i dr.).
Da li dete sa posebnim potrebama koje pohađa redovnu osnovnu školu može da ostvari potrebu za ličnim pratiocem, ako majka nigde ne radi?
Prema Pavilniku o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite ("Sl. glasnik RS", br. 42/2013, 89/2018 i 73/2019) “lični pratilac dostupan je detetu sa invaliditetom odnosno sa smetnjama u razvoju, kome je potrebna podrška za zadovoljavanje osnovnih potreba u svakodnevnom životu u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, pod uslovom da je uključeno u vaspitno-obrazovnu ustanovu, odnosno školu, do kraja redovnog školovanja, uključujući završetak srednje škole. Svrha angažovanja ličnog pratioca je pružanje detetu odgovarajuće individualne praktične podrške radi uključivanja u redovno školovanje i aktivnosti u zajednici, radi uspostavljanja što većeg nivoa samostalnosti.“
Dakle, ličnog pratioca može dobiti dete koje je uključeno u obrazovni sistem, a koje ne može samostalno da zadovolji osnovne životne potrebe. Procenu i odluku o tome da li je detetu potreban podrška ličnog pratioca donosi nadležni centar za socijlani rad. Prema važećim procedurama, za ovu doluku nije neophodno mišljenje inerresorne komisije, ali je rasprostranjena praksa da se mišljenje IRK prilaže uz zahtev. Važno je napomenuti da centar za socijalni rad periodično vrši reviziju odluke, odnosno ponovo procenjuje da li je ova usluga potrebna detetu.
Radni status roditelja, kao i ostvarena druga prava iz oblasti socijalne zaštite ne ograničavaju pravo na ostvarivanje uslugu ličnog pratioca.
Kako se aktivnosti ličnog pratioca deteta planiraju i realizuju u skladu sa individualnim potrebama deteta u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, pri donošenju odluke bi bilo važno da se funkcionisanje deteta sagleda u kontekstu celokupne situacije u kojoj dete živi, kao i u odnosu na kapacitete i resursi obrazovne ustanove koju pohađa.
Da li dete koje pohađa drugi razred, po IOP 1 u sistemu inkluzivnog obrazovanja (u redovnoj školi) a sad se razmatra IOP 2, ima pravo da i nakon stupanja na snagu IOP 2, i dalje pohađa nastavu u redovnoj školi ili škola ima pravo da ga izmesti u specijalno odeljenje (koje je u okviru iste škole)?
Detetu koje pohađa redovnu osnovnu školu po individualnom obrazovnom planu sa prilagođenim programom (IOP1) tim za dodatnu podršku može predložiti prelazak na individualni obrazovni plan sa izmenjenim programom (IOP2) ukoliko i pored svih prilagođavanje i primene različitih mera individualizacije kroz IOP1 učenik ne napreduje u učenju.
Donošenju IOP-a 2 prethodi donošenje, primena i vrednovanje IOP1 tokom najmanje jednog polugodišta. Da bi učenik prešao na IOP2 potrebna je saglasnost roditelja za prelazak na IOP2, uz obavezno pribavljanje mišljenja interresorne komisije za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom (čl. 8 Pravilnika o bližim uputsvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje).
Individualnim obrazovnim planom se, u suštini, utvrđuje nivo podrške koji je potreban učeniku: IOP 1 u kome se planira cilj pružanja podrške, prilagođavanje i obogaćivanje prostora i uslova u kojima se uči, prilagođavanje metoda rada, udžbenika i nastavnih sredstava, raspored aktivnosti kao i imenovanje lica koja pružaju podršku ili IOP2 u kojem se, pored svega napred navedenog, planira i prilagođavanje ishoda obrazovanja i vaspitanja i prilagođavanje sadržaja za jedan, više ili za sve predmete. IOP se planira i sprovodi kako bi se učeniku omogućilo da se obrazuje sa svojim vršnjacima, da bude uključen i da u odeljenju koje pohađa može da napreduje sopstvenim tempom.
Prelazak sa IOP-a 1 na IOP 2 ne podrazumeva prelazak učenika u odeljenje ili školu za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Za prelazak u “specijalno” odeljenje ili ovu vrstu škole je potrebo mišljenje interesorne komisije, a mera se ne može sprovesti bez saglasnosti roditelja.
Koje ekonomske klasifikacije, tj. koje troškove CSR sme opština da finansira, a koje troškove pokriva Ministarstvo za rad, zaposljavanje, boračka i socijalna pitanja?
Finansiranje rada centra za socijalni rad (u daljem tekstu: CSR) nije uslovljeno ekonomskom klasifikacijom rashoda već delatnošću i organizacionim oblikom. Centar za socijalni rad je ustanova socijalne zaštite koju osniva jedinica lokalne samouprave. JLS osniva ustanovu radi obezbeđivanja ostvarivanja prava utvrđenih zakonom i ostvarivanja drugog zakonom utvrđenog interesa u oblasti socijalne zaštite. Na ovaj način JLS obezbeđuju obavljanje delatnosti odnosno poslova iz okvira svojih prava i dužnosti. Prava i dužnosti JLS u oblasti socijalne zaštite su u načelu utvrđena Zakonom a u pojedinostima proizilaze iz relevantnih odluka opštine ili grada. JLS u okviru svojih nadležnosti formulišu lokalnu politiku socijalne zaštite koju sprovode odgovarajućim odlukama utvrđujući određena prava i obaveze kao i procese u postupku njihovog ostvarivanja. Radi efikasnosti i efektivnosti obavljanja poslova iz oblasti socijalne zaštite JLS može da osnuje ustanovu koja bi te poslove obavljala. Osnivačkim aktom se, između ostalog, uređuje delatnost ustanove, iznos sredstava za osnivanje i početak rada i način obezbeđivanja sredstava, prava i obaveze osnivača u pogledu obavljanja delatnosti ustanove i međusobna prava i obaveze ustanove i osnivača. Dakle ključni elementi koji određuju izvore finansiranja bi morali da se nalaze u aktu o osnivanju svake ustanove pa tako i CSR.
Prva specifičnost CSR u odnosu na ostale ustanove je Zakonom utvrđena obaveza JLS da osnuje ovu ustanovu dok o osnivanju drugih ustanova opština ili grad odlučuju samostalno na osnovu svojih potreba. Druga specifičnost se ogleda u sadržaju posla CSR koji u skladu sa Zakonom odlučuje o korišćenju usluga socijalne zaštite i ostvarivanju jednokratne pomoći a druge poslove iz nadležnosti JLS obavlja u skladu sa aktom o osnivanju i relevantnim odlukama grada odnosno opštine. Treća specifičnost CSR je niz poslova koji su povereni od strane drugih organa vlasti. Tako je Zakonom o socijalnoj zaštiti utvrđeno da CSR kao poverene poslove od strane centrale vlasti:
- procenjuje potrebe i snage korisnika i rizike po njega i planira pružanje usluga socijalne zaštite;
- sprovodi postupke i odlučuje o pravima na materijalna davanja i o korišćenju usluga socijalne zaštite;
- preduzima propisane mere, pokreće i učestvuje u sudskim i drugim postupcima; vodi propisane evidencije i stara se o čuvanju dokumentacije korisnika.
Takođe, Porodičnim zakonom su CSR povereni, takozvani, poslovi organa starateljstva a pojedini poslovi manjeg obima su povereni ovoj ustanovi u skladu sa drugim zakonima.
Organ vlasti koji poverava ustanovi poslove iz svoje nadležnosti dužan je da obezbedi finansiranje obavljanja tih poslova a obim posla koji ustanova obavlja je uslovljen obimom sredstava koja su joj u tu svrhu preneta. Ustanova je dužna da obavi poverene poslove za čije obavljanje su joj preneta finansijska sredstva za troškove koji su stvoreni pri obavljanju tih poslova uključujući: materijalne troškove, amortizaciju, tekuće i investiciono održavanje, nematerijalne troškove, zarade i ostala primanja zaposlenih u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom ka i zakonske obaveze. Obračun ovih troškova se uređuje pravilnicima koje donosi organ vlasti koji je poverio poslove iz svoje nadležnosti i ugovorom između ustanove i tog organa vlasti. Nenamenskim trošenjem sredstava bi se smatralo obavljanje poslova koje je poverio jedan organ vlasti putem korišćenja sredstava koje je ustanovi preneo drugi organ vlasti. Tako CSR ne može da obavlja poslove odlučivanja o dodeljivanju jednokratne pomoći koristeći finansijska sredstva centralne vlasti niti može da sprovodi postupak priznavanja prava na novčanu socijalnu pomoć koristeći sredstva lokalne vlasti i sl. Vrsta troškova ne predstavlja ograničenje pri finansiranju obavljanja poslova koji su povereni CSR ali je korišćenje sredstava od strane ove ustanove uslovljeno nadležnostima organa vlasti koji joj je sredstva preneo.
Koji organ lokalne samouprave određuje predstavnike opštine koji će biti uključeni u rad Timova škole kao što su : Tim za samovrednovanje rada škole; Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja; i niz drzgih timova koji u svom sastavu, pored ostalih članova, imaju i po jednog člana-predstavnika lokalne samouprave?
Prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, član 130. stav 12: „Stručni aktiv za razvojno planiranje čine predstavnici nastvanika, vaspitača, stručnih saradnika, jedinice lokalne samouprave, učeničkog parlamenta i saveta roditelja. Članove stručnog aktiva za razvojno planiranje imenuje organ upravljanja.“ Istim članom zakona, stav 16. je propisano: „Tim čine predstavnici zaposlenih, roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika, učeničkog parlamenta, jedinice lokalne samouprave, odnosno stručnjaka za pojedina pitanja.“
Aktima iz oblasti obrazovanja nije bliže uređeno na koji način se određuju predstavnik opštine koji će biti član stručnog aktiva za razvojno planiranje ili član nekog tima u predškolskoj ustanovi ili školi. Ova procedura može biti uređena Statutom ili drugim aktima JLS.
Uobičajena praksa je da načelnik društvenih delatnosti imenuje kompetentnog zapsolenog za predstavnika JLS u stručnom aktivu/timu obrazovne ustanove.
Da li postoje praktični primeri međuopštinske saradnje u oblasti socijalne zaštite?
Međuopštinska saradnja u oblasti socijalne zaštite nije široko rasprostranjena praksa, ali ipak ima određenih primera. Prema odredbama Zakona o lokalnoj samoupravi, JLS, njeni organi i službe, kao i preduzeća, ustanove i druge organizacije čiji je osnivač, ostvaruju saradnju i udružuju se sa drugim jedinicama lokalne samouprave i njenim organima i službama u oblastima od zajedničkog interesa i radi njihovog ostvarivanja mogu udruživati sredstva i obrazovati zajedničke organe, preduzeća, ustanove i druge organizacije i ustanove, u skladu sa zakonom i statutom (što je propisano članom 88. Zakona o lokalnoj samoupravi). Na osnovu ove odredbe i shodnom primenom Zakona o javnim nabavkama, JLS mogu da se udruže u nabavci usluga socijalne zaštite. Do sada nije zabeležen ovakav primer u praksi.
Takođe, JLS mogu zajednički da osnivaju ustanove socijalne zaštite, a najistaknutiji primer ovakve prakse je osnivanje Centara za socijalni rad koje su nadležne za teritoriju više JLS. Postoji nekoliko ovakvih organizacija koje funkcionišu više decenija.
Saradnja JLS podrazumeva i ustupanje obavljanja pojedinih poslova iz okvira izvornih nadležnosti drugoj JLS ili preduzeću, ustanovi i drugoj organizaciji čiji je ona osnivač. Nije poznato da je do sada neka JLS ustupila drugoj JLS poslove u oblasti socijalne zaštite za koje je nadležna, ali je česta praksa ustupanje pružanja usluga prihvatilištima i savetovalištima čiji je osnivač druga JLS.