Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Da li zdravstvena inspekcija Ministarstva zdravlja može da prosledi predstavku savetniku za zaštitu prava pacijenata koja se odnosi na kršenje prava pacijenta pre sprovedenog postupka od strane savetnika pacijenata?
Imajući u vidu da je Zakonom o pravima pacijenata ("Sl. glasnik RS", br. 45/13 i 25/19 - dr. zakon) i Pravilnikom o načinu postupanja po prigovoru, obrascu i sadržaju zapisnika i izveštaja savetnika za zaštitu prava pacijenata („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 71/13 i 40/14-ispravka), propisano da po prigovoru koji se odnosi na prava pacijenata zdravstvena inspekcija postupa u slučaju nezadovoljstva izveštajem savetnika pacijenata, zdravstveni inspektor u ovom trenutku može proslediti predstavku nadležnom savetniku pacijenata ukoliko on prethodno nije sproveo postupak po prigovoru pacijenta, odnosno njegovog zakonskog zastupnika.
Sa druge strane Zakonom o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS“, broj 25/19), je propisano da je zdravstvena inspekcija ovlašćena da postupa po predstavkama i vrši uvid u ostvarivanje zdravstvene zaštite i prava pacijenata.
Da li postoji uzrasna granica deteta za realizaciju podrške zaposlenih iz škola za učenike sa smetnjama u razvoju?
Ne postoji propisana norma u pogledu uzrasta učenika koji mogu dobiti podršku od zaposlenih u školama za učenike sa semtnjama u razvoju, već se ovde radi o stručnjačkoj proceni defektologa da nakon određene uzrasne granice neke vrste intervencije, odnosno podrške koju defektolog pruža nisu delotvorne.
Na koji način se uvodi kućna nastava koja ranije nije postojala u mnogim sredinama, a sada je dodatni resurs podrške?
U skladu sa Pravilnikom o načinu organizovanja nastave za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju za učenike koji ne mogu zbog zdravstvenih smetnji da prisustvuju obrazovno-vaspitnom radu u školi u dužem vremenskom periodu škola može da organizuje kontinuiran, odnosno obrazovno-vaspitni rad po potrebi, kao poseban oblik rada za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju.
Nastavu za učenike na dužem kućnom lečenju, na zahtev roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika, ostvaruje škola u koju je učenik upisan, uz saglasnost Ministarstva. Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik učenika koji zbog zdravstvenih problema ili hroničnih bolesti ne može da pohađa nastavu duže od tri nedelje, dužan je da o potrebi organizovanja nastave za učenika na kućnom lečenju, obavesti školu u koju je učenik upisan podnošenjem zahteva.
Zahtev roditelja naročito sadrži razloge zbog kojih je učeniku neophodno organizovati nastavu na kućnom lečenju. Uz zahtev roditelja, škola ministarstvu dostavlja dokumentaciju kojom se dokazuje potreba organizovanja nastave na kućnom lečenju:
1) mišljenje lekara o sprečenosti deteta da pohađa nastavu u školi sa očekivanom dužinom sprečenosti;
2) mišljenje interresorne komisije koje se odnosi na navedeni period.
Ukoliko uz zahtev nije dostavljeno mišljenje interresorne komisije, škola će roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika uputiti da pribavi mišljenje interresorne komisije.Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik može dostaviti zahtev bez mišljenja interresorne komisije, uz navođenje razloga zbog kojih nije bilo moguće njegovo pribavljanje.
Da li je potrebno mišljenje interresorne komisije za prevremeni upis u predškolsku ustanovu?
Ne postoji zakonski osnov za prevremeni upis u pripremni predškolski program. Pripremni predškolski program jeste deo redovnog programa predškolske ustanove u celodnevnom ili poludnevnom trajanju, koji se ostvaruje sa decom u godini pred polazak u školu. Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik čije dete nije obuhvaćeno vaspitno-obrazovnim radom u predškolskoj ustanovi, dužan je da upiše dete starosti od pet i po do šest i po godina u predškolsku ustanovu, odnosno osnovnu školu koja ostvaruje pripremni predškolski program, s tim da ima pravo da izabere predškolsku ustanovu, odnosno osnovnu školu.
Da li je moguće da na zahtev roditelja dete ponavlja prvi razred?
U skladu sa Pravilnikom o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju zaključna ocena iz obaveznog predmeta za učenika prvog razreda je opisna i iskazuje se kao napredovanje učenika u ostvarivanju ishoda, angažovanje i preporuka.
Učenik kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju, rizika od ranog napuštanja školovanja i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju ocenjuje se na osnovu angažovanja i stepena ostvarenosti ciljeva i ishoda definisanih planom individualizacije i IOP-om.Ukoliko učenik stiče obrazovanje i vaspitanje po IOP-u 1, ocenjuje se na osnovu angažovanja i stepena ostvarenosti ishoda, uz prilagođavanje načina i postupka ocenjivanja.Ukoliko učenik stiče obrazovanje i vaspitanje po IOP-u 2, ocenjuje se na osnovu angažovanja i stepena ostvarenosti prilagođenih ciljeva i ishoda, koji su definisani u personalizovanom planu nastave i učenja, uz prilagođavanje načina i postupka ocenjivanja. Učeniku koji stiče obrazovanje i vaspitanje po individualnom obrazovnom planu, a ne ostvaruje planirane ciljeve i ishode, revidira se individualni obrazovni plan.
Kako se deca sa smetnjama u razvoju koja su starijeg uzrasta upisuju u školu u prvi razred?
Deca koja su „prerasla“ upis u prvi razred, upisuju se u osnovnu školu u skladu sa čl. 55. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju:
„Ako dete starije od sedam i po godina zbog bolesti ili drugih razloga nije upisano u prvi razred, može da se upiše u prvi ili odgovarajući razred na osnovu prethodne provere znanja.
Prethodnu proveru znanja obavlja tim sastavljen od nastavnika razredne nastave, pedagoga i psihologa škole uvažavajući standarde postignuća i ceneći najbolji interes deteta.“
Da li obrazac br. 4 popunjava svaki stalni član komisije ili koordinator komisije?
Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom uređuje da podatke za zbirku podataka o deci, učenicima i odraslima za koje je pokrenut postupak procene potrebe prikupljaju i obrađuju stalni članovi Komisije i koordinator Komisije u okviru svoje oblasti rada i zadataka u Komisiji, dok za zbirku podataka o radu Komisije podatke prikuplja i obrađuje samo koordinator Komisije.
Učenik je pohađao osnovnu školu sa smetnjama u razvoju, sada bi trebalo da upiše prvi razred srednje, da li je potrebno da ponovo ima mišljenje IRK?
Da li je za prevremeni upis u osnovnu školu nadležna isključivo redovna osnovna škola, u skladu sa čl. 55 Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, ili bi i škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, takođe bila u obavezi da organizuje proveru spremnosti za prevremeni upis, ukoliko joj se roditelj obrati?
Prevremni upis u osnovnu školu omogućava deci koja brže napreduju da se na uzrastu od 6 do 6 i po godina upišu u prvi rezred osnovne škole. Prilikom procene spremnosti za prevremeni upis, procenjuje se da li socijalni, emocionalni i kognitivni razvoj deteta dostiže uzrast prosečnog sedmogodišnjaka. Ukoliko dete koje zadovoljava kriterijume za prevremeni upis u osnovnu školu, iz svega proizilazi da nema osnova da se to dete upiše u školu za učenike sa smetnjama u razvoju.
Da li se sa lokalnog nivoa mogu finansirati troškovi prevoza deteta i pratioca, koje objektivno može da koristi sredstva javnog prevoza, ukoliko se usluga logopedskog ili defektološkog tretmana pruža u privatnoj praksi, van mesta prebivališta deteta?
U proceni potreba za dodatnom podrškom treba se rukovoditi članom 2. Pravilnika koji glasi: „Dodatna podrška obuhvata prava, usluge i resurse koji detetu, učeniku i odraslom obezbeđuju prevazilaženje fizičkih, komunikacijskih i socijalnih prepreka unutar obrazovnih ustanova i zajednice.
Dodatna podrška obezbeđuje se, bez diskriminacije po bilo kom osnovu, svakom detetu, učeniku i odraslom u cilju uključivanja, učešća i napredovanja po pravilu u nesegregisanom obrazovnom okruženju do završetka srednjeg obrazovanja, kao i nesmetanog obavljanja svakodnevnih životnih aktivnosti i kvalitetnog života u zajednici.
Dodatna podrška se obezbeđuje u okviru sistema obrazovanja i vaspitanja, zdravstvene i socijalne zaštite.“
Ovede se radi najpre o tome da li je ovakva podrška predložena od starne IRK, tj. da li IRK preporučuje ovakvu podršku kao meru koja je neophodna za uključivanje i učešće u obrazovnom sistemu. Sledeće, treba ustanoviti da li pripada sistemu obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite. Takođe, kada je reč o terapiji, treba videti da li je zasnovana na naučnim metodama, da li je licencirana i da li je osoba stručna.
Da li se internatski smeštaj za učenike srednjih škola sa smetnjama u razvoju može finasirati ili sa lokalnog nivou u skladu sa ZOSOV ili samo sa republičkog nivoa u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti?
U vezi finansiranja fizioterapeuta, domskog smeštaja i prevoza treba napomenuti da je članom 11. stav 4. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom („Sl. glasnik RS“, br. 113/17 i 50/18) data mogućnost opštini, odnosno gradu da mogu, ako su obezbedili sredstva, da utvrde i druga prava, veći obim prava od prava utvrđenih ovim zakonom i povoljnije uslove za njihovo ostvarivanje.
Ukoliko škola ne obezbedi pedagoškog asistenta, a u opštini ne postoji škola za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju- iz koje bi mogao biti angažovan saradnik, da li detetu kom je potrebna podrška pedagoškog asistenta, ista može da bude obezbeđena u vidu angažovanja osobe koja bi vršila ulogu pedagoškog asistenta a koja bi bila finansirana iz budžeta opštine na osnovu sklopljenog ugovora?
Pravilnik o pedagoškom i andragoškom asistentu ("Sl. glasnik RS", br. 87/2019) uređuje bliže uslove za rad, stepen i vrstu obrazovanja i program obuke za pedagoškog i andragoškog asistenta. Pedagoški asistent nije personalizovana usluga već se obezbeđuje za grupu dece, učenika i finansira se sa nacionalnog nivoa tj. iz budžeta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Zakon o socijalnoj zaštiti definiše usluge socijalne zaštite kao aktivnosti pružanja podrške i pomoći pojedincu i porodici radi poboljšanja, odnosno očuvanja kvaliteta života, otklanjanja ili ublažavanja rizika nepovoljnih životnih okolnosti, kao i stvaranje mogućnosti da samostalno žive u društvu. Isti zakon prepoznaje pet grupa usluga: usluge procene i procenjivanja, dnevne usluge u zajednici, usluge podrške za samostalni život, savetodavno terapijske i socijalno edukativne usluge, i usluge smeštaja. Pored ovih, u zajednici su se razvijale i druge, inovativne usluge, koje odgovaraju na širok spektar potreba ljudi, tako da u skladu sa prethodno navedenim može se uvesti inovativna usluga angažovanja saradnika i definisati organizacioni model.