Questions and answers

Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano:

“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:

1. Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa,
2. Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,
3. Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,
4. Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,
5. Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.

Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.

U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.

Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava

Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.

Pravo iz stava 1. ovog člana, ostvaruju svi zaposleni koji počev od 22. marta 2019. godine navršavaju 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom”.

Iz navedenih odredbi proizilazi da se u staž za jubilarnu nagradu računaju samo godine rada u državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, te zaključujemo da se godine rada u privatnom sektoru ne računaju u staž za jubilarnu nagradu.

Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano:

“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:

1) Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa,

2) Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,

3) Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,

4) Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,

5) Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.

Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.

U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.

Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava.

Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.

Pravo iz stava 1. ovog člana, ostvaruju svi zaposleni koji počev od 22. marta 2019. godine navršavaju 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom”.

Kako škola nije državni organ, niti organ autonomne pokrajini ni jedinice lokalne samouprave, to radno iskustvo se neće računati u staž za jubilarnu nagradu.

Kada poslodavac neposredno angažuje lica po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ima obavezu da ga prijavi na penzijsko i zdravstveno osiguranje i da za sve vreme angažovanja uplaćuje doprinose i porez na dohodak. Pod vremenom angažovanja smatra se efektivno vreme u kome je to lice obavljalo ugovorene poslove. To praktično znači da bi u svakom slučaju prekida obavljanja poslova trebalo izvršiti odjavu sa penzijskog i invalidskog osiguranja tog lica i ponovo ga prijaviti kada nastavi sa vršenjem ugovorenih poslove.

S obzirom da ovom konkretnom slučaju ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslove praktično nije proizvodio dejstvo u odnosu na ugovorne strane – naručioca i izvršioca posla – taj ugovor bi trebalo staviti van snage. U ovim slučajevima jedinstvena prijava u CROSO se jedino može stornirati da bi se izbeglo plaćanje doprinosa za dane za koje je tekla prijava, za šta je predviđen rok do kraja dana (do 24h) u kom je prijava podneta. Kako je rok za storniranje istekao potrebno je obratiti se jednoj od organizacija obaveznog socijalnog osiguranja za prevazilaženje ove situacije.

Zakon o rodnoj ravnopravnosti („Sl. glasnik RS, br. 52/21) u čl. 64. propisuje obavezu organa javne vlasti na svim nivoima da odrede lice zaduženo za rodnu ravnopravnost. Saglasno članu 6. st. 1. tačka 8. Zakona, ova zakonska obaveza odnosi se i na organe javne vlasti obrazovane na nivou JLS, kao i onih koji se u potpunosti ili delimično finansiraju iz budžeta JLS (javna preduzeća, javne ustanove, zavodi, komunalna milicija, sportske organizacije i udruženja i dr.). Ovi organi javne vlasti imaju zakonsku obavezu određivanja lica zaduženog za rodnu ravnopravnost pod uslovom da imaju više od 50 zaposlenih i radno angažovanih lica. U ukupan broj od 50 zaposlenih i radno angažovanih lica ubrajaju se lica koja su zasnovala radni odnos na određeno ili neodređeno vreme, lica koja obavljaju rad van radnog odnosa, po osnovu  ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ugovora o delu, ugovora o stručnom osposobljavanju i usavršavanju ili ugovora o dopunskom radu.

Rukovodilac organa javne vlasti JLS dužan je da za lice zaduženo za rodnu ravnopravnost odredi rukovodioca/rukovoditeljku one organizacione jedinice u čijoj nadležnosti su poslovi koji se odnose na vođenje evidencije u oblasti rada (član 64. stav 2. ZRR). Koja je to konkretna organizaciona jedinica, zavisi od unutrašnje organizacije i sistematizacije radnih mesta i konkretnom organu javne vlasti, odnosno, od toga u okviru koje organizacione jedinice se obavljaju poslovi vođenja evidencija u oblasti rada. Tako će, na primer, u nekoj opštinskoj upravi to biti rukovodilac/rukovoditeljka odeljenja za ljudske resurse, u nekoj JLS rukovodilac/rukovoditeljka odeljenja za opštu upravu, zajedničke poslove, poslove organa opštine, društvene delatnosti i sl. 

Poislovi koje obavlja lice zaduženo za rodnu ravnopravnost regulisani su članom 64. Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Aktom o sistematizaciji radnih mesta u oragnima uprave JLS treba opisati poslove koje obavljaju lica zadužena za rodnu ravnopravnost. Ti poslovi su načelno regulisani u čl. 64 st. 3. ZRR i treba ih bliže opisati i precizirati.

Treba imati u vidu da je o određivanju lica zaduženog za rodnu ravnopravnost i o svakoj promeni ovog lica, organ uprave JLS dužan da obavesti Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Lica zadužena za rodnu ravnopravnost moraju biti obučena za obavljanje poslova iz ovog svog delokruga, s tim što će Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u saradnji sa Nacionalnom akademijom za javnu upravu bliže urediti program i način obuke ovih lica.

Nema zakonskih smetnji da se u JLS, pored instituicionalnih mehanizama čije je osnivanje po zakonu obavezno, osnuje Kancelarija za rodnu ravnopravnost, čiji delokrug rada može obuhvatiti i delovanje na planu unapređenja ravnopravnosti pojedinih ranjivih grupa, kao što je npr. Kancelarija za rodnu ravnopravnost i unapređenje LGBT osoba u Novom Sadu.

Prvo, moramo da ogradimo i napomenemo da se Zakon o lokalnim izborima ne primenjuje na izbore za savete mesnih zajednica. Naime, članom 1. ovog zakona propisano je da se njime uređuje izbor i prestanak mandata odbornika skupština jedinica lokalne samouprave.

Dalje, članom 74. stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi je propisano da se postupak izbora saveta i drugih organa mesne zajednice (kao oblika mesne samouprave), utvrđuju aktom o osnivanju mesne zajednice, a u skladu sa statutom opštine, odnosno grada.

Ukazujemo, takođe, da je članom 74. stav 4. propisano da se izbori za savet mesne zajednice sprovode po pravilima neposrednog i tajnog glasanja na osnovu opšteg i jednakog izbornog prava, u skladu sa aktom o osnivanju.

Shodno navedenom, odgovor koji možemo da pružimo ne zasniva se na odgovarajućoj odluci skupštine vaše jedinice lokalne samouprave, već proističe iz odredbi Zakona o lokalnim izborima, zbog čega ovo mišljenje treba uzeti u obzir uslovno.

Naime, Zakon o lokalnim izborima ne propisuje zabranu za kandidata za odbornika da potpiše izjavu o podršci bilo izbornoj listi na kojoj je kandidat, bilo nekoj drugoj izbornoj listi. Međutim, činjenica je da se, prema Zakonu o lokalnim izborima, podrška potpisom ne daje konkretnom kandidatu za odbornika, već samoj izbornoj listi, dok samo broj potrebnih izjava zavisi od broja kandidata na izbornoj listi. Imajući navedeno u vidu, odgovor na drugo pitanje ne može se pronaći u Zakonu o lokalnim izborima.

Što se prvog pitanja tiče, moglo bi se izvesti tumačenje da jedan kandidat može da podrži kandidaturu drugog kandidata, s obzirom na to da iz odredbi Zakona o lokalnim izborima ne proističe zabrana kandidata za odbornike da podrže podnošenje neke druge izborne liste.

Prema Zakonu o rodnoj ravnopravnosti („Sl. glasnik RS“, br. 52/21), savet za rodnu ravnopravnost je poseban institucionalni mehanizam za rodnu ravnopravnost na nivou JLS. U svakoj JLS obrazuje se jedan savet za rodnu ravnopravnost. Savet za rodnu ravnopravnost u JLS treba strogo razlikovati od Komisije za rodnu ravnopravnost, koje je stalno radno telo skupštine JLS i koja ima svoje posebne zakonom utvrđene nadležnosti.

Zakon predviđa da savet za rodnu ravnopravnost čine imenovana ili postavljena lica, predstavnici ustanova, organa i organizacija u oblastima značajnim za rodnu ravnopravnost i sprečavanje i suzbijanje rodno zasnovanog nasilja, o čemu treba voditi računa prilikom imenovanja članova/članica saveta. Osim toga, treba imati u vidu da, prema ZRR, u radu saveta za rodnu ravnopravnost obavezno učestvuju i lica zadužena za rodnu ravnopravnost u organima JLS (član 63. stav 1. tačka 2. ZRR).

U JLS u kojoj nije formiran savet za rodnu ravnopravnost potrebno je aktima JLS regulisati način izbora, broj članova/članica, nadležnost, kao i način rada i odlučivanja saveta. Na primer, odluku o formiranju saveta za rodnu ravnopravnost u JLS može doneti skupština opštine, na predlog predsednika/predsednice opštine, a da sastav, nadležnost, način rada i odlučivanja budu bliže regulisani Poslovnikom o radu saveta. Prilikom izbora članova/članica saveta, treba obezbediti uravnoteženu zastupljenost polova, koja podrazumeva da je zastupljenost jednog od polova između 40-50% u odnosu na drugi pol (član 6. st. 1. tačka 9. ZRR).

Prilikom regulisanja nadležnosti saveta, treba imati u vidu odredbe člana 63. stav 1. tačka 2. ZRR kojima se načelno regulišu osnovne nadležnosti saveta za rodnu ravnopravnost, a koje obuhvataju: praćenje stanja u oblasti rodne ravnopravnosti i iniciranje i predlaganje mera za unapređenje rodne ravnopravnosti. U krug nadležnosti saveta trebalo bi uvrstiti prava i obaveze ovog tela da priprema Akcioni plan za rodnu ravnopravnost na nivou JLS, da učestvuje u postupku pripreme budžeta i da, u skladu sa rodno odgovornim budžetiranjem koje je regulisano Zakonom o budžetskom sistemu, predlaže integrisanje rodne komponente u budžet, da učestvuje u aktivnostima vezanim za primenu, praćenje i izveštavanje o primeni Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost i Akcionog plana za njeno sprovođenje, sarađuje sa mehanizmima rodne ravnopravnosti u drugim JLS, kao i sa mehanizmima rodne ravnopravnosti koji se obrazuju na nacionalnom nivou i na nivou autonomne pokrajine.

Saglasno članu 64. st. 2. ZZR za lice zaduženo za rodnu ravnopravnost uvek se određuje rukovodilac/rukovoditeljka one organizacione jedinice u čijoj su nadležnosti poslovi koji se odnose na vođenje evidencija u oblasti rada. Koja je to jedinica, zavisi od unutrašnje organizacije i sistematizacije radnih mesta u konkretnom organu, odnosno, od toga u okviru koje organizacione jedinice se obavljaju poslovi vođenja evidencija u oblasti rada. Unutrašnja organizacija i sistematizacija radnih mesta u organima uprave veoma je različita, pa će zato u nekom organu to, na primer, biti rukovodilac/rukovoditeljka odeljenja za opštu upravu, ljudske resurse i zajedničke poslove, u nekom rukovoditelj/rukovoditeljka odeljenja za pravne, skupštinske i komunalne poslove i sl.

Potrebno je aktom o sistematizaciji radnih mesta opisati poslove koje obavlja lice zaduženo za rodnu ravnopravnost u konkretnom organu JLS. Ti poslovi su načelno regulisani u čl. 64 st. 3. ZRR i treba ih bliže opisati i precizirati.

JLS u kojima nisu formirana tela za rodnu ravnopravnost i određeno lice za rodnu ravnopravnost u obavezi su da u roku od šest meseci po stupanju na snagu ZRR usvoje odgovarajuće akte, formiraju tela za rodnu ravnopravnost i odrede lice zaduženo za rodnu ravnopravnost. Rok za obavljanje ovih aktivnosti ističe 24. novembra 2021. godine i njihovom obavljanju treba hitno pristupiti. Za slučaj da u organu uprave JLS ne bude određeno lice za rodnu ravnopravnost, predviđena je prekršajna sankcija za odgovorno lice u organu – novčana kazna u iznosu od 5.000 do 150.000 dinara (član 69. st. 1. tačka 12. ZRR). 

U vezi sa implementacijom ZRR na lokalnom nivou, treba imati u vidu da subjekti koji na lokalnom nivou primenjuju ZRR obuhvataju: sve lokalne organe javne vlasti, kao i javna preduzeća, ustanove, javne agencije i druge organizacije i lica kojima su zakonom poverena pojedina javna ovlašćenja, i pravna lica koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu JLS. S obzirom na to da među lokalnim zajednicama postoje razlike kada se radi o broju i vrsti subjekata kojima je povereno vršenje javnih poslova, kao i pravnim licima čiji je osnivač konkretna JLS ili čiju aktivnost i celini ili delom finansira JLS, korisno je u svakoj lokalnoj zajednici identifikovati subjekte na koje se odnose obaveze vezane za rodnu ravnopravnost.

Iako gradske opštine nemaju svojstvo jedinica lokalne samouprave, uprave gradskih opština su organi javne vlasti u smislu čl. 6. stav 1. tačka 18. Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Zato uprave svih gradskih opština koje imaju više od 50 zaposlenih i radno angažovanih lica podležu obavezi određivanja lica za rodnu ravnopravnost utvrđenoj u članu 64. ZRR.

Kada je reč o usklađivanju akata sa ZRR, oni se ne usklađuju retroaktivno, već u zakonskom roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ZRR (član 73. stav 1. ZRR), a stupanje na snagu svakog akta regulisano je samim aktom.

Saglasno članu 64. st. 2. ZRR za lice zaduženo za rodnu ravnopravnost uvek se određuje rukovodilac/rukovoditeljka one organizacione jedinice u čijoj su nadležnosti poslovi koji se odnose na vođenje evidencija u oblasti rada. Koja je to jedinica, zavisi od unutrašnje organizacije i sistematizacije radnih mesta u konkretnom organu, odnosno, od toga u okviru koje organizacione jedinice se obavljaju poslovi vođenja evidencija u oblasti rada. Unutrašnja organizacija i sistematizacija radnih mesta u organima uprave veoma je različita, pa će zato u nekom organu to, na primer, biti rukovodilac/rukovoditeljka odeljenja za opštu upravu, ljudske resurse i zajedničke poslove, u nekom rukovoditelj/rukovoditeljka odeljenja za pravne, skupštinske i komunalne poslove i sl.

Zakon o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 - odluka US, 113/17 i 95/18 - autentično tumačenje) u članu 78. kaže da poslodavac može zaposlenom odobriti odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo). Za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drukčije određeno.

Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u JLS („Sl. glasnik RS“, br. 38/19 i 55/20) u članu 22. kaže da zaposleni ima pravo na neplaćeno odsustvo u kalendarskoj godini, i to:

1. radi školovanja, specijalizacije ili drugog vida stručnog obrazovanja i usavršavanja (master, doktorat) kojem zaposleni pristupa na svoju inicijativu - do 30 radnih dana;
2. radi negovanja obolelog člana uže porodice - do 90 radnih dana; 
3. radi obavljanja ličnih poslova - do 7 radnih dana;
4. za slučaj smrti bliskog srodnika po krvnom ili tazbinskom srodstvu - do 5 radnih dana;
5. učestvovanje na kulturnim i sportskim priredbama u svojstvu izvođača, kao i učestvovanje na stručnim kongresima i konferencijama.

Na lični zahtev poslodavac će odobriti zaposlenom neplaćeno odsustvo do 90 dana, koje se može koristiti jednom, u periodu od pet godina, ukoliko odsustvo zaposlenog ne bi bitno uticalo na izvršavanje poslova radnog mesta na koje je raspoređen. Poslodavac može da odobri zaposlenom neplaćeno odsustvo i u dužem trajanju i u drugim slučajevima, ako odsustvo sa rada zaposlenog ne utiče bitno na organizaciju rada kod poslodavca. Pravo zaposlenog na neplaćeno odsustvo i dužina njegovog trajanja utvrđuje se rešenjem. Neplaćeno odsustvo odobrava se, na pismeni zahtev zaposlenog, pod uslovom da je zaposleni priložio odgovarajuću dokumentaciju (dokaz o postojanju pravnog osnova za korišćenje neplaćenog odsustva).

S obzirom da Zakon o radu predviđa da za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, a solidarna pomoć jeste pravo iz radnog odnosa, smatramo da nema osnova da se za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom isplati solidarna pomoć.

Članom 211. stav 1. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14) predviđa se da se kolektivnim ugovorom ili sporazumom između poslodavca i sindikata kod poslodavca može utvrditi pravo na plaćeno odsustvo predstavniku sindikata radi obavljanja sindikalne funkcije, srazmerno broju članova sindikata.

U stavu 2. predviđeno je da ako kolektivni ugovor ili sporazum nije zaključen, lice ovlašćeno za zastupanje i predstavljanje reprezentativnog sindikata kod poslodavca za obavljanje sindikalne funkcije ima pravo:

1) na 40 plaćenih časova rada mesečno ako sindikat ima najmanje 200 članova i po jedan čas mesečno za svakih sledećih 100 članova;

2) na srazmerno manje plaćenih časova ako sindikat ima manje od 200 članova.

Dakle, Zakon ne uređuje na koji način će se kolektivnim ugovorom ili sporazumom poslodavca i sindikata utvrditi pravo na plaćeno odsustvo predstavniku sindikata radi obavljanja sindikalne funkcije. Poslodavac i sindikat imaju mogućnost da navedene kriterijume sami utvrde kolektivnim ugovorom ili sporazumom između poslodavca i sindikata kod poslodavca, a srazmerno broju članova sindikata (Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Sektor za rad, broj 011-00-01042/2014-02 od 8. januara 2015). Imajući navedeno u vidu, u ovom konkretnom slučaju primeniće se odredbe Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS i to odredbe člana 70.

Odredbe Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 21/16, 113/17 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) su precizne. Naime, članom 161. je propisano da službenik može da podnese pismeni otkaz najmanje 15 dana pre dana koji je u pismenom otkazu označio kao dan prestanka radnog odnosa.

Članovima od 72. do 74. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) je propisano da je probni rad obavezan za sva lica koja nisu zasnivala radni odnos u organu autonomne pokrajine, jedinici lokalne samouprave, ili državnom organu.

Probni rad za radni odnos zasnovan na neodređeno vreme traje šest meseci, a za radni odnos na određeno vreme, probni rad je obavezan samo ako je radni odnos zasnovan na duže od šest meseci, i traje dva meseca.

Probni rad službenika prati njegov neposredni rukovodilac, koji posle okončanja probnog rada poslodavcu daje pismeno mišljenje o tome da li je službenik zadovoljio na probnom radu. Službeniku koji ne zadovolji na probnom radu prestaje radni odnos. Službenik na probnom radu koji je radni odnos zasnovao na neodređeno vreme polaže državni stručni ispit do okončanja probnog rada, a službeniku koji ne položi državni stručni ispit, prestaje radni odnos.

Mogućnost odnosno nemogućnost produženja probnog rada usled dužeg odsustva sa rada zaposlenog na probnom radu nije uređena zakonom te smatramo da odluku o tome poslodavac treba da donese ceneći okolnosti u svakom konkretnom slučaju. Naime, polazeći od svrhe instituta probnog rada, a to je provera sposobnosti, znanja i veštine koje zaposlenog kvalifikuju za obavljanje poslova određenog radnog mesta, ukoliko neposredni rukovodilac koji prati rad zaposlenog na probnom radu, smatra da je on u periodu u kome je radio pokazao sposobnosti, znanja i veštine koje ga kvalifikuju za obavljanje poslova određenog radnog mesta, poslodavac može doneti odluku da po povratku tog zaposlenog sa odsustva ne produži probni rad. Takođe, ukoliko neposredni rukovodilac smatra da je zbog dužeg odsustva zaposlenog dovedena u pitanje objektivna ocena i da je potrebno dodatno vreme za proveru sposobnosti, znanja i veštine poslodavac može odlučiti da produži probni rad tom zaposlenom dok se ne stekle objektivna ocena o njegovom radu. Sve u svemu, ovakva situacija predstavlja izuzetak i ni na koji način ne bi trebalo da utiče na funkcionisanje probnog rada u redovnim okolnostima.

Zakon inače uspostavlja probni rad kao uslovan u odnosu na zasnovan radni odnos, imajući u vidu da službeniku koji ne zadovolji na probnom radu prestaje radni odnos, što svakako može biti i pre isteka roka utvrđenog za probni rad.

Licenciranje je postupak u kome se ispituje da li organizacija socijalne zaštite ispunjava kriterijume i standarde za pružanje usluga u oblasti socijalne zaštite (član 176. Zakona o socijalnoj zaštiti, „Sl. glasnik RS“, br. 24/11). Licenca je javna isprava kojom se potvrđuje da organizacija socijalne zaštite, odnosno stručni radnik ispunjava utvrđene uslove i standarde za pružanje određenih usluga u oblasti socijalne zaštite. Pravo na licencu za pružanje usluge socijalne zaštite ima organizacija socijalne zaštite koja, između ostalog, ispunjava standarde za pružanje usluge za koju traži izdavanje licence (član 179. Zakona  socijalnoj zaštiti). Organizacija socijalne zaštite može da ima više licenci, odnosno onoliko licenci koliko pruža usluga. Usluge dnevnog boravka i ličnog pratioca deteta su dve različite usluge te je za pružanje ovih usluga potrebno ispuniti odgovarajuće standarde i ostvariti dve različite licence.

Pružalac usluge socijalne zaštite u svom osnovnom programu organizacije definiše, između ostalog, programske aktivnosti koje se realizuju, u skladu sa specifikacijom usluge i minimalnim standardima koji se odnose na uslugu koju organizacija pruža, kao i u skladu sa potrebama korisničke grupe kojoj se usluga pruža (član 5. Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite, „Sl. glasnik RS", br. 42/13, 49/18 i 73/19). Programske aktivnosti ličnog pratioca deteta realizuju se kroz akreditovani program, u okviru posebne usluge ličnog pratioca deteta, ili kao programske aktivnosti u okviru usluge dnevnog boravka ili pomoći u kući (član 85. Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite). Dakle, realizacija aktivnosti ličnog pratioca deteta ne mora nužno da se odvijaju u okviru istoimene usluge već mogu da budu sastavni deo aktivnosti korisnika usluga dnevnog boravka ili pomoći u kući. Ovde je važno naglasiti da, u ovakvim okolnostima,  sadržaj usluge dnevnog boravka ili pomoći u kući ne može da se svede samo na aktivnosti ličnog pratioca deteta već mora da sadrži i ostale elemente koji su propisani za navedene usluge. Ukoliko se radi samo o aktivnostima ličnog pratioca deteta, onda se podrška pruža realizacijom usluge ličnog pratioca koja je kao takva nabavljena i na koju je korisnik upućen.

U konkretnom slučaju, organizacija koja pruža uslugu dnevnog boravka za odrasle korisnike može da pruža uslugu ličnog pratioca deteta ukoliko u posebnom postupku ostvari licencu za pružanje ove usluge. Organizacija koja pruža uslugu dnevnog boravka za odrasle korisnike ne može u okviru te usluge da sprovodi programsku aktivnost ličnog pratioca deteta jer ona, po svojoj prirodi, nije namenjena korisnicima usluge za koju je ostvarena licenca.