Questions and answers

Imajući u vidu da su pitanja postavljena kao praktični zadatak na koji način se popunjavanju podaci u aplikaciji Republičke direkcije za imovinu kod popunjavanja pojedinačnog NEP obrasca, crnim (boldovano) je naznačeno šta se unosi kao podatak:

1. U ovom slučaju treba popuniti tri NEP JS obrasca, i to:

• Vrsta nepokretnosti: Poslovni prostor (Nosilac prava JS na nepokretnostima – JLS; Podaci o korisniku – JLS; Udeo – Celo)
• Vrsta nepokretnosti: Zemljište pod objektom (Nosilac prava JS na nepokretnostima – JLS; Podaci o korisniku – JLS; Udeo – Zajednički)
• Vrsta nepokretnosti: Zemljište uz objekat (Nosilac prava JS na nepokretnostima – JLS; Podaci o korisniku – JLS; Udeo – Zajednički)

2. U ovom slučaju treba popuniti tri NEP JS obrasca, i to:

• Vrsta nepokretnosti: Stambena zgrada (Nosilac prava JS na nepokretnostima – JLS; Podaci o korisniku – JLS; Udeo – Zajednički)
• Vrsta nepokretnosti: Zemljište pod objektom (Nosilac prava JS na nepokretnostima – JLS; Podaci o korisniku – JLS; Udeo – Zajednički)
• Vrsta nepokretnosti: Zemljište uz objekat (Nosilac prava JS na nepokretnostima – JLS; Podaci o korisniku – JLS; Udeo – Zajednički)

3. Ako je vlasnik objekta (npr. JLS) i nije naznačeno koji je udeo na objektu, a za zemljište pod tim objektom stoji da je udeo: srazmeran površini objekta, tada za zemljište pod objektom treba upisati, udeo – Celo.

4. U ovom slučaju treba popuniti više NEP JS obrazaca, i to:

• Vrsta nepokretnosti: Stambena zgrada (Nosilac prava JS na nepokretnostima – JLS; Podaci o korisniku – JLS; Udeo – Zajednički)
• Vrsta nepokretnosti: Zemljište pod objektom (Nosilac prava JS na nepokretnostima – JLS; Podaci o korisniku – JLS; Udeo – Zajednički)
• Vrsta nepokretnosti: Zemljište uz objekat (Nosilac prava JS na nepokretnostima – JLS; Podaci o korisniku – JLS; Udeo – Zajednički)
• Vrsta nepokretnosti: Delovi zgrade (Nosilac prava JS na nepokretnostima – JLS; Podaci o korisniku – JLS; Udeo – Celo)

Napomena:Koliko delova objekta ima JLS, toliko NEP JS obrazaca popuniti

5. U ovom slučaju JLS ne vrši evidenciju za korisnike, već evidenciju svoje imovine. Imajući u vidu da je predmetno građevinsko zemljište u vlasništvu JLS, znači da JLS isto treba da ima u svojoj posebnoj evidenciji. JLS je dužna da se potrudi da se ta nepokretnost evidentira i u aplikaciji Registar nepokretnosti u JS. Ukoliko korisnik odbija da pristupi aplikaciji i izvrši evidenciju nepokretnosti koje koristi u javnoj svojini JLS, tada evidenciju u Registru nepokretnosti u JS treba da izvrši JLS.

6. U ovom slučaju JLS ne vrši evidenciju za korisnike, već evidenciju svoje imovine. Imajući u vidu da je predmetno građevinsko zemljište u vlasništvu JLS, znači da JLS isto treba da ima u svojoj posebnoj evidenciji. JLS je dužna da se potrudi da se ta nepokretnost evidentira i u aplikaciji Registar nepokretnosti u JS. Ukoliko korisnik odbija da pristupi aplikaciji i izvrši evidenciju nepokretnosti koje koristi u javnoj svojini JLS, tada evidenciju u Registru nepokretnosti u JS treba da izvrši JLS.

7. U aplikaciji korisnik nema uvid u evidenciju drugih korisnika aplikacije, kao što je to slučaj sa JLS. Zbog toga, nije mogao da vidi da li su nepokretnosti već unete. Ukoliko JLS više nema vlasništvo nad predmetnim nepokretnostima, tada je potrebno da ista izvrši proceduru brisanja tih NEP JS obrazaca u aplikaciji Registar nepokretnosti u JS.

8. Kod ovog pitanja JLS bi trebala da sa korisnicima kojima je osnivač ima međusobni dogovor oko toga ko će da evidentira nepokretnosti koje korisnici koriste a iste se nalaze u vlasništvu JLS. Takođe, ukoliko je evidencija duplirana, potrebno je da ili JLS ili u ovom slučaju Dom zdravlja izvrši proceduru brisanja tih NEP JS obrazaca u aplikaciji Registar nepokretnosti u JS.

Prema članu 117g Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u postupku prijema i obrade poreske prijave i drugih izveštaja, proverava se tačnost i potpunost poreske prijave i drugih izveštaja, koje poreski obveznik, u skladu sa zakonom, dostavlja Poreskoj upravi ili poreskog organu.

Ukoliko poreska prijava i drugi izveštaji koji se dostavljaju uz prijavu sadrže nedostatke iz stava 1. ovog člana, Poreska uprava ili poreski organ obaveštava podnosioca prijave o tim nedostacima.

U slučaju da, podnosilac prijave - poreski obveznik ne postupi po obaveštenju iz stava 2. ovog člana, smatraće se da poreska prijava, odnosno drugi izveštaji nisu ni podneti Poreskoj upravi.

Shodno tome, smatramo da nije potrebno donositi rešenje o odbijanju prijave, već se poreskom obvezniku naknade dostavlja obaveštenje.

Prijava po kojoj se ne utvrđuje naknada se u aplikaciji Jedinstvenog informacionog sistema -  LPA stavlja u status “odbijena”, na osnovu obaveštenja, kao i u svim drugim slučajevima, kao što su duple prijave koje ne treba dopunjavati i slično.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

U skladu sa članom 6b Zakona o porezima na imovinu „pomoćni objekti“ su:

(1) samostalni objekti koji ne služe za stanovanje ili obavljanje delatnosti i ne razvrstavaju se u objekte iz člana 6a stav 1. tač. 5) do 7) ovog zakona, i to:

- pomoćni objekti koji nisu zgrade (bunari, bazeni, rezervoari, cisterne i sl.);

- pomoćne zgrade (prizemne zgrade i zgrade čija je podna površina ispod površine zemlje) koje su u funkciji stambenog, odnosno poslovnog objekta, koji je izgrađen na istom zemljištu (kotlarnice, podrumi, šupe za smeštaj ogreva i sl.);

(2) ekonomski objekti, u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja;

(3) nadstrešnice osnove preko 10 m2 koje su samostalni objekti.

Dakle, ako je nadstrešnica samostalni objekat osnove preko 10m2, tada se ona može razvrstati u grupu „garaže i pomoćni objekti“.

Činjenično stanje može se utvrditi ili u postupku poreske kontrole ili uvidom u podatke katastra (ako postoje).

Napominjemo da treba proveriti da li predmetne nadstrešnice u poslovnim knjigama vode po fer vrednosti primenom MSFI i MRS, pa ukoliko je to slučaj onda fer vrednost mora da bude poreska osnovica,  a ne primena prosečne cene za „garaže i pomoćne objekte“. Shodno navedenom, poreski obveznik nema pravo da bira da li će primeniti fer vrednost, ukoliko ispunjava uslove da fer vrednost bude poreska osnovica.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada. 

Prema članu 2 . Zakona o porezima na imovinu nepokretnostima se, u smislu oporezivanja imovine, smatraju:

• zemljište, i to građevinsko, poljoprivredno, šumsko i drugo;
• stambene, poslovne i druge zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti, odnosno njihovi delovi (u daljem tekstu: objekti).

Objekat je građevina spojena sa tlom, koja predstavlja fizičku, funkcionalnu, tehničko-tehnološku ili biotehničku celinu i to su: zgrade svih vrsta, saobraćajni, vodoprivredni i energetski objekti, kablovska kanalizacija, objekti komunalne infrastrukture, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, objekti sporta i rekreacije, groblja, skloništa i sl.

Nepokretnosti su inkorporisane u zemljište i ne mogu se premeštati s jednog mesta na drugo bez oštećenja njihove suštine.

Shodno tome, kućice koje su postavljene na splavovima koji se nalaze na vodi, nisu izgrađene i samim tim ni splav ni kućica na njemu nisu inkorporisani u zemljište, u smislu da se mogu premeštati sa mesta na mesto, tako da se ne mogu smatrati nepokretnostima i po našem mišljenju ne mogu biti predmet oporezivanja porezom na imovinu.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada. 

U skladu sa Zakonom o porezima na imovinu pretežna šifra delatnosti nikada nije opredeljivala poresku osnovicu. Od 1.1.2021 brisana je iz člana 7. odredba da se nepokretnosti iz stava 4. ovog člana opredeljuju prema njihovoj nameni u skladu sa propisima kojima se uređuje klasifikacija delatnosti Naime, ta odredba je samo ukazivala da se posmatra delatnost koja se obavlja u objektu, odnosno posmatra se funkcionalnost objekta, za šta je objekat namenjen i u tom smislu vrsta delatnosti iz klasifikacije, a ne pretežna registrovana delatnost obveznika.

Napominjemo da obveznik može obavljati razne delatnosti, a imati samo jednu pretežnu registrovanu.

Izmenama je u članu 7. dato pojašnjenje šta se smatra proizvodnim, a šta skladišnim prostorom (koji se oporezuju po knjigovodstvenoj vrednosti prema članu  7. Stav 4 ZPI):

Proizvodnim pogonima prerađivačke industrije iz stava 4. tačka 2) ovog člana smatraju se (nadzemni i podzemni) objekti koji su namenjeni za obavljanje proizvodnje u delatnosti koja je klasifikovana kao prerađivačka industrija, u skladu sa zakonom kojim se uređuje klasifikacija delatnosti.

Skladišnim i stovarišnim objektima iz stava 4. tačka 8) ovog člana smatraju se (nadzemni i podzemni) objekti koji su namenjeni za preuzimanje i čuvanje sirovina i robe (uključujući i rezervoare i cisterne za skladištenje koji se smatraju nepokretnostima, kao i objekte za skladištenje otpada), koji se ne koriste za promet na malo ili za druge namene, odnosno u delu u kome se ne koriste za promet na malo ili za druge namene.

Shodno tome, smatramo da se poslovni prostor u kome su smešteni gotovi proizvodi za dalju prodaju mogu oporezovati po knjigovodstvenoj vrednosti kao skladišni i stovarišni objekat po članu 7. stav 4. tačka 8) Zakona o porezima na imovinu, ako se u tom prostoru ne vrši maloprodaja.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada. 

U skladu sa članovima 19–22. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je ispunjenje poreske obaveze, ispunjenje poreske obaveze u slučaju likvidacije ili stečaja, u slučaju statusnih promena i u slučaju smrti fizičkog lica, poslovne nesposobnosti ili proglašenja fizičkog lica za nestalo.

Članom 23. ZPPPA propisano je da poreska obaveza prestaje:

1) naplatom poreza,

2) zastarelošću poreza,

3) otpisom poreza,

4) na drugi zakonom propisan način.

U slučaju zastarelosti poreza, otpisa poreza ili prestanka poreske obaveze na drugi zakonom propisani način, lokalna poreska administracija donosi rešenje o prestanku poreske obaveze.

Članom 176. – 182. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 18/16 i 95/18 – autentično tumačenje) uređeno je ponavljanje postupka i to: razlozi, inicijativa, rokovi, zahtev za ponavljanje postupka, odlaganje izvršenja rešenja, rešavanje u ponavljanju postupka i ponovljeni postupak.

Članom 183. istog zakona propisano je poništavanje konačnog rešenja, a članom 184. ukidanje rešenja. Članom 163. ovog zakona uređeno je poništavanje pobijanog rešenja od strane prvostepenog organa.

Ukazujemo da je primećena praksa da se obaveze neosnovano utvrđuju duži niz godina i nakon isteka roka zastarelosti, što nije uređeno nijednim propisom, ali u slučajevima gde ne postoji predmet oporezivanja, nisu se donosila rešenja, obaveza mora biti stornirana. Shodno navedenom, u zavisnosti od konkretne poresko  - pravne situacije pozivate se na odgovarajući propis.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada. 

Članom 14. stav 1. Zakona o budžetskom sistemu propisano je da su javne prihodi:

1) porezi;

2) doprinosi za obavezno socijalno osiguranje;

2a) neporeski prihodi, i to:

(1) takse,

(2) naknade,

(3) kazne,

(4) prihodi nastali upotrebom javnih sredstava;

tač. 3) i 4) (brisane)

5) samodoprinos;

6) donacije, transferi i finansijska pomoć Evropske unije;

7) (brisana).

Prema stavu 2. istog člana primanja države su:

1) primanja od prodaje nefinansijske imovine;

2) primanja od zaduživanja;

3) primanja od prodaje finansijske imovine.

podtač. (1)-(3) (brisane)

4) (brisana).

Članom 60.  istog zakona propisano je, da ako je od obveznika naplaćeno više prihoda iz člana 14. stav 1. tač. (1)-(5) ovog zakona, odnosno ako je osnov za naplatu bio pogrešan, izvršiće se povraćaj u skladu sa zakonom kojim se uređuje naplata javnih prihode, odnosno u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

U konkretnom slučaju uplatni račun 840-841151843-84 – Primanja od prodaje zemljišta u korist nivoa opština nije javni prihod iz člana 14. stav 1. tač. (1)-(5) ovog zakona, već spada u primanja (u skladu sa članom 14. stav 2. Zakona o budžetskom sistemu), pa u tom smislu se na ovaj javni prihod ne primenjuju odredbe člana 60.  Zakona o budžetskom sistemu, pa se povraćaj vrši u skladu sa zakonom kojim se uređuje naplata prihoda.

Shodno navedenom, smatramo da LPA nije nadležna za povraćaj niti preknjižavanje primanja i u tom smislu nema osnova za primenu člana 70.  Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Zahtev za povraćaj treba odbaciti rešenjem zbog nenadležnosti.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada. 

Prema članu 2. Uredbi o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti, iznosima naknada propisano je da se kriterijumi za određivanje negativnog uticaja aktivnosti koje utiču na životnu sredinu pravnih lica i preduzetnika utvrđuju  u okviru pretežne delatnosti koju obavlja obveznik naknade. Pod pretežnom delatnošću, u smislu ove uredbe, smatra se ona delatnost koja je registrovana kod Agencije za privredne registre kao i delatnost čijim je obavljanjem pravno lice i preduzetnik ostvario najviše prihoda u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.

Prema tome, obveznik, u skladu sa Uredbom, u prijavi navodi pretežnu delatnost, koja može biti ili pretežna delatnost iz APR ili delatnost od koje obveznik ostvaruje najviše prihode.

U slučaju da postoji sumnja u tačnost iskazanih podataka u prijavi, organ lokalne poreske administracije može da pokrene postupak poreske kontrole , a radi utvrđivanja od koje je delatnosti poreski obveznik ostvario najviše prihoda, kao i da li je to njegova pretežna delatnost. Shodno navedenom, smatramo da je podatak o registrovanoj pretežnoj delatnosti u registru APR tačan, potrebno je proveriti iz kog razloga se taj podatak razlikuje u registru PIB, odnosno u registru Poreske uprave.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada. 

Prema članu 6a Zakona o porezima na imovinu,  jedinica lokalne samouprave može odlukom propisati da se neizgrađeno građevinsko zemljište na njenoj teritoriji, koje se koristi isključivo za gajenje biljaka, odnosno sadnog materijala, odnosno šuma, za svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu razvrstava u poljoprivredno, odnosno u šumsko zemljište.

Odluka iz stava 4. ovog člana primenjivaće se kod utvrđivanja poreza na imovinu za poresku godinu ako je doneta i objavljena do 30. novembra tekuće godine, na način na koji se objavljuju opšti akti jedinice lokalne samouprave koja ju je donela i objavila na zvaničnoj internet stranici.

Gajenjem biljaka, odnosno sadnog materijala, odnosno šuma, u smislu stava 4. ovog člana, smatra se gajenje (jednogodišnjih, dvogodišnjih, odnosno višegodišnjih) biljaka, odnosno gajenje sadnog materijala, odnosno gajenje šuma, koje je klasifikovano u oblasti poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo, u skladu sa propisom kojim se uređuje klasifikacija delatnosti.

Članom 6b istog zakona propisano je da kod razvrstavanja nepokretnosti u skladu sa članom 6a stav 1. ovog zakona, pojedini pojmovi imaju sledeće značenje:

1) „građevinsko zemljište“ je vrsta zemljišta koje je kao takvo definisano zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja;

2) „poljoprivredno zemljište“ je vrsta zemljišta koje je kao takvo definisano zakonom kojim se uređuje korišćenje poljoprivrednog zemljišta;

3) „šumsko zemljište“ je vrsta zemljišta koje je kao takvo definisano zakonom kojim se uređuje korišćenje i upravljanje šumama i šumskim zemljištem.

Za predmetno zemljište je u katastru upisana vrsta zemljišta: ostalo građevinsko zemljište, a namena zemljišta je njiva. To znači da je to zemljište definisano kao građevinsko zemljište, pri čemu namena zemljišta u katastru može da ukaže (a ne mora) da se to zemljište koristi kao poljoprivredno.

Shodno tome, ukoliko je vaša JLS donela odluku u skladu sa članom 6a Zakona i ako predmetno zemljište nije izgrađeno i koristi se isključivo kao poljoprivredno, tada se razvrstava u grupu građevinsko zemljište – namena poljoprivredno. Ukoliko nije doneta odluka ili ako zemljište nije po svojoj faktičkoj nameni poljoprivredno, odnosno ako je izgrađeno ili se koristi kao građevinsko, u tom slučaju se razvrstava u grupu građevinsko zemljište.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Prema članu 29. Zakona o opštem upravnom postupku (ZUP):

(1) Organi izdaju strankama, na usmeni ili pisani zahtev, uverenja i druge isprave (sertifikate, potvrde itd.) o činjenicama o kojima vode službenu evidenciju u skladu sa zakonom.

(2) Uverenja i druge isprave o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija izdaju se saglasno podacima iz službene evidencije, i imaju dokaznu vrednost javne isprave.

(3) Uverenja i druge isprave izdaju se, po pravilu, istog dana kad je stranka podnela zahtev, a najkasnije u roku od osam dana, ako posebnim propisom nije drukčije predviđeno.

(4) Zahtev stranke za izdavanjem uverenja i druge isprave može da se odbije rešenjem. Ako organ u roku od osam dana ne izda uverenje ili drugu ispravu, niti rešenje kojim odbija zahtev, stranka može da izjavi žalbu kao da je zahtev odbijen.

(5) Stranka koja smatra da uverenje ili druga isprava o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija nisu izdati saglasno podacima iz službene evidencije, može da zahteva njihovu izmenu ili izdavanje novog uverenja ili druge isprave. Ovaj zahtev može da se odbije rešenjem. Ako organ u roku od osam dana ne izmeni izdato uverenje ili drugu ispravu ili ne izda novo uverenje ili drugu ispravu, niti izda rešenje kojim odbija zahtev - stranka može da izjavi žalbu kao da je zahtev odbijen.

U skladu sa navedenim,  uverenje mora sadržati datum donošenja, a to je datum kada je uverenje i doneto, a mora biti doneto u roku od 8 (osam) dana od dana podnošenja zahteva . Što se tiče podataka koje će sadržati to uverenje, smatramo da ne postoji zakonski osnov da organ odbije zahtev za izdavanje uverenja u kom se traži iznos duga ili drugi podatak sa određenim datumom, a u skladu sa odredbama ZUP-a koji propisuje da se u uverenju daju podaci iz službene evidencije, uključujući i davanje podataka koliko je dug na odrešeni dan, ukoliko stranka zahteva.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

U skladu sa odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i Zakona o porezima na imovinu poreski obveznici koji vode poslovne knjige utvrđivanje poreza na imovinu vrše samooporezivanjem, što znači podnošenjem poreske prijave koja je formalno i matematički ispravna (neophodno je da prolazi validaciju).

Nakon utvrđivanja poreza na imovinu samooporezivanjem i podnošenja poreske prijave, zaposleni u lokalnoj poreskoj administraciji mogu vršiti poresku kontrolu.

Poreska kontrola uređena je odredbama čl. 118. – 134a. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Prema odredbama čl. 123. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji poreska kontrola je postupak provere i utvrđivanja zakonitosti i pravilnosti ispunjavanja poreske obaveze, kao i postupak provere tačnosti, potpunosti i usklađenosti sa zakonom, odnosno drugim propisima, podataka iskazanih u poreskoj prijavi, poreskom bilansu, računovodstvenim izveštajima i drugim evidencijama poreskog obveznika koji vrši poreski organ, u skladu sa ovim zakonom. Ako se u poreskoj kontroli utvrde nepravilnosti ili propusti u izvršavanju obaveza iz poreskopravnog odnosa, poreskom obvezniku se rešenjem poreskog organa nalaže da ih otkloni.

Prema navedenom postupak poreske kontrole u lokalnoj poreskoj administraciji vrši se u slučajevima kada se posumnja u tačnost i potpunost iskazanih podataka u poreskoj prijavi ili ako se posumnja da se prema podacima u poreskoj prijavi utvrdila manja poreska obaveza, odnosno u slučajevima kada obveznik nije podneo poresku prijavu.

U konkretnom slučaju, ukoliko poreski obveznik sam ne podnese izmenjenu poresku prijavu (vodeći računa o slučajevima kada poreski obveznik ne može podneti izmenjenu poresku prijavu u skladu sa članom 40. ZPPPA), jedini način da se tačno utvrdi obaveza po osnovu poreza na imovinu jeste postupak poreske kontrole. Ukoliko se postupkom konstatuju nepravilnosti koje za posledicu imaju netačno utvrđenu obavezu, donosi se rešenje kojim se utvrđuje razlika poreza, odnosno poreske obaveze (porez koji nije utvrđen poreskom prijavom) , na taj način se otklanjaju konstatovane nepravilnosti.

U konkretnom slučaju po zahtevu navedenog poreskog obveznika kao i na osnovu činjenica, smatramo da se, bez obzira na navode i konstatacije obveznika da je u svim opštinama i gradovima podneo istu poresku osnovicu za rezervoare, može pokrenuti postupak poreske kontrole za 2020 .godinu (ukoliko je potrebno i za ranije godine), jer se prema mišljenju Ministarstva finansija rezervoari na benzinskim stanicama ne smatraju skladišnim prostorom, već delom maloprodajnog objekta.

U vezi sa utvrđivanjem poreske osnovice za 2021. godinu, napominjemo da je Zakonom o porezima na imovinu, u članu 6b jasno i nedvosmisleno propisano da su pomoćni objekti samostalni objekti koji ne služe za stanovanje ili obavljanje delatnosti, kao i ekonomski objekti i nadstrešnice osnove preko 10m2 koje su samostalni objekti. Shodno tome, smatramo da poreski obveznik nije pravilno iskazao poresku osnovicu za rezervoare na svojim benzinskim stanicama, jer se oni koriste za obavljanje delatnosti. Pri tom napominjemo da je za nadstrešnice neophodno proveriti da li su oni samostalni objekti ili ne, pa u skladu sa utvrđenom činjenicom da to i jesu , oni mogu biti prijavljeni po ceni pomoćnih objekata.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

U skladu sa odredbama člana 6b. Zakona o porezima na imovinu definiše se pojam pomoćnih objekata.

Pomoćni objekti su:

(1) samostalni objekti koji ne služe za stanovanje ili obavljanje delatnosti i ne razvrstavaju se u objekte iz člana 6a stav 1. tač. 5) do 7) ovog zakona, i to:

• pomoćni objekti koji nisu zgrade (bunari, bazeni, rezervoari, cisterne i sl.);
• pomoćne zgrade (prizemne zgrade i zgrade čija je podna površina ispod površine zemlje) koje su u funkciji stambenog, odnosno poslovnog objekta, koji je izgrađen na istom zemljištu (kotlarnice, podrumi, šupe za smeštaj ogreva i sl.);

(2) ekonomski objekti, u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja;

(3) nadstrešnice osnove preko 10 m2 koje su samostalni objekti.

Ako objekat čini više posebnih celina koje se mogu svrstati u različite grupe, svaka posebna celina u okviru objekta se, za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu, svrstava u odgovarajuću grupu nepokretnosti.

Shodno navedenom, ukoliko objekat služi za obavljanje delatnosti ne bi mogao da se razvrsta u grupu “garaže i pomoćni objekti“.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.