Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Da li službenik koji je zaposlen u Službi budžetske inspekcije, koja ne pripada upravi, žalbu na rešenje izjavljuje Upravnom sudu ili Žalbenoj komisiji?
Članom 3. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je propisano da se zaposlenima, u smislu ovog zakona, smatraju funkcioneri koji na osnovu zakonom ili pokrajinskim propisom utvrđene obaveze ili ovlašćenja, imaju obavezu, odnosno koriste pravo da budu na stalnom radu radi vršenja dužnosti, službenici i nameštenici.
Službenik je, u smislu odredbe ovog člana, zaposleno lice koje profesionalno obavlja stručne poslove iz nadležnosti autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave ili sa njima povezanih opštih pravnih poslova, informatičkih, materijalno-finansijskih, računovodstvenih i administrativnih poslova. Službenik je zaposleno lice na izvršilačkom radnom mestu kao i na radnom mestu službenika na položaju.
Članom 172. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je propisano da je žalbena komisija u jedinici lokalne samouprave kolegijalni organ koji u drugom stepenu odlučuje o žalbama službenika.
Odredbe člana 174. istog zakona glase:
„Žalbena komisija odlučuje o žalbama službenika na rešenja kojima se odlučuje o njihovim pravima i dužnostima, kao i o žalbama učesnika internog i javnog konkursa“.
S obzirom da je u konkretnom slučaju reč o službeniku koji obavlja poslove iz nadležnosti budžetske inspekcije, žalba na rešenje se izjavljuje nadležnoj Žalbenoj komisiji.
Koji postupak je potrebno sprovesti, kada u toku trajanja odlaganja plaćanja dugovanog poreza na rate (reprogram) poreski obveznik premine, a deo poreske obaveze ostane neplaćen? Na koji datum je potrebno sprovesti knjiženje, da li je to datum smrti lica ili datum poslednje neplaćene rate reprograma?
U skladu sa članom 73. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji poreski organ može, na obrazloženi zahtev poreskog obveznika, u celosti ili delimično, odložiti plaćanje dugovanog poreza. Odlaganje plaćanja dugovanog poreza vrši se potpisivanjem sporazuma između poreskog organa i poreskog obveznika, odnosno rešenjem poreskog organa.
Ako se poreski obveznik ne pridržava rokova iz sporazuma, odnosno rešenja o odlaganju plaćanja dugovanog poreza, ili ukoliko u periodu za koji je odloženo plaćanje dugovanog poreza ne izmiri tekuću obavezu, osim u slučaju ako je podneo zahtev za odlaganje plaćanja te tekuće obaveze, poreski organ će u skladu sa članom 74. stav 9. po službenoj dužnosti poništiti sporazum, odnosno ukinuti rešenje i dospeli, a neplaćeni poreski dug, vodeći računa o efikasnosti naplate, naplatiti u postupku prinudne naplate poreskog duga.
U momentu smrti fizičkog lica, poreskog obveznika, to lice prestaje da bude nosilac prava i obaveza, poreska obaveza se ne može utvrditi preminulom licu, a utvrđena neplaćena poreska obaveza se ne može naplatiti od tog lica.
Ukoliko je preminulo lice pre dana smrti prestalo da plaća obaveze po osnovu reprograma i/ili tekuće obaveze, onda se ukidanje rešenja o reprogramu, odnosno poništavanje reprograma vrši sa datumom dospeća prve obaveze koja nije plaćena, odnosno izmirena. U slučaju da su sve dospele obaveze po reprogramu, kao i tekuće obaveze redovno izmirivane do dana smrti, tada se ukidanje rešenja o reprogramu/odlaganju plaćanja dugovanog poreza ili poništavanje sporazuma vrši sa danom smrti poreskog obveznika.
Ispunjenje poreske obaveze u slučaju smrti fizičkog lica u skladu sa članom 22. stav 1. ispunjavaju naslednici preminulog lica, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva. Shodno tome, i preostali poreski dug, nakon sprovođenja ostavinskog postupka, prenosi se na naslednike u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinih naslednika. Ako ostavilac nema naslednika ili se nijedan od naslednika ne prihvati nasledstva, ostaviočeva poreska obaveza se otpisuje.
Na parceli u javnoj svojini JLS, sa pravom korišćenja Javnog preduzeća, čiji je osnivač u celosti JLS, postoji više objekata. U katastru nepokretnosti kao imalac prava na objektu upisano je navedeno Javno preduzeće, kao vrsta prava upisana je svojina a kao oblik svojine društvena. Da li postoji neka prepreka da se JLS, pozivajući se na član 72. Zakona o javnoj svojini upiše kao vlasnik predmetnih objekata? Predmetni objekti predstavljaju deo komunalne mreže.
Prema odredbama Zakona o javnoj svojini komunalne mreže, pri čemu pod se pod komunalnim mrežama smatraju i mreže sa pripacima (cevovodi, šahtovi, crpne stanice…) su u isključivoj svojini jedinice lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze.
Izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini (“Sl. glasnik RS”, broj 95/18), članom 77a. propisano je da je nadležni organ za upis prava na nepokretnostima (RGZ-SKN) dužan da po službenoj dužnosti, po sili zakona, izvrši upis prava javne svojine jedinice lokalne samouprave na nekategorisanim putevima i opštinskim putevima na kojima je kao korisnik upisana jedinica lokalne samouprave, odnosno njeni organi i organizacije, kao i na nepokretnostima iz člana 72. stav 5. alineje 2. i 3. ovog zakona (komunalne mreže, trgovi, ulice i javni parkovi).
S tim u vezi potrebno je da preko vašeg pravobranilaštva podnesete inicijativu RGZ-SKN da u skladu sa članom 72. stav 5. alineja 3. Zakona o javnoj svojini izvrši upis svojine jedinice lokalne samouprave na svim objektima koji čine sastavni deo komunalne mreže.
Na koji način postupiti kada u preduzeću postoji određeni broj spornih i sumnjivih potraživanja, tj. da li sva ova potraživanjamogu da budu otpisana od strane Nadzornog odbora preduzeća, a sve u skladu sa zakonskim propisima?
Potraživanja koja se imaju po osnovu nenaplaćenih računa za izvršene komunalne usluge, su deo imovine preduzeća. Preduzeće je prvo srazmerno izvršenoj usluzi imalo direktne troškove vezane za vršenje same delatnosti (isporučenu toplotnu energiju), da bi zatim zbog neodgovornog odnosa potrošača koji nije ispunio svoju obavezu, bilo dodatno finansijski opterećeno dospećem obaveze za PDV koje dospevaju na ukupan fakturisani iznos, kao i sa troškovima opominjanja i utuženja.
Odluke o sudbini sumnjivih i spornih potraživanja treba dakle posmatrati pre svega u kontekstu raspolaganja sa obrtnom imovinom preduzeća.
U smislu propisa o računovodstvu, nema smetnji da se na propisan način, na kraju izvrši trajni otpis jednog dela potraživanja koja nije bilo moguće naplatiti. Kako ovaj otpis u godini u kojoj se vrši u celini tereti rashode preduzeća, a čime se umanjuje osnovica za oporezivanje dobiti, celu proceduru treba sprovoditi sa posebnom pažnjom i na bazi verodostojne dokumentacije iz koje se nesporno može utvrditi da su pre donošenja odluke nadležnog organa preduzeća iscrpljena druga sredstva. U konkretnom slučaju, posledice oduzimanja imovine izvršnog dužnika i pretpostavka da bi on time bio doveden u težak položaj, po računovodstvenim standardima ne bi bili dovoljni za argumentovanje odluke o otpisu duga.
Generalno gledano, za bilo koji spor uvek je poželjno da stranke u sporu ne koriste krajnja sredstva, već da se sporne situacije prevazilaze nekom vrstom sporazuma ili poravnanja. Drugim rečima sporazumno rešavanje sporova je uvek moguće i uvek dobrodošlo, a to se može odnositi i kada je reč o prinudnoj naplati.
Po Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, moguće je sporazumno odložiti izvršenje (članovi 120-127. Zakona), a moguće ga je i potpuno obustaviti. Tako se na primer u članu 65. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju kaže da „izvršni poverilac može u toku celog izvršnog postupka, pa i posle pravnosnažnosti rešenja o izvršenju, da povuče predlog za izvršenje bez pristanka izvršnog dužnika.“ U narednom drugom stavu istog člana kaže se da se „u tom slučaju izvršni postupak obustavlja.“
Dakle, nije sporno da preduzeće u interesu mirnog rešavanja sporova po zakonom predviđenoj proceduri može i potpuno odustati od nekog potraživanja. Otvorena su jedino pitanja (1) razloga zbog kojih se donosi odluka o potpunom otpisu potraživanja ili o obustavi izvršnog postupka i (2) nadležnosti za donošenje takve odluke.
Pretpostavljamo da je po ovom pitanju nadležan Nadzorni odbor vašeg preduzeća, a moguće je (ima takvih primera) da kada se radi o imovini veće vrednosti, odluku o otpisu treba da donese nadležni organ jedinice lokalne samouprave u svojstvu osnivača preduzeća ili da je potrebna saglasnost na odluku Nadzornog odbora.
Međutim, bez obzira na to ko je nadležan za donošenje odluke, što se utvrđuje uvidom u osnivački akt ili statut preduzeća, razlozi zašto se odluka tog tipa predlaže treba da budu jasni i jasno obrazloženi.
Ukoliko postoji prostor za odlaganje ili obustavu izvršenja, a ne i za potpuni otpis potraživanja, u tom slučaju za eventualni pristanak za odlaganje izvršenja mišljenja smo da bi bilo dovoljno samo da se izvršni dužnik po tom pitanju zvanično obrati (dopis, e-mail) iz čega bi se mogla sagledati težina posledica oduzimanja njegove imovine. U zavisnosti od sadržaja tog obraćanja, moguće je da to bude dovoljan razlog da Nadzorni odbor preduzeća donese odluku o potpunoj obustavi postupka izvršenja.
Ukoliko je industrijski objekat izgrađen bez građevinske dozvole 1970. godine što je utvrđeno veštačenjem veštaka građevinske struke, da li se isti može smatrati legalnim i može li se primeniti odredba da ostali objekti na selu se smatraju legalnim ukoliko su izgrađeni pre jula 1973. godine ili pak obzirom da je objekat sagrađen u gradskom naselju nije legalan jer se primenjuju odredbe za izgradnju objekata iz 1948. godine?
Članom 4. Zakona o ozakonjenju objekata propisano je da se taj zakon ne primenjuje na objekte koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju u skladu sa propisima po kojima u vreme izgradnje nije bila propisana obaveza pribavljanja građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju, u skladu sa propisima kojima se uređuje upis prava svojine na nepokretnostima.
Konkretno, misli se na propise kojima je bila uređena izgradnja i to:
- za objekte u gradovima, odnosno naseljima gradskog karaktera koji su izgrađeni do 3. juna 1948. godine, kada je stupila na snagu Osnovna uredba o građenju („Službeni list FNRJ”, broj 46/48);
- za stambene zgrade koje su izgrađene na selu do 21. marta 1961. godine, kada je stupio na snagu Zakon o uslovima za izgradnju stambenih zgrada na selu („Službeni glasnik NRS”, broj 7/61) ili do stupanja na snagu propisa o uslovima za izgradnju stambenih zgrada, ukoliko su ih opštinski narodni odbori doneli u roku propisanom tim zakonom;
- za objekte koji su izgrađeni na selu do 8. jula 1973. godine, kada je stupio na snagu Zakon o izgradnji investicionih objekata („Službeni glasnik SRS”, broj 25/73), odnosno do stupanja na snagu opštinske, odnosno gradske odluke, ukoliko je ista doneta u roku propisanom tim zakonom.
U ovom slučaju, pošto se radi o industrijskom objektu, ukoliko je isti građen u naselju gradskog karaktera isti je morao u vreme gradnje imati građevinsku dozvolu.
Polazeći od člana 39. Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći u okviru kog programa i programske aktivnosti i sa kojom funkcijom, u budžetu JLS planirati sredstva za finansiranje besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške kad besplatnu pravnu pomoć pružaju advokati?
Besplatna pravna pomoć za građane kao njene korisnike i načini njenog ostvarivanja i pružanja, uređena je odredbama Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći (“Sl. glasnik RS”, br. 87/19).
Članom 2. definisano je da je cilj ovog zakona da se svakom licu omogući delotvoran i jednak pristup pravdi. Dalje, članom 5. ovog zakona definisano je da organ javne vlasti jeste državni organ, organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave i organizacija kojoj su poverena javna ovlašćenja.
Članom 9. stav 1. propisano je da besplatnu pravnu pomoć pružaju advokatura i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave.
Članom 39. stav 2. Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći propisano je da kad besplatnu pravnu pomoć pružaju advokati ili kad se sastavlja javnobeležnička isprava ili posreduje u rešavanju spora, jedinica lokalne samouprave snosi 50% naknade za pružanje besplatne pravne pomoći ili sastavljanje javnobeležničke isprave ili posredovanje u rešavanju spora, dok 50% naknade snosi Republika Srbija, preko ministarstva.
Članom 41. ovog zakona propisano je da kada se okonča besplatna pravna pomoć koju pružaju advokati, sastavi javnobeležnička isprava ili okonča posredovanje u rešavanju spora, pružalac podnosi organu uprave na overu: zahtev za plaćanje naknade za pruženu besplatnu pravnu pomoć, sastavljanje javnobeležničke isprave ili posredovanje u rešavanju spora, dokaze o pruženoj besplatnoj pravnoj pomoći, sastavljenoj javnobeležničkoj ispravi ili posredovanju u rešavanju spora u konkretnoj pravnoj stvari, kao i konačni obračun naknade. Kada Republika Srbija i jedinica lokalne samouprave zajednički snose naknadu za besplatnu pravnu pomoć koju pružaju advokati, za sastavljanje javnobeležničke isprave i posredovanje u rešavanju spora (član 39. stav 2), jedinica lokalne samouprave isplaćuje pružaocu celokupnu naknadu i dostavlja ministarstvu zahtev za isplatu 50% isplaćene naknade, kao i overeni konačni obračun naknade za pruženu besplatnu pravnu pomoć, sastavljanje javnobeležničke isprave ili posredovanje u rešavanju spora.
U Listi uniformnih programa i programskih aktivnosti JLS koji se nalaze u Aneksu 5 Uputstva za izradu programskog budžeta Ministarstva finansija RS (ažurirano u septembru 2020. godine), jedna od svrha Programa 15-Opšte usluge lokalne samouprave jeste i “obezbeđivanje usluga javne uprave i ostvarivanje i zaštita prava građana i javnog interesa”.
Imajući u vidu napred navedeno, može se zaključiti da su odredbama Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, poverena određena ovlašćenja nadležnom organu uprave JLS u cilju da se svakom građaninu omogući jednak i delotvoran pristup pravdi, da se pružanjem besplatne pravne pomoći obezbeđuje pružanje usluga javne uprave i ostvarivanje i zaštita prava građana i javnog interesa (postiže se svrha Programa 15 propisana Aneksom 5-Lista uniformnih programa i programskih aktivnosti JLS), kao i da organ uprave JLS odlučuje po podnetim zahtevima i vrši naknadu za pruženu besplatnu pravnu pomoć.
Dakle, naknadu za pružanje besplatne pravne pomoći treba planirati u okviru Razdela: Opštinska/Gradska uprava, Program 15 – Opšte usluge lokalne samouprave, Programska aktivnost 0602-0001 Funkcionisanje lokalne samouprave i gradskih opština, Funkcija 130-Opšte javne usluge.
Da li može isto lice da bude direktor JU "Sportski centar" i da ostane da bude nastavnik u osnovnoj školi (oko 20% fond časova)? Da li se na ovu situaciju odnosi član 46. Zakona o sprečavanju korupcije?
Ovaj član predviđa da javni funkcioner, za vreme javne funkcije koja zahteva rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad, ne može da obavlja drugi posao ili delatnost (stav 1.), osim izuzetno, ukoliko je u pitanju, između ostalog, nastavna delatnost, i to ona kojom se ne ugrožava nepristrasno vršenje i ugled javne funkcije, kada se njome može baviti bez saglasnosti Agencije i samo sa obavezom da prihode od ove delatnosti prijavi Agenciji (stav 2.).
S obzirom na to da je u pitanju nastavna delatnost u osnovnoj školi, u ovom slučaju svakako ne može biti reči o ugrožavanju ugleda javne funkcije, a, prema našem mišljenju, teško da postoje neki propisi zbog kojih bi ovaj javni funkcioner, vršeći istovremeno javnu funkciju direktora javne ustanove i nastavnu delatnost u osnovnoj školi, mogao ugroziti nepristrasno vršenje javne funkcije, odnosno mogao doći u sukob interesa tako što bi bio u situaciji da, na primer, vršeći javnu funkciju direktora javne ustanove odlučuje o svojim pravima i obavezama, kao nastavnika u osnovnoj školi.
Takođe, pretpostavljamo da se u ovom slučaju ne može dovesti u pitanje ni pravilo iz stava 6, prema kome je važno da nekim drugim zakonom ili propisom, koji regulišu rad direktora javne ustanove, nisu propisani poslovi ili delatnosti koje ovaj direktor ne bi smeo da obavlja za vreme vršenja javne funkcije i među kojima bi mogao biti posao nastavnika.
Zbog svega navedenog, smatramo da su u ovom slučaju ispunjeni svi uslovi iz člana 46. i da novoizabrani direktor javne ustanove "Sportski centar" ne mora da se obraća Agenciji za sprečavanje korupcije za saglasnost.
Ipak, direktor svakako mora da Agenciju obavesti o obavljanju ove delatnosti, u skladu sa članom 45. stav 1. U okviru tog obaveštenja, on treba da iznese sve relevantne informacije u vezi s obavljanjem svoje nove javne funkcije, kao i nastavne delatnosti, kako bi Agencija mogla da ustanovi da li su ispunjeni svi elementi iz članova 45. i 46. Zakona o sprečavanju korupcije.
S druge strane, skrećemo pažnju na pitanje dopunskog rada (nastavne delatnosti), koje se ovde postavlja. Odnosno, pretpostavka je da su autori Zakona o sprečavanju korupcije, prilikom formulacije člana 46. stav 2, koji propisuje kada je dozvoljeno vršenje drugog posla ili delatnosti bez saglasnosti Agencije, imali na umu poslove koji se obavljaju van radnog vremena javnog funkcionera. Odnosno, vršenje javne funkcije ne bi trebalo da bude ugroženo vršenjem druge delatnosti, ako bi se ona obavljala u vreme, kada je prema aktu o imenovanju ili postavljenju, javni funkcioner dužan da obavlja javnu funkciju. Zbog toga smatramo da je ovo manje pitanje o sprečavanju sukoba interesa, a više pitanje iz radnih odnosa i mogućnostima za vršenje dopunskog rada, o čemu više informacija i preporuke na koji način bi ovu situaciju trebalo rešiti tako da bude u potpunosti u skladu s propisima može dati inspekcija rada.
Da li postoji neki drugi mogući način angažovanja lica koje je navršilo 65 godina života i koje ima preko 15 godina staža osiguranja, osim ugovora o obavljanju povremenih i privremenih poslova?
Članom 163. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) je propisano da, između ostalih razloga, službeniku prestaje radni odnos po sili zakona danom navršenja 65 godina života ako ima najmanje 15 godina staža osiguranja.
Dakle, u navedenom slučaju odnosno pod navedenim uslovima službenik ne može zasnovati radni odnos. Ali, Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđena je mogućnost rada van radnog odnosa.
Konkretno, članom 197. je propisno da poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa korisnikom starosne penzije.
Pored navedenog, ugovor o delu (član 199. Zakona o radu) je još jedna opcija. Naime, poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla. Ovde je važno napomenuti i to da Zakon o javnim nabavkama u članu 12. između ostalog predviđa da odredbe ovog zakona naručioci ne primenjuju na ugovore koji se zaključuju u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada osim ugovora o delu, što znači da bi pre zaključenja ovakvog ugovora trebalo razmotriti da li je potrebno sprovesti postupak javne nabavke.
Kako obavezati inspekcijske organe da rade svoj posao i da li se u slučaju izvršenja rešenja o uklanjanju - rušenju objekta može primeniti čl. 198. Zakona o opštem upravnom postupku, pa nadalje izricanje novčane kazne, ako izvršenje preko drugog lica nije moguće ili nije pogodno da se postigne svrha izvršenja?
Zakonom o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016 i 95/2018 - autentično tumačenje) je članom 193. stav 1. propisano da izvršenje rešenja sprovodi organ koji je doneo prvostepeno rešenje i to po izdatom rešenju o izvršenju.
Troškove izvršenja snosi izvršenik, o čemu se po završetku izvršenja donosi dopunsko rešenje, kako je to propisano članom 196. stav 5. ovog zakona.
Kada su u pitanju rešenja građevinskih inspektora, ona se prinudno sprovode preko drugih lica, jer se izvršenikova obaveza sastoji od radnje koju može preduzeti i drugo lice, što je u skladu sa odredbom člana 197. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku.
Članom 197. stav 2. ZUP-a je propisano da organ koji sprovodi izvršenje rešenjem može naložiti izvršeniku da položi iznos koji je potreban za podmirenje troškova izvršenja, a da se obračun naknadno sačini.
Zakonom o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon i 9/2020) je članom 171, koji se odnosi na sva rešenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, doneta na osnovu ovog zakona, takođe, propisano da troškovi izvršenja inspekcijskog rešenja padaju na teret izvršenika. Ovim članom propisano je i to da će se, ako izvršenik sam ne sprovede izvršenje rešenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, rešenje izvršiti preko privrednog društva, odnosno drugog pravnog lica ili preduzetnika, u skladu sa ovim zakonom, a na teret izvršenika. Troškovi izvršenja inspekcijskog rešenja padaju na teret budžeta nadležnog organa, do naplate od izvršenika.
Zakon o planiranju i izgradnji je dao mogućnost i zainteresovanim licima da, ukoliko nadležni organ nema potrebna sredstva za izvršenje inspekcijskog rešenja, mogu obezbediti troškove izvršenja do naplate od strane izvršnog dužnika.
Ukoliko organ nadležan za sprovođenje upravnog izvršenja i pored svega ovoga odbija da sprovede izvršenje rešenja donetog u prvom stepenu, zainteresovana stranka se može obratiti i drugim institucijama nadležnim za zaštitu prava građana i vršenje nadzora nad radom organa nadležnog za vršenje poslova građevinske inspekcije, kao što je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja i tražiti sprovođenje prvostepenog rešenja ili informacije o tome da li su potraživana sredstva za sprovođenje upravnog izvršenja, koliki iznos je potraživan, za sprovođenje kojih izvršenja, da li je pokrenut i sproveden postupak javne nabavke za zaključivanje ugovora sa drugim licem preko koga se sprovodi izvršenje, da li je napravljen i objavljen Program uklanjanja objekata, kako je sačinjen, na osnovu kojih parametara je napravljena selekcija prvostepenih rešenja koja će biti prinudno sprovedena.
Da li po Zakonu o budžetskom sistemu citiram čl. 27k stav 6. „Izuzetno od stava 4. ovog člana, korisnik javnih sredstava koji ima manje od 50 zaposlenih na neodređeno vreme može da ima najviše do sedam zaposlenih, odnosno angažovanih lica u smislu stava 4. ovog člana“, važi bez obzira na stav 1. istog člana koji glasi: „U periodu od 1. januara 2021. godine do 31. decembra 2023. godine korisnicima javnih sredstava dozvoljeno je da bez posebnih dozvola i saglasnosti u tekućoj kalendarskoj godini prime u radni odnos na neodređeno vreme i radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika do 70% ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme po bilo kom osnovu u prethodnoj kalendarskoj godini (umanjen za broj novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u toj kalendarskoj godini), dok o prijemu novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika iznad tog procenta odlučuje telo Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva? Da li preduzeće a pošto ima manje od 50 zaposlenih može da primi na određeno vreme do 7 radnika, i primi 1 radnika u stalni radi odnos a u skladu sa stavom clana 27 k?
Članom 27k Zakona o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 i 149/2020) uređen je postupak za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava i kaže da u periodu od 1. januara 2021. godine do 31. decembra 2023. godine korisnicima javnih sredstava dozvoljeno je da bez posebnih dozvola i saglasnosti u tekućoj kalendarskoj godini prime u radni odnos na neodređeno vreme i radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika do 70% ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme po bilo kom osnovu u prethodnoj kalendarskoj godini (umanjen za broj novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u toj kalendarskoj godini), dok o prijemu novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika iznad tog procenta odlučuje telo Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, telo Vlade iz stava 1. ovog člana može jednim aktom dati saglasnost novoosnovanom korisniku javnih sredstava na broj lica koji taj korisnik može primiti u radni odnos na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u kalendarskoj godini u kojoj je osnovan.
Zapošljavanje iz st. 1. i 2. ovog člana može se realizovati ukoliko korisnik javnih sredstava ima obezbeđena sredstva za plate, odnosno zarade, sa pripadajućim porezom i doprinosima za novozaposlene, kao i pod uslovima i u skladu sa procedurama predviđenim posebnim propisima.
Počev od 1. januara 2021. godine ukupan broj zaposlenih na određeno vreme (izuzev u svojstvu pripravnika), lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge, kao i posredstvom agencije za privremeno zapošljavanje i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih na neodređeno vreme, osim izuzetno, uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva.
U ograničenje iz stava 4. ovog člana ne ubrajaju se lica u radnom odnosu na određeno vreme radi zamene odsutnog zaposlenog do njegovog povratka, lica radno angažovana posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje u cilju sprovođenja mera aktivne politike zapošljavanja u skladu sa propisima koji uređuju oblast zapošljavanja (javni radovi i dodatno obrazovanje i obuke), lica angažovana radi realizacije projekata koji se finansiraju sredstvima Evropske unije ili sredstvima donacija, ukoliko se naknade za njihov rad, sa pripadajućim porezima i doprinosima, finansiraju iz ovih izvora, kao i lica angažovana od strane korisnika programa obuke, akreditovanih realizatora obuke koji su upisani u Stalnu listu predavača i drugih realizatora obuka koju vodi Nacionalna akademija za javnu upravu.
Izuzetno od stava 4. ovog člana, korisnik javnih sredstava koji ima manje od 50 zaposlenih na neodređeno vreme može da ima najviše do sedam zaposlenih, odnosno angažovanih lica u smislu stava 4. ovog člana.
Aktom Vlade bliže će se urediti postupak za pribavljanje saglasnosti iz st. 1, 2. i 4. ovog člana.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne odnose se na sudije, javne tužioce i zamenike javnih tužilaca, nastavno osoblje visokoškolske ustanove i naučno i istraživačko osoblje naučnoistraživačke organizacije akreditovane u skladu sa zakonom, na izabrana, postavljena i imenovana lica u državnim organima i organima jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i na direktore javnih preduzeća, društava kapitala, ustanova i javnih agencija čiji su osnivači Republika Srbija ili jedinice teritorijalne autonomije, odnosno lokalne samouprave, kao i na osobe sa invaliditetom u skladu sa propisima koji uređuju oblast profesionalne rehabilitacije i zapošljavanja osoba sa invaliditetom.
O zasnivanju radnog odnosa na neodređeno vreme i radnog odnosa na određeno vreme u svojstvu pripravnika iznad procenta iz stava 1. ovog člana u službama Narodne skupštine, Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Državne revizorske institucije, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Agencije za sprečavanje korupcije, Komisije za kontrolu državne pomoći, Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, Komisije za zaštitu konkurencije, Komisije za hartije od vrednosti, Fiskalnog saveta, Regulatornog tela za elektronske medije i Agencije za energetiku Republike Srbije, kao i o tome da ukupan broj zaposlenih, odnosno radno angažovanih iz stava 4. ovog člana kod tih korisnika bude veći od procenta, odnosno broja iz st. 4. i 6. ovog člana odlučuje odbor Narodne skupštine nadležan za administrativno-budžetska pitanja.
U ovom konkretnom slučaju broj zaposlenih na određeno vreme, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge, kao i posredstvom agencije za privremeno zapošljavanje i lica angažovanih po drugim osnovama nije povezano sa radnim odnosom na određeno vreme u svojstvu pripravnika iz razloga što je prema odredbama Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđen izuzetak za pripravnike da njihov radni odnos na određeno vreme prerasta u radni odnos na neodređeno vreme, kada polože državni stručni ispit (član 70. zakona), te su, u skladu sa tim, obuhvaćeni pravilima za zapošljavanje na neodređeno vreme. U skladu sa članom 1. istog zakona odredbe tog zakona ne primenjuju se na zaposlene u javnim preduzećima.
Dakle, ukoliko korisnik javnih sredstava (u ovom slučaju javno preduzeće) ima manje od 50 zaposlenih na neodređeno vreme može da ima najviše do sedam zaposlenih na određeno vreme, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge, kao i posredstvom agencije za privremeno zapošljavanje i lica angažovanih po drugim osnovama, dok u radni odnos na neodređeno vreme može primiti onoliko lica koliko mu dozvoljavaju odredbe člana 27k stav 1 bez posebnih saglasnosti, odnosno onolika lica za koje je dobijena saglasnost tela Vlade za novo zapošljavanje.
Da li odbornik može biti postavljen za načelnika opštinske uprave i da nakon postavljenja nastavi da vrši funkciju odbornika?
Prema članu 30. Zakona o lokalnoj samoupravi („Sl. glasnik RS“, br. 129/2007, 83/2014 – dr. zakon, 101/2016 – dr. zakon i 47/2018) propisano je da odbornik ne može biti zaposleni u opštinskoj upravi i lice koje imenuje, odnosno postavlja skupština opštine.
Dakle, uzimajući u obzir ovu odredbu Zakona, odbornik ne može biti postavljen za načelnika uprave.
Članom 27k Zakona o budzetskom sistemu dozvoljeno je korisnicima javnih sredstava da bez posebnih dozvola i saglasnosti u tekucoj godini prime u radni odnos na neodredjeno vreme do 70% od ukupnog broja lica kojima je u prethodnoj godini prestao radni odnos na neodređeno vreme po bilo kom osnovu. Da li javno preduzeće može da primi jednog zaposlenog u stalni radni odnos bez pribavljanja saglasnosti?
U članu 27k Zakona o budžetskom sistemu se, između ostalog, kaže da je u periodu od 1. januara 2021. godine do 31. decembra 2023. godine korisnicima javnih sredstava dozvoljeno da bez posebnih dozvola i saglasnosti u tekućoj kalendarskoj godini prime u radni odnos na neodređeno vreme i radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika do 70% ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme po bilo kom osnovu u prethodnoj kalendarskoj godini (umanjen za broj novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u toj kalendarskoj godini), dok o prijemu novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika iznad tog procenta odlučuje telo Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva. Izuzetno od stava 1. ovog člana, telo Vlade iz stava 1. ovog člana može jednim aktom dati saglasnost novoosnovanom korisniku javnih sredstava na broj lica koji taj korisnik može primiti u radni odnos na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u kalendarskoj godini u kojoj je osnovan. Zapošljavanje iz st. 1. i 2. ovog člana može se realizovati ukoliko korisnik javnih sredstava ima obezbeđena sredstva za plate, odnosno zarade, sa pripadajućim porezom i doprinosima za novozaposlene, kao i pod uslovima i u skladu sa procedurama predviđenim posebnim propisima.
Dakle, ako je u prethodnoj godini kod konkretnog korisnika javnih sredstava prestao radni odnos jednom licu, u tekućoj godini će taj korisnik javnih sredstava moći da primi jedno lice u radni odnos bez posebnih saglasnosti (70% od 1 je 0,7 što se zaokružuje na 1), ukoliko nije bilo novih zapošljavanja u prethodnoj godini. Takođe, korisnik javnih sredstava mora imati obezbeđena sredstva za plate, odnosno zarade, sa pripadajućim porezom i doprinosima za novozaposlene.