Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeSlužbenica Opštinske uprave je podnela zahtev za solidarnu pomoć zbog smrti člana uže porodice shodno članu 51. Kolektivnog ugovora. Od dokumentacije podnela je očitanu ličnu kartu i kopiju umrlice za člana uže porodice. Organu uprave nije poznata činjenica da je preminuli član uže porodice zaposlene ostvarivao primanja iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada u trenutku podnošenja zahteva zaposlene, odnosno da je primao tuđu negu i pomoć ili je primao penziju koja je veća od najnižeg iznosa penzije. Da li zaposlena ima pravo na solidarnu pomoć?
Članom 51. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 38/2019 i 55/2020) je propisano da zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć, pored drugih predviđenih osnova i za pomoć porodici za slučaj smrti zaposlenog i zaposlenom za slučaj smrti člana uže porodice.
Članovima uže porodice u smislu ovog člana, smatraju se bračni ili vanbračni partner, deca, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj zaposlenog.
Shodno navedenim odredbama, pravo zaposleni ne ostvaruje za članove uže porodice koji ostvaruju primanja iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada u trenutku podnošenja zahteva, odnosno koji primaju novčanu naknadu za tuđu negu i pomoć ili primaju penziju koja je veća od najnižeg iznosa penzije.
Solidarna pomoć u navedenom slučaju priznaje se porodici i ostvaruje se, po zahtevu člana porodice koji se podnosi u roku od 90 dana od dana kada je nastupio osnov za isplatu solidarne pomoći, najviše do visine dve prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.
U konkretnom slučaju, od zaposlenog je potrebno da se zatraže dokazi da preminuli član uže porodice nije ostvarivao primanja iz radnog odnosa, po osnovu rada, odnosno nije primao novčanu naknadu za tuđu negu i pomoć ili penziju koja je veća od najnižeg iznosa penzije, a na način kako je to predviđeno članom 59. Zakona o opštem upravnom postupku, koji glasi:
„Podnesak je neuredan ako ima nedostatke koji organ sprečavaju da postupa po njemu, ako nije razumljiv ili ako nije potpun. U tom slučaju organ u roku od osam dana od prijema podneska obaveštava podnosioca na koji način da uredi podnesak i to u roku koji ne može biti kraći od osam dana, uz upozorenje na pravne posledice ako ne uredi podnesak u roku“.
Koji su načini i procedure za napredovanje iz zvanja savetnik u zvanje samostalni savetnik? Radi se o zaposlenom u gardskoj upravi sa više 5 godina iskustva u struci (diplomirani ekonomista).
Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018 i 113/2017 - dr. zakon i 114/2021) uređuje napredovanje službenika i propisuje da službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice (član 133đ zakona).
Dalje, u članu 133e zakon propisuje kako se napreduje na neposredno više izvršilačko mesto i kaže da rukovodilac organa, službe ili organizacije u jedinici lokalne samouprave može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto i službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti.
Što se procedure za napredovanje tiče, tu se moramo osvrnuti na odredbe o redosledu za popunjavanje radnog mesta. Članom 82. Zakona o zaposlenima u AP i JLS previđeno je da pri popunjavanju izvršilačkog radnog mesta prednost ima premeštaj službenika, sa napredovanjem ili bez njega. Ako poslodavac odluči da radno mesto ne popuni premeštajem, sprovodi se interni konkurs. Na internom konkursu mogu da učestvuju službenici zaposleni na neodređeno vreme u svim organima, službama i organizacijama u jedinici lokalne samouprave koja oglašava interni konkurs. Pravo učešća na internom konkursu imaju službenici u istom zvanju ili službenici koji ispunjavaju uslove za napredovanje u zvanje u koje je razvrstano radno mesto koje se popunjava.
Da li se zaposleni na radnom mestu šef Kabineta čiji je radni odnos vezan za mandat Predsednika opštine, broji u povećan obim zaposlenih na određeno vreme (što je 10% od ukupnog broja zaposlenih na neodređeno vreme)?
Članom 27k st. 4, 5. i 6. Zakona o budžetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021 i 118/2021 - dr. zakon) predviđeno je da počev od 1. januara 2021. godine ukupan broj zaposlenih na određeno vreme (izuzev u svojstvu pripravnika), lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge, kao i posredstvom agencije za privremeno zapošljavanje i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih na neodređeno vreme, osim izuzetno, uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva. U navedeno ograničenje ne ubrajaju se lica u radnom odnosu na određeno vreme radi zamene odsutnog zaposlenog do njegovog povratka, lica radno angažovana posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje u cilju sprovođenja mera aktivne politike zapošljavanja u skladu sa propisima koji uređuju oblast zapošljavanja (javni radovi i dodatno obrazovanje i obuke), lica angažovana radi realizacije projekata koji se finansiraju sredstvima Evropske unije ili sredstvima donacija, ukoliko se naknade za njihov rad, sa pripadajućim porezima i doprinosima, finansiraju iz ovih izvora, kao i lica angažovana od strane korisnika programa obuke, akreditovanih realizatora obuke koji su upisani u Stalnu listu predavača i drugih realizatora obuka koju vodi Nacionalna akademija za javnu upravu. Izuzetno, korisnik javnih sredstava koji ima manje od 50 zaposlenih na neodređeno vreme može da ima najviše do sedam zaposlenih, odnosno angažovanih lica u smislu stava 4. ovog člana.
Postupak za pribavljanje saglasnosti za dodatno radno angažovanje preko 10% uređen je Uredbom o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava (“Sl. glasnik RS”, br. 159/20).
Kako su ovim odredbama taksativno nabrojani slučajevi koji predstavljaju izuzetak od računanja ukupnog broja zaposlenih na određeno vreme u smislu ograničenja od 10% i kako zaposleni na određeno vreme u kabinetu izabranog lica nisu izuzeti, potrebno ih je računati u ukupan broj zaposlenih na određeno vreme.
Ko odlučuje po žalbi na rešenja administrativnog odbora kojim se odlučuje o pravima i obavezama funkcionera koji su na stalnom radu?
Za akte radnog tela skupštine (koje je utvrđeno statutom ili aktom skupštine kojim se uređuje nadležnost, sastav i organizacija radnih tela skupštine) kojima se odlučuje o pravima i dužnostima funkcionera nema organa koji odlučuje u drugom stepenu, već se na akte može podneti tužba nadležnom sudu u roku od 60 dana, u skladu sa Zakonom o radu.
Odeljenje za finansije, privredu i poljoprivredu dobilo je zahtev za promenu namene poljoprivrednog zemljišta, katastarske parcele 12051/1, 12052 i 12049/3. Uz zahtev dobijena je i Informaciju o lokaciji Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Sektora za prostorno planiranje i urbanizam i Informacija o lokaciju Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj kojima je između ostalog navedeno da Inforamcija o lokaciji ne predstavlja osnov za izdavanje građevinske dozvole. Od JP za urbanističko planiranje, upravljanje putevima i izgradnju dobijeno je urbanističko mišljenje kojim je u Zaključku navedeno da se gore navedene katastarske parcele nalaze na približnoj stacionaži na kojoj je planiran uslužni centar i da je za izgradnju uslužnog centra neophodna izrada Plana detaljne regulacije ili urbanističkog projekta, dok je od Odeljenja za urbanizam i građenje dobijeno uverenje VIII kojim je navedeno da se katastarske parcele protežu paralelno sa državnim putem IA reda br. 3 i to na stacionaži oko km 58+836, na kojoj je planiran uslužni centar. Na osnovu dokumentacije koja je dostavljena, da li je ispravno uraditi rešenje o promeni namene na osnovu dostavljene dokumentacije i ukoliko se uradi rešenje o promeni namene zemljišta da li će se isti moći na osnovu ovih urbanističkih mišljenja i informacija o lokaciji sprovesti u katastru?
U skladu sa članom 88. Zakona o planiranju i izgradnji, kada se planskim dokumentom promeni namena poljoprivrednog i šumskog u građevinsko zemljište, organ nadležan za donošenje planskog dokumenta je dužan da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu tog dokumenta, organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra dostavi planski dokument koji sadrži popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena ili opis granice planskog dokumenta sa popisom katastarskih parcela sa odgovarajućim grafičkim prikazom.
Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra u roku od 15 dana po dobijanju akta iz stava 1. ovog člana rešenjem provodi nastalu promenu i stavlja zabeležbu o obavezi plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog i šumskog zemljišta u bazu podataka katastra nepokretnosti iz koje se izdaje list nepokretnosti.
Nakon uvida u dokumentaciju, zaključujemo da katastarske parcele koje su predmet zahteva za promenu namene, nisu obuhvaćene popisom katastarskih parcela za koje se vrši promena namene na osnovu Prostornog plana područja posebne namene, odnosno, da služba za katastar nepokretnosti nije imala planski osnov za provođenje nastale promene. Kako je Prostornim planom područja posebne namene planirana dalja detaljna urbanistička razrada za predmetno područje, smatramo da će se donošenjem plana nižeg reda stvoriti planski osnov za promenu namene navedenih parcela iz poljoprivrednog u građevinsko, nakon čega će organ opštinske uprave biti u mogućnosti da donese rešenje o utvrđivanju naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta u građevinsko.