Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Поштовани, молим вас за одговор на следеће питање. Заједничкој интерресорној комисији поднет је захтев за процену потреба за додатном подршком на иницијативу основне школе , уз сагласност родитеља, ради давања препоруке за наставак школовања по ИОП-у 2. Захтев је поднет пре свега због немогућности да ученик буде оцењен, јер је дете, како се наводи, у протеклом периоду, у школи сасвим престало да комуницира, не жели да одговара ни на који начин, како усменим, тако и писаним путем. Родитељи наводе да код куће комуницира, али ван куће, у школи и у свом окружењу, мимо породице, престаје било каква комуникација, уназад, готово две године. Из медицинске документације се види да је дете са натпросечним коефицијентом интелигенције. Комисија је разматрала овај захтев, али није успостављен готово никакав вид комуникације са дететом, родитељи наводе да немају сазнања да је дете било изложено било каквом непријатном догађају у школи или било где на другом месту. Родитељи, а пре свега отац, су у дилеми, тј. не би желели да се за дете изради ИОП-2,иако су дали сагласност на покретање поступка. Комисија је упутила родитеље да предоношења коначног мишљења, потраже савет стручњака, дечијег психотерапеута, који би по "претпоставци чланова комисије" могао да процени, због чега је дете престало да комуницира, да да неки предлог, терапију, уколико је то потребно, јер је очигледно да није у питању интелектуално функционисање, немогућност савладавања градива, већ одсуство било какве комуникације, које спречава да дете буде оцењено. У међувремену, родитељи су потражили помоћ стручњака, детету је уведена терапија, која је по речима родитеља почела да даје прве ефекте, имају савет да се у школи фокусирају на писано испитивање детета и мишљење стручњака да ће за пар месеци доћи до побољшања, односно, да је то пролазно стање. Обзиром на став родитеља да не желе да се за дете изради ИОП 2, на све претходно наведено, да ли је реално да се настави са ИОП-ом 1,у смислу базирања на писаном испитивању детета, јер је крај школске године близу, а постоји и очекивање да терапија да резултате и како поступити уколико школа и даље инсистира на ИОП-у 2, јер сматрају дане могу одустати од захтева, пошто је поднет предлог за ИОП 2. Извињавам се на опширности и молим вас за одговор.
Како је главни проблем у домену комуникације, сагласни смо са вама да евентуални прелазак на ИОП2 за овог ученика није решење, јер школа и даље не би могла да оцени ученика у односу на измењене исходе. Подсећамо да се ИОП2 може донети тек након периода примене плана мера индивидуализације, а затим обавезне примене и вредновања ИОП1, а немамо податак да ли је школа у овом смислу поштовала Правилник о ближим упутствима за утврђивање права на ИОП, његову примену и вредновање.
Задатак ИРК је да дела у најбољем интересу детета, тако да видимо неколико могућности које ИРК може да предложи у оквиру свог мишљења:
- из групе „Препоручене мере додатне подршке на основу процене Комисије“, тачка (8) обезбеђивање приоритета у остваривању специјалистичког прегледа или третмана, с обзиром на мали број дечијих психијатара
- - из исте групе мера, тачка (3) обезбеђивање асистивних технологија и/или других услуга ресурсног центра за асистивне технологије, с обзиром да је школи потребна подршка стручњака са специфичним искуством у овој области.
Постоји могућност да се проблем са оцењивањем превазиће уз употребу неког средства асистивне технологије. Пре навођења препоручених мера подршке из Правилника, у оквиру индивидуалног плана подршке, ИРК може навести препоруку за доношењем плана мера индивидуализације (односно ИОП-а1 уколико су мере индивидуализације већ примењиване) и то у области комуникације и у области провере постигнућа и оцењивања ученика.
Сматрамо да нема основа да се у оваквој ситуацији прелази на ИОП2, јер нису примењене све расположиве мере подршке. Поред свега што ИРК наведе у оквиру званичног мишљења, сматрамо важним да председник ИРК или члан ИРК из образовног система контактира школу и да их упути да се за консултације поводом начина прилагођавања оцењивања за овог ученика обрате Министарству просвете на мејл адресу inkluzija@mpn.gov.rs, што ће покренути додатне ресурсе и обезбедити подршку школи у превазилажењу ове ситуације.
Поштовани, Град треба да донесе измену постојеће Одлуке о радном времену угоститељских објеката. Првобитна Одлука је донета на основу Закона о угоститељству и код казнених одредби стоји да ће се примењивати на основу Закона о угоститељству. Чланом 96. став 1. тачка 3. Закона о угоститељству, прописано је да ће се новчаном казном у износу од 30.000 динара казнити за прекршај правно лице ако на улазу у угоститељски објекат не истакне видно прописано радно време и не придржава га се у свом пословању (члан 7. став 1. тачка 3), одговорно лице у правном лицу новчаном казном у износу од 6.000,00 динара, а предузетник 20.000,00 динара. Законом о прекршајима, чланом 39. прописано је да законом или уредбом новчана казна може прописати у распону: 1) од 5.000 до 150.000 динара за физичко лице или одговорно лице; 2) од 50.000 до 2.000.000 динара за правно лице; 3) од 10.000 до 500.000 динара за предузетника. Изузетно од одредаба става 1. овог члана, новчана казна може се прописати у фиксном износу за физичко лице и одговорно лице од 1.000 до 50.000 динара, за предузетника од 5.000 до 150.000 динара, а за правно лице од 10.000 до 300.000 динара. Одлукама скупштине аутономне покрајине, скупштине општине, скупштине града или скупштине града Београда, могу се прописати новчане казне само у фиксном износу, и то од минималног до половине највишег фиксног износа прописаног у ставу 2. овог члана. Питање је, да ли код казнених одредби у Одлуци јединице локалне самоуправе можемо да примењујемо одредбе Закона о прекршајима, ако је Законом о угоститељству прописан фиксни износ новчане казне за поштовање радног времена угоститељских објеката?
Да, у свим одлукама јединице локалне самоуправе (казнене одредбе може да садржи само одлука, и то она која садржи наређујуће или забрањујуће норме), дужне су да новчане казне у фиксном износу одређују у складу са одредбама члана 39. Закона о прекршајима („Службени гласник РС“, бр. 65/13, 13/16, 98/16 - одлука УС, 91/19, 91/19 - др. закон и 112/2022 - одлука УС), без обзира што су законом и уредбом прописане казне у фиксном износу.
Наиме, ставом 1. овог члана одређене су казне у распону које се могу прописати законом или уредбом (значи само државни органи), а ставом 2. прописано је да изузетно од одредаба става 1. овог члана, новчана казна може се прописати у фиксном износу за физичко лице и одговорно лице од 1.000 до 50.000 динара, за предузетника од 5.000 до 150.000 динара, а за правно лице од 10.000 до 300.000 динара.
Међутим, одредба става 3. члана 39. Закона о прекршајима је изричита, тако да је одређено да одлукама скупштине аутономне покрајине, скупштине општине, скупштине града или скупштине града Београда, могу се прописати новчане казне само у фиксном износу, и то од минималног до половине највишег фиксног износа прописаног у ставу 2. овог члана, што значи да се може прописати казна у фиксном износу и то:
- у износу од 1.000 до 25.000 динара за физичко лице и одговорно лице,
- у износу од 5.000 до 75.000 за предузетника и
- у износу од 10.000 до 150.000 динара за правно лице.
Напомињемо, приликом одређивања висине казне мора се имати у виду тежина прекршаја, па ће се за лакше прекршаје нпр. одредити новчана казна у износу од 5.000 динара за физичко лице и одговорно лице у правном лицу, а за тежи прекршај новчана казна у износу од 25.000 динара за иста лица.
Постовани, да ли Одлуком о радном времену угоститељских објеката , казнене одредбе могу се прописати на основу цлана 39. став 3. Закона о прекрсајима?
Чланом 39. Законом о прекшајима ("Сл. гласник РС", бр. 65/2013, 13/2016, 98/2016 - одлука УС, 91/2019, 91/2019 - др. закон и 112/2022 - одлука УС) прописано је да се законом или уредбом новчана казна може се прописати у распону:
1) од 5.000 до 150.000 динара за физичко лице или одговорно лице;
2) од 50.000 до 2.000.000 динара за правно лице;
3) од 10.000 до 500.000 динара за предузетника.
У ставу 2. прописује се изузетак: "Изузетно од одредаба става 1. овог члана, новчана казна може се прописати у фиксном износу за физичко лице и одговорно лице од 1.000 до 50.000 динара, за предузетника од 5.000 до 150.000 динара, а за правно лице од 10.000 до 300.000 динара."
Ставом 3 истог члана прописано је да се одлукама скупштине аутономне покрајине, скупштине општине, скупштине града или скупштине града Београда, могу се прописати новчане казне само у фиксном износу, и то од минималног до половине највишег фиксног износа прописаног у ставу 2. овог члана.
Дакле, новчана казна прописана одлуком скупштине општине или скупштине града може бити одређена само у фиксном износу, уз додатно ограничење у погледу висине тако прописане казне, од минималног до половине највишег фиксног износа прописаног у ставу 2. овог члана. Из наведеног произлази да се Одлуком о радном времену могу прописати новчане казне у фиксном износу уз наведено ограничење у прописаној висини казне за непоштовање одредаба предметне одлуке
Председник општине је остварио право на старосну пензију у новембру 2024. године, применом члана 82а Закона о пензијском и инвалидском осигурању, без престанка радног односа у ЈЛС. Радни однос му није престао обзиром да мора бити на сталном раду и да му мандат председника траје до 2028. године. Да ли је остварио право на отпремнину имајући у виду да му радни однос није престајао, а да је чланом 51. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника прописано да запослени остварује право на отпремнину приликом одласка у пензију и Решење Врховног касационог суда Рев2.3141/21 од 22.6.2022 године према коме запослени има право на отпремнину при одласку у пензију само ако му радни однос престаје ради остваривања права на пензију
Одредбом члана 3. став 1. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС, бр. 21/16, 113/17, 113/17-др. закон, 95/18, 114/21 и 92/23, у даљем тексту: Закон), прописано је да се запосленима у смислу овог закона сматрају функционери који на основу закона или покрајинског прописа имају утврђене обавезе или овлашћења, имају обавезу, односно користе право да буду на сталном раду ради вршења дужности, службеници и намештеници. Ставом 2. истог члана Закона прописано је да је функционер изабрано, именовано, односно постављено лице (осим службеника на положају) у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, односно органима градске општине, као и у службама и организацијама које оне оснивају према посебном пропису.
Чланом 6. став 1. Закона предвиђено је да се на права и дужности функционера и службеника који нису уређени овим или посебним законом или другим прописом, примењују општи прописи о раду и посебан колективни уговор за јединице локалне самоуправе, као и колективни уговор код послодавца.
На плате, додатке на плату, накнаде и друга примања запослених у органима и организацијама територијалне аутономије и локалне самоуправе примењује се Закон о платама у државним органима и јавним службама („Службени гласник РС, бр. 34/01, 62/06-др. закон, 116/08-др. закон, 92/11, 99/11-др. закон, 10/13, 55/13, 99/14, 21/16-др. закон и 113/17-др. закони). Одредбама члана 11. овог закона прописано је да изабрана, именована и постављена лица и запослени имају право на накнаду плате и друга примања у висини утврђеној актом Владе, ако посебним законом није друкчије одређено.
Одредбама члана 53. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Службени гласник РС, бр. 98/07 – пречишћен текст, 84/14, 84/15, 74/21 и 119/23, у даљем тексту: Уредба) утврђено је да до ступања на снагу прописа којима ће се уредити права по основу рада у органима локалне самоуправе, изабрана, постављена и именована лица и запослени у органима локалне самоуправе остварују право на накнаду трошкова, а запослени и право на отпремнину сходном применом одредаба ове уредбе. Поред наведеног, и одредба члана 46. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС, бр. 38/19, 55/20, 51/22 и 44/23) упућује на примену Уредбе у погледу исплате отпремнине запосленом који одлази у пензију.
Имајући у виду да је чланом 51. Уредбе утврђено да запослени остварује право на отпремнину приликом одласка у пензију, мишљења смо да се наведено право односи и на функционере (председника општине на сталном раду), који је остварио право на пензију у складу са законом.
Напомињемо да је чланом 80. став 2. Закона о државној управи („Службени гласник РС“ бр. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 30/18-др. закон и 47/18) прописано да мишљења органа државне управе нису обавезујућа.
Одредбом члана 68. став 3. Закона о локалној самоуправи, прописано је да број потписа грађана потребан за покретање грађанске иницијативе износи 5% од укупног броја грађана са бирачким правом. Наше питање гласи, да ли се наведених 5 % односи на укупан број грађана са бирачким правом са целокупне територије јединице локалне самоуправе или се поменути процентуални износ може односити и на ужу област, попут 5 % од укупног броја грађана са бирачким правом са територије нпр. једне месне заједнице? Хвала Вам унапред на одговору.
Чланом 68. став 1. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, бр. 129/07, 83/14 – др. закон, 101/16 – др. закон, 47/18 и 111/21 – др. закон) прописано је да „грађани путем грађанске иницијативе предлажу скупштини јединице локалне самоуправе доношење акта којим ће се уредити одређено питање из надлежности јединице локалне самоуправе, промену статута или других аката и расписивање референдума у складу са законом и статутом”.
Чланом 68. став 3. истог закона прописано је да „број потписа грађана потребан за покретање грађанске иницијативе износи 5% од укупног броја грађана са бирачким правом”.
Цитиране законске одредбе треба разумети тако да се њима на општи начин дефинише и уређује један од облика путем којих грађани са територије једне јединице локалне самоуправе могу да остваре своје право на непосредно учешће у остваривању локалне самоуправе, не разликујући, при том, да ли је предмет грађанске иницијативе од интереса односно утицаја на целу јединицу локалне самоуправе или само на један њен део (насељено место, месну заједницу и сл).
Имајући у виду да грађанска иницијатива представља формалан и званичан начин општења грађана са скупштином јединице локалне самоуправе, закон је дефинисао минималан број грађана који мора да подржи одређену иницијативу, да би та иницијатива могла да буде узета у формално разматрање. Тако је закон практично рекао да грађанску иницијативу на територији одређене општине/града мора да подржи најмање 5% бирача са територије те општине/града, да би се она сматрала формалним актом.
На основу свега наведеног, закључак је да се 5% увек рачуна у односу на укупан број бирача у целој јединици локалне самоуправе, без обзира на да ли се предмет грађанске иницијативе односи на целу јединицу локалне самоуправе или само један њен део, нпр. месну заједницу
Поштовани, да ли је додатни рад регулисан чланом 40. и 41.Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, исто што и допунски рад предвиђен чланом 202. Законом о раду? Односно, да ли се на службенике запослене у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе у том делу примењују само одредбе Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе? Хвала!
Што се тиче додатног рада који је регулисан чланом 40. и 41. Закона о запосленима у аутономним покрајинам и јединицама локлане самоуправе, допунски рад регулисан чланом 202. Закона о раду је један од могућих облика додатног рада службеника у органима јединице локалне самоуправе, јер додатни рад службеника може представљати и радни однос код другог послодавца, као и други облици рада ван радног односа.
Поштовани, потребно је да нам дате мишљење које се односи на исправке у матичној књизи рођених. Наиме, странка је поднела захтев за исправку уписаног податка у МКР за свог брата који је преминуо 2014.године наводећи да је исправка неопходна ради оставинске расправе. У накнадим уписима и забелешкама стоји да је лице умрло 2014.године. Да ли се онда може вршити исправка у књизи рођених за умрло лице?
Члан 21. Закона о матичним књигама („Сл. гласник РС“, бр. 20/2009, 145/2014 и 47/2018) прописује да се у матичне књиге уписују подаци о чињеницама које су пријављене, односно подаци садржани у акту надлежног органа или установе. Ако постоји основана сумња да је податак који се уписује у матичну књигу нетачан, матичар је дужан да га провери пре уписа.
Чланом 30. истог закона прописано је да грешке у матичним књигама које су уочене пре закључења уписа, исправља матичар, у складу с прописом којим се уређује начин вођења матичних књига, док је чланом 31. прописано да грешке у матичним књигама које су уочене после закључења уписа, матичар може исправити само на основу решења надлежног органа, тј. на основу решења општинске/градске управе. Међутим, од ове обавезе, закон је предвидео изузетак. Наиме, ако је у Регистар матичних књига погрешно уписан податак због техничке или очигледне грешке или грешке у пријави, општинска/градска управа врши исправку грешке настале након закључења електронског уписа, а пре уписа у папирни облик, с тим да се датум и текст исправке бележи у оквиру Регистра матичних књига.
Поступак исправке грешке води се по службеној дужности или на захтев странке, односно лица које за то има непосредан и на закону заснован правни интерес, у складу с прописом којим се уређује општи управни поступак (члан 32. Закона о матичним књигама).
Сходно законским одредбама не постоје препреке или утврђена ограничења приликом спровођења поступка исправке грешака у матичним књигама.
Дакле, грешке се могу исправљати у матичним књигама, невезано од тога који је статус лица. Ако се грешка налази у матичној књижи рођених (а ради се о умрлом лицу), исправка грешке је могућа. Уколико је у питању техничка грешка, такву грешку може исправити и сам матичар без посебног решења надлежног органа. Међутим, уколико је у питању грешка у погледу податка који се уписује у матичну књигу рођених, ту исправку матичар може урадити само на основу решења надлежног органа.
Дакле, поступак исправке грешке може се покренути и на захтев лица које за то има непосредан и на закону заснован правни интерес, и у складу с прописом којим се уређује општи управни поступак, надлежни орган тј. општинска/градска управа дужна је да донесе решење којим се одобрава исправка грешке у МКР коју врши матичар.
Одредбом члана 68. став 3. Закона о локалној самоуправи прописано је да број потписа грађана потребан за покретање грађанске иницијативе износи 5% од укупног броја грађана са бирачким правом. Наше питање гласи: да ли се наведених 5% односи на укупан број грађана са бирачким правом са целокупне територије јединице локалне самоуправе или се поменути процентуални износ може односити и на ужу област, попут 5% од укупног броја грађана са бирачким правом са територије, на пример, једне месне заједнице? Хвала Вам унапред на одговору.
Чланом 68. став 1. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, бр. 129/07, 83/14 – др. закон, 101/16 – др. закон, 47/18 и 111/21 – др. закон) прописано је да „грађани путем грађанске иницијативе предлажу скупштини јединице локалне самоуправе доношење акта којим ће се уредити одређено питање из надлежности јединице локалне самоуправе, промену статута или других аката и расписивање референдума у складу са законом и статутом“.
Чланом 68. став 3. истог закона прописано је да „број потписа грађана потребан за покретање грађанске иницијативе износи 5% од укупног броја грађана са бирачким правом“.
Цитиране законске одредбе треба разумети тако да се њима на општи начин дефинише и уређује један од облика путем којих грађани са територије једне јединице локалне самоуправе могу да остваре своје право на непосредно учешће у остваривању локалне самоуправе, не разликујући, при том, да ли је предмет грађанске иницијативе од интереса односно утицаја на целу јединицу локалне самоуправе или само на један њен део (насељено место, месну заједницу и сл).
Имајући у виду да грађанска иницијатива представља формалан и званичан начин општења грађана са скупштином јединице локалне самоуправе, закон је дефинисао минималан број грађана који мора да подржи одређену иницијативу, да би та иницијатива могла да буде узета у формално разматрање. Тако је закон практично рекао да грађанску иницијативу на територији одређене општине/града мора да подржи најмање 5% бирача са територије те општине/града, да би се она сматрала формалним актом.
На основу свега наведеног, закључак је да се 5% увек рачуна у односу на укупан број бирача у целој јединици локалне самоуправе, без обзира на то да ли се предмет грађанске иницијативе односи на целу јединицу локалне самоуправе или само један њен део, нпр. месну заједницу.
Поштовани, да ли је додатни рад регулисан чланом 40. и 41.Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, исто што и допунски рад предвиђен чланом 202. Законом о раду? Односно, да ли се на службенике запослене у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе у том делу примењују само одредбе Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе? Хвала!
Што се тиче додатног рада који је регулисан чланом 40. и 41. Закона о запосленима у аутономним покрајинам и јединицама локлане самоуправе, допунски рад регулисан чланом 202. Закона о раду је један од могућих облика додатног рада службеника у органима јединице локалне самоуправе, јер додатни рад службеника може представљати и радни однос код другог послодавца, као и други облици рада ван радног односа.
Поштовани, потребно је да нам дате мишљење које се односи на исправке у матичној књизи рођених. Наиме, странка је поднела захтев за исправку уписаног податка у МКР за свог брата који је преминуо 2014.године наводећи да је исправка неопходна ради оставинске расправе. У накнадим уписима и забелешкама стоји да је лице умрло 2014.године. Да ли се онда може вршити исправка у књизи рођених за умрло лице?
Члан 21. Закона о матичним књигама („Сл. гласник РС“, бр. 20/2009, 145/2014 и 47/2018) прописује да се у матичне књиге уписују подаци о чињеницама које су пријављене, односно подаци садржани у акту надлежног органа или установе. Ако постоји основана сумња да је податак који се уписује у матичну књигу нетачан, матичар је дужан да га провери пре уписа.
Чланом 30. истог закона прописано је да грешке у матичним књигама које су уочене пре закључења уписа, исправља матичар, у складу с прописом којим се уређује начин вођења матичних књига, док је чланом 31. прописано да грешке у матичним књигама које су уочене после закључења уписа, матичар може исправити само на основу решења надлежног органа, тј. на основу решења општинске/градске управе. Међутим, од ове обавезе, закон је предвидео изузетак. Наиме, ако је у Регистар матичних књига погрешно уписан податак због техничке или очигледне грешке или грешке у пријави, општинска/градска управа врши исправку грешке настале након закључења електронског уписа, а пре уписа у папирни облик, с тим да се датум и текст исправке бележи у оквиру Регистра матичних књига.
Поступак исправке грешке води се по службеној дужности или на захтев странке, односно лица које за то има непосредан и на закону заснован правни интерес, у складу с прописом којим се уређује општи управни поступак (члан 32. Закона о матичним књигама).
Сходно законским одредбама не постоје препреке или утврђена ограничења приликом спровођења поступка исправке грешака у матичним књигама.
Дакле, грешке се могу исправљати у матичним књигама, невезано од тога који је статус лица. Ако се грешка налази у матичној књижи рођених (а ради се о умрлом лицу), исправка грешке је могућа. Уколико је у питању техничка грешка, такву грешку може исправити и сам матичар без посебног решења надлежног органа. Међутим, уколико је у питању грешка у погледу податка који се уписује у матичну књигу рођених, ту исправку матичар може урадити само на основу решења надлежног органа.
Дакле, поступак исправке грешке може се покренути и на захтев лица које за то има непосредан и на закону заснован правни интерес, и у складу с прописом којим се уређује општи управни поступак, надлежни орган тј. општинска/градска управа дужна је да донесе решење којим се одобрава исправка грешке у МКР коју врши матичар.
Да ли начелник или заменик начелника општинске управе који су у другом мандату изабрани по Закону о запосленима у аутономним покрајнама и јединицама локалне самоуправе путем јавног конкурса треба да прођу програм обуке за службениике на положају који се први пут постављају на положај и да ли се на њих у случају да не треба да пролазе наведени програм обуке јер нису прву пут постављени на положај (али јесу по Закону о запосленима...) примењује члан 99.став 1 Закона "Службеник на положају може после протека времена на које је постављен, бити поново постављен на исти положај без јавног конкурса, ако је похађао програм обуке утврђен за службенике који се први пут постављају на положај" или став 2 "Ако конкурсни поступак за попуњавање положаја није покренут у року из члана 95. став 3. овог закона, службеник се после протека времена на који је постављен, поставља на исти положај без јавног конкурса". Дакле питање је да ли је потребно да похађају програм обуке и да ли се по истеку мандата спроводи јавни конкурс?
Чланом 99. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне смоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон, 123/2021 - др. закон и 92/2023) између осталог је предвиђено и да службеник на положају може после протека времена на које је постављен, бити поново постављен на исти положај без јавног конкурса ако је похађао програм обуке утврђен за службенике који се први пут постављају на положај. Ако конкурсни поступак за попуњавање положаја није покренут у року из члана 95. став 3. овог закона, службеник се после протека времена на који је постављен, поставља на исти положај без јавног конкурса.
У члану 42. Закона о изменама и допунама Закона о запосленима у аутономни покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 92/2023) предвиђено је да се услов у погледу похађања обуке из члана 20. овог закона за поновно постављење на положај не односи на службенике који су постављени на положаје пре почетка примене овог закона.
Имајући у виду горе наведено, у овом случају службеник на положају није дужан да похађа програм обуке утврђен за службенике који се први пут постављају на положај и мора бити постављен на исти положај без јавног кокурса, ако се конкурсни поступак за попуњавање положаја не огласи најкасније 90 дана пре ситека времена на које је службеник на положају постављен.
Да ли се минули рад из основне сколе рачуна у минули рад у општинској управи?
Чланом 36. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) предвиђено је да запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји. Право на минули рад остварује се и за године рада код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене. Запослени остварује право на минули рад и за године рада проведене у органима ранијих савезних држава чији је правни следбеник Република Србија, а који су услед промене државног уређења престали да постоје.
С обзиром да основна школа није државни орган, орган аутономне покрајине, нити орган јединице локалне самоуправе већ образовна установа, запослени у органу јединице локалне самоуправе не могу остваривати право на минули рад за године проведене у основној школи.