Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Члан 34. Уредбе о критеријумима за разврставае радних места и мерилима за опис радних места службеника у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 88/2016) односи се на ограничење броја највиших звања. Према том члану Правилником о систематизацији може бити одређено да на радним местима у звању вишег саветника ради највише до 10% службеника, а у звању самосталног саветника ради највише до 20% службеника. Да ли јединице локалне самоуправе могу да одреде да број самосталних саветника буде већи од 20% службеника?
Чланом 34. Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано ("Сл. гласник РС", бр. 88/2016) да правилником може бити одређено да на радним местима у звању вишег саветника ради највише до 10% службеника, а у звању самосталног саветника ради највише до 20% службеника.
Уредбом није прописана могућност изузетка од прописаног за јединице локалне самоуправе.
Молим Вас да нам разјасните недоумице око примене одредби Закона о запосленима у АП и ЈЛС везаних за поступак попуњавања положаја. Наиме, чланом 97. је предвиђено да Веће доноси одлуку о избору кандидата у року од 15 дана од дана пријема листе кандидата, а чланом 98. је прописано да против решења о поставлјењу на положај Већа жалба није допуштена али може да се покрене управни спор. Да ли се овде ради о два акта које Веће треба да донесе: Одлуку о избору кандидата и Решење о поставлјењу или треба донети само Решење о поставлјењу, аналогно тумачењу одредби овог закона о изборном поступку за извршилачка места коју је доставило Министарство државне управе и локалне самоуправе?
Чланом 97. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“ бр. 21/16) је прописано да листу кандидата конкурсна комисија доставлја органу аутономне покрајине надлежном за поставлјење на положај, односно Већу.
Орган аутономне покрајине надлежан за поставлјење на положај, односно Веће доноси одлуку о избору кандидата у року од 15 дана од дана пријема листе кандидата.
Наредним чланом 98. истог Закона се прописује да против решења о поставлјењу на положај органа аутономне покрајине надлежног за поставлјење на положај, односно Већа жалба није допуштена, али може да се покрене управни спор.
Овако прецизирани чланови стварају одређену недоумицу и могу да наведу на, евентуални, заклјучак да се ради о два раличита акта. Међутим, изборни поступак чини једну целину у оквиру ког наведена решења имају исту правну последицу и заснивају се на истом чињеничном основу, односно доносе се на основу чињеница које су заједничке.
Дакле, реч је о једном акту.
Ако државни службеник министарства буде поставлјен на место начелника или заменика начелника општинске управе у Србији на 5 година,што је место по положају, да ли има право на мировање радног односа у свом министарству тих 5г.? Колики је коефицијент плате за начелника и заменика колико износи и по ком пропису?
Сходно чл. 4. Закона о државним службеницима на права и дужности државних службеника који нису уређени овим или посебним законом или другим прописом примењују се општи прописи о раду и посебан колективни уговор за државне органе.
Законом о раду и то чл. 79. је прописано да запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је законом, општим актом, односно уговором о раду друкчије одређено, ако одсуствује са рада због избора, односно именовања на функцију у државном органу, синдикату, политичкој организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева да привремено престане да ради код послодавца.
Међутим, чланом 54. Закона о запосленима у АП и ЈЛС је прописано да службеник коме је престао рад на положају из разлога утврђених чланом 51. тач. 1., 2. и 10. (протек времена, подношење оставке и укидање положаја) овог закона има право да код послодавца буде распоређен на друго радно место за које испуњава услове.
Уколико не постоји радно место на које може бити распоређен, службеник има право на накнаду плате у трајању од три месеца у висини коју је имао у време престанка рада на положају, из разлога утврђених чланом 51. тач. 1) и 10) овог закона (протек времена, укидање положаја).
Право на накнаду плате из става 2. овог члана може се изузетно продужити до три месеца уколико у том времену службеник стиче право на пензију.
Право из става 2. овог члана престаје пре истека рока од три месеца, заснивањем радног односа или стицањем права на пензију према прописима о пензијском и инвалидском осигурању.
Службеник право из ст. 2. и 3. овог члана остварује код послодавца код кога је остваривао права по основу рада на положају.
Право из ст. 2. и 3. овог члана, по захтеву службеника, утврђује орган надлежан за његово поставлјење.
Захтев за остваривање права из става 2. овог члана, службеник може упутити најкасније у року од 15 дана од дана престанка рада на положају, с тим што право из става 2. овог члана остварује од наредног дана од дана престанка рада на положају.
Дакле, уколико је неко лице поставлјено за начелника или заменика начелника општинске управе нема право на мировање радног односа, већ права из цитираног члана 54. Закона о запосленима у АП и ЈЛС.
Чланом 9. Закона о платама у државним органима и јавним службама је прописано да се коефицијенти за обрачун и исплату плата поставлјених лица у органима територијалне аутономије и локалне самоуправе утврђују највише до коефицијената утврђених актом Владе из члана 8. овог закона, и то:
1) за поставлјена лица у органима територијалне аутономије и граду Београду - највише до коефицијента за обрачун и исплату плате функционера који руководи посебном организацијом;
2) за поставлјена лица у градовима највише до коефицијента за обрачун и исплату плате секретара министарства;
3) за поставлјена лица у општинама са преко 60.000 становника - највише до коефицијента за обрачун и исплату плате начелника округа;
4) за поставлјена лица у осталим општинама - највише до 90% коефицијента за обрачун и исплату плате начелника округа.
Коефицијенти за обрачун и исплату плата запослених у органима територијалне аутономије и локалне самоуправе утврђују се највише до коефицијента утврђеног актом Владе из члана 8. овог закона за самосталног стручног сарадника у државним органима.
Службеничко место (комунални сарадник) је постало упражњено услед одласка запосленог у пензију. Да ли запослени који је десет година радио у Управи ГО на пословима комунални сарадник и има положен стручни испит, а услед примене Закона о запосленима у АП и ЈЛС и смањивања броја извршилаца на радном месту комунални сарадник је распоређен на радно место намештеника, може да се распореди на радно место комуналног сарадника или било које службеничко место? Напомињем да има положен државни испит. Уколико може, који је начин и процедура, а де не мора попуњавање радног места да се спроводи преко интерног или јавног конкурса с обзиром да је већ запослен код истог послодавца као намештеник?
Чланом 82. Закона о запосленима у АП и ЈЛС је просиан редослед радњи при попуњвању радних места, који гласи:
"При попуњавању извршилачког радног места предност има премештај службеника, са напредовањем или без њега.
Ако послодавац одлучи да радно место не попуни премештајем, спроводи се интерни конкурс.
Ако интерни конкурс није успео, радно место може да се попуни преузимањем службеника од другог послодавца из члана 4. овог закона, односно из државног органа.
Ако се радно место не попуни ни преузимањем службеника, обавезно се спроводи јавни конкурс.
Ако ни јавни конкурс није успео, радно место се не попуњава, али послодавац може одлучити да се спроведе нови јавни конкурс".
Дакле, законом није прописана могућност премешетаја намештеника при попуњавању радног места, већ само службеника, а што се односи и на интерни конкурс, прописан овим чланом Закона, конкретније, не постоји могућност премештаја запосленог са намештеничког на радно место службеника.
Поштовани, молимо Вас да нам због правилне примене Закона о запосленима у АП и ЈЛС у судском поступку одговорите, у што краћем року, који суд је надлежан код судског спора између радника на одређено време без статуса службеника, који је свој радни однос засновао према ранијем Закону о радним односима у државним органима, а који је трајао до 30.11.2016. године и ЈЛС? ЈЛС је усвојила нови Правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места тек у јануару 2017. године и након тога запосленима уручила решења о распоређивању службеника односно намештеника, а Жалбену комисију формирала средином децембра 2016.
На основу чл. 22. Закона о уређењу судова Основни суд у првом степену суди у стамбеним споровима; споровима поводом заснивања, постојања и престанка радног односа; о правима, обавезама и одговорностима из радног односа; о накнади штете коју запослени претрпи на раду или у вези са радом; споровима поводом задоволјавања стамбених потреба на основу рада. Законом о радним односима у државним органима није прописивана посебна надлежност судова у овој области, па је стога реч о надлежности основних судова, сходно чл. 22. Закона о уређењу судова.
Да ли је нека ЈЛС доносила акт – Правилник за област стручног усавршавања или је евентуално упућивала иницијативу Савету у складу са чланом 119.? Да ли начелник управе, као послодавац доноси правилник са посебним програмом за једну годину и обавезним елементима које он треба да садржи? Да ли се само доставња посебан програм Савету или се то чини заједно са правилником? Да ли начелник Општинске управе доставлја посебан програм или то ради начелник Градске управе и за општинске управе, јер градска општина није јединица локалне самоуправе?
Поштовани, на део питања о поступању конкретне ЈЛС вам не можемо одговорити, пошто је контекст давања одговора на питања везан за тумачење закона и подзаконских аката.
Чланом 121. Закона о запосленима је прописано да се стручно усавршавање службеника заснива на општим и посебним програмима којима се одређују облици и садржина усавршавања.
Листу општих програма стручног усавршавања, осим општег програма стручног усавршавања за полагање државног стручног испита, утврђује министар надлежан за локалну самоуправу на основу предлога надлежног органа државне управе и мишлјења Савета.
Посебне програме стручног усавршавања доноси начелник управе за сваку календарску годину уз прибавлјено мишлјење Савета.
Обавезне елементе програма стручног усавршавања прописује министар надлежан за локалну самоуправу на предлог Савета.
Дакле, након прописивања обавезних елемената стручног усавршавања, посебне програме усавршавања доноси начелник управе, уз прибавлјено мишлјење савета, а за сваку календарску годину и то чини начелник градске, општинске управе, али и управе градске општине.
До јула 2016.год. био сам распоређен на радном месту начелник ( руководилац), Оделјења у Општинској управи, са звањем самостални стручни сарадник. Доцније сам добио ново решење о распоређивању као самостални стручни сарадник. Након усвајања новог Правилника о унутрашњем уређењу и систематизацији донето је решење, којим ми је одређено звање саветник. Да ли је наведено у складу са Законом о запосленима у АП и ЈЛС?
Сходно чл. 21. Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у АП и ЈЛС радна места руководилаца ужих унутрашњих јединица (начелници оделјења, шефови одсека, руководиоци група и други) могу да се разврстају у звања вишег саветника, самосталног саветника, сарадника и вишег референта.
Радно место руководиоца уже унутрашње јединице не може бити разврстано у звање ниже од звања осталих радних места у њој.
С друге стране, чл. 9. Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у АП и ЈЛС се прописује да се извршилачка радна места разврставају тако што се на опис свих послова радног места примене мерила за процену радног места и потом одреди звање које најболје одговара радном месту.
Звања у која се разврставају радна места одређена су Законом.
Звања су: самостални саветник, саветник, млађи саветник, сарадник, млађи сарадник, виши референт, референт и млађи референт.
Сходно чл. 10. Уредбе мерила за процену радног места јесу: сложеност послова, самосталност у раду, одговорност, пословна комуникација и компетентност.
Дакле, уколико у конкретном случају није реч о радном месту руководиоца уже унутрашње јединице, извршено разврставање је у складу са Законом о запосленима у АП и ЈЛС и Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у АП и ЈЛС
Чланом 28. Закона о запосленима у АП и ЈЛС прописано је да службеник има право на одморе и одсуства према општин прописима о раду и колективном уговору. Службеник има право на годишњи одмор од најмање 20, а највише 30 радних дана, према мерилима оређеним општим актом послодавца. Чл.17. Анекса Посебног колективног уговора за државне органе прописано је да се дужина годишњег одмора запосленог утврђује тако што се законски минимум увећава према прописаним критеријумима. Ставом 2. Анекса Посебног колективног уговора је прописано да годишњи одмор који се утврди након примене свих критеријума не може да се користи у трајању дужем од 25 радних дана, осим за запослене са навршених 30 година рада проведених у радном односу који имају право на годишњи одмор у трајању од 30 радних дана. Како је чл.29. Закона о запосленима у АП и ЈЛС прописано да колективним уговором код послодавца могу да се утврде већа права која овим законом нису утврђена, у складу са овим законом и општим прописима о раду, осим плата запослених, да ли се приликом утврђивања права на годишњи одмор запослених у јединици локалне самоуправе треба придржавати ограничења из колективног уговора од 25 дана или не обзиром да закон не предвиђа такво ограничење?
Министарство државне управе и локалне самоуправе је дало мишлјење број: 011-00-76/2017-20, 22. фебруара 2017. године, у којем је садржан одговор на поставлјено питање, па га у наставку текста и преносимо.
Чланом 28. став 1. и 2. Закона о запосленима у органима аутономних покрајина и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС“, бр. 21/16) прописано је да службеник има право на одморе и одсуства према општим прописима о раду и колективном уговору, као и право на годишњи одмор од најмање 20, а највише 30 радних дана, према мерилима одређеним општим актом послодавца.
У члану 17 став 2. Анекса посебног колективног уговора за државне органе („Службени гласник РС“, бр. 25/15 и 50/15) утврђено је да се годишњи одмор, који се утврди након примене свих критеријума из наведеног члана Анекса, не може користити у трајању дужем од 25 радних дана.
С тим у вези, потребно је имати у виду да су приликом заклјучивања Анекса Посебног колективног уговора за државне органе, радни односи у органима аутономне покрајине и локалне самоуправе били регулисани Законом о радним односима у државним органима („Службени гласник РС”, бр. 48/91, 66/91, 44/98 - др. закон, 49/99 - др. закон, 34/01 - др. закон, 39/02, 49/05 – УС, 79/05 - др. закон и 23/13 - УС), којим је било прописано да за сваку календарску годину запослени има право на годишњи одмор у трајању од најмање 18, а највише 25 радних дана.
Међутим, новим Законом о запосленима у органима аутономних покрајина и јединицама локалне самоуправе, чија примена је почела од 1.12.2016. године прописано је да службеник има право на годишњи одмор од најмање 20, а највише 30 радних дана, према мерилима одређеним општим актом послодавца (члан 28).
Имајући у виду да је Закон акт више правне снаге од посебног колективног уговора, у том случају, максимална дужина годишњег одмора запослених у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе одређује се према члану 28. Закона о запосленима у органима аутономних покрајина и јединицама локалне самоуправе.
У складу са наведеним, произилази да се дужина годишњег одмора применом свих критеријума утврђених у Анексу посебног колективног уговора за државне органе може користити у трајању од највише 30 радних дана, како је то утврђено у члану 28. Закона о запосленима у органима аутономних покрајина и јединицама локалне самоуправе.
Да ли можете да нам објасните поступак пријема запосленог на одређено време због повећаног обима посла у јединицама локалне самоуправе? Како се формално утврђује да постојећи број запослених не може да изврши послове?
Сходно члану 70. Закона о запосленима у АП и ЈЛС радни однос може се засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време) због привремено повећаног обима посла, који постојећи број запослених не може да изврши, најдуже на шест месеци у току једне календарске године.
У контексту Закона о запосленима у АП и ЈЛС неопходно је поступати у складу са одредбама чл. 76., којим је прописано да се кадровски план састоји од приказа броја запослених према радним местима и звањима, броја запослених са радним односом на неодређено време који су потребни у години за коју се доноси Кадровски план, број приправника чији се пријем планира и број запослених чији се пријем у радни однос на одређено време планира у кабинету изабраног лица у органу аутономне покрајине као и у кабинету градоначелника, председника општине, односно председника градске општине или због повећања обима посла. Дакле, број запослених на одређено време због повећаног обима посла мора бити планиран и исказан у кадровском плану. Закон о запосленима у АП и ЈЛС не прописује начин за формално утврђивање чињенице да постојећи број запослених не може да изврши послове односно да постоји повећан обим посла, већ се препушта слободи ЈЛС и њеној организацији рада, уз поштовање наведних одредби Закона о запосленима у АП и ЈЛС, као и других прописа, у првом реду Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору.
Да ли чланови Жалбене комисије који су запослени у Општинској управи имају право као и остали чланови ван управе на накнаду за свој рад , коју утврди Општинско веће?
Да ли се за попуњавање радних места на одређено време у Кабинету председника градске општине (члан 70 став 1 тачка 5 Закона о запосленима у АП и ЈЛС) мора тражити сагласност Комисије за давање сагласности за ново запошлјавање и додатно радно ангажовање и ако је број у оквиру 10% од броја запослених на неодређено време?
Сходно члану 10. Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору укупан број запослених на одређено време, због привремено повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, заклјучених непосредно или преко омладинске или студентске задруге и лица ангажованих по другим основима не може бити већи од 10% броја запослених на неодређено време код организационог облика. Уколико је наведени услов испуњен није потребно давање сагласности за заснивање радног односа на одређено време.
Да ли запослени који ради са пуним радним временом у јавном предузећу или на универзитету може да обавлја послове помоћника градоначелника по уговору о допунском раду и под којим условима?
Чланом 71. Закона о запосленима у АП И ЈЛС је прописано да се радни однос са непуним радним временом може засновати са лицем које није у радном односу или које је у радном односу са непуним радним временом уз испуњење следећих услова:
1) да обим послова не захтева ангажовање запосленог у току пуног радног времена;
2) да укупно радно време лица не прелази пуно радно време утврђено општим прописима о раду.
Закон о раду у чл. 51. прописује:
“Пуно радно време износи 40 часова неделјно, ако овим законом није друкчије одређено”.
Одредбе о допунском раду из чл. 202. Закона о раду предвиђају да запослени који ради са пуним радним временом код послодавца може да заклјучи уговор о допунском раду са другим послодавцем, а највише до једне трећине пуног радног времена.
Уговором о допунском раду утврђује се право на новчану накнаду и друга права и обавезе по основу рада.
Најзад, сходно Закону о локалној самоуправи, помоћнике председника општине поставлја и разрешава председник општине.
С обзиром на наведене одредбе, а превасходно на чињеницу да послови помоћника председника општине, Законом описани односно конкретним статутом предвиђени, по својој суштини не представлјају допунски рад, то се изводи заклјучак да за радно ангажовање помоћника председника општине не може да се заклјучи уговор о допунском раду. Поред наведеног, законодавац није ни предвидео могућност заклјучивања уговора са помоћницима, што онемогућава радно ангажовање на начин како је то поставлјено у питању.