Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли запослени, који је до 1.12.2016.године имао звање вишег стручног сарадника и који је применом Закона о запосленима у АП и ЈЛС, стекао звање самосталног саветника,с обзиром на године радног искуства са високом стручном спремом,има право да му се призна већи коефицијент за обрачун плате,односно коефицијент на основу ког се до 1.12.2016.године обрачунавала плата самосталних стручних сарадника или наставлја да прима плату коју је примао у звању које је имао до 1.12.2016.године?
Чланом 39. Закона о систему плата запослених у јавном сектору прописано је доношење посебног закона којим ће се уредити плате и друга примања запослених у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, као и да до почетка примене овог посебног закона остају на снази, односно да се право на плату и друга примања из радног односа запослени на основу прописа који су на снази до почетка примене посебног закона.
Како се решењима о разврставању и уговорима о раду не заснива радни однос, већ се наставлја радни однос који је раније заснован, то се у овим актима констатује наставак тог радног односа, па у том смислу се констатује да запослени наставлја да остварује право на плату према важећим прописима, односно констатује се да задржава затечени коефицијент, уз навођење појединачног акта којим је утврђена висина права на плату, односно висина коефицијента (решење о коефицијенту), односно наводи се који је коефицијент запослени имао у тренутку ступања на снагу Правилника.
Молим Вас да ми дате Ваше стручно мишлјење, или тумачење, чланова 66. 67. и 68. Закона о запосленима у органима АП и јединицама локалне самоуправе а конкретно на мом примеру. Наиме, ради се о следећем, ја већ пуних 30 година радим на радном месту техничког секретара једне градске месне заједнице у Косовској Митровици, имам и положен државни стручни испит и све до сада био сам у звању виши референт, а сада ми уручују решење по коме сам млађи референт. Ја сматрам да све оно што радим на том радном месту, може да се сврста у рангу послова који се обавлјају у складу са чл. 66 Закона. Верујем да Ви знате, али само да укратко подсетим које све послове обавлја један тех.секретар градске МЗ, тј. конкретно шта ја радим: Радим на организовању састанака и седница Савета МЗ, зборова грађана, вођење записника седница органа МЗ и зборова грађана,тј. све административно-техниче и аналитичке послове за органе тј. Савет МЗ, учествујем у припреми и организовању хуманитарних акција, вршим послове рачуноводства и књиговодства МЗ, благајника МЗ, обавлјам послове вођења евиденције утрошака и прилива средстава по свим изворима,водим евиденцију домаћинстава МЗ,припремам и доставлјам извештаје, информације и друге материјале органима МЗ као и општинским службама, издајем потврде и уверења грађанима по захтеву, уверења о кућној заједници, изјаве о зајеничком домаћинству, потврде о адреси становања, потврде о превозу тј преселјењу покућства (ово у вези прелазака административне линије између централне Србије и АП КиМ) доставлјам податке везане за вођење бирачког списка. Да ли има потребе да додам и да за све водим скраћени деловодник МЗ у коме региструјем сва акта настала у раду МЗ. иста архивирам и чувам, у склопу МЗ обавлјам све послове пријема и отпреме поште и вршим све послове пријемне канцеларије и писарнице, и остале послове по налогу Савета МЗ као и општинске управе клојој припадам.Нема потребе да наглашавам да сам задужен печатом, са којим располажем у складу са Законом и прописима. На основу свега овога сматрам да се ово може подвести под чл.66 који гласи цитирам : "У звању вишег референта обавлјају се административни, технички и други претежно рутински послови који обухватају широк круг задатака и могу захтевати познавање и примену једноставнијих метода рада и поступака, а раде се самостално и уз повремени надзор непосредног руководиоца." У хијерархији општинске управе чији сам радник, непосредни старешина ми је Начелник оделјења за општу управу, а у МЗ Председник Савета МЗ, с тим што због специфичне ситуације тренутно нема Председника Савета МЗ, који још није изабран,па све горе наведене послове за сада радим уз повремени надзор и инструкције Начелника оделјења за општу управу, Општинске управе. Надам се да Вас нисам превише заморио, и унапред Вам се захвалјујем на Вашем труду да ми одговорите на ово моје питање.
Мерила за процену радног места су сложеност послова, самосталност у раду, одговорност, пословна комуникација и компетентност. Мерила и послови су јасно дефинисани Уредбом о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у АП и ЈЛС, али је потребно обратити пажњу и на ограничења из чл. 34. Уредбе и одлучивати сходно томе у сваком конкретном случају. Дакле, послодавац доноси одлуку узимајући у обзир описана мерила и ограничења.
Конкретно ме интересује да ли помоћници председника општине, у случају подношења оставке председника општине, остају на дужности све до евентуалног избора новог председника општине или распуштања скупштине и образовања привременог органа, или њима престаје мандат самим чином и даном подношења оставке председника општине?
Чланом 70. Закона о запосленима у АП и ЈЛС је прописано да се радни однос може засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време) на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету).
Чланом 50. Закона о локалној самоуправи је прописано да председник општине, заменик председника општине или члан општинског већа који су разрешени или су поднели оставку, остају на дужности и врше текуће послове, до избора новог председника општине, заменика председника општине или члана општинског већа.
Из наведеног произилази да дужност председника општине траје све до избора новог председника општине, што значи да тек овим моментом долази до престанка његове дужности, а тиме и окончања радног односа помоћника председника општине.
По новој систематизацији сам намештеник. У Општинској управи су мишлјења да намештенике треба распоређивати уговором о раду. Моје питање гласи да ли треба да добијем уговор о раду, или решење о распоређивању.
Сходно чл. 197. Закона о запосленима у АП и ЈЛС распоређивање службеника према правилницима о организацији и систематизацији радних места, донетим у складу са овим законом и пратећим подзаконским актима, извршиће се до почетка примене овог закона.
Уговори о раду са намештеницима, којима се наставлја њихов радни однос, биће заклјучени до почетка примене овог закона.
Дакле, до 1. децембра 2016. године са намештеницима су требали да буду заклјучени уговори о раду.
Упућујем вам питање у вези са привременим премештајем службеника у складу са Законом о запосленима у АП и ЈЛС. Наиме, уколико се запослени привремено премешта на радно место на коме је предвиђено веће звање и већа плата од оне коју тренутно прима, да ли му се може утврдити коефицијент према том радном месту за време привременог премештаја?
Сходно члану 115. Закона о запосленима у АП и ЈЛС службеник може да буде привремено премештен на друго одговарајуће радно место због замене одсутног службеника или повећаног обима посла, при чему задржава сва права на свом радном месту. Према члану 113. Закона, одговарајуће радно место јесте оно радно место чији се послови раде у истом звању као послови радног места са кога се службеник премешта и за које службеник испуњава све услове. На основу наведених одредби Закона произилази да привремени премештај подразумева, пре свега, премештај на одговарајуће радно место, а у односу на запосленог који треба да буде премештен, као и да он задржава сва права на свом радном месту. Дакле, не би требало да долази до ситуације да се запослени премешта на радно место које не одговара његовом звању и плати, а свакако он задржава утврђено звање.
Да ли постоји могућност да нам помогнете у виду неког модела израде уговора о раду за намештенике, јер су по Закону о радним односима у државним органима до сада добијали сви запослени решења? Да ли по новом Закону о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе намештеницима треба донети уговоре о раду у скалу са чланом 30. закона о раду?
Чланом 186. Закона о запосленима у АП и ЈЛС је прописано да намештеник заснива радни однос уговором о раду, као и да уговор о раду обавезно садржи одредбу према којој послодавац може решењем да промени оне елементе уговора чију једнострану промену закон допушта. Чланом 197. истог Закона је прописано да ће уговори о раду са намештеницима, којима се наставлја њихов радни однос, бити заклјучени до почетка примене овог Закона односно до 1. децембра 2016. године. Дакле, на намештенике се односе, у том делу, одредбе од чл. 30. до чл. 33. Закона о раду, уз уважавање одредби Закона о запосленима у АП и ЈЛС. Модел уговора је сачињен у оквиру пројекта Савета Европе, али још увек није добијено коначно одобрење на садржину ових модела, што ће се, извесно, ускоро догодити.
Молимо вас да нам помогнете код примене Закона о запосленима у АП и ЈЛС. Наиме, како извршити трајни премештај службеника са места шефа Одсека које је у звању самосталног саветника на извршилачко место у звању саветник, јер је мишлјење да запослени не може више да обавлја послове шефа Одсека?
Чланом 114. Закона о запосленима је прописано да службеник може да буде трајно премештен на друго одговарајуће радно место, ако то налажу организација или рационализација послова или други оправдани разлози. Међутим, када је реч о изрицању мере премештаја на радно место у непосредно ниже звање, иста се може изрећи уколико је службеник починио тежу повреду дужности из радног односа, па му се може изрећи дисциплинска мера из чл. 145. тачка 4. овог Закона. У сваком случају, морају се, када је о разврставању реч, поштовати одредбе Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у АП и ЈЛС.
Ко потписује решење о поставлјењу помоћника председника градске општине, као и решења о заснивању радног односа запослених на одређено време у Кабинету председника градске општине?
Чланом 58. Закона о локалној самоуправи је прописано да помоћнике председника општине поставлја и разрешава председник општине, што се и далје примењује. Што се тиче кабинета, исти представлја посебну организациону јединицу унутар управе, па за остале запослене у кабинету права и дужности у име послодавца врши начелник управе.
Чланом 3. став 2. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, прописано је да је функционер изабрано, именовано, односно поставлјено лице у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, односно у органима градске опстине, као и у службама и органзацијама које они оснивају према посебном пропису, из чега произлази да су и помоцници председника градске општине функционери у смислу горе наведене одредбе Закона, будући да су поставлјена лица. Посто су радна места помоћника председника градске општине, систематизована Правилником о унутрасњем уређењу и систематизацији радних места у градској општини у оквиру Кабинета председника градске опстине, питање је да ли и помоћници председника градске општине улазе у укупан број запослених на одређено време који не може бити већи од 10% у смислу одредбе цлана 3 Закона о одређивању максималног броја запослених у локалној администрацији? Такође, службеник на положају, будући да није функционер у смислу одредаба Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, да ли и он улази у у укупан број запослених на одређено време који не може бити већи од 10%?
Како се утврђује плата за вд начелника, с обзиром да Закон о платама још увек није донет?
Сходно члану 56. Закона о запосленима у АП И ЈЛС уколико није поставлјен начелник управе, као ни његов заменик, до поставлјења начелника управе, као и када начелник управе није у могућности да обавлја дужност дуже од 30 дана, Веће може поставити вршиоца дужности - службеника који испуњава утврђене услове за радно место службеника на положају, који ће обавлјати послове начелника управе, најдуже на три месеца, без спровођења јавног конкурса. Плата в.д. начелника током овог периода не треба да се разликује од плате начелника управе.
Ко утврђује мерила за избор с обзиром на то да у члану 101. ст. 3 прописано да Комисија у сваком појединачном случају утврђује начин провере стручних оспособлјености, знања, вештина и др., а текст огласа (члан 102. истог закона) регулише да се у огласу наводе подаци о „стручној оспособлјености, знањима ... и начину њихове провере“? Наше тумачење је да Комисија утврђује мерила, а након тога се расписује конкурс у складу са мерилима. Све ово имајући у виду члан 100. Закона (сходна примена на остала питања јавног конкурса за попуну положаја).
Чланом 101. Закона о запосленима у АП И ЈЛС је прописано да у сваком појединачном случају конкурсна комисија утврђује које ће се стручне оспособлјености, знања и вештине проверавати у изборном поступку и начин њихове провере.
Влада уредбом ближе уређује поступак спровођења интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места, као и какве се стручне оспособлјености, знања и вештине вреднују у изборном поступку, начин њихове провере и мерила за избор на радна места.
Наведеном Уредбом утврђују се и мерила за избор на радна места којим ће се предвидети давање првенства једнако квалификованим кандидатима припадницима националних мањина, у цилју постизања одговарајуће заступлјености припадника националних мањина и пуне равноправности између припадника националне мањине и грађана који припадају већини.
Дакле, конкурсна комисија је та која утврђује које се стручне оспособлјености, знања и вештине вреднују у конкурсном поступку и начин њихове провере, као и критеријуме (члан 21. и 22. Уребе), према којима оцењује/вреднује кандидате на писменој/усменој провери у изборном поступку у складу са мерилима утврђеним у Уредби, односно критеријуме према којма оцењује кандидате оценама “задоволјава”, “делимично задоволјава” и “незадоволјава” код писмене провере и критеријуме према којима оцењује кандидате оценама од 1 до 3 код уменог разговора/провере и остале потребне елементе уз поштовање Уредбе о спровођењу интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места у АП И ЈЛС.
У случају истовременог расписивања неколико конкурса за начелнике, да ли се пре расписивања јавног огласа формира комисија за сваки конкурс понаособ или се може формирати једна Комисија у складу са условима прописаним законом?
Чланом 95. Закона о запосленима је прописано да јавни конкурс за попуњавање положаја оглашава покрајински орган надлежан за поставлјење на положај, односно Веће.
Пре оглашавања јавног конкурса за попуњавање положаја надлежан покрајински орган, односно Веће образује конкурсну комисију. Чланом 96. Истог Закона се прописује да изборни поступак спроводи конкурсна комисија од три члана.
Најмање један члан комисије мора имати стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, један члан који је стручан у области за коју се попуњава положај и службеник који обавлја послове из области управлјања лјудским ресурсима.
С обзиром на чињеницу,између осталих разлога, да један члан комисије мора да буде стручан у области за коју се попуњава положај, то произилази да се формира комисија за сваки конкурс понаособ.