Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Шта урадити са платом која је незаконито одређена, а лице наставлја да обавлја исте послове као и тада када му је коефицијент незаконито одређен? Заправо ради се о томе да је лицу са вишом стручном спремом (ВИ) степен стручне спреме доделјен коефицијент са VII степеном. Да ли треба да наложи да се коефицијент усклади са степеном стручне спреме?
Према Каталогу намештеника у ЈЛС које нам је проследило Министарство државне управе и локалне самоуправе једно од намештеничких места је и систем администратор. Да ли то значи да су и радна места програмер ИТ и ГИС и радно место пројектанта програмера, намештеничка радна места?
Послови систем администратора су послови који подразумевају поставлјање и одржавање интегрисаних система рачунарске и мрежне опреме, поставлјање и одржавање интегрисаних система заштите и контроле приступа...
Дакле, овде је реч о техничким аспектима који се првенствено своде на одржавање система, док у случају радног места програмер реч је о сложенијим пословима који би морали да се обавлјају у службеничком звању, по предлогу СКГО саветник или млађи саветник.
С обзиром да постоје одређене недоумице у вези примене Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе тј. одредба члана 70, потребно је да нас што хитније обавестите ко доноси Решење којим се регулише радно-правни положај помоћника председника Градске општине сходно Закону?
У складу са чл. 58. Закона о локалној самоуправи помоћнике председника општине поставлја и разрешава председник општине. Дакле, он то чини својим решењем. Помоћници председника општине су функционери, а у складу са чл. 4. Закона о запосленима у АП И ЈЛС за функционере у јединицама локалне самоуправе, права и дужности у име послодавца, врши скупштина града, општине или градске општине, односно радно тело скупштине које је утврђено статутом или актом скупштине којим се уређује надлежност, састав и организација радних тела скупштине.Дакле, све остале акте везане за радно-правни сутатус, изузев решења којим поставлја односно разрешава помоћника, а које доноси председник општине, доноси скупштина општине односно радно тело скупштине.
Да ли се Уговор о раду заклјучује само са новозапосленим намештеницима? Или се заклјучује са радницима који су већ у радном односу, разврстани по новој систематизацији у звање намештеника?
У складу са чланом 186 Закона о запосленима у АП и ЈЛС намештеник заснива радни однос уговором о раду. Чланом 197. Истог Закона је прописано да уговори о раду са намештеницима, којима се наставлја њихов радни однос, биће заклјучени до почетка примене овог закона. Дакле, уговори о раду се заклјучују и са намештеницима који су већ у радном односу и са будућим запосленим намештеницима.
С обзиром на то да потребе већих градова не задоволјава само једно запослено лице на пословима безбедности, здравлја на раду, PPZ и одржавања, већ би ове послове требало да обавлја тим стручњака на челу са руководиоцем који би припремали тендерску документацију за велики број уговора, обавлјали нормативно правне послове, студијско аналитичке и остале веома сложене стручне послове са VSS, да ли ова радна места могу да се сврстају у службеничка и да ли ова унутрашња јединица може имати и извршилачка и намештеничка радна места истовремено?
С обзиром на опис и садржину послова, који произилази из Закона о безбедности и здравлју на раду („Сл.гласник РС“ број 101/05 и 91/15) предлог СКГО-а је да запослени који обавлја ове послове буде службеник. Сходно будућем предлогу МДУЛС предвиђено је да лице које обавлја ове послове буде намештеник. С обзиром да није реч о коначном предлогу МДУЛС преостаје да сачекамо коначан изглед овог предлога. Евентуална унутрашња организациона јединица може да има садржана и извршилачка и намештеничка места, уз очигледну напомену да лице које обавлја исте послове не може бити и службеник и намештеник.
Уколико се расписује интерни конкурс за запошлјавање, а како би се преузели запослени из дирекције (која је јавно предузеће) и како би били преузети да раде у општини тачније у управама, да ли ти радници треба да буду примлјени на радна места тј. звања као особе које први пут заснивају радни однос нпр. на месту млађег саветника ако имају високу стручну спрему, или им се звање одређује на основу година радног стажа и нпр. неко ко је радио у дирекцији 15 година преласком у управу добија звање виси саветник и рок од 6 месеци да положи дрзавн испит. Да ли постоји закон/уредба/одлука којом је ово регулисано или се може одрадити селективно?
Не постоје препреке да запослени који су путем интерног конкурса у складу са Уредбом и интерном конкурсу („Службени гласник РС“ број 17/16) донетој на основу Закона о начину одређивању максималног броја запослених у јавном сектору, преузети из дирекција добију било које више звање од наведеног, уз уважавање законских одредби и Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у АП и ЈЛС
Чланом 82. Закона о запосленима у АП и ЈЛС утврђен је редослед радњи при попуњавању радних места. Да ли се појам ''službenik'' у ставу 1. овог члана односи и на намештенике (који су већ запослени у истој ЈЛС) или ови намештеници могу да се јаве исклјучиво на јавни конкурс односно да ли и намештеници могу да се премештају односно преузимају на радна места службеника?
Сходно чл. 82. Закона о запосленима у АП и ЈЛС, при попуњавању извршилачког радног места предност има премештај службеника, са напредовањем или без њега.
Ако послодавац одлучи да радно место не попуни премештајем, спроводи се интерни конкурс. Ако интерни конкурс није успео, радно место може да се попуни преузимањем службеника од другог послодавца из члана 4. овог закона, односно из државног органа.
Ако се радно место не попуни ни преузимањем службеника, обавезно се спроводи јавни конкурс. Ако ни јавни конкурс није успео, радно место се не попуњава, али послодавац може одлучити да се спроведе нови јавни конкурс.
Чланом 187. истог Закона се прописује да се одредбе овог закона о премештају и распоређивању службеника сходно примењују на намештенике. Решење о премештају, односно распоређивању намештеника замењује по сили закона одговарајуће одредбе уговора о раду. Ако намештеник одбије премештај, односно распоређивање, отказује му се уговор о раду. Намештенику се отказује уговор о раду када услед промене унутрашњег уређења код послодавца више не постоји ниједно радно место на које може бити премештен, односно распоређен у складу са његовом стручном спремом.
Дакле, редослед радњи при попуњавању радних места се не односи на намештенике.
Како позиционирати интерне ревизоре и буџетске инспекторе у обједињеном правилнику, с обзиром да у највећем броју ЈЛС немају услове за формирање Служби јер те послове по правилу обавлја само једна особа. Ко их распоређује на то радно место и ко их оцењује за њихов рад?
Како нови закон дефинише положај као радно место на коме службеник има овлашћења и одговорности у вези са руковођењем и усклађивањем рада органа, службе или организације аутономне покрајине, односно градске, општинске управе или управе градске општине, те прописује органе који врше поставлјење и услове за поставлјење и разрешење са положаја, интерни ревизори и буџетски инспектори чија су радна места систематизована у акту о систематизацији градске, општинске управе или управе градске општине (немају посебну Службу) су извршилачка радна места а не положаји, са одређеним звањем у складу са законом, службеник се распоређује на та радна места (под условом да испуњавају све посебне услове радног места), те о свим правима и обавезама одлучује начелник Управе.
Какав је статус лица која су радни однос засновали на одређено време према ранијем Закону о радним односима у државним органима (на 24 месеца), због повећаног обима посла, а након расписаног огласа, односно да ли је за та лица потребно доносити нова решења (обзиром да сада закон предвиђа максимално 6 месеци)?
Уколико је радни однос на одређено време заснован у складу са одредбама Закона о радним односима у државним органима и Закону о раду, због правоснажности решења о пријему у радни однос (не може се изјавити жалба нити покренути управни спор, а може се поништити, укинути или изменити само у случајевима који су предвиђени законом), правне сигурности и стечених права запослених по ранијим прописима (под условом да испуњавају све посебне услове радног места), и далје остају у том статусу до истека времена, односно рока на који су засновали радни однос на одређено време. Од почетка примене Закона о запосленима у аутономним покраинама и јединицама локалне самоуправе радни однос на одређено време вршиће се у складу са одредбама овог закона.
Да ли се изузетак који се односи на органе аутономне покрајине и град Београд, у којима поред осталих звања, постоји и звање вишег саветника, прописан чланом 59. Став 4. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, односи и на градске општине а све узимајући у обзир члан 6. Закона о главном граду и Статут града Београда којим су општине формиране као градске општине?
Члан 59. Закона о запосленима у АП и ЈЛС гласи: „Извршилачка радна места разврставају се по звањима, у зависности од сложености и одговорности послова, потребних знања и способности и услова за рад. Радно место руководиоца унутрашње организационе јединице не може бити разврстано у звање ниже од звања осталих радних места у њој.
Звања су: самостални саветник, саветник, млађи саветник, сарадник, млађи сарадник, виши референт, референт и млађи референт. Изузетно од става 3. овог члана, у органима аутономне покрајине и града Београда утврђује се и звање виши саветник“.
Дакле, наведени изузетак се односи на град Београд, али не и на градске општине.
Да ли су запослени која обавлјају послове безбедности (при чему се мисли на безбедност и здравлје на раду и безбедност у смислу противпожарне заштите) службеници?
Да ли основна унутрашња организацона јединица може у свом саставу да има две или више ужих унутрашњих организационих јединица чији је састав такав да је руководилац једне уже унурашње организационе јединице намештеник а друге самостални саветник?
У пракси може доћи до ситуације да руководилац једне уже организационе јединице буде намештеник, а руководилац друге уже организационе јединице службеник. Чланом 21. Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у АП и ЈЛС прописано је да радна места руководилаца ужих унутрашњих јединица (начелници оделјења, шефови одсека, руководиоци група и други) могу да се разврстају у звања вишег саветника, самосталног саветника, сарадника и вишег референта.
Радно место руководиоца уже унутрашње јединице не може бити разврстано у звање ниже од звања осталих радних места у њој.
Чланом 14. Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у АП и ЈЛС прописано је да намештеник може да руководи само оном ужом унутрашњом јединицом у којој исклјучиво раде намештеници.
Дакле, уз праћење одреби Закона и наведених уредби не постоје препреке да руководилац једне уже организационе јединице буде намештеник, а руководилац друге уже организационе јединице службеник.