Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли у Правилнику о систематизацији радних места треба систематизовати радно место за матичаре са средњом стручном спремом, обзиром да имамо матичаре са средњом, вишом и високом стручном спремом а мишлјење управне инспекције је да се они не могу у Правилнику наћи са посебно систематизованим радним местом (већ за њихов број треба увећати број радних места у вишој-високој стручној спреми)?
Како посебан Закон о матичним књигама уређује услове за обавлјње послова матичара и да то може бити лице које има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године (члан 11. Закона о матичним књигама), те да је чланом 89. Закона прописано да матичари и заменици матичара који на дан ступања на снагу овог закона немају високо образовање, наставлјају да обавлјају послове матичара ако положе посебан стручни испит за матичара у року од три године од дана почетка примене овог закона, то значи да није могуће да матичар са средњом стручном спремом обавлја послове матичара у звању сарадника већ ће бити распоређен у складу са стручном спремом и у одговарајућем звању (референта или вишег референта) и у односу на то звање примати плату.
У пракси имаћемо матичаре односно заменике матичара са стеченим високим образовањем од 240 ЕСПБ бодова и одређена звања у складу са тим, високим образовањем на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова и одређена звања у складу са тим (виши сарадник и сарадник), са вишим образовањем и одређено звање у складу са тим (млађи сарадник) и са средњим образовањем и одређена звања у складу са тим (референт и виши референт) и плате у складу са тим звањима.
Да ли и градови који имају више управа доносе јединствени правилник или свака појединачна градска управа доноси свој правилник?
Чланом 58. Закона о запосленима је прописано да се радна места и њихово разврставање по звањима уређују Правилником.
У јединицама локалне самоуправе у којима је орган управе организован у више управа за поједине области, начелник управе у оквиру које се обавлјају општи, правни или нормативни послови, припрема обједињен предлог Правилника из става овог члана, који доставлја Већу на усвајање.
Дакле, свака управа доставлја предлоге правилника за конкретну управу начелнику управе у оквиру које се обавлјају општи, правни или нормативни послови, који потом припрема обједињени предлог Правилника, а који садржи и предлоге правилника правобранилаштва, службе интерне ревизије итд., и доставлја га већу на усвајање.
Молим вас тумачење одредбе члана 4, став 3 Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуоправе, а у вези са радним местом у кабинету изабраног лица у органу аутономне покрајине, конкретно шеф кабинета (председника Скупштине АПВ), дилема је да ли је шеф кабинета службеник или функционер, с обзиром да су тачно разврстана и наведени радна места службеника на положаја у члану 7 и 8 Уредбе, те истим није обухваћен шеф кабинета , који је тренутно поставлјено лице? Ако је функцинер , да ли се наводи у правилнику у систематизацији ако руководи кабинетом као посебном организационом јединицом?
Како спровести поступак оцењивања за 2016.годину, по ком пропису?
Да ли може бити руководилац уже унутрашње јединице, шеф Одсека, у звању саветник или млађи саветник уз поштовање одредбе да радно место руководиоца не може бити разврстано у звање ниже од звања осталих радних места?
Сходно члану 21. Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у АП и ЈЛС радна места руководилаца ужих унутрашњих јединица (начелници оделјења, шефови одсека, руководиоци група и други) могу да се разврстају у звања вишег саветника, самосталног саветника, сарадника и вишег референта. Радно место руководиоца уже унутрашње јединице не може бити разврстано у звање ниже од звања осталих радних места у њој.
Да ли се и запосленим у Кабинету утврђују звања у складу са одредбама закона и уредбе или не као што смо чули да за помоћнике председника не утврђујемо звања у акту о систематизацији?
Ко одлучује о правима и обавезама из радног односа запослених на одређено време у Кабинету, ко доноси и потписује решења о заснивању радног односа на одређено време, као и решења о остваривању права на годишњи одмор?
Сходно чл. 70. Закона о запосленима у АП и ЈЛС радни однос може се засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време) и на радним местима у кабинету изабраног лица у органу аутономне покрајине, док траје дужност тог изабраног лица, на радним местима у кабинету градоначелника града Београда, председника Скупштине града Београда, док траје дужност тих лица, на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету). С обзиром да је кабинет организациона јединица у оквиру градске/општинске управе о правима и обавезама запослених у кабинету одлучује начелник управе и у том смислу доноси одговарајуће акте.
Да ли је Кабинет председника градске општине града Београда организациона јединица ван Управе градске општине?
Имајући у виду да се у Кабинету градске општине радни однос може засновати само на одређено време, да ли Правилником о систематизацији треба предвидети радна места са описом послова?
Да ли интерном ревизору може да се призна звање самостални саветник? Послове обавлја једно лице и радно место је систематизовано као самостални извршилац у Општинској управи.
Мерила за процену радног места су сложеност послова, самосталност у раду, одговорност, пословна комуникација и компетентност. Мерила и послови за звање самосталног саветника су дефинисана чл. 13. Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у АП и ЈЛС. Али, треба имати у виду члан 34. наведене Уредбе у погледу ограничења броја највиших звања и ценити то ограничење у сваком конкретном случају, с обзиром да правилником може бити одређено да на радним местима у звању самосталног саветника ради највише до 20% службеника.
У које звање може бити разврстан службеник ЈЛС у извршилачком радном месту, ако је стекао високо образовање на основним академским студијама у обиму од 240 ЕСПБ бодова и има 20 год. радног искуства у истој ЈЛС (исти опис послова 20 год, лице се школовало у току рада, стекао виши степен образовања и положио је државни испит за високо образовање)?
Мерила за процену радног места су сложеност послова, самосталност у раду, одговорност, пословна комуникација и компетентност. Мерила и послови су јасно дефинисани Уредбом о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у АП и ЈЛС, али је потребно обратити пажњу и на ограничења из чл. 34. Уредбе и одлучивати сходно томе у сваком конкретном случају.
Да ли по отпочњању примене Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе функционери аутоматски заснивају радни однос-члан 3., 12. и 14.став 8. Закона, односно имају право и обавезу да буду на сталном раду, или се њихов статус и надалје одређује применом одредаба Закона о локалној самоуправи да су председник општине и заменик на сталном раду, да председник скупштине и чланови већа могу бити на сталном раду, а да положај заменика председника скупштине није регулисан? Питање је такође и да ли ће функционери који до сада нису били на сталном раду, нпр. чланови Већа, морати да заснују радни однос са послодавцем-скупштином?
Законом о локалној самоуправи је прописано да председник скупштине може бити на сталном раду у општини, да су председник општине и заменик председника општине на сталном раду у општини, а да чланови општинског већа могу бити на сталном раду у општини. У наведене одредбе Закона о локалној самоуправи Закон о запосленима у АП и ЈЛС не задире и ничим их не мења. Дакле, Законом о запосленима у АП и ЈЛС се не ствара обавезност заснивања радног односа тамо где она није прописана Законом о локалној самоуправи.